Tri vrha u jednom oblaku: Troglav

Spuštajući se sa severnih obronaka Prokletija ka pitomoj dolini Zapadne Morave, reka Ibar proseca svoj put između krševitih planina čiji se vrhovi izdižu stotinama metara iznad njenih obala.

Od mnoštva planina koje nadvisuju Ibar nekako se najviše ističu Stolovi, sa visokim krstom na vrhu vidljivim iz velike daljine i ostacima moćne tvrđave Maglič, koja dominira krajolikom i vekovima nakon propasti. U tom poslednjem delu klisure pre nego što će Ibar izbiti u mnogo ravnije predele oko Kraljeva, planina Stolovi toliko je upečatljiva da putnici koji prolaze čuvenom magistralom ni ne primećuju da nasuprot njoj, sa one strane reke kojom i ide put, stoji druga planina nešto blažih strmina ali skoro jednake visine.

Planina Troglav zatvara klisuru Ibra sa zapadne strane, smeštena u nizu između Jelice na severu i Radočela na jugu. Tri njena najviša vrha, po kojima je i dobila ime, na prvi pogled ne obećavaju nezaboravnu avanturu, ali do njih vodi neočekivano lepa staza, puna širokih pogleda na skoro sve strane sveta i sa sasvim respektabilnih hiljadu metara ukupnog uspona, za pravi planinarski ugođaj na jednoj od najpotcenjenijih planina Srbije.

Papuk: Jesen na panonskom ostrvu izobilja

Iz pretežno ravničarskog reljefa Slavonije na severoistoku Hrvatske izdiže se grupa planina koje su u davna vremena bile ostrva u Panonskom moru.

Mada bi neko gledajući sa strane mogao da pomisli da je u pitanju jedna planina, geografski je ovaj masiv podeljen na više delova koji čine planine Psunj, Papuk, Krndija i Požeška gora, a po nekima i Dilj, čiji najviši vrh ne dostiže petsto metara nadmorske visine.

Papuk, među slavonskim planinama druga po visini, po mnogo čemu je jedna od najatraktivnijih u čitavoj Hrvatskoj, sa izobiljem planinarskih staza punih zanimljivosti, što istorijskih što prirodnih, koje dolaze do punog izražaja u jesenjem koloritu...

Bilten Putnik, jesen 2025.

Jesen je stigla pre petnaestak dana, a sa smenom godišnjih doba dolazi i novi broj biltena Putnik u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine.

Deluje kao da su se ovog puta planinarski putopisci malo umorili ili im je leto proteklo bez značajnih dogodovština, pa je tako ovaj Putnik i nešto manjeg obima i predstavlja članke nešto manje broja autora nego inače, ali je kvalitet priloga na standardno visokom nivou pa ga vredi pročitati od (virtuelne) korice do korice, kao i uvek.

U novom broju su i dva moja teksta, koji slede u nastavku.

Avantura u nedrima Tare: Kanjon Rače

Nacionalni park Tara jedna je od najomiljenijih oaza prirode u Srbiji, sa mnoštvom uređenih staza i lokaliteta na kojima godišnje uživa na hiljade posetilaca.

Ali, iza pristupačnosti najvećih atrakcija Tare krije se iskonska divljina, sa ogromnim područjima na koja ljudska noga nikad nije kročila niti ima šta tamo da traži. Pravo lice divlje Tare planinari mogu ponegde tek naslutiti, a jedno od takvih mesta je i kanjon Rače.

Surov, negostoljubiv, teško prohodan, kanjon Rače je jedan zavučeni kutak prirode koji za nepripremljene izletnike može biti nesavladiv, pa čak i opasan po život, ali kao takav predstavlja pravu poslasticu za avanturiste...

U društvu bogova: Tri dana na Olimpu

Malo je planina koje od pamtiveka inspirišu i raspaljuju maštu kao Olimp.

Najviša planina Grčke, jedna od najviših na Balkanu i najprominentnijih u Evropi, sa 55 vrhova iznad 2000 metara nadmorske visine, pravi je raj za planinare, šetače, avanturiste, uopšte ljubitelje prirode svake vrste.

Stari Grci smatrali su Olimp domom bogova i verovali da su njegove visine smrtnicima nedostupne. Danas, više od veka nakon prvog uspešnog uspona na njegov najviši vrh - Mitikas (2918 m.n.v.), vrhovi Olimpa svake godine privlače na stotine hiljada turista, od čega se samo na Mitikas tokom letnje sezone svakodnevno popne par desetina najupornijih.

To Olimp ne čini manje nestvarnim, manje božanskim nego u antičko doba. Naprotiv, svaka poseta ovom mestu upravo je šetnja sa bogovima.

U isto vreme i legendaran i opipljiv, i nedostižan i savladiv, Olimp je planina koja se sanja i planina koja se doživljava stvarnije od bilo koje druge. Planina za koju nije dovoljan čitav život da se upozna u potpunosti, ali i planina koja se može razumeti za samo nekoliko dana, od podnožja do vrha i nazad, kanjonima, grebenima, kuloarima, vidikovcima, usecima, goletima i šumama...

"Tatko na trke": Suva Trail 2025.

Sezona 2025. Nacionalne serije planinskog trčanja Planinarskog saveza Srbije završena je državnim prvenstvom u ovoj disciplini, koje je održano u sklopu manifestacije Suva Trail na Suvoj planini, u organizaciji PSK Mosor iz Niša.

Trkačima su na raspolaganju bile dve staze, od kojih se bodovala duža - Suva Sky Marathon, koja je sa oko 48 kilometara dužine i oko 2800 metara kumulativnog uspona potpuno opravdala nadimak "tatko na trke" koji su joj dali niški planinari.

Čiji su naši planinski vrhovi - Inicijativa protiv institucionalizovanog otimanja Guduričkog vrha i Pavlasovog čota, leto 2025.

U poplavi ružnih događaja koji potresaju Srbiju poslednjih meseci, gotovo neopaženo prolaze dve naizgled nepovezane vesti, koje itekako čine jednu priču:

Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine donela je odluku o izmenama i dopunama Prostornog plana područja posebne namene "Vršačke planine" sa ciljem izgradnje objekata posebne namene na lokalitetu Gudurički vrh, a u pripremi je još jedna odluka - o izmenama i dopunama Prostornog plana područja posebne namene "Fruška gora" sa akcentom na lokalitet Pavlasov čot, sa istim ciljem.

O čemu se tu zapravo radi?

Gledićka transverzala 2025. - U cugu!

Na planinama sa mnoštvom potencijalno atraktivnih lokaliteta, planinarske transverzale su odličan način da se sve zanimljivosti povežu u jednu stazu i da se tako jedna planina upozna mnogo bolje nego na običnom kratkom izletu. Planinarske transverzale obično su osmišljene tako da se prelaze iz više etapa, a iako kod nas još uvek nema zvaničnih staza za koje treba odvojiti više od nekoliko dana pešačenja, sve je više onih za koje nije dovoljan samo jedan vikend da bi se završile.

Među ove druge spada i Gledićka transverzala.

Ova staza, čiji je domaćin planinarsko društvo "Žeželj" iz Kragujevca, spaja najinteresantnija mesta na Gledićkim planinama u četrnaest kontrolnih tačaka koje se mogu obilaziti različitim redosledom i kombinovati na više načina u kraće staze lakše za prelaženje, ali i ispešačiti od početka do kraja bez silaska sa staze - "u cugu".

Upravo na ovaj poslednji način celu najdužu varijantu Gledićke transverzale - više od sto kilometara sa preko četiri hiljade metara ukupnog uspona - prešla je petočlana ekipa planinarskog društva "Pokret" iz Sremske Mitrovice - za četiri iscrpljujuća, na trenutke frustrirajuća, ali i veoma ispunjavajuća dana...

Bilten Putnik, leto 2025.

Kao i obično, u paketu sa smenom godišnjih doba dolazi i novi broj biltena Putnik, "medijskog sredstva za promociju planinarstva, ostalih sportova na otvorenom i svega što ima veze sa aktivnim boravkom u prirodi".

Besplatno elektronsko glasilo Planinarskog saveza Vojvodine i u novom broju donosi priče sa planinarskih i drugih avantura, izveštaje sa akcija i trka u prirodi, prikaze alpinističkih smerova, visokih planina i lepota nizija, biografije znamenitih planinara, recenzije novih izdanja iz prirodnjačkih oblasti...

U novom Putniku objavljena su i dva moja teksta, koje možete pročitati u nastavku.

Skretanje s puta: Visočka banja

Na oko trideset kilometara od Arilja, prema Ljubišu i Zlatiboru, nalazi se Visoka, jedno od onih planinskih sela bez pravih ulica, sa kao posvađanim kućama razbacanim po okolnim brdima. Bez žute table sa imenom naselja putnik teško da bi mogao i da pretpostavi da ulazi u naseljeno mesto.

Selo Visoka nije naširoko poznato ni po čemu, ali se u njegovoj neposrednoj blizini, nekoliko kilometara nizbrdo uskim asfaltnim putem punim serpentina, nalazi jedno mesto koje bi se s pravom moglo nazvati skrivenim - Visočka banja.

Samo dobro nije dovoljno dobro: Državno prvenstvo u planinskom trekingu - Arilje 2025

Dani planinara Srbije, najveća godišnja smotra planinarstva kod nas, u junu 2025. godine održani su u Arilju. Ovo malo mesto duge istorije u Zlatiborskom okrugu ugostilo je preko 800 planinara iz svih krajeva Srbije, a tradicionalno su u sklopu Dana planinara održana i državna prvenstva u planinarskoj orijentaciji i planinskom trekingu, kao najmasovnijoj takmičarskoj disciplini pod okriljem Planinarskog saveza Srbije.

Na državnom prvenstvu u trekingu učestvovalo je oko 250 takmičara, na standardne tri staze različitih dužina, od kojih je najduža zatvorila krug od 38 kilometara sa oko 1600 metara ukupnog uspona po visovima zapadno od grada, ali i izazvala različite reakcije...

Treking trka na Danima planinara u Arilju osmišljena je i realizovana sasvim solidno, ali daleko od savršenstva, sa mnogo prostora za unapređenje ako njeni organizatori odluče da je održavaju redovno u budućnosti. Ali, što je bitnije, ovo i ovakvo državno prvenstvo indirektno signalizira da je u trekingu neophodno menjati mnogo toga ako uopšte želimo da on ima iole svetlu budućnost...

Grad sunca na obalama Tise: Šta sve možeš u Segedinu za jedan vikend

Putnici iz Srbije često nepravedno zapostavljaju Segedin kao običnu šoping destinaciju koja nema šta drugo da pruži posetiocima. Međutim, istina je da ovaj grad na jugu Mađarske ima mnogo znamenitosti i zanimljivosti koje vredi videti.

Blizina sprske granice čini ga lako dostupnim za naše turiste, a izuzetno povoljni klimatski uslovi (sa u proseku više od 2000 sunčanih sati godišnje, zbog čega nosi nadimak "Grad sunca" - Napfény város) i jako lepo očuvano staro gradsko jezgro na obalama Tise čine ga atraktivnim, a prilično potcenjenim city break odredištem koje možda nije u istom rangu sa najpopularnijim gradovima regiona ali namernicima može da ponudi više nego što to na prvi pogled deluje.

U zavisnosti od interesovanja i afiniteta, jedan vikend može biti i premalo i previše vremena za posetu Segedinu, ali za osnovno upoznavanje i obilazak grada to je verovatno najbolja mera...

Proleće na planinama Sarajeva: Treskavica

O ukusima ne bi trebalo raspravljati, naročito među ljubiteljima prirode, od kojih svako ima svoje subjektivno viđenje savršenog mesta za bekstvo od svakodnevice. Mesta koja jedne oduševljavaju druge će ostaviti ravnodušnim, i na mesta kojima se neko rado vraća neko drugi ne bi poželeo da ode ni jedanput.

Ali, kada se jedno mesto sa toliko različitih strana naziva "najlepšom planinom Bosne" onda u tome verovatno ima i malo objektivnosti.

Planina Treskavica najmanje je pristupačna od svih planina koje okružuju Sarajevo, i spram toga i mnogo slabije posećena u odnosu na neke opremljenije destinacije bliže glavnom gradu Bosne i Hercegovine, ali su zato planinari koji su je posetili skoro jednoglasni u oceni da je to mesto retke surove lepote, kao stvoreno za pravo planinarsko uživanje...

Proleće na planinama Sarajeva: Trebević

Planine oko Sarajeva pružaju toliko mogućnosti za aktivan boravak u prirodi da je namernicima često jako teško da se odluče koje od njih da posete a koje da izostave iz planova akcija u kojima nema dovoljno vremena da se čitav ovaj kraj obiđe kako dolikuje. U takvim aranžmanima prevagu odnose visoke planine, sa vrhovima iznad ili tu negde oko dve hiljade metara nadmorske visine, poput Bjelašnice, Treskavice, Visočice, ili čak ne tako obližnjeg Prenja, dok one nešto niže od strane ambicioznijih planinara neretko bivaju zapostavljene.

Zanimljivo, najposećenija sarajevska planina ujedno je i najpotcenjenija u krugovima planinara koji sebe smatraju vrednijim nego što zaista jesu - koliko god Trebević koji se izdiže direktno iznad starog jezgra Sarajeva vrveo od turista i neobaveznih šetača, toliko ga organizovane grupe nepravedno zanemaruju, smatrajući ga za obično gradsko izletište. Što, ruku na srce, on po svom položaju, sadržajima i pristupačnosti u suštini i jeste, ali po mnogim drugim pokazateljima jeste i ozbiljna planina vredna respekta.

Najviši vrh Trebevića nalazi se na nimalo naivnih 1600 i nešto metara nadmorske visine, dokle vodi splet planinarskih i pešačkih staza različite težine, a iako će zagovornici teze o Trebeviću kao preraslom gradskom parku kao ključni argument istaći žičaru koja ga spaja sa centrom grada, od gornje stanice te žičare do vrha ostaje još dobrih 600 metara uspona, što je više nego dovoljno za sasvim solidnu turu koja ne bi smela da bude ispod časti nijednom pravom ljubitelju prirode...

Proleće na planinama Sarajeva: Bjelašnica

Malo koja evropska prestonica može da se pohvali tolikim brojem atraktivnih planina u neposrednom okruženju kao Sarajevo.

Glavni grad Bosne i Hercegovine sa skoro svih strana je okružen planinama, na kojima se može uživati u najraznovrsnijim terenima - od livada i šuma do stenovitih goleti - i najrazličitijim planinskim aktivnostima u bilo koje doba godine - od laganog pešačenja do zahtevnih ferata i alpinističkih smerova leti, i od skijanja do pravih visokogorskih uspona zimi.

Dok se centar Sarajeva nalazi na oko 550 metara nadmorske visine, sve okolne planine nadvisuju ga za bar još hiljadu, a za samo pola sata vožnje od centra stiže se i do nekoliko planina čiji vrhovi dostižu i više od dve hiljade metara nadmorske visine. Najbliža od takvih planina je Bjelašnica, koja možda nije previše zanimljiva u planinarskom smislu, ali se po mnogo čemu svrstava među najnepredvidljivije i najsurovije planine Balkana...

Na leđima žirafe: Treking na babušničkom Stolu 2025.

Dok prilazimo kolima startnom mestu trećeg kola Treking i trejl lige Srbije, nebo je potpuno vedro kilometrima okolo. Svuda, osim iznad jednog vrha. Oblak obavija babušnički Stol kao Tolkinovu Planinu Usuda. A staza vodi baš tamo.

Od improvizovanog parkinga na livadi pored puta do centra sela Stol u podnožju istoimene planine, odakle za koji sat treba da krene trka, vodi skoro pola kilometra lošeg makadama između seoskih dvorišta omeđenih naherenim tarabama iza kojih lenčare kokoške i guske. Jutarnju tišinu remeti samo lavež sitnih, nervoznih pasa.

Još uvek je suviše hladno za šorts, ali 31 kilometar i preko 1300 metara ukupnog uspona na velikoj stazi obećavaju dobro zagrevanje. Topla je i dobrodošlica domaćina iz planinarskog kluba "Ruj 1706" iz Babušnice, uz neizbežnu kafu, domaću rakiju i jaki beli ovčiji sir koji prosto priziva gutljaj hladnog piva...

Jedno od najprijatnijih iznenađenja prošlogodišnje treking sezone ove godine se održava tek drugi, ali možda i poslednji put...

Ultra Trail Vipava Valley: Emperor 160K

Ultramaraton, za mnoge definitivni test fizičke i mentalne izdržljivosti, sve je popularniji u krugovima ljubitelja aktivnosti u prirodi širom sveta, pa tako i na našim prostorima. Mada se nijedna ultramaratonska staza ne može nazvati lakom, trke od sto milja (i duže) uživaju poseban ugled među planinskim trkačima, a nekoliko ovakvih trka organizuje se i u bivšim jugoslovenskim republikama.

Jedna od takvih drugoprugaških manifestacija je i Ultra Trail Vipava Valley, koja se održava na stazama oko doline reke Vipave u Sloveniji i između ostalih uključuje i stazu dugu sto milja, iliti sto šezdeset i kusur kilometara.

Ultra Trail Vipava Valley vodi takmičare kroz neke od najlepših pejzaža nižih slovenačkih planina, sa mnogo kulturno-istorijskih i prirodnih spomenika, i uprkos teškom i na trenutke zahtevnom terenu skoro sve vreme predstavlja pravo planinarsko i trkačko uživanje. Iako se organizatorima neke stvari mogu i zameriti, nema sumnje da puna - zaslužena - afirmacija ove trke tek predstoji.

Podsećanje na zaboravljenog velikana: Stazama Koviljskog rita u čast Dušana Spirte Mitrovića

Koliko god planinarstvo bilo popularno i rasprostranjeno kao ljudska aktivnost, zanimljivo je da imena istaknutih planinara nisu deo najopštijeg znanja kao što je to slučaj sa imenima ličnosti iz nekih drugih sportova. Ali, dok istorija još i pamti znamenite istraživače, "osvajače vrhova" i rekordere, imena onih koji iz pozadine rade na ostvarivanju uslova za bavljenje sportskim aktivnostima često ostaju zapostavljena.

Jedno od takvih imena je i Dušan Spirta Mitrović, planinarski delatnik aktivan između dva svetska rata, čiji rad je značajno doprineo razvoju srpskog planinarstva, a za koga ogromna većina planinara u Srbiji verovatno nikad nije ni čula.

U aprilu 2025. godine navršeno je 150 godina od rođenja ovog zaboravljenog velikana, i tim povodom je na inicijativu Planinarskog saveza Vojvodine održana memorijalna pešačka akcija stazama Koviljskog rita, u okolini njegovog rodnog mesta.

Bilten Putnik, dvobroj zima 2024-proleće 2025.

Urednici biltena Putnik obično kažu da godišnje doba ne može da počne bez novog broja ovog elektronskog glasila Planinarskog saveza Vojvodine, pa tako ispada da zime koja je za nama nije ni bilo jer se zimski broj izuzetno nije pojavio u inboksima pretplatnika.

 

Zato je prolećno izdanje Putnika zapravo dvobroj koji pokriva i zimske i prolećne priloge, na više od 100 strana sa oko 40 priloga sa tekstovima i fotografijama preko 30 autora.

Među njima su i dva moja teksta, ali i transkript govora koji sam držao na svečanoj akademiji povodom 100 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini koja je održana u galeriji Matice srpske u Novom Sadu, 30. oktobra prošle godine.

U nastavku slede izvodi iz Putnika.

Jelica 2025: Osveženje na početku treking sezone

Prošlogodišnja sezona Treking i trejl lige Srbije završena je u okolini Čačka, a u istom kraju započet je i ciklus takmičenja za 2025. godinu.

Ovog puta čačanska trka je preseljena iz Ovčarsko-kablarske klisure na jednu potpuno novu lokaciju na kojoj do sada nisu održavana slična takmičenja - pomalo zapostavljena planina Jelica ispostavila se kao pravi izbor, i po ko zna koji put pokazala da se odlične trke mogu napraviti i na manje zvučnim lokalitetima.

Štaviše, iako staze na Jelici nisu toliko uhodane kao one na Ovčaru i Kablaru, po lepotama ona nimalo ne zaostaje za nekim mnogo poznatijim planinama, pa je tako i prvo kolo nove treking sezone ispalo pravo osveženje koje je itekako bilo potrebno ovom takmičenju...

Crno-beli svet: Studena planina i Goč, zimi

 

One prave zime sa mnogo belog snega i plavim sunčanim nebom sve više postoje samo u sećanjima.

 

Sve češće su zime suve i sive, pa čak i na planinama koje važe za snežne uhvati se tek toliko belog pokrivača da ne hodamo baš po samom blatu, na poglede sa vrhova navuče se zavesa oblaka, a tamne siluete četinara stvaraju crno-belu sliku bez naročitih naglasaka. Nije ni čudo što planinari sve češće zimske akcije prave na nekim udaljenijim, višim i još uvek snežnijim vrhovima od ovih u najvećem delu Srbije.

Ali, zimski planinski kontrast između crnog i belog često je mnogo više od pukog vizuelnog - samo malo dalje od živih turističkih centara šire se prostranstva koja malo ko obilazi, a rame uz rame stoje planine omiljene među izletnicima sa onim kojima ljudska noga ne kroči i mesecima.

U strogo geografskom smislu, masiv sa južne strane Vrnjačke banje čini jednu planinu, ali ga tradicija deli na tri - od istoka ka zapadu ređaju se Goč, Ravna planina i Studena planina, i tim redosledom opada i njihova popularnost: od Goča sa prepunim hotelima i apartmanima nakrcanim oko minijaturnog skijališta, preko vekovima netaknutih šuma Ravne planine koje okružuju poznati hotel "Piramida", dečije odmaralište i planinarski dom "Dobra voda", do zabiti Studene planine sa skoro neprimetnim tragovima ljudskog delovanja.

 

Dve krajnje planine ove grupacije, čije glavne tačke za polazak na pešačenje deli petnaestak kilometara asfaltnog puta, možda nisu dva potpuno drugačija sveta kako bi ih neko mogao predstaviti, ali jesu "dve strane istog novčića", dva po mnogo čemu drugačija doživljaja na dve po mnogo čemu slične staze...

Evropska prestonica na raskršću: Šta sve možeš u Strazburu za jedan dan

Strazbur, grad na granici Francuske i Nemačke, kao sedište nekoliko evropskih institucija predstavlja jednu od četiri neformalne prestonice Evropske Unije (uz Brisel, Luksemburg i Frankfurt na Majni), i praktično je sinonim evropskog parlamentarizma i pravde.

Međutim, van konteksta politike, Strazbur je i jedan turistički atraktivan grad sa mnogo kulturno-istorijskih znamenitosti, od kojih su najznačajnije koncentrisane u njegovom starom jezgru, poznatom kao Grand Il (Grande Île), koje je celo uvršteno na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Iako se njegovo ime obično ne nalazi na spiskovima najzanimljivijih city-break odredišta Evrope, Strazbur itekako ima šta da ponudi namernicima, posebno zaljubljenicima u srednjoevropsku istoriju i arhitekturu, a ono najbitnije što u njemu vredi videti moguće je obići i za samo jedan dan.

 

Crna šuma za početnike: Šta sve možeš u Švarcvaldu za nekoliko zimskih dana

Švarcvald, oblast na krajnjem jugozapadu Nemačke koja okružuje istoimenu planinu u pokrajini Baden-Virtenberg, jedan je od turistički najpopularnijih i najposećenijih regiona u ovoj evropskoj državi.

Sa očuvanim ili obnovljenim srednjovekovnim gradovima, živopisnim ruralnim sredinama i izuzetnim prirodnim vrednostima, Švarcvald je jedna od onih destinacija u kojima će skoro svaki posetilac naći nešto po svojoj meri. Ipak, stiče se utisak da je u zimsko vreme ponuda Švarcvalda nešto skromnija nego u toplije doba godine, ali nemačka "Crna šuma" i u takvom izdanju ima mnogo toga zanimljivog za namernike.

Šta se to sve može videti za nekoliko brzinskih zimskih dana u Švarcvaldu, i da li je vredno posetiti ovu oblast na tako kratko vreme?

2025

Međunarodni dan planina 2024.

Međunarodni dan planina obeležava se svakog 11. decembra od 2003. godine, prema odluci Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization - FAO), sa ciljem podizanja globalne svesti o značaju planina i ukazivanja na izazove sa kojima se suočavaju planinske oblasti.

Svake godine Međunarodni dan planina posvećen je drugoj temi vezanoj za planine, a tema za 2024. godinu je "Mountain solutions for a sustainable future – innovation, adaptation and youth", to jest - "Planinska rešenja za održivu budućnost - inovacija, adaptacija i mladost".

U Srbiji se Međunarodni dan planina još uvek ne obeležava zvanično, ni pod okriljem Organizacije Ujedinjenih nacija niti pod bilo kojom drugom relevantnom institucijom koja se bavi planinama ili zaštitom prirode.

Sve nezvanične objave na ovaj datum se već godinama svode se na prazne floskule na temu planina i planinarstva u najopštijem smislu, bez osvrta na aktuelne godišnje teme ili osnovnu ideju FAO, iako je i ovogodišnja tema Međunarodnog dana planina itekako primenljiva na prilike u Srbiji - u trenutku kad je budućnost mnogih planina Srbije potpuno neizvesna a ne održiva, inovacije u gazdovanju planinskim oblastima odavno ne postoje, adaptacije se svode na banalnu uzrupaciju prirode, a o mladosti dovoljno govori podatak da je od skoro 20.000 registrovanih članova planinarskih udruženja u sklopu Planinarskog saveza Srbije jedva 10% mlađih od 20 godina...

Štaviše, Srbija je poslednjih godina neslavan primer države u kojoj ne nestaju samo šume i obradivo zemljište, već i planine - i to bukvalno! Neka od mesta u prirodi Srbije koja se suočavaju sa najvećim problemima poznata su i najširoj javnosti, ne samo planinarima, ali gotovo da ne postoji planina u Srbiji na kojoj nije prisutan neki vid devastacije.

Prirodi Srbije očajnički su potrebna rešenja za održivu budućnost, ali u ovom trenutku planovi postoje samo za njenu dalju eksploataciju. Da bi se moglo dugoročno razmišljati o očuvanju postojećih i obnovi narušenih prirodnih resursa, neophodno je prvo stvoriti svest da planine (a naročito planine Srbije) nisu večite i nepromenljive, već naprotiv - vrlo ugrožene.

U takvoj atmosferi, isprazna čestitanja i ritualni odlasci u prirodu bez dubljeg povoda - i pogotovo bez osvrta na konkretne teme i pitanja koja postavlja Međunarodni dan planina - nemaju apsolutno nikakvog značaja.

Kada kao organizovano društvo počnemo da pravimo realne i smislene korake ka zaštiti i revitalizaciji prirode, onda možemo početi i da razmišljamo o čestitkama. Ali taj dan je još uvek jako daleko...

Morski psi i psi rata: "Kuća mora" u Beču

Jedan javni prostor čini mnogo faktora - pre svega njegova namena i sadržaj, ali i njegov istorijat i pečat koji na njemu ostavljaju sadašnji i bivši korisnici.

Među bukvalno stotinama muzeja, galerija i izložbenih prostora najraznovrsnije tematike u Beču, od kojih se neki ubrajaju u najpoznatije i najposećenije u svetu, neki se izdvajaju po čistoj bizarnosti sastavnih delova koji ih čine celinom.

Jedno od takvih mesta je i "Kuća mora" (Haus des Meeres): javni akvarijum i terarijum smešten u nekadašnjem objektu protivvazdušne odbrane iz II svetskog rata - u kom se može videti mnoštvo morskih stvorenja iz čitavog sveta, ali i eksponati iz vremena izgradnje i njegove prvobitne funkcije - vojni i civilni predmeti i najrazličitija nacistička memorabilija!

Uprkos tome što nije široko poznata van granica Austrije, zadivljujuća prirodnjačka postavka, ali i jednako fascinantna pozadinska priča same građevine u kojoj se ona nalazi čine "Kuću mora" jednom od najzanimljivijih i najposećenijih atrakcija Beča.

Najveća nepoznata bitka II svetskog rata: Batina, 80 godina kasnije

Uloga Jugoslavije u II svetskom ratu možda nije bila zaista velika u globalnim okvirima, ali se njen objektivni značaj za konačnu pobedu saveznika na evropskom tlu ne može osporiti.

Ipak, u savremenoj političkoj klimi bivših jugoslovenskih republika istorija narodnooslobodilačke borbe odavno je tabu tema, i za taj deo istorije koji je do pre nekoliko decenija bio neizostavan deo školskog kurikuluma danas više nema mesta u udžbenicima, uglavnom usled preovlađujućeg komunističkog opredeljenja Titovih partizana koje se ne uklapa u današnje nacionalističke narative.

Ali, i u vreme kada se o najčuvenijim događajima NOR-a učilo čak i u nižim razredima osnovne škole, neke bitke su takođe ostajale u senci drugih. Tako je iza svake bitke praktično mitoloških razmera koju je morao da zna svaki pionir (Kadinjača, Neretva, Sutjeska, Drvar, oslobođenje Beograda, Sremski front) još nebrojeno mnogo dešavanja ostalo u zapećku istorije.

Podatak da je među tim nepoznatim i zaboravljenim bitkama II svetskog rata na teritoriji Jugoslavije ostala i jedna od najvećih bitaka ikad vođenih na ovim prostorima - Batinska bitka...

Mračni turizam: Ples Zalonga

Mračni turizam relativno je nov fenomen, prvi put opisan sredinom devedesetih godina prošlog veka, fokusiran na mesta povezana sa smrću i velikim tragedijama: poprišta krvavih bitaka, gubilišta, mučilišta, groblja i grobnice...

 

Glavna odlika lokaliteta koji se obično označavaju kao odredišta mračnog turizma je to što, za razliku od klasičnih turističkih destinacija, primoravaju posetioce da se aktivno suoče sa strahotama ljudske situacije i, posredno, sopstvenom prolaznošću.

Planina Zalongo na zapadu Grčke mogla bi biti poznata po mnogo čemu - antičkim ruinama, slikovitim selima, starim manastirima, prelepim pogledima na čitav Epir i obale Jonskog mora od Parge do Preveze - ali umesto svega toga ovu malenu planinu obeležila je jedna od jezivijih crtica grčke istorije - "Ples Zalonga"...

Lazarev kanjon i Lazareva pećina

 

Istočni delovi Srbije možda ne spadaju u turistički atraktivne krajeve, ali se priroda u ovim predelima često može opisati samo superlativima.

Jedno od takvih čuda prirode je i Lazarev kanjon - najveći i najdublji kanjon istočne (poneki geograf bi rekao i cele) Srbije, sa preko sedamdeset speleoloških lokaliteta među kojima je Lazareva pećina - najduža u Srbiji!

Ali, kod planiranja posete Lazarevom kanjonu treba imati u vidu i nekoliko začkoljica.

Lazareva reka, koja stvara kanjon, tokom proleća je aktivna i jaka, i kanjon je u to doba godine potpuno neprohodan. Početkom leta reka presušuje, ali zbog velikog broja poskoka koji ovde imaju jedno od najvećih staništa u Srbiji (eto još jednog superlativa), ulazak u kanjon se u toplim letnjim mesecima ne preporučuje, dok krajem jeseni stene kanjona postaju vlažne i značajno otežavaju kretanje na nekoliko ionako nezgodnih deonica.

Zato je najbolje vreme za obilazak kanjona druga polovina septembra i prva polovina oktobra, i to samo po suvom vremenu, pa mnogobrojni avanturisti pažljivo tempiraju ture za uživanje u njegovim teško uhvatljivim lepotama...

Ipsarion - kruna Tasosa

Ogromnoj većini putnika izbor odredišta za letovanje obično ne zavisi od blizine atraktivnih planinarskih staza, ali je mnogima to uvek dobrodošao dodatak, ako već ne i presudni faktor u planiranju odmora. A ako je neko i sumnjao u to, potpisnik ovih redova spada u ove druge.

Tasos, najsevernije od velikih grčkih ostrva, iz mnogo razloga je omiljeno letovalište za turiste iz Srbije. Osim tradicionalno toplog grčkog gostoprimstva, slikovitih plaža i jagnjetine koju mnogi smatraju najboljom u Evropi, Tasos je i ostrvska destinacija u Grčkoj najbliža Srbiji - mada se, istini za volju, ne može nazvati baš i budžetskim letovalištem kao neka druga grčka mesta.

Pored svih primorskih sadržaja koje ima da ponudi posetiocima, Tasos je i vrlo brdovito ostrvo, sa vrhovima koji dostižu više od hiljadu metara nadmorske visine, među kojima se najviši greben Ipsarion izdiže kao kruna nad egejskim obalama.

Za prave ljubitelje planina i pešačenja, staze Ipsariona su nešto što bi neizbežno trebalo posetiti na Tasosu. A kad je već tamo, zašto ne bismo odvojili bar jedan dan za njegove lepote...

Bilten Putnik, jesen 2024.

 

Smena godišnjih doba znači i novi broj biltena Putnik, elektronskog medijskog sredstva za promociju planinarstva, sportova na otvorenom i aktivnog boravka u prirodi, u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine i pod uredničkom palicom neumornog Vlade Banića.

 

Jesenji broj malo kasni za kalendarom, ali ako će jesen biti ovako slinava kao njena prva nedelja možda bi bilo bolje da je i ona još malo zakasnila...

Ali, za prekraćivanje vremena u danima kad se ne može u prirodu sad imamo Putnik, i u njemu 26 novih tekstova iz pera 15 priređivača, sa minimum 3 kontinenta. Među njima i jedan moj prilog (namerno neću više da šaljem redakciji više od toga jer treba dati šansu i nekim novim autorima), o letošnjem prelasku transverzale "Čika Duškove rajačke staze" u cugu.

Uživajte!

Tupižnica - skrajnuti dragulj istočne Srbije

Pored Rtnja i Stare planine, čija gravitacija privlači ne samo planinare već i one koji o prirodi ne znaju skoro ništa, mnoge planine u istočnoj Srbiji ostaju u drugom planu, skrajnute i zapostavljene.

Jedno od takvih mesta je i Tupižnica, ostrvska planina tačno između ova dva gorostasa.

 

Iako je iskusnijim ljubiteljima prirode dobro poznata, stiče se utisak da joj manje posvećeni namernici ne pridaju pažnju koju zavređuje. A lepe planinarske staze, raznovrsni tereni i izuzetni vidikovci Tupižnice imaju praktično sve što je potrebno za jedan ispunjen planinarski izlet...

U prokletim planinama Grbaje: Karaula i Karanfil Ljuljaševića - dva lica jedne planine

U Crnoj Gori postoji izreka: "Sve planine na jednu stranu, Prokletije na drugu".

Najviši masiv venca Dinarida je kosmos za sebe, sa toliko kontrasta da izmiče svakoj definiciji. Prokletije su i surovi kameni visovi i široke zelene livade, Prokletije su i guste šume i goli krševiti vrhovi, Prokletije su i vertikalne, teško savladive litice, i pitomi vidikovci, i nepregledna bespuća koja se za tri života ne mogu upoznati do kraja.

Dolina Grbaje (ili Grebaje), jezičak Crne Gore isplažen od Gusinja skroz do Albanije, možda je i najbolje mesto za prvi (drugi, treći) susret sa mnogim licima Prokletija - sa zapadne strane izlvija se pitomi greben Volušnice, Talijanke i Popadije, sa istočne se izdiže strahotni, naizgled neprobojni zid Karanfila - dva dijametralno suprotna sveta fascinantna svaki za sebe, koji tek zajedno čine jedinstvenu sliku...

Stara planina 3 u 1: Midžor, Dupljak i Babin zub u jednom danu

Kao jedan od najvećih planinskih masiva Srbije, Stara planina je prepuna staza za svačiji planinarski ukus, od laganih šetnji od par sati pogodnih za svakoga do napornih celodnevnih tura namenjenih samo najistrajnijima.

Uspon na Midžor (2169 m.n.v.), najviši vrh srpskog dela Stare planine, mogao bi se svrstati negde između ove dve krajnosti - iako i najlakša varijanta staze sa šesnaest kilometara dužine u oba smera i preko sedamsto metara uspona nije za potcenjivanje u kondicionom smislu, široki put do vrha bez ikakvih tehničkih detalja dostupan je svima bez obzira na iskustvo i fizičku spremnost, a činjenica da ovaj vrh nosi naslov najvišeg u užoj Srbiji čini ga izuzetno popularnim u svako doba godine.

Najlakša staza do Midžora počinje ispod vrha Babin zub (1758 m.n.v.), koji je uprkos zastrašujućem izgledu iz podnožja takođe moguće popeti vrlo lako i brzo a sa vrha pruža izuzetan pogled na nesvakidašnje stenovite formacije, što ga uz Midžor čini najomiljenijim i najčešće penjanim staroplaninskim vrhom.

Manje poznat, i daleko manje posećen, je vrh Dupljak (2033 m.n.v.), drugi po visini nakon Midžora - izolovaniji, strmiji, stenovitiji, i zbog svega toga često zapostavljen od strane prosečnih izletnika. Međutim, upravo to što se do Dupljaka treba malo više pomučiti, na vrhu nema gužve, a pogledi su bar jednako lepi kao sa Midžora, čini ga apsolutno vrednim skretanja sa staze.

Spajanje sva tri ova vrha u jednu stazu daje celovitu sliku ovog dela Stare planine, možda najpitomijeg i najuređenijeg, ali nikako i dosadnog kakvim ga smatraju mnogi planinarski elitisti. Ova staza definitivno nije za svakog, ali će dovoljno blesavima da se odvaže na takav poduhvat pružiti planinarski ugođaj kakav se retko gde može doživeti...

"Čika Duškove rajačke staze" - Rajačka transverzala 2024. - U cugu!

Rajac, predeo izuzetnih odlika na planini Suvobor, najistočnijem kraku Valjevskih planina, na prvi pogled je pitom i ne naročito zanimljiv kraj kojim dominiraju livade i pašnjaci.

Međutim, za one kojima nije problem da siđu sa utabanih staza Rajac čuva mnogo prizora koje prosečan izletnik nikad ne bi povezao s njegovim imenom. Okolina Rajca (i zapravo čitav Suvobor) samo malo dalje od najposećenijih lokaliteta kriju duboke šume, stenovite vrhove, pećine, vodopade...

Svi skriveni, kao i svi dobro poznati biseri Rajca i Suvobora spojeni su u transverzalu pod imenom "Čika Duškove rajačke staze", vrlo zanimljivu planinarsku stazu koja nas upoznaje sa drugim licem planine koju samo mislimo da znamo.

Transverzala "Čika Duškove rajačke staze" zvanično duga oko 44 kilometra, na oko 2200 metara ukupnog uspona povezuje četrnaest kontrolnih tačaka - od popularnih mesta dobro poznatih svima do zavučenih kutaka do kojih se treba lepo pomučiti - i može se preći za dva dana "u cugu".

Transilvanija za početnike: Šta sve možeš u okolini Brašova za nekoliko dana

Transilvanija, oblast u središnjoj Rumuniji, sinonim je za tajanstvenu i udaljenu zemlju, o kojoj se raspredaju legende o vampirima i nečistim silama.

U fikciji, Transilvanija se često prikazuje kao jedno mračno mesto bez sunca, puno neprohodnih šuma i oštrih planinskih vrhova sa neosvojivim zamkovima. Ali, iako ova slika ima neke korene u realnosti, savremena Transilvanija daleko je od tamnog vilajeta u kojem putnici sa strane mogu pronaći samo nevolju - štaviše, danas je to turistički najatraktivniji region Rumunije, prepun istorijskih i prirodnih vrednosti, koji privlači posetioce iz čitavog sveta.

Današnja Transilvanija jedan je od turistički najpotcenjenijih predela Evrope, koji po lepotama može da parira mnogo popularnijim destinacijama - ogromno prostranstvo raznolikog pejzaža, istačkano gradovima bogate tradicije u kojima vreme istovremeno kao da stoji i nezadrživo teče unapred - mesto gde skoro svako može naći neku zanimljivost po svojoj meri.

Sa površinom većom od cele Srbije, Transilvaniju je nemoguće iole dobro upoznati za nekoliko dana, ali uz dobru organizaciju jedan (produženi) vikend može biti dovoljno vremena da se stekne neki osnovni utisak, a verovatno najbolja polazna tačka za istraživanje je Brašov - grad u samom središtu Rumunije oko kojeg je raspoređeno možda i najviše raznovrsnih znamenitosti koje će nekome ko dolazi ovamo prvi put predstaviti odličan presek svega onog što Transilvanija može da ponudi namernicima.

Šar planina: Rudoka - vrh iznad politike

Od pamtiveka, ljudi se na planine penju iz najrazličitijih pobuda.

Neki vrhovi penju se zato što su lepi, neki zato što je lep pogled s njih na druge planine. Neki se penju zato što su laki, neki baš zato što su teški.

A onda postoje i vrhovi sa nekim značajem prizemnijim od onog kojim ih je priroda obdarila. Vrhovi koji postaju simboli, ne apstraktnih ideala poput večite ljudske težnje za visinama već niskih nagona kao što su zadovoljavanje lične sujete, verske i političke izjave.

Nažalost, među ovim poslednjim nalazi se i Rudoka, zvanično najviši vrh Srbije, vrh vredan posete iz najčistijih planinarskih razloga, ali i vrh koji mnogi ne umeju da posmatraju van političkog konteksta...

Bilten Putnik, leto 2024.

Da je stiglo novo godišnje doba možemo da kažemo tek onda kad u inboksu nađemo mejl od Vlade Banića sa novim brojem biltena Putnik.

Elektronsko glasilo Planinarskog saveza Vojvodine za promociju planinarstva, ostalih sportova na otvorenom i svega što ima veze sa boravkom u prirodi ovog puta ima najveći broj strana još od zimskog broja 2022. godine. Za to su zaslužna i tri moja teksta, a kad se na to doda i naslovna strana na kojoj se našao logo ovogodišnjeg jubileja - stogodišnjice planinarstva u Vojvodini - koji je takođe moje delo, prosto me je sramota što oduzimam prostor drugim autorima koji bi imali da kažu i nešto pametnije...

Kako god, pred nama je novi Putnik, a u nastavku teksta slede moji prilozi.

Uživajte.

Iznutra: Državno prvenstvo u planinskom trekingu - Vrdnik 2024

Dani planinara Srbije, najveća smotra srpskih planinara, ove godine su održani na Fruškoj gori, sa Vrdnikom kao središtem dešavanja.

Centralnu manifestaciju u kalendaru Planinarskog saveza Srbije organizovali su zajedničkim snagama planinarska društva Zmajevac iz Vrdnika i Borkovac iz Rume, ali je presudni faktor za izbor sremske planine kao mesta okupljanja planinarskih klubova iz cele Srbije bio veliki jubilej - stogodišnjica organizovanog planinarstva u Vojvodini.

U standardnom programu Dana planinara na koji su svi navikli prethodnih godina - klasične pešačke ture, promocije publikacija, projekcije filmova, tehnički seminari, sportska takmičenja - ove godine ponuđeno je i nešto novo: takmičenje iz planinarskog višeboja, ali je pravo osveženje (u nenormalno toplom vikendu) bila i staza državnog prvenstva u planinskom trekingu, sa nekim deonicama na kojima nikad do sada nisu održavana takmičenja ovog tipa.

Čast da osmisli i sprovede u delo staze za treking pripala je potpisniku ovog teksta, ali naravno zasluge za jednu takvu organizaciju ne mogu da idu samo jednom čoveku - ovogodišnje državno prvenstvo u trekingu iznedrila je cela jedna mala armija ljudi od kojih je svako imao svoju ulogu, bez kojih bi se cela priča srušila kao kula od karata... (Što se nije dogodilo samo zahvaljujući ogromnim količinama štapa i kanapa, i lavovskoj borbi kao u onom crtaću kada patuljci zapinju da udahnu život proleću...)

Vreme bezličnih, otaljanih i naprosto slabo organizovanih planinarskih trka odavno je prošlo, i u poslednje vreme razlike između odličnih i "samo" vrlo dobrih trka čine bukvalno nijanse. Ne bih se usudio da sam sebi dajem ocenu, ali po komentarima koje sam čuo dalo bi se zaključiti da i nije prošlo tako loše...

Željin: Zapostavljeni čuvar Župe

Planine Kopaoničke grupe, koje zauzimaju oblast između Zapadne Morave, Ibra i Rasine, oivičen krugom koji opisuju Kraljevo, Raška, Brus, Aleksandrovac i Vrnjačka Banja, prostor su ogromnih kontrasta. Na ovom potezu smestili su se neki od najposećenijih turističkih centara u Srbiji, ali i divlja i pusta prostranstva bez ikakvih naznaka savremene infrastrukture.

Planina Željin u samom centru ove grupacije po mnogo čemu je svojstvena i sama po sebi protivrečna - o njenim bespućima raspredaju se legende teško razlučive od stvarnosti, dobro znane svima u njenoj okolini, a opet žiteljima samo malo daljih mesta potpuno je nepoznata; do njenih vrhova stiže se relativno lako a pogledi se pružaju na sve strane sveta, pa ipak se stiče utisak da je izletnici retko posećuju i nekako zapostavljaju...

A Željin, čuvar Aleksandrovačke Župe, sa svim svojim vrednostima - od kojih se većina može upoznati tokom jedne dnevne ture - zaslužuje da bude nezaobilazna stanica pravih ljubitelja prirode.

Vojvođani se ne penju samo na bundevu (Sremske novine, 22.5.2024.)

Članak objavljen u Sremskim novinama povodom stogodišnjice organizovanog planinarstva u Vojvodini, zasnovan uglavnom na mom tekstu koji je ispratio memorijalnu akciju "Osnivačima u spomen" od 12. maja 2024. godine, sa par novih izjava.

Nisam odlučivao o naslovu, ali zanimljivo je da se može tumačiti na dva jednako ispravna načina, kao "Vojvođani se ne penju samo na bundevu, nego i na planine" ali i "Vojvođani se samo još na bundevu nisu popeli"...

U članku se potkrala i jedna štamparska greška - prva planinarska organizacija u Vojvodini je ipak osnovana 1878. a ne 1787. godine kako piše u tekstu; u tom slučaju bilo bi to prvo planinarsko društvo ne samo u Vojvodini i Srbiji, nego u celom svetu... A toliko progresivni ipak nismo.

Vek planinarstva u Vojvodini: Osnivačima u spomen

Dve hiljade dvadeset četvrta je godina velikog jubileja vojvođanskih planinara, u kojoj se obeležava vek planinarstva u Vojvodini - sto godina od osnivanja prvog planinarskog društva na teritoriji današnje Vojvodine!

Ovim značajnim povodom Planinarski savez Vojvodine organizuje ili učestvuje u organizaciji više prigodnih manifestacija tokom čitave godine. Pored tradicionalnih pokrajinskih akcija, glavni događaji kojima će biti obeležena stogodišnjica biće svečana skupština PSV u septembru Novom Sadu, Dani planinara u junu u Vrdniku (u direktnoj organizaciji PSD Zmajevac iz Vrdnika i PK Borkovac iz Rume), a kao centralna planinarska akcija direktno posvećena jubileju na Fruškoj gori je u nedelju, 12. maja održana pešačka tura pod sloganom "Osnivačima u spomen".

Akcija "Osnivačima u spomen", u direktnoj organizaciji PD Vilina vodica iz Bukovca i PSD Poštar iz Novog Sada, oživela je sećanje na planinarski izlet održan na Đurđevdan 1924. godine, na kom je doneta odluka o osnivanju planinarskog društva "Fruška gora", prvog samostalno organizovanog planinarskog udruženja u Vojvodini, a stopama osnivača pešačilo je - simbolično - oko sto planinara.

100 milja Istre

Trke duže od sto kilometara sve su popularnije i kod nas i u okruženju, i iz godine u godinu privlače sve više učesnika, od prekaljenih sportista do rekreativaca u iole boljoj kondiciji.

Ipak, posebno mesto u svetu ultramaratona zauzimaju trke na sto i više milja. Dok ovako dugačke trke u Srbiji još uvek ne postoje, bar ne u trail varijanti, mnogi naši trkači redovni su na ovakvim manifestacijama širom Evrope, a jedna od najomiljenijih takvih staza za trkače iz Srbije je 100 milja Istre.

Kao najstarija i najduža trail trka u Hrvatskoj, 100 milja Istre je od 2013. godine do danas izgradila prestižan imidž, sa sve više elitnih takmičara iz celog sveta i vrhunskim brendovima među sponzorima, dok je po povoljnom rasporedu visinske razlike na stazi i relativno komotnim vremenskim limitima pogodna i za početnike na ovakvim distancama, pa nije neobično što je mnogima upravo ova staza izbor za ulazak u "Klub 100M".

Atraktivna, raznovrsna, teška ali ispunjavajuća, 100 milja Istre je trka koja kombinuje neverovatnu paletu pejzaža - od morskih obala do krševitih planinskih vrhova, kroz šume, livade i ulice srednjovekovnih gradova - sa odličnom organizacijom i toplim gostoprimstvom, i kao takva apsolutno zaslužuje status koji uživa među ljubiteljima dugoprugaških staza.

Kanjon reke Gradac

Proleće, kad se priroda budi a snegovi sa planina počnu da se tope i napajaju reke, voda na kratko postaje najizraženiji element u prirodi čak i tamo gde je inače u drugom planu. Zato je proleće pravo vreme za posete mestima bogatim vodom, koja se u druga godišnja doba ne mogu doživeti u takvom intenzitetu.

Kanjon reke Gradac u okolini Valjeva omiljeno je izletište lokalaca, ali i ljubitelja prirode iz cele Srbije, kojima ovaj relativno mali prostor praktično na samom obodu grada nudi pregršt zanimljivosti i mogućnosti za provođenje slobodnog vremena van gradske vreve.

Mesta za kampovanje, odmaranje i roštiljanje, pešačke staze, vidikovci, pećine, arheološka nalazišta, kulturno-istorijske znamenitosti, samo su neki od sadržaja među kojima će svako od posetilaca ovog predela izuzetnih odlika pronaći nešto po svojoj meri...

Bilten Putnik, proleće 2024.

Smena godišnjih doba nije to bez novog broja biltena Putnik. A kako Putnik u poslednje vreme sve češće kasni, navikli smo da kod nas godišnja doba počinju kasnije, pa tako i proleće dočekujemo nedelju dana posle ostatka sveta. Ali, za kvalitetno štivo uvek je pravo vreme.

Prolećni broj elektronskog glasila Planinarskog saveza Vojvodine po običaju je pun priča sa planinarskih akcija i aktivnosti na otvorenom sa svih meridijana, za prekraćivanje vremena do odlaska u prirodu.

A na stranicama novog Putnika je i jedan moj tekst, o manje poznatoj strani najpoznatije srpske planine.

Uživajte.