Šumadijski rokenrol: Borački krš i Ostrvica

Bilo kao litice koje treba savladati veštinom i snagom, bilo kao otvoreni vidikovci do kojih vode pitomije staze, stenovite goleti su među omiljenim terenima za mnoge planinare.

Mada ih kod nas ima mnogo manje nego kod nekih naših suseda, i Srbija se može pohvaliti zanimljivim krševitim planinama, podjednako primamljivim i adrenalinskim zavisnicima i onima koji samo vole da uživaju u pogledu.

Pa ipak, retko kome će prva asocijacija na stene biti pitoma Šumadija, iako se u njoj kriju dve prave poslastice za ljubitelje planinarskog rokenrola - Borački krš i Ostrvica.

Svi putevi vode na Frušku goru: (Brankovac - Dumbovački potok - Rim - Beočin - Crveni čot)

Globalna pošast zvana korona još uvek nije prošla, ali je kretanje (bar po Srbiji) ponovo dozvoljeno. Posle dva meseca sedenja kod kuće, planinari su jedva dočekali da se dokopaju prirode. A gde će Sremci drugde nego na Frušku goru?

Rađanje Fruške gore

Geološka istorija Fruške gore dugo je smatrana kratkom i relativno jednostavnom. Međutim, već prva kartiranja fruškogorske geologije krajem XIX veka otkrila su složenu situaciju punu problema koji su ukazivali na mnogo stariju i kompleksniju građu jedine sremske planine. Sistematska istraživanja u drugoj polovini XX i početkom XXI veka još uvek nisu donela kompletno razumevanje morfoze Fruške gore, ali su doprinela jasnijoj slici o njenom nastanku. Jedan deo pravog blaga predmeta koji svedoče o njenoj istoriji dostupan je javnosti u obliku zbirke pod naslovom "Rađanje Fruške gore".

Zagajička brda: Bajka u koju može da se zakorači

Za mnoga mesta u prirodi često se vezuju epiteti "fantastična", "bajkovita", "nestvarna", ali što je čovek više upoznaje to više uviđa da je priroda sama po sebi jedna bajka prepuna prizora koji mogu delovati neverovatno nekome nenaviknutom na napuštanje zone komfora između četiri zida.

Pa opet, postoje neka mesta koja mogu da iznenade i one iskusnije, koji su se nagledali prirode i njenih lepota.

Jedno od takvih mesta su i Zagajička brda, omaleni lokalitet nesvakidašnjeg izgleda u južnom Banatu. Bajka u koju može da se zakorači.

Obedska bara

Prolazeći širokom ravnicom između Srema i Mačve, reka Sava vrluda i meandrira, nimalo ne žureći da se ulije u Dunav. Moćna i samo naizgled mirna reka kao da se hiljadama godina predomišlja kuda da prođe u svojim poslednjim kilometrima, pa na ovom potezu ostavlja za sobom mnoštvo napuštenih rukavaca. U nekima od njih voda se zadržava preko cele godine, pa čine pravi mali raj za barsku floru i faunu, ali i za izletnike. Od jednog takvog rukavca Save nastala je i Obedska bara, biser prirode donjeg Srema.