Došlo je polako i vreme da se oprostimo od 2022... Bila je ovo jedna blago konfuzna godina, puna iznenađenja i neočekivanih obrta, što nas ipak nije sprečilo da uživamo u svakom trenutku koji smo mogli da iskoristimo.
U prilog svemu tome ide i neka moja lična statistika za godinu na izmaku, koja broji 42 planinska vrha (bukvalno prosek na nivou poslednjih nekoliko godina), od čega samo tri iznad 2000 metara nadmorske visine (baš slabo), ali i samo oko 650 kilometara pešačenja i trčanja po planinama, računajući i Fruškogorski ultraekstremni maraton (134 km) i Bastionsku transverzalu (70 km)... Šta god ja pričao, fali mi treking i kvalitativno i kvantitativno, ali opet lagao bih ako bih rekao da mi ovogodišnji tempo nije prijao...
U 2022. bilo je trenutaka koje ću sigurno dugo pamtiti, kao i onih koje bih voleo da mogu da zaboravim, ali da mogu verovatno ne bih pokušavao da promenim mnogo toga. U tom smislu, godina kao svaka druga...
I onda kao i svake druge godine, na samom kraju dolazi i bilten Putnik, medijsкo sredstvo za promociju planinarstva, ostalih sportova na otvorenom i svega što ima veze sa aкtivnim boravкom u prirodi. Kao šlag na tortu ili prosto kao apendiks, zavisi od toga kako gledamo na celu godinu.
A kao i obično, u Putniku je i jedan moj tekst, ovog puta o Kajmakčalanu, koji možda nije bio među najčitanijima ove godine ali je definitivno jedan od tekstova koji je izazvao najpozitivnije reakcije čitalaca. (Ako nekoga to interesuje, najčitaniji tekst iz 2022. godine je Rtanj na teži način: Sitna stena i Super sever).
U nastavku sledi izvod iz Putnika. Uživajte.
