Rubenov krug - Nova pešačka staza na Fruškoj gori!

Kako nastaju planinarske staze?

Od početne zamisli do krajnjeg rezultata put ume da bude dugačak. Ponekad nije dovoljno imati samo dobru ideju i mnogo poleta, često treba uložiti mnogo više truda nego što je na kraju uopšte vidljivo.

Na planinama poput Fruške gore, na kojima se kilometraža markiranih staza piše trocifrenim brojevima, izmisliti potpuno novu planinarsku stazu deluje vrlo teško, a da onda ta staza zaživi među onima kojima je namenjena - planinarima i rekreativcima - čini se praktično nemoguće.

Ipak, ovih dana jedna sasvim nova staza pravi je hit među ljubiteljima jedine sremske planine - Rubenov krug.

Kako i zašto je jedna tako skromna staza za kratko vreme, bez velike pompe i zvučne reklame, postala najpopularnije šetalište na Fruškoj gori?

Bilten Putnik, zima 2020.

Sa smenom godišnjih doba uvek stiže i novi broj biltena Putnik, elektronskog magazina posvećenog planinarenju i boravku u prirodi koji izdaje Planinarski savez Vojvodine.

Iako je cela godina u planinarskom smislu bila prilično mršava, novo izdanje Putnika je podebelo - preko sto strana priča iz prirode sa svih meridijana!

U novom broju Putnika možete pročitati i moj prilog o našoj poslednjoj većoj planinarskoj avanturi na Medvedniku, sa ekskluzivnim epilogom koji niste imali prilike da pročitate na blogu (mada jesam pisao o tome na Facebook stranici bloga - razlog više da je zapratite ako još uvek niste).

U nastavku sledi isečak iz biltena. Uživajte.

Međunarodni dan planina 2020.

Međunarodni dan planina obeležava se 11. decembra svake godine širom sveta.

Cilj ovog dana koji je 2003. godine ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija je podizanje globalne svesti o značaju planina i ukazivanje na probleme sa kojima se suočavaju planinske oblasti, prvenstveno usled negativnog ljudskog delovanja.

Svake godine Međunarodni dan planina bavi se drugom temom, a tema 2020. godine je planinski biodiverzitet.

Ima li medveda na Medvedniku?

Jadna i bedna dvehiljadedvadeseta nikako da se privuče kraju. Taman pomislimo da se situacija makar malo normalizuje pa počnemo da pravimo nove planove (ili podgrevamo stare), kad ono opet neke nove mere, nove zabrane i planovi padaju u vodu...

Eh, a kakve su sve lepe planinarske akcije bile u planu Borkovca za ovu godinu... Romanija, Sokolska planina, kanjon Jerme, Visoke Tatre, Olimp, Kajmakčalan... A od marta naovamo cela godina se svela na neko bauljanje kao u magli, čekanje poslednjeg trenutka da odlučimo da li će se negde ići i kako... A uglavnom se ne ide nigde i nikako.

Za Dan primirja planirali smo turu na Jablaniku i Medvedniku... Ali naravno, stvarnost je imala drugačije planove, pa je tako umesto laganog prečenja s jednog vrha na drugi staza dobila kružni oblik, skoro dvostruko veće dužine i skoro trostruko veće visinske razlike od planirane, a umesto punog autobusa planinara najrazličitijih godišta i iskustva akciju je izvelo sedmoro najblesavijih...

I uprkos blatu, hladnoći i magluštini od koje se skoro ceo dan nije video prst pred okom, akcija je bila sjajna! Ali kako to često ume da se desi, dan su obeležili detalji zbog kojih ćemo turu kakvu bismo inače brzo zaboravili dugo pamtiti...

Maljen za početnike: Crni vrh i Velika pleća

Među Valjevskim planinama, Maljen ima poseban i prilično neobičan status. Dok je s jedne strane ovo jedna od najposećenijih planina ne samo ovog kraja već i čitave Srbije, s druge strane samo njeno ime većini turista uglavnom ne znači ništa.

Krivac za ovu nesvakidašnju situaciju je turističko naselje Divčibare, koje je svojim vlastitim čuvenjem preotelo slavu čitavoj planini na kojoj se nalazi, iako su baš planinski vrhovi i vidikovci razlog zbog kog su izletnici uopšte i počeli da posećuju ovo mesto.

Pa ako ime Maljena nekome i ne zvuči poznato, teško da postoji neko ko nije čuo za Divčibare, pa se tako čak i među planinarima može čuti da se cela planina zapravo zove tako...

A kao i na drugim popularnim planinskim destinacijama u Srbiji (čitaj: Zlatibor i Kopaonik), i oko centra Divčibara iz godine u godinu niče sve više hotela i pansiona, pa ih jedan deo ljubitelja prirode sve češće izbegava u širokom luku... što je prava šteta, jer (uostalom, kao i na drugim planinama koje privlače najšire narodne mase) samo malo dalje od naselja ima toliko prirodnih lepota koje zaista vredi videti...

Dakle, nađete li se na ovoj prelepoj planini iznad Valjeva, ne budite ovca koja se šetka parkovima između kafana i uličnih prodavaca grickalica i suvenira, već umesto toga postanite koza i uzverite se na neko od okolnih brda.

Prve preporuke su Crni vrh i Velika pleća - Maljen za početnike.

Vraneša - manje poznati Uvac

Verovatno ne postoji ljubitelj prirode u Srbiji koji nije čuo za reku Uvac i makar na slici video njegove meandre. Međutim, mnogi ne znaju da osim čuvenih meandara između Sjenice i Nove Varoši tok Uvca pravi karakteristične "vijuge" na (bar) još jednom mestu - u oblasti zvanoj Vraneša na obroncima Zlatara.

Ovaj manje poznati deo Uvca možda nije dovoljno fotogeničan da se nađe na razglednicama i posterima, ali to ne znači i da ga ne vredi videti. Naprotiv.

Vidikovci Vidliča: Kozji kamen i Basarski kamen

Stara planina toliko dominira istočnom Srbijom u svakom pogledu da mnogi često zaboravljaju da u njenoj neposrednoj okolini postoje i druge planine.

Jedna tako zapostavljena planina je i Vidlič, isprečena između masiva Stare planine i Pirotske kotline, uprkos tome što se na njenim obroncima nalazi jedan od najpopularnijih vidikovaca istočne Srbije - Kozji kamen.

46. Palićki susreti na stazama Subotičke peščare

Mada je 2020. godina već zakoračila u poslednji kvartal, treking sezona tek se zahuktava. Po preporuci Ministarstva omladine i sporta, takmičarska kola Vojvođanske treking lige i Treking lige Srbije od septembra se ponovo održavaju po planu, a svi slobodni vikendi u oktobru i novembru (ako ih je uopšte i bilo) će po svemu sudeći poslužiti za uglavljivanje odloženih kola koja zbog vanrednog stanja nisu mogla da budu održana u prvoj polovini godine...

Stara planina - Rosomač: Lepota skrivena iza atrakcije

Najviše zahvaljujući zatvorenim granicama, zbog čega su mnogi bili primorani da leto 2020. provedu u Srbiji, neki domaći spomenici prirode doživeli su pravu eksploziju popularnosti na društvenim mrežama.

Jedno od takvih mesta je i kanjon Rosomačke reke na Staroj planini, poznat i kao Rosomački lonci ili Slavinjsko grlo. Neobične stenovite litice su od bisera prirode poznatog samo lokalcima i dobrim poznavaocima staroplaninskih kutaka brzo postale jedna od najvećih turističkih atrakcija pirotskog kraja.

Međutim, ovaj maleni kanjon samo je jedan delić lepote koja okružuje selo Rosomač, a koja površnim posetiocima i dalje uglavnom izmiče...

Trem u jesenji dan

Uspon na Trem, najviši vrh Suve planine, važi za jednu od kondiciono najtežih planinarskih tura u Srbiji. Čak i u najlakšoj varijanti do vrha se savladava punih hiljadu metara visine, ali pošto na stazi nema tehnički zahtevnih detalja ovaj uspon je vrlo popularan kod planinara, kako onih iskusnijih tako i potpunih početnika.

A s obzirom na to da za tu muku sledi nagrada u vidu sjajnog pogleda, prilično je teško pogoditi dan da do vrha ne sretnete baš nikoga. Pa ako se baš slučajno zadesi da imate planinu samo za sebe - uživanje je zagarantovano!

Bilten Putnik, jesen 2020.

Smena godišnjih doba uvek nam donosi i novi broj elektronskog biltena Putnik koji izdaje Planinarski savez Vojvodine. I u ovom broju našao se jedan moj prilog - verovatno najduži tekst koji ćete pročitati u Putniku ove godine, ali i staza o kojoj je reč nije ništa kraća...

Za trojac iz planinarskog kluba Borkovac Ruma, Fruškogorska transverzala u cugu je bila najveća planinarska avantura ove godine. Oni koji su ranije čitali ovaj tekst kažu da je pravi podvig savladati ga u komadu. U nastavku sledi isečak iz Putnika, pa proverite i sami.

Srećan put!

Homoljska vrela

Leto dvehiljadedvadeseto mnogima je obeležila nemogućnost putovanja na omiljene primorske destinacije, zbog čega je veliki broj srpskih turista naprasno otkrio prirodne lepote rodne grude.

Među najpopularnijim prirodnim lokalitetima ove sezone vrte se uglavnom isti prizori, kao po pravilu fotogenični, brzi za obilazak i lako deljivi na društvenim mrežama, ali i lako dostupni sa asfaltnog puta, po mogućstvu u neposrednoj blizini ugostiteljskih objekata.

Sve ovo važi i za neka od mnogobrojnih vrela u Homoljskim planinama, od kojih se za Krupajsko može reći da ove godine predstavlja prirodnu atrakciju broj jedan u Srbiji. Proverili smo zašto.

Dunavske čarolije, jače i od korone

Iako pandemija koronavirusa još uvek traje, deluje da se situacija smiruje taman toliko da život počne makar malo da se vraća u normalne tokove.

A dok širom Srbije planinarske akcije tek stidljivo počinju da se održavaju, Dunavske čarolije potvrđuju ne samo da su najsveobuhvatnija outdoor manifestacija u Vojvodini, već i da su praktično neuništive!

Viminacijum: Grad careva, grobova, mamuta i brodova

Tragovi arhitekture Rimske imperije vidljivi su širom Evrope, pa po tom pitanju ni Srbija nije crna rupa starog kontinenta.

Mnogi spomenici rimskog graditeljstva danas su rekonstruisani i predstavljeni javnosti, od pojedinačnih građevina do ostataka čitavih naselja, ali budući da su na rimskim temeljima kasniji graditelji često podizali nove naseobine, nije mnogo rimskih gradova ostalo sačuvano u celosti.

Jedan od retkih na čijem mestu nikad posle Rimljana nije građeno je Viminacijum, u blizini današnjeg Kostolca, koji tek treba da otkrije sve svoje tajne arheolozima...

Lice i naličje Fruške gore (Sremske novine, 12.8.2020.)

Nakon prelaska Fruškogorske transverzale, red je i da (opet) izađemo u Sremskim novinama. Još samo da počnemo da iskačemo iz frižidera...

Šalu na stranu, transverzala je bila samo povod za razgovor u kojem se osvrćem više na neke probleme na našoj Fruškoj gori, od kojih su neki opštepoznati dok o drugima najšira javnost zna malo toga...

Lica i naličja Fruške gore su tema o kojoj bi se mogla napisati čitava knjiga, a kamoli jedan novinski članak, ali to ne bi smelo da nas spreči da je načnemo kad god imamo priliku.

Fruškogorska transverzala 2020. - U cugu!

Sa preko 160 kilometara dužine i 6000 metara ukupnog uspona, Fruškogorska transverzala je najduža i najteža planinarska staza na Fruškoj gori, i jedna od najdužih u celoj Srbiji.

Kao i većina planinarskih transverzala, može se preći iz onoliko etapa koliko kome odgovara, ali je kao poseban izazov među planinarima uvek važilo preći je odjednom, od početka do kraja bez prekidanja, planinarskim žargonom rečeno - "u cugu".

Od otvaranja 1956. godine do danas, Fruškogorsku transverzalu prešlo je nešto više od tri hiljade planinara, a ja sam se na spisak onih koji su je uspešno završili prvi put upisao 2014. godine, o čemu sam svojevremno i pisao. Međutim, želja za prelaskom cele staze "u cugu" ostala je neostvarena - sve do ovog leta!

U gostima kod Kusturice: Andrićgrad

Komercijalni uspeh etno-sela Drvengrad na Mokroj gori snažno je uticao na stvaranje slike o Emiru Kusturici kao zaštitniku i promoteru srpske baštine i tradicionalnog graditeljstva, mada bi se o kulturno-istorijskim vrednostima (ili nedostatku istih) ovog njegovog suštinski turističkog kompleksa itekako dalo raspravljati.

Osokoljen brojnim pohvalama, ne obazirući se na još brojnije kritike, proslavljeni režiser ubrzo je predstavio svoj sledeći graditeljski poduhvat - grad od kamena posvećen Ivi Andriću - Kamengrad iliti Andrićgrad.

U gostima kod Kusturice: Drvengrad

Neka od najživopisnijih ruralnih područja Balkana nalaze se u zapadnoj Srbiji. Mnogo pre nego što je seoski turizam postao "in", razbijena sela Tare, Zlatibora i južnog Podrinja sa kućicama strmih krovova, od kamena i drveta, bila su motiv razglednica sa lepotama Srbije.

Početkom ovog veka pojava "etno sela" doživljava pravi procvat, a turistički kompleksi koji sa manje ili više uspeha dočaravaju duh narodnog graditeljstva niču i gde im je mesto i (češće) gde nije... 

Drvengrad, smešten na Mokroj gori, tačno između Tare i Zlatibora, jedna je od najpoznatijih destinacija ovog tipa. Ali, da li to što je neka destinacija poznata znači automatski i da je vredna posete?

Mučanj (bez mučenja?)

"Oj Golijo gola li si, oj Javore jadan li si, aoj Mučnju mučan li si, teško nama među vama", peva narodna pesma iz okoline Ivanjice.

Reklo bi se iz ovih stihova da žitelji ovog kraja baš i nisu naročito oduševljeni planinama koje ih okružuju, ali taj zaključak bi bio daleko od istine.

Ivanjičani su zapravo vrlo ponosni na prirodne lepote u svojoj blizini, pa često umeju da kažu i da je pogled sa Mučnja jedan od najlepših u Srbiji. Koliko je to tačno, uverili smo se i sami.

Bilten Putnik, leto 2020.

Proleće je možda bilo mršavo po planinarskim aktivnostima, ali su se planinari zato itekako rapisali. Novi broj elektronskog biltena Putnik ponovo je na zavidnom broju strana, a između ostalog u novom izdanju našao se i moj tekst o Ostrvici i Boračkom kršu, i to kao istaknuti članak (da ne kažem "featured article") - sa fotografijom na naslovnoj strani broja! U nastavku slede stranice biltena sa mojim prilogom.

Kup Fruške gore 2020: Jedan sjajan kišni dan

Nakon neplanirane višemesečne pauze, treking sezona 2020. konačno je dočekala svoj početak.

Prvo ovogodišnje kolo Vojvođanske treking lige održano je prvog dana leta, koji je doduše više ličio na neki srednji dan jeseni, ali ni kiša ni vetar nisu uspeli da pokvare uživanje planinarima, trkačima i pešacima željnim nadmetanja na stazama Kupa Fruške gore.

Očajno vreme, ali sjajan dan!

Skrivena mesta Fruške gore: Malo potoka, malo vodopada, malo vidikovaca...

Fruška gora kao neiscrpan izvor planinarske inspiracije podarila nam je još jedan sjajan dan. Poslednji slobodan vikend pred (odloženi) početak najjačeg dela planinarsko-trekerske sezone iskoristili smo za obilazak slabije posećenih predela na severnim padinama Crvenog čota - malo potoka, malo vodopada, malo vidikovaca, markiranim i nemarkiranim stazama, ali i bez staze, puta - rutom prepunom pravih poslastica za sve sa avanturističkim duhom...

Biseri Đerdapa: Golubački grad

Na celom toku Dunava dugom gotovo tri hiljade kilometara, teško da postoji dramatičniji kontrast u njegovom karakteru nego na samom početku Đerdapske klisure, gde široka ravničarska reka počinje da probija svoj put kroz moćne karpatske stene. Ovde se Dunav sa svoje najveće širine od bezmalo šest kilometara odjednom sužava na jedva par stotina metara, pa je to mesto od pamtiveka idealno za kontrolu plovnih puteva druge najveće evropske reke. Zato i ne čudi da je upravo na tom mestu niklo i jedno od najimpresivnijih srednjovekovnih utvrđenja na celom Dunavu - Golubački grad.

Stazama Petruških monaha

Kučajske planine čine jedno od najređe naseljenih područja u Srbiji, pa su samim tim i mnogo bliže onoj iskonskoj divljini nego neke druge, popularnije prirodne celine. Teško je i zamisliti da je ovako pust kraj u srednjem veku bio jedan od najznačajnijih centara duhovnosti u srpskim zemljama. Prema predanju, oko kanjona reke Crnice, pritoke Grze, između X i XV veka nalazilo se preko četrdeset manastira, kao i značajan utvrđeni grad Petrus, po kojem ceo taj predeo i danas nosi ime - Petruška oblast. Staze Petruških monaha, vekovima zaboravljene i zarasle, poslednjih godina su sve popularnije među poklonicima, izletnicima, ali i ozbiljnim avanturistima...

Šumadijski rokenrol: Borački krš i Ostrvica

Bilo kao litice koje treba savladati veštinom i snagom, bilo kao otvoreni vidikovci do kojih vode pitomije staze, stenovite goleti su među omiljenim terenima za mnoge planinare.

Mada ih kod nas ima mnogo manje nego kod nekih naših suseda, i Srbija se može pohvaliti zanimljivim krševitim planinama, podjednako primamljivim i adrenalinskim zavisnicima i onima koji samo vole da uživaju u pogledu.

Pa ipak, retko kome će prva asocijacija na stene biti pitoma Šumadija, iako se u njoj kriju dve prave poslastice za ljubitelje planinarskog rokenrola - Borački krš i Ostrvica.

Svi putevi vode na Frušku goru: (Brankovac - Dumbovački potok - Rim - Beočin - Crveni čot)

Globalna pošast zvana korona još uvek nije prošla, ali je kretanje (bar po Srbiji) ponovo dozvoljeno. Posle dva meseca sedenja kod kuće, planinari su jedva dočekali da se dokopaju prirode. A gde će Sremci drugde nego na Frušku goru?

Rađanje Fruške gore

Geološka istorija Fruške gore dugo je smatrana kratkom i relativno jednostavnom. Međutim, već prva kartiranja fruškogorske geologije krajem XIX veka otkrila su složenu situaciju punu problema koji su ukazivali na mnogo stariju i kompleksniju građu jedine sremske planine. Sistematska istraživanja u drugoj polovini XX i početkom XXI veka još uvek nisu donela kompletno razumevanje morfoze Fruške gore, ali su doprinela jasnijoj slici o njenom nastanku. Jedan deo pravog blaga predmeta koji svedoče o njenoj istoriji dostupan je javnosti u obliku zbirke pod naslovom "Rađanje Fruške gore".

Zagajička brda: Bajka u koju može da se zakorači

Za mnoga mesta u prirodi često se vezuju epiteti "fantastična", "bajkovita", "nestvarna", ali što je čovek više upoznaje to više uviđa da je priroda sama po sebi jedna bajka prepuna prizora koji mogu delovati neverovatno nekome nenaviknutom na napuštanje zone komfora između četiri zida.

Pa opet, postoje neka mesta koja mogu da iznenade i one iskusnije, koji su se nagledali prirode i njenih lepota.

Jedno od takvih mesta su i Zagajička brda, omaleni lokalitet nesvakidašnjeg izgleda u južnom Banatu. Bajka u koju može da se zakorači.

Obedska bara

Prolazeći širokom ravnicom između Srema i Mačve, reka Sava vrluda i meandrira, nimalo ne žureći da se ulije u Dunav. Moćna i samo naizgled mirna reka kao da se hiljadama godina predomišlja kuda da prođe u svojim poslednjim kilometrima, pa na ovom potezu ostavlja za sobom mnoštvo napuštenih rukavaca. U nekima od njih voda se zadržava preko cele godine, pa čine pravi mali raj za barsku floru i faunu, ali i za izletnike. Od jednog takvog rukavca Save nastala je i Obedska bara, biser prirode donjeg Srema.

Na Drini ćuprija

"Većim delom svoga toka reka Drina protiče kroz tesne gudure između strmih planina ili kroz duboke kanjone okomito odsečenih obala. Samo na nekoliko mesta rečnog toka njene se obale proširuju u otvorene doline i stvaraju, bilo na jednoj bilo na obe strane reke, župne, delimično ravne, delimično talasaste predele, podesne za obrađivanje i naselja. Takvo jedno proširenje nastaje i ovde, kod Višegrada, na mestu gde Drina izbija u naglom zavoju iz dubokog i uskog tesnaca koji stvaraju Butkove Stijene i Uzavničke planine. Zaokret koji tu pravi Drina neobično je oštar a planine sa obe strane tako su strme i toliko ublizu da izgledaju kao zatvoren masiv iz koga reka izvire pravo, kao iz mrkog zida. Na tom mestu gde Drina izbija celom težinom svoje vodene mase, zelene i zapenjene, iz prividno zatvorenog sklopa crnih i strmih planina, stoji veliki, skladno srezani most od kamena, sa jedanaest lukova širokog raspona."

Ivo Andrić, "Na Drini ćuprija" (1945)

Matka

Makedonija se obično ne svrstava među vrhunske destinacije za ljubitelje prirode, ali to ne znači i da ova balkanska država od prirodnih lepota nema šta da ponudi posetiocima. Prelepo Ohridsko jezero, najstariji nacionalni park stare Jugoslavije Pelister, moćni Korabi Šar planina, samo su neka od mesta koja privlače najveći broj zaljubljenika u boravak na otvorenom. Međutim, jedno od najomiljenijih izletišta Makedonaca manje je poznato van granica njihove države, a zavređuje pažnju koliko i neke mnogo popularnije atrakcije - kanjon Matka.

Planinarske video igre

Video igre sa sportskom tematikom uvek su bile popularne, ali kao što planinarstvo kao sport nikad nije bilo naročito atraktivno najširoj populaciji (a posebno pasivnim gledaocima) tako ni planinarske video igre nikad nisu našle veliku publiku, što ipak ne znači i da ne postoje.

Doduše, iako u velikom broju igara avanturističkih žanrova postoji mnogo pentranja na sve i svašta, pa i na planine, igara koje se fokusiraju isključivo na planinarske uspone do danas je vrlo malo.

Da li vredi baciti pogled na neke od njih, i da li mogu biti zanimljive i onima koji se inače ne bave planinarenjem, prosudite sami.

Mileševa i Mileševka

Skoro na samoj granici sa Crnom Gorom, stešnjeno na obali reke Lim između planina Jadovnik i Kamena gora, Prijepolje definitivno ne važi za značajnu turističku destinaciju, ali njegova okolina po mnogo čemu može da parira najpoznatijim planinarskim destinacijama u Srbiji. 

Jedna od prirodnih lepota ovog kraja koje nemaju pažnju koju itekako zaslužuju je i kanjon reke Mileševke, još uvek nedovoljno istražen i još manje poznat najširem krugu ljubitelja prirode, iako počinje na jedva petnaestak minuta hoda od znamenitog manastira Mileševa...

Bilten Putnik, proleće 2020.

U doba korone, sa svakodnevicom sačinjenom od karantina i ograničenja kretanja, mnogi od nas imaju slobodnog vremena više nego ikad, ali ne i priliku da putuju gde žele i koliko žele. Jedan od najboljih načina prekraćivanja vremena u kući svakako je čitanje, a da makar imamo šta kvalitetno da pročitamo o boravku u prirodi (kad već ne možemo da boravimo u istoj) brine se bilten Putnik, elektronsko glasilo Planinarskog saveza Vojvodine.

Slapovi Sopotnice

Priroda Srbije prebogata je zadivljujućim mestima, a na svaku popularnu prirodnu atrakciju dolazi još mnogo onih koje nisu ni približno poznate koliko zaslužuju. Jedno od takvih mesta je i Sopotnica, koja među pravim ljubiteljima i poznavaocima prirode važi za jednu od najlepših destinacija zapadne Srbije, dok je najširem krugu turista i izletnika često potpuno nepoznata.

Smeštena na zapadnim padinama planine Jadovnik, bez razvijene turističke infrastrukture, Sopotnica je uspela da očuva autentičan izgled jednog starovlaškog sela i da ostane biser koji zaista vredi videti.

Vrelo Bosne

Glavni grad Bosne i Hercegovine ima dovoljno sadržaja za najprobirljivije namernike, pa tako neće razočarati ni ljubitelje prirode. Smešteno u kotlini koju okružuje šest planina, Sarajevo je popularna destinacija za balkanske zaljubljenike u planine, naročito u zimske sportove. Međutim, najposećeniji spomenik prirode nalazi se u neposrednoj blizini grada - živopisno, opušteno, a pre svega dostupno svima, Vrelo Bosne je već više od veka omiljeno izletište Sarajlija i njihovih gostiju, u svako doba godine.

Grad sevdaha za jedan dan: (pre)kratki vodič kroz Sarajevo

Balkansko poluostrvo jedan je od najživopisnijih delova Starog kontinenta, istok na zapadu i zapad na istoku. Kao da se nigde drugde uticaji dijametralno suprotnih kultura ne mešaju toliko koliko na Balkanu, a ta simbioza sukobljenih civilizacija retko se gde može doživeti kao u Sarajevu. Prestonica Bosne i Hercegovine grad je oštrih, gotovo paradoksalnih kontrasta: otomanski i habzburški, orijentalan i evropejski, grad mira i tolerancije ali i ratnih užasa, grad stradanja i poleta, prošlosti i budućnosti, ćejfa i sevdaha...

Gomolava: Šest hiljada godina ispod sremskog lesa

Na pola puta između Rume i Šapca nalaze se Hrtkovci, seosko naselje širokih ulica koje se naizgled ni po čemu ne razlikuje od velikih sela ravnog Srema. Međutim, ovo mesto na obali Save jedinstveno je po kontinuitetu naseljavanja dugom preko šest hiljada godina!

O tome svedoči lokalitet Gomolava - jedno od najvrednijih arheoloških nalazišta ne samo kod nas već i u evropskim, pa i svetskim okvirima.

Prevrtljiva Baba

Prolazeći magistralnim putem od Paraćina ka Zaječaru, putniku može upasti u oko jedno istaknuto brdo sa desne strane, sa koga noću svetli visoki krst.

Planinari koji ovim putem idu ka Rtnju, Grzi, Tupižnici i drugim atrakcijama istočne Srbije, često neće ni obratiti pažnju na Babu, usamljenu ostrvsku planinicu koja u moru popularnijih planinskih terena u okolini deluje isuviše obično, gotovo dosadno.

A upravo ta Baba, tako mala i neugledna, može pružiti planinarima avanturu u divljini kakva se u današnje vreme retko gde može doživeti!

Skrivena mesta Fruške gore: Tragom kamena (jedna od varijanti)

Mnogo je stvari koje nas podsećaju na Frušku goru, ali sigurno nikome prva asocijacija na sremsku planinu neće biti - kamen.

Pa ipak, eksploatacija raznih ruda i sirovina koja na nekim mestima traje i danas neizbrisivo je izmenila fruškogorske pejzaže, a kontrasti koje ovi kameni ožiljci prave sa šumovitim brdima često stvaraju neverovatne prizore, od kojih su neki zaista dostojni divljenja...

Van dometa, Radio Laguna - 25.1.2020.

Prošlog vikenda imao sam čast da budem prvi ovogodišnji gost emisije Van dometa, audio magazina o povratku prirodi i aktivnostima na otvorenom, koji se emituje na radiju Laguna.

Za one koji nisu uspeli da se uključe u subotu ujutro, evo snimka te emisije. Uživajte.

Pirotska tvrđava - Momčilov grad

Kada biste pitali ljude po čemu je poznat Pirot, većina bi vam sigurno odmah odgovorila - po vicevima. Ljubiteljima prirode verovatno bi prvo pala na pamet Stara planina, oni upućeniji u tradicionalne vrednosti setili bi se pirotskog ćilima, a gurmani bi istakli kačkavalj i peglane kobasice. Međutim, malo njih umelo bi da navede makar jedan arhitektonski simbol Pirota - uprkos tome što se u ovom gradu nalazi jedna od najočuvanijih i najinteresantnijih srednjovekovnih tvrđava u Srbiji.