Bukulja: Nenametljiva lepota Šumadije

Kad se zagledamo u prirodu, po pravilu nas mesta puna ekstrema i superlativa privlače više od onih malih, nenametljivih sredina, koje gotovo nikad nisu prvi izbor nekoga ko ne živi u njihovoj bližoj okolini.

Ali, svako mesto, neobično ili i previše obično, ima svoj specifični duh koji zaslužuje da se doživi.

U Šumadiji, jedno takvo nenametljivo mesto je Bukulja, planina iznad Aranđelovca o kojoj naizgled kao i da nema šta značajno da se kaže. Bukulja nije ni najviša, ni najatraktivnija, ni najraznovrsnija planina Šumadije, verovatno ni najlepša (mada je to krajnje subjektivno), ali ništa od toga ne znači da je treba i zaobići.

Naprotiv, često nam za promenu upravo takva mesta mogu prijati više nego neke ozbiljnije i zahtevnije staze...

Da budem iskren, već duže vreme nisam fer prema Bukulji.

O svim šumadijskim planinama koje sam posetio napisao sam bar nekoliko rečenica, a većini sam posvetio i čitav tekst, čak i nekima kojima sam samo protrčao.

A samo u poslednjih pet godina na Bukulji sam bio četiri puta, i svaki put bi mi se učinilo da ona nema dovoljno zanimljivu priču... A opet, četiri puta za pet godina govori dovoljno i bez reči.

Mada se ni druge šumadijske planine ne mogu nazvati vrhunskim atrakcijama, skoro svaka od njih ima neke asocijacije po kojima je poznata u iole širim okvirima. Bukulja naizgled ni po čemu nije zaista specifična, ali ponekad je priroda sama po sebi sasvim dovoljna za uživanje.

Slično nekim drugim planinama u čijoj neposrednoj blizini postoje urbane sredine, i Bukulja prema Aranđelovcu ima karakter svojevrsnog gradskog izletišta.

Glavna tačka fokusa je zaravan nedaleko od vrha planine, oko koje su raspoređeni jedan "fensi" restoran, jedan malo neformalniji kafić, kao i mala ali uvek prijatna i gostoljubiva planinska kuća kojom gazduje aranđelovčko planinarsko društvo koje nosi ime planine.

U planinskoj kući PD "Bukulja" je dve godine zaredom (2024. i 2025.) organizovan start i cilj takmičenja u okviru Treking i trejl lige Srbije, trke koja je bila pravo osveženje u kalendaru koji je polako počeo da gubi na atraktivnosti - ali je nažalost već otišla u istoriju, iz razloga koji su najmanje planinarski...

Do ovog platoa na oko 650 metara nadmorske visine vodi takozvana "Staza zdravlja", kojom se praktično iz centra grada stiže za manje od sat vremena.

Na mestu gde se "Staza zdravlja" odvaja od asfaltnog puta (kojim se takođe može doći direktno do glavnog izletišta) nalazi se mali spomenik posvećen Dušanu Špirti Mitroviću, danas zaboravljenom velikanu domaćeg planinarstva između dva svetska rata, koji je dvadesetih godina prošlog veka predstavljao sponu između planinarskih organizacija u Srbiji i Vojvodini, bio inicijator izgradnje mnogih planinarskih domova (između ostalog i starog doma na Bukulji) i konačno preminuo upravo u Aranđelovcu, u povratku sa planinarske ture na Bukulji...

"Staza zdravlja" izbija tačno na višespratnu betonsku osmatračnicu, sa koje se Aranđelovac sagledava kao na dlanu. Osmatračnica se nekad koristila u meteorološke svrhe, a izgradnjom radara na vrhu Bukulje krajem šezdesetih izgubila je primarnu funkciju i ostala samo turistička atrakcija.

Zbog radara je pristup najužem pojasu samog vrha zabranjen, a zidani geodetski obelisk koji označava najvišu tačku Bukulje još uvek se može videti iza žičane ograde...

Osim guste bukove šume (po kojoj je planina i dobila ime), Bukulja ima i dva veštačka jezera - manje Bukuljsko i veće Garaško, koja su od akumulacija za potrebe vodosnabdevanja postala prave male oaze i raj za ribolovce.

A uprkos tome što su jezera i izletišta omiljena mesta Aranđelovčana za boravak u prirodi, nekako se stiče utisak da na Bukulji nema toliko vikend naselja (ni uređenih ni divljih) koliko na nekim drugim planinama u okolini, a klasični turistički sadržaji ograničeni su samo na prostor oko vrha i drugde ne postoje ni u naznakama... Nekada je prividna neatraktivnost za neka mesta zapravo spas...

Kažu da u Srbiji ima oko sto šezdeset planina. Od toga, kad bih nekome preporučivao gde da ode na izlet, bar pedeset bih se setio pre Bukulje. Ali, kad podvučem crtu, ispada da one koje sam poslednjih godina posećivao više od Bukulje mogu da nabrojim na prste...

Pa ako to nije dovoljna preporuka, ne znam šta jeste.