Istinska sreća leži u slobodi.
Svesno razmišljam o tome na dok pešačim od centra Vršca ka planinarskom domu na Širokom bilu, dok sumrak polako prekriva Vršačke planine. Uživam što vidim kukuvije u letu, fascinira me što čujem zavijanje po čukama koje podseća na vučje i oduševljavam se zmijama pored puta skoro kao pokojni Stiv Irvin.
Pomalo me je sramota da priznam da sam prvi put ovde, ali zbog toga više uživam u tome što moje upoznavanje ovog kraja počinje odmah ovako intenzivno i direktno.