Morski psi i psi rata: "Kuća mora" u Beču

Jedan javni prostor čini mnogo faktora - pre svega njegova namena i sadržaj, ali i njegov istorijat i pečat koji na njemu ostavljaju sadašnji i bivši korisnici.

Među bukvalno stotinama muzeja, galerija i izložbenih prostora najraznovrsnije tematike u Beču, od kojih se neki ubrajaju u najpoznatije i najposećenije u svetu, neki se izdvajaju po čistoj bizarnosti sastavnih delova koji ih čine celinom.

Jedno od takvih mesta je i "Kuća mora" (Haus des Meeres): javni akvarijum i terarijum smešten u nekadašnjem objektu protivvazdušne odbrane iz II svetskog rata - u kom se može videti mnoštvo morskih stvorenja iz čitavog sveta, ali i eksponati iz vremena izgradnje i njegove prvobitne funkcije - vojni i civilni predmeti i najrazličitija nacistička memorabilija!

Uprkos tome što nije široko poznata van granica Austrije, zadivljujuća prirodnjačka postavka, ali i jednako fascinantna pozadinska priča same građevine u kojoj se ona nalazi čine "Kuću mora" jednom od najzanimljivijih i najposećenijih atrakcija Beča.

Čak i bez predznanja o tome šta se nalazi u njenoj unutrašnjosti, "Kuća mora" na prvi pogled skreće pažnju prolaznika nesvakidašnjom arhitekturom - frankenštajnovskom kombinacijom modernističkih i high-tech uticaja decenijama kalemljenih na danas gotovo neprepoznatljiv kostur od monolitnog armiranog betona.

Zgrada u kojoj se danas nalazi "Kuća mora" građena je od oktobra 1943. do jula 1944. godine, kao takozvani flak toranj - objekat artiljerijske protivvazdušne odbrane. Flak tornjevi (nazvani po tipu teškog naoružanja velikog dometa kojim su ovi tornjevi bili opremljeni) bili su specifična arhitektonska forma nacističke Nemačke - svojevrsna utvrđenja od armiranog betona smeštena u urbanom tkivu velikih gradova, namenjena zaštiti od napada iz vazduha. Flak tornjevi su bili građeni u najznačajnijim gradovima nemačkog Rajha, a osim u Beču postojali su - ili još uvek postoje - i u Berlinu, Hamburgu, Štutgartu i Frankfurtu.

Ovaj konkretan toranj izgrađen je u parku Esterhazi u središtu bečkog 6. becirka, u neposrednoj blizini znamenite trgovačke ulice Mariahilfer Straße, i u njemu se osim artiljerije nalazio radarski centar i atomsko sklonište na nekoliko etaža, sa zidovima koji na nekim pozicijama dostižu i više od tri metra debljine!

Širom Beča izgrađeno je još pet sličnih tornjeva, ali je samo ovaj jedan sada dostupan javnosti - u nekima se i danas nalaze vojna postrojenja ali je većina posle rata napuštena...

Nacisti su imali zamisao da posle pobede u ratu oblože sve flak tornjeve crnim mermerom i naprave od njih spomenike svog trijumfa, ali istorija je imala drugačije planove... Po zauzimanju nemačkih gradova, saveznici su minirali sve tornjeve koje su mogli, ali pošto je za ove u Beču procenjeno da bi njihovo rušenje bilo tehnološki isuviše komplikovano i opasno po okolne zgrade oni danas samo stoje kao nemi spomenici jednog davno prošlog strašnog vremena... Svi osim jednog.

U flak tornju u Esterhazi parku posle rata je jedno vreme radio omladinski hostel, u donjim spratovima su bili smešteni vatrogasci, a 1957. godine uselilo se i volontersko prirodnjačko udruženje koje je sledeće godine na jednoj od etaža napravilo javni akvarijum, prvi u Austriji. Bio je to početak priče o "Kući mora".

Kako je ovaj akvarijum privlačio sve više posetilaca, tako je rastao i prostor u tornju namenjen najrazličitijim ribama, gmizavcima i vodozemcima, sve dok sredinom sedamdesetih cela zgrada nije pretvorena u svojevrstan urbani zoološki vrt.

To nije bio i kraj ekspanzije "Kuće mora", pa je tako tokom godina zgrada pretrpela nekoliko opsežnijih dogradnji, do današnjeg oblika koji je dobila 2020. godine, sa 13 etaža sa preko 8000 kvadratnih metara korisnog prostora!

Današnja "Kuća mora" je mnogo više od običnog javnog akvarijuma i terarijuma.

Među više od 10.000 jedinki svakako je najviše riba i morskih stvorenja, ali tu su i druge vrste koje upotpunjuju sliku uravnoteženih ekosistema predstavljenih i simuliranih unutar objekta - koralni greben, močvare srednje Amerike, vlažne tropske šume, okeanske zajednice, sve do bazena sa lokalnom dunavskom kečigom koja se uprkos zabrani lova širom Evrope često može naći na jelovnicima ribljih restorana i kao vrsta je na ivici izumiranja...

Najveće atrakcije, bar po interesovanju posetilaca, su 360° akvarijum sa ajkulama (jedan od svega nekoliko u svetu u kojima manje ajkule uspevaju da žive bez očiglednih problema), kao i takozvani "Atlantski tunel", staklena cev kroz srce tanka sa velikim ribama, ajkulama i ražama Atlantika.

Glavna zvezda "Kuće mora" je ogromna kornjača Pupi, kupljena 1976. godine na pijačnoj tezgi na Maldivima (gde je bila namenjena za jelo), koja se ovde nalazi od 1982. godine. O humanosti zoo vrtova uopšte dalo bi se diskutovati, ali podatak da su akvarijumi "Kuće mora" nekoliko puta proširivani i adaptirani samo da bi se prilagodili ovoj jednoj kornjači verovatno govori dovoljno o ovdašnjem odnosu prema životinjama...

A stanovnici kuće nisu samo morske životinje: tu su i suvozemne kornjače, veliki gušteri, zmije, krokodili, insekti, pa čak i manji majmuni, lemuri i ptice koje slobodno lete okolo...

Kao i mnogi drugi zoo vrtovi i javni akvarijumi, "Kuća mora" stavlja i veliki akcenat na edukaciju, pa se tako o svakoj prezentovanoj vrsti mogu pročitati i osnovne informacije, ali i zanimljivosti. Kao takvo, ovo mesto je naročito namenjeno najmlađima, pa nije nimalo čudno što hodnici i dvorane najviše odzvanjaju dečjom cikom.

Ipak, vesela graja stoji u oštrom kontrastu prema izložbenoj celini na jednom od najviših spratova tornja.

"Sećanje iznutra" (Erinnern im Innern), postavka smeštena u nekadašnjem kontrolnom centru flak tornja, predstavlja svojevrsnu vremensku kapsulu iz doba originalne funkcije građevine, sa rekonstruisanim kancelarijama i raznovrsnim eksponatima iz vremena Trećeg Rajha - od klasičnih instrumenata rata preko privatnih predmeta pronađenih u tornju prilikom rekonstrukcija, do kurioziteta poput ratnih igračaka, slikovnica sa motivima germanskih bajki i mitologije, sličica sa likovima (po svemu sudeći) nacističkih heroja...

Međutim, istorija nije ograničena samo na prostor izložbe - stari deo tornja praktično je pun starih detalja i sitnica koje je lako prevideti, u čijem otkrivanju se može uživati podjednako koliko i u posmatranju egzotičnih životinja.

Interesantna je rezignacija s kojom se Austrijanci odnose prema ovom delu svoje istorije - kojim se definitivno ne ponose, ali ne deluje ni da ga se nešto posebno stide. Istina, info paneli "Kuće mora" zauzimaju kritički stav prema ratu - ali uopšte, kao pojmu, i upravo taj način na koji ova postavka prikazuje nacističke pse rata kao obične ljude od krvi i mesa koji su samo radili svoj posao uliva strah u kosti i sluti da se neka zla XX veka itekako mogu ponoviti...

Sa time u vidu, "Kuća mora" može se posmatrati i kao lokalitet mračnog turizma, i bar jedan njen deo - Erinnern im Innern - nije namenjen baš svakome...

Deo "Kuće mora" koji jeste namenjen svakome (i to bukvalno) je vidikovac na najvišoj etaži tornja, sa izuzetnim panoramama Beča na sve četiri strane sveta. Za to opet treba zahvaliti prvobitnoj nameni zgrade, jer je flak toranj zbog osmatranja neba građen tako da visinom nadmašuje okolne objekte.

Izlazak na vidikovac je potpuno besplatan, i za to nije potrebna ulaznica za zoo vrt, a isto važi i za kafe-restoran na istom nivou. Mnogi turisti očigledno nisu svesni toga, pa tako na vidikovcu nema gužve uobičajene za mesta u gradovima sa lepim pogledom, čak i ona koja se plaćaju...

Lista zanimljivih činilaca fenomena zvanog "Kuća mora" ni ovde se ne završava.

Goli betonski zidovi osnovnog dela tornja koji još uvek nisu progutani dogradnjama od stakla i čelika istačkani su plastičnim oprimcima i pretvoreni u ogromne veštačke stene za penjanje u urbanom okruženju, što je samo još jedan prilog vanredno uspeloj revitalizaciji tipske građevine zastarele i izgubljene osnovne funkcije u višenamenski objekat prilagođen današnjem vremenu.

Zato i nije neobično što je "Kuća mora" jedina turistička atrakcija u Beču koja nije zabeležila pad broja posetilaca tokom velike ekonomske krize 2008-2009. godine, i što je uspešno prebrodila nekoliko meseci zatvaranja za vreme pandemije Covid-19, uprkos tome što je jedini izvor prihoda zoo vrta od ulaznica i donacija (mada se održavanje samog objekta finansira iz budžeta grada).

"Kuća mora" definitivno nije prva asocijacija na Beč, i u jednom od istorijski i kulturološki najznačajnijih gradova Starog kontinenta ima jako mnogo lokaliteta koja treba videti i posetiti pre nje, ali to ne znači i da ovaj nesvakidašnji akvarijum treba staviti na poslednje mesto na listi prioriteta prilikom posete Beču.

Iako se većina recenzija na internetu slaže da je za obilazak "Kuće mora" dovoljno sat do sat i po vremena, za to je ipak bolje odvojiti bar nekoliko sati. Sadržaja ima i više nego dovoljno.

Ljubitelji prirode (naročito stvorenja morskih dubina), ljubitelji istorije (naročito perioda II svetskog rata), roditelji sa manjom decom, ili prosto oni kojima je potreban predah od obilaženja butika i prodavnica u ulici Mariahilfer Straße - "Kuća mora" može se preporučiti svima od njih, i svako od njih naći će u njoj nešto zanimljivo za sebe...