Grad sunca na obalama Tise: Šta sve možeš u Segedinu za jedan vikend

Putnici iz Srbije često nepravedno zapostavljaju Segedin kao običnu šoping destinaciju koja nema šta drugo da pruži posetiocima. Međutim, istina je da ovaj grad na jugu Mađarske ima mnogo znamenitosti i zanimljivosti koje vredi videti.

Blizina sprske granice čini ga lako dostupnim za naše turiste, a izuzetno povoljni klimatski uslovi (sa u proseku više od 2000 sunčanih sati godišnje, zbog čega nosi nadimak "Grad sunca" - Napfény város) i jako lepo očuvano staro gradsko jezgro na obalama Tise čine ga atraktivnim, a prilično potcenjenim city break odredištem koje možda nije u istom rangu sa najpopularnijim gradovima regiona ali namernicima može da ponudi više nego što to na prvi pogled deluje.

U zavisnosti od interesovanja i afiniteta, jedan vikend može biti i premalo i previše vremena za posetu Segedinu, ali za osnovno upoznavanje i obilazak grada to je verovatno najbolja mera...

Istorija

U pisanim izvorima, Segedin (mađarski Szeged) se pod tim imenom prvi put pojavljuje krajem XII veka, ali je područje današnjeg grada u središtu Panonije bilo naseljeno još od preistorije.

Poreklo imena nije do kraja utvrđeno, ali se smatra da potiče od stare mađaraske reči szeg sa značenjem "ugao" ili "okuka", a ova tvrdnja potkrepljuje se položajem na mestu gde Tisa pravi širok luk.

Negde na prostoru današnjeg Segedina nalazilo se rimsko trgovište sa vojnim logorom, čija tačna lokacija danas nije poznata ali se pretpostavlja da se nalazio na mestu kasnije segedinske tvrđave iz XIII veka, ispod čijih temelja su pronađeni tragovi starije građevine iz nepoznatog perioda.

Tokom srednjeg veka segedinska tvrđava je bila najveće utvrđenje panonske nizije zidano ciglom, ali je po završetku ratova sa Turcima izgubila vojni značaj i jedno vreme je korišćena kao zatvor, a krajem XIX veka je razgrađena kako bi se materijal iskoristio za obnovu grada nakon katastrofalne poplave Tise iz 1879. godine. Sačuvana je samo jedna gradska kapija, koja je posle II svetskog rata adaptirana u istorijski muzej.

Velika poplava 1879. godine nije bila presudna samo za segedinsku tvrđavu, već je čitav grad nakon tog događaja promenio svoj lik, i bez poplave bi danas sigurno izgledao mnogo drugačije. Zanimljivo je da je Tisa kasnije čak dvanaest puta dostizala i viši vodostaj, ali je po svemu sudeći tu lekciju Segedin dobro naučio...

Poslednji ostatak segedinske tvrđave

Segedin je bio i jedan od centara srpske emigracije nakon velikih seoba. Od kraja XVI do početka XVIII veka u Segedinu se nalazilo sedište Eparhije Bačke SPC, a u popisu stanovništva 1720. godine zabeleženo je da su skoro desetinu žitelja grada činili Srbi. Danas je taj broj mnogostruko manji i ne dostiže ni jedan ceo procenat, najviše usled progona Srba tokom II svetskog rata, ali je srpska zajednica i dalje jaka i aktivna.

Današnji Segedin je sa oko 160.000 stanovnika treći najveći grad u Mađarskoj, u državnim okvirima najpoznatiji kao univerzitetski centar, sa značajnim institucijama visokog obrazovanja sa kojih su potekle mnoge istaknute ličnosti mađarske nauke i umetnosti, uključujući i dvoje nobelovaca.

Među više pobratimljenih i partnerskih gradova Segedina su i naši gradovi Subotica i Novi Sad.

Arhitektura

Grad koji se neprestano razvijao bezmalo hiljadu godina mora u svom tkivu sadržati i spomenike tako duge istorije, pa ni Segedin nije izuzetak po tom pitanju. Centralna zona orijentisana uz obale Tise prava je mala riznica arhitekture, doduše sa vrlo malo građevina starijih od XVIII veka.

Centralne tačke u gradu su dva trga Katedralni trg (Dóm tér), široka popločana površina omeđena segedinskom katedralom i objektima biskupije i univerziteta, i trg Sečenji (Széchenyi tér) koji predstavlja zapravo jedan veliki park pun zelenila, skulptura i fontana i koji se nastavlja na glavnu pešačku žilu kucavicu u gradu - ulicu Karaš (Kárász utca). Najveći broj značajnih arhitektonskih znamenitosti grada fokusiran je oko ovih tačaka.

Najstariji sačuvani objekat u gradu je toranj Svetog Dimitrija (Dömötör-torony) na Katedralnom trgu, koji predstavlja samo deo veće crkve koja je gotovo neprestano građena rekonstruisana od XI do XVIII veka, a početkom XX je srušena kako bi se na njenom mestu podigla mnogo veća današnja katedrala. Prilikom rušenja otkrivena je ova struktura iz XII-XIII veka koja je bila zarobljena unutar vekovima dograđivane crkve, i odlučeno je da se ona zadrži, što zbog istorijske vrednosti što zbog vrlo specifične generalne forme sa odlikama romanske i gotske arhitekture bez pandana u srednjoevropskom graditeljstvu, uporedive sa nekim spomenicima vizantijskog poneblja ili čak južne Francuske.

Katedralni trg

Toranj Svetog Dimitrija ispred katedrale

Sadašnja segedinska katedrala (Szegedi dóm) građena je od 1914. do 1930. godine, sa prekidom tokom I svetskog rata, kako bi se simbolično obeležio preporod grada nakon velike poplave 1879. godine, uprkos ogromnoj materijalnoj šteti i brojnim ljudskim žrtvama. Budući da je tako ispunjen zavet žitelja Segedina, katedrala se često naziva i Zavetnom crkvom (Fogadalmi templom).

Zidana je od opeke, u eklektičkom stilu koji kombinuje veoma široku paletu uticaja, od romanike i gotike, preko vizantijske arhitekture i severnoitalijanske renesanse do neoklasicizma.

Katedrala ima kupolu visoku 54 metra i dva tornja visoka po 81 metar (na nekim mestima se može pročitati i pogrešan podatak od 91 metar), što je čini četvrtom najvišom sakralnom građevinom u Mađarskoj, ali i ubedljivo najimpozantnijim objektom Segedina. Jedan od tornjeva otvoren je za posetioce i odličan je vidikovac ka praktično svim delovima grada.

U katedrali se nalaze i jedne od najvećih orgulja u Evropi, sa preko devet hiljada svirala!

Zanimljivo je i da je Katedralni trg po dimenzijama identičan trgu Svetog Marka u Veneciji.

S obzirom na vreme kad je sprovedena velika obnova grada posle poplave, većina reprezentativnih zgrada u Segedinu je, očekivano, ili u duhu baroknog klasicizma karakterističnog za arhitekturu Habzburške monarhije XVIII i XIX veka, ili u maniru secesije koja naglo stekla ogromnu popularnost početkom XX veka, s tim što objekti javne namene mahom u prvu a privatni u drugu grupu.

Jedan od retkih graditeljskih spomenika koji je preživeo veliku poplavu je Srpska pravoslavna crkva Svetog Nikole, podignuta 1781. godine. Srbi su u XIX veku imali dve crkve u Segedinu, od kojih je starija crkva posvećena Svetim Arhangelima teško oštećena u poplavi i ubrzo potom srušena, dok crkva Svetog Nikole stoji i danas...

Iz ovog perioda datiraju i zgrada Segedinskog narodnog pozorišta (Szegedi Nemzeti Színház), nekoliko zgrada Univerziteta, kao i jedna od najupečatljivijih građevina u gradu - Gradska kuća (Városháza) izgrađena 1883. godine na mestu ranije gradske većnice oštećene u poplavi, u stilu neobaroka sa bogato dekorisanim visokim tornjem i krovovima pokrivenim Žolnai keramikom.

Budući da obližnja rezidencija gradonačelnika (Polgármesteri Hivatal) iz 1872. godine nije teže stradala u poplavi, u njoj je bio smešten car Franc Jozef kad je boravio u Segedinu povodom svečanog otvaranja Gradske kuće, a kako bi se car neometano kretao između ove dve zgrade arhitekta Eden Lehner ih je spojio pasarelom koja je žitelje Segedina podsetila na Most uzdaha u Veneciji, pa su je tako i prozvali. Segedinski "Most uzdaha" (A Sóhajok hídja) je jedan od fotogeničnijih prizora u gradu, ali i jedan od onih koje je vrlo lako promašiti ako ne znate tačno šta tražite.

Srpska pravoslavna crkva Svetog Nikole

Zgrada pozorišta

Gradska kuća

Početak XX veka doneo je nove trendove u arhitekturi, kako u pogledu stila tako i po upotrebi novih materijala koji su omogućili bržu i efikasniju ali i monumentalniju gradnju, što je sve vidljivo i u arhitekturi Segedina.

Nakon što su izgrađeni ili obnovljeni najvažniji javni objekti u gradu, red je došao i na stambene, u čijem oblikovanju je veoma zastupljena tada vladajuća secesija. Neke od najlepših zgrada Segedina iz ovog perioda projektovao je subotički arhitekta Ferenc Rajhl, u svom prepoznatljivom izrazu sa mnogo oblina i zakrivljenih linija.

Rajhlova "Palata Grof" (Gróf-palace)

Ipak, da secesija u Segedinu nije bila rezervisana samo za rezidencijalnu arhitekturu svedoče i bar dva značajna nestambena objekta.

Nova sinagoga (Új zsinagóga) građena je od 1900. do 1902. godine za potrebe narastajuće jevrejske zajednice kojoj je do tada postojeća sinagoga iz sredine XIX veka (danas poznata kao "stara" - Régi zsinagóga) postala premala. Nova sinagoga je građena od opeke, ali sa konstruktivnim elementima od livenog gvožđa kojim su postignuti mnogo veći rasponi i visine u odnosu na klasični masivni konstruktivni sistem, pa tako sa ukupnom visinom od 49 metara i auditorijumom sa preko 1300 sedišta i predstavlja četvrtu sinagogu po veličini u svetu!

Sinagoga je otvorena za posetioce, povremeno se u njoj održavaju i koncerti, a unutar nje se nalazi i memorijalna postavka posvećena stradanju segedinskih Jevreja tokom II svetskog rata.

Drugi interesantan arhitektonski spomenik iz epohe secesije je i vodotoranj (Víztorony) iz 1904. godine, izgrađen od armiranog betona kao najnovijeg tehnološkog dostignuća građevinarstva u tom trenutku.

Zahvaljujući izdržljivom materijalu, vodotoranj je do danas zadržao svoju osnovnu funkciju (uz obimniju rekonstrukciju početkom XXI veka), a u međuvremenu je za turiste otvorena terasa-vidikovac u potkrovlju i izložbeni deo sa prikazom istorijata segedinskog vodovoda. Oko vodotornja je kasnije uređen simpatičan park, sa bistama inženjera i gradskih funkcionera zaslužnih za njegovu izgradnju.

Ipak, nakon I svetskog rata u Segedinu praktično nema bitnijih arhitektonskih dela, sa retkim izuzecima među kojima je i takozvana Kapija heroja (Porta Heroum ili Hősök kapuja), nesvakidašnji spoj upotrebne i spomeničke arhitekture koji se sastoji od monumentalnog portala sa impozantnim kamenim figurama ratnika i dramatičnim freskama koje simbolično evociraju stradanje vojnika iz Segedina na raznim ratištima tokom vekova.

Kapija heroja, završena 1936. godine, nosi snažnu antiratnu poruku naglašenu stihovima velikog mađarskog pesnika Mihalja Verešmartija, ali je istaknuta doza nacionalnog ponosa, u kombinaciji sa činjenicom da je izgrađena za vreme i po ukusu Hortijevog fašistički orijentisanog režima, uticala na to da murali budu prekrečeni posle II svetskog rata, po nalogu sovjetske vojske. Međutim, početkom XXI veka su obnovljeni i danas cela Kapija heroja predstavlja jedinstvenu atrakciju Segedina, koja se nalazi na mestu koje po mnogima čini granicu između starog gradskog jezgra i novijih delova grada.

Verovatno poslednja stvarno zanimljiva građevina Segedina je protestantska crkva na trgu Honved (Honvéd téri református templom), poznata i kao "hram nove mađarske zore" (Új Magyar Hajnal Temploma). Crkva neuobičajene petougaone osnove i vrlo svedenih formi građena je tokom II svetskog rata od armiranog betona obloženog klinker opekom, a zvonik visok 41 metar na čijem vrhu se umesto krsta nalazi zvezda danas je jedan prepoznatljivih simbola siluete grada.

Nažalost, od druge polovine XX veka pa nadalje arhitektura Segedina je uglavnom neupečatljiva i neispirativna, i svodi se na socrealističke blokove ili naselja sa individualnim kućama bez ikakvih stilskih karakteristika i likovnih vrednosti.

Skoro sve što vredi videti u Segedinu u arhitektonskom smislu nalazi se u krugu od petstotinak metara od najužeg centra, sa još nekoliko graditeljskih znamenitosti u dodatnih par stotina metara izvan tog kruga, među kojima su najznačajniji sinagoga i vodotoranj. U suštini jedina istorijska zgrada vredna pažnje van šireg centra je franjevački samostan iz XVII veka, poznat i kao Donjogradska crkva (Alsóvárosi templom), istini za volju ne prevelikog arhitektonskog značaja...

Zbog takve koncentracije arhitektonskih i drugih spomenika, Segedin je jako lako obići bez prevelike bojazni da ćemo propustiti da vidimo nešto zaista bitno...

Kako smo od ovoga...

...došli do ovoga?

Javna skulptura

Ono što malo posetilaca i turističkih vodiča ističe kao specifičnost Segedina, a realno je vrlo osobeno za ovaj grad i razlikuje ga od mnoštva drugih mesta, jeste jako veliki broj skulptura u javnom prostoru.

Ne postoji tačan podatak koliko ima javnih skulptura u Segedinu, ali se samo u najužem centru taj broj meri desetinama, ne računajući preko stotinu vajarskih portreta najistaknutijih ličnosti mađarske kulture, umetnosti i nauke u kolonadi koja opasuje Katedralni trg, zvanično zvanoj Nacionalna memorijalna dvorana (Nemzeti Emlékcsarnok) a kolokvijalno prosto - Panteon.

Osim što ih ima mnogo, segedinske skulpture javljaju se u skoro neverovatnom dijapazonu izraza i oblikovanja, od uobičajenih formi poput stuba Svetog Trojstva i klasičnih konjaničkih statua do avangardnih i čak apstraktnih koncepata.

Iako svaki od javnih spomenika ima neku svoju priču i svoje značenje za grad i posmatrače, kao najpoznatiji ističu se dve skulpturalne fontane.

Takozvana Milenijumska fontana (Millenniumi díszkút) izgrađena je 1896. godine u sklopu sveobuhvatnog nacionalnog projekta obeležavanja hiljadugodišnjice stvaranja mađarske države, u obliku četiri krilata lava koji na svojim leđima nose zlatnu kuglu sa dvostrukim krstom kao nacionalnim simbolom Mađarske, sa četiri česme koje označavaju četiri ključne narodne vrednosti Mađara: veru (hit), hrabrost (bátorság), čast (méltóság) i svetlost (fény). Veruje se da će neko ko popije vode sa jedne od tih česmi razviti u sebi odgovarajuću osobinu.

Fontana na trgu Sečenji (Széchenyi tér Szökőkút) tačno ispred Gradske kuće, nema zvanično ime ali predstavlja svojevrstan zaštitni znak Segedina, a posvećena je reci Tisi i dvema najmoćnijim ribama dunavskog sliva - somu i jesetri.

Neraskidiva povezanost Segedina i Tise ovekovečena je u još nekoliko spomenika, među kojima je možda najneobičniji spomenik tiskom cvetu (A Tiszavirág-emlékmű), endemičnoj vrsti insekta koja se osim na Tisi može videti još samo na par reka u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji, čiji ljubavni ples koji se dešava u rasponu od samo nekoliko dana u toku godine (obično početkom juna) podseća na cvetanje površine vode...

Javnih skulptura u centru Segedina ima toliko da se samo njima može posvetiti čitav jedan vikend istraživanja i otkrivanja, a toliko su sveprisutne i na nekim mestima tako utopljene u okolinu da ih je praktično nemoguće videti sve, ma koliko metodično posmatrali ulice kojima šetamo...

Kultura i umetnost

Segedin ipak nije samo grad koji se posmatra, već i grad koji itekako živi, a posebno kulturno-umetnički život grada je posebno dinamičan.

Najpoznatiji kulturni događaj u gradu, i jedan od najvećih u čitavoj Mađarskoj, je Segedinski otvoreni festival (Szegedi Szabadtéri Játékok), čija tradicija seže u 1931. godinu i vezana je za svečano otvaranje Katedralnog trga kada je na njemu upriličen višednevni kulturni program, kakav se od tada održava svake godine oko dana grada - 21. maja. Program otvorenog festivala sastoji se od pozorišnih predstava, koncerata klasične muzike, opere, mjuzikala i recitacija, a godišnje okupi preko sedamdeset hiljada gledalaca!

U Segedinu postoji više muzeja i galerija, ali je najveći i najposećeniji muzej "Móra Ferenc" koji zauzima jedno od centralnih mesta kako u kulturno-umetničkoj ponudi tako i fizički u srcu grada. Prvobitno osnovan 1883. godine kao Institut za javnu kulturu (A közművelődésnek), posle II svetskog rata je preimenovan u čast svog dugogodišnjeg direktora u međuratnom periodu, i za sve to vreme je glavna institucija kulture u gradu.

Muzej ima nekoliko stalnih postavki - umetničku, istorijsku, etnografsku, prirodnjačku, par umetničkih legata i prostore za privremene i gostujuće izložbe. Ali istini za volju, ništa od tih sadržaja ne ostavlja toliko jak utisak da bi se muzej morao neizostavno uvrstiti u segedinski vikend itinerar, ali je i sasvim dovoljno zanimljivo da opravda cenu ulaznice.

Kuriozitet muzeja je mala krovna terasa na koju se može izaći, sa koje se pruža lepa vizura na Ruzveltov trg (Roosevelt tér) ispred muzeja i kej uz obližnju Tisu, sa simpatičnim durbinom sa pogledom u prošlost - kroz okular sa projekcijom izgleda Segedina sredinom XIX veka, pre velike poplave...

Slobodno vreme i priroda u gradu

Segedin nije grad pun klasičnih zabavnih sadržaja, ali svakako ima i mogućnosti za malo opuštenije provođenje slobodnog vremena od čistog razgledanja i obilazaka znamenitosti.

Jug Mađarske poznat je po termalnim banjama, u koje se može svrstati i Segedin. Termalno kupatilo Ana (Anna fürdő) funkcioniše neprekidno od 1896. godine, a uz originalne kade sa vodom temperature 52 stepena Celzijusa i tursko kupatilo danas u ovom kompleksu postoji i moderni velnes centar.

Vodeni park Akvapolis (Napfényfürdő Aquapolis) otvoren je preko cele godine i na preko 4000 kvadratnih metara prostora obuhvata čitav kompleks otvorenih i zatvorenih bazena sa termalnom vodom koja dostiže i 70 stepeni Celzijusa, kao i više tobogana ukupne dužine preko 1000 metara, među kojima i najduži vodeni tobogan u Evropi sa 272 metra dužine...

Termalno kupatilo Ana

Dok su spa centri i akva parkovi popularni među posetiocima, stiče se utisak da su Segedinci više okrenuti Tisi, na kojoj postoji uređena plaža, a omiljene aktivnosti su i vožnja čamcem i naravno pecanje.

Poseban odnos Segedina prema Tisi ogleda se i u tome što su sve glavne parkovske površine u gradu smeštene u blizini reke ili direktno na njenim obalama, što ih sve čini dragocenim komadima prirode za preko potreban predah od gradske vreve. Najveći gradski park je Elizabetin park (Erzsébet Liget) koji zauzima površinu od 15 hektara i u čijem srcu se može potpuno izgubiti osećaj boravka u gradu, a šumska tampon zona dužine oko pet kilometara ispod nasipa protiv poplava duž leve obale Tise skroz je ispresecana pešačkim stazama.

Čini se da bi se o načinu povezivanja urbane sredine, prirode i reke u jednu koherentnu celinu moglo mnogo toga naučiti od Segedina.

U Segedinu se nalazi i najveći zoološki vrt u Mađarskoj (mada je diskutabilno koliko se to uopšte može nazvati prirodom), sa oko 1000 jedinki na oko 45 hektara površine, što ga čini jednim od humanijih zoo vrtova u Evropi. Poređenja radi, zoo vrt u Budimpešti raspolaže sa preko 8000 životinja na jedva 11 hektara, dok u nama najpoznatijem beogradskom "Vrt dobre nade" ima oko 2000 jedinki na prostoru od oko sedam hektara...

Oni koji su posetili segedinski zoo vrt uglavnom se slažu da za obilazak treba odvojiti čitav dan, pa je zato ovu atrakciju prilikom prve posete gradu možda bolje preskočiti ako želite da vidite što više znamenitosti u centru.

Jelo i piće

Očekivano u jednom gradu na obali velike srednjoevropske reke, rečna riba zauzima značajno mesto u jelovnicima restorana, a za lokalne specijalitete smatraju se riblji perkelt i riblja čorba u kojoj po nepisanim pravilima mora biti najmanje tri vrste ribe od kojih dve moraju biti šaran i som.

Međutim, u samom Segedinu nije tako lako pronaći autentičnu lokalnu kuhinju. Van grada postoje tradicionalne riblje čarde, ali u samom centru su pravi mađarski restorani srazmerno skupi i često zahtevaju rezervaciju ili duže čekanje u redu. Nasuprot tome, širom grada postoje restorani najrazličitijih svetskih nacionalnih kuhinja, ali i internacionalni konceptualni restorani koji nude svoje interpretacije klasičnih mađarskih jela, koje mogu biti osvežavajuća promena u odnosu na dobro oprobane recepte, ali i nešto pristupačnija alternativa u odnosu na potpuno autentične mađarske restorane.

Iako su i u Segedinu prisutne sve najpopularnije franšize brze hrane, iznenađujuće je da nema uobičajenih mađarskih uličnih grickalica poput langoša i kurtoša, dok se pice, paste, doneri i burgeri mogu naći na svakom koraku u bilo koje doba dana...

S obzirom na to da se Segedin nalazi u Čongradskoj vinskoj regiji (Csongrád), najviše se pije upravo vino.

Čongradska vina nisu naročito poznata u širim okvirima, ali se smatraju veoma kvalitetnim zbog povoljnih uslova za gajenje loze - peskovite podloge i mnogo sunčanih dana godišnje. Uzgaja se najviše belo grožđe, a najzastupljenije sorte su lokalna Cserszegi fűszeres, zatim graševina, rajnski rizling, dinka...

U Segedinu se tokom maja svake godine održava Segedinski festival vina (Szegedi Borfesztivál), velika manifestacija koja traje deset dana i okuplja proizvođače i ljubitelje vina iz cele Evrope, uz bogat muzički program na tri pozornice u gradu.

Kao i u ostatku Mađarske, i u Segedinu se pije i mnogo piva, a iako nema poznatih lokalnih brendova u gradu postoji više malih zanatskih pivara, pivnica i pabova.

Zanimljivo je da u samom centru postoji više velikih prodavnica specijalizovanih isključivo za žestoka pića. Šta to govori o žiteljima ili posetiocima Segedina, ostaje za razmišljanje.

Šoping, valuta, plaćanje...

U kolektivnoj svesti Srba, šoping je prva i neretko jedina asocijacija na Segedin.

Od burnih devedesetih, kada je ovaj mađarski grad bio najbliže mesto za kupovinu garderobe, kozmetike i uopšte bilo čega osim najosnovnijih namirnica za stanovnike Srbije pod sankcijama i hiperinflacijom, do skorijih vremena sa povratom poreza koji prekograničnu nabavku u nekim slučajevima čini dosta povoljnom, Segedin za posetioce iz naših krajeva ostaje omiljena destinacija šoping turizma.

Međutim, u današnje vreme kad su i u Srbiji prisutne robne marke iz celog sveta, pitanje je koliko se bilo kome osim stanovnicima krajnjeg severa Vojvodine zaista isplati ići do Segedina samo radi kupovine, jer se sa uračunatim troškovima puta bilo kakva ušteda pri kupovini na malo svodi maltene na nulu. To ipak ne znači da u Segedinu ne treba ni ulaziti u prodavnice - naprotiv, često se i u radnjama proizvođača koji posluju i kod nas mogu pronaći neki proizvodi kojih nema na našem tržištu.

Segedin ima nekoliko šoping molova i ritejl parkova (Árkád, Szeged Plaza, Szeged Nova, Napfény Park...) koji se uglavnom nalaze dalje od centra, pa je za njihov obilazak potrebno odvojiti dodatno vreme, na šta treba računati prilikom planiranja posete ovom gradu, naravno ukoliko šoping nije osnovni i jedini cilj posete...

Kao sredstvo plaćanja u Mađarskoj se još uvek koristi forinta, s tim što većina prodavnica i restorana prima i evre ali kusur vraća samo u forintama. Po zvaničnom kursu se za jedan evro teorijski dobija 400 forinti, ali je to u praksi uvek nešto manje, što zbog kursne razlike što zbog provizije u menjačnicama.

Važno je naglasiti da plaćanje karticom nije moguće svuda, što se naročito odnosi na kupovinu ulaznica u pojedine objekte kulture, za šta je potrebno pripremiti gotovinu i to isključivo forinte.

Dolazak i kretanje po gradu

Budući da od granice do samog centra ima jedva dvadesetak kilometara, Segedin je jedna od najlakše dostupnih city break destinacija za turiste iz Srbije.

Treba samo voditi računa o tome na kom graničnom prelazu se ulazi u Mađarsku, jer se nakon prelaska na Horgošu 1 putovanje direktno nastavlja autoputem za koji je neophodno posedovanje vinjete čak i do prvog isključenja koje se nalazi na samo dva kilometra posle granice. Tolerancija za vožnju autoputem bez vinjete do prvog pograničnog grada koja je ranije važila više ne postoji, a iako je moguće ući u Mađarsku bez vinjete i kupiti je na prvoj benzinskoj pumpi na autoputu, to prvo isključenje za Segedin se ipak nalazi posle pumpe na kojoj je vozač u obavezi da plati putarinu na ovaj način.

Standardna desetodnevna vinjeta za putnički automobil košta oko 17 evra (stanje iz 2025. godine), a od skoro postoji i jednodnevna koja se može kupiti za 13 evra. Kazna za vožnju bez vinjete je zvanično četrdesetak evra, ali kad se na to dodaju porez i naknada za agenciju koja sprovodi kazne izađe otprilike duplo više...

Sa druge strane, granični prelaz Horgoš 2 (koji se nalazi odmah pored Horgoša 1) izlazi na magistralni put za koji vinjete nisu potrebne, jedino što je taj prelaz otvoren samo za putničke automobile i ima ograničeno radno vreme na koje treba obratiti pažnju.

Parkiranje je u starom gradskom jezgru vrlo jednostavno, ali plaćanje parkinga ume da bude komplikovano: na automatima koji primaju samo metalne novčiće ili beskontaktne kartice, ili kupovinom virtuelne parking karte.

Postoji više parking zona u kojima važe različite cene, ali je vreme plaćanja parkinga svuda isto - od 8 do 18 časova radnim danima i od 8 do 12 vikendom, a van tog vremena parkiranje je besplatno. Zoniranje je izvršeno u odnosu na blizinu užeg centra, s tim što je i unutar zona moguće naći parkirališta koja se ne naplaćuju, obično u sklopu stambenih blokova...

Centralna zona Segedina dovoljno je kompaktna da se može obilaziti peške, a delovi oko trga Sečenji i ulice Karaš dostupni su isključivo pešacima.

Iz perifernih delova grada do centra vodi nekoliko linija gradskog prevoza, među kojima postoje autobusi, trolejbusi i tramvaji, od kojih ovi poslednji prolaze direktno kroz najuže jezgro grada i verovatno su najbolji način da se dođe u centar ukoliko nemamo automobil.

Ali, budući da se najuži centar prostire u polukrugu čiji poluprečnik iznosi tek nešto više od petsto metara, korišćenje javnog prevoza za kretanje po centru nije ni neophodno...

_____________

Iako ga namernici iz ovih krajeva često potcenjuju i uzimaju zdravo za gotovo, Segedin može biti pravo otkriće za sve ljubitelje putovanja.

Kroz znamenitosti poput arhitektonskih ili skulpturalnih spomenika, brojne prijatne prostore za opuštanje u urbanoj i prirodnoj sredini, mogućnosti za uživanje u termalnim banjama i bazenima, Segedin može da ponudi savršenu ravnotežu između hedonizma i zadovoljavanja putničke znatiželje... Čiste ulice, sređene fasade i ležerna atmosfera na obalama Tise ostavljaju utisak grada u kojem se svako može osećati se kao kod kuće.

Blizina granice sa Srbijom čini ga idealnom city break destinacijom za kraći izlet, ali Segedin ima sasvim dovoljno sadržaja i za duže posete, tokom kojih je opet jako teško obići baš sve čime treći najveći grad Mađarske raspolaže... Ipak, za upoznavanje sa njegovim najvećim adutima za početak je dovoljan jedan vikend.

Možda je Segedin daleko od vrhunske turističke destinacije, ali nije ni samo grad u kom se kupuju farmerke, salame, vajkrem i Erős Pista... Naprotiv, Segedin jako lako može da nadmaši skromna očekivanja i prijatno iznenadi i iskusnije putnike.

A pravo vreme za posetu gradu koga zovu "Grad sunca" - je bilo kad!