Mračni turizam: Napuštene arhitektonske lepote Srema

Dok pravoslavni vernici u Srbiji 31. oktobra obeležavaju dan Svetog Luke, ostatak sveta proslavlja "Noć veštica" (engl. Halloween), komercijalizovani praznik strave i užasa potekao iz paganskih običaja. Opšta popularizacija Noći veštica, naročito u Americi, poprima takve razmere da se poslednjih godina ceo oktobar naziva Halloween Season. Shodno tome, mediji se bukvalno takmiče u objavljivanju priloga posvećenih zabavnim temama sa primesama horora, od kojih su česte i priče o "kućama duhova": napuštenim objektima gotske, viktorijanske ili (u SAD) kolonijalne reminiscencije.

Slični tekstovi u ovo doba godine pojavljuju se i kod nas, i to obično kao copy/paste objava sa stranih sajtova. A pored toliko napuštenih i/ili razrušenih objekata oko nas, među kojima ima pravih arhitektonskih bisera, stvarno je sramota što su novinari ponekad suviše lenji da izađu iz kancelarije i naprave zanimljivu reportažu, ali je još veća sramota što država dopušta da se neki izuzetno vredni spomenici doslovno raspadaju pred očima posmatrača.

Kako se sistemski problemi teško mogu rešiti, ostaje nam samo da na neke od ovih zgrada skrenemo pažnju, makar i povodom "Noći veštica". Dalje u tekstu biće reči o nekoliko ovakvih objekata u Sremu, uz napomenu da ovo nikako nisu sve napuštene zgrade Srema, a kamoli Vojvodine i Srbije. 

Osim geografske odrednice i izgleda koji bi vrlo lako mogao da se utopi u scenografiju nekog filma strave i užasa, zajedničko za sve zgrade prikazane u tekstu jeste da su nisu devastirane namernom akcijom (kao npr. ratnim dejstvima) već nemarom društva, a neke od njih prate i prilično mračne priče.

Vojvođanska treking liga: Kup Fruške gore 2014

U nedelju 26. oktobra 2014. godine na Fruškoj gori je održano pretposlednje kolo ovogodišnje Vojvođanske treking lige, u organizaciji novosadskog PSD  "Železničar". Tri staze, dužine 19,7, 28,6 i 43,7 km, pratile su markaciju Fruškogorskog maratona.

Tmuran i prohladan dan očigledno nije negativno uticao na raspoloženje stotinak učesnika, pa je tako jedna od najzahtevnijih ovogodišnjih trka ujedno bila i jedna od najbržih, čemu je možda doprinela i promena računanja vremena i raniji mrak koji većina takmičara nije htela da dočeka na stazi.

Sedamdeset godina slobode: zaboravljeni heroji Rume

Širom Srbije, ovih dana se na različite načine obeležava sedamdesetogodišnjica oslobođenja od okupacije u II svetskom ratu. Na današnji dan (27. oktobar) 1944. godine oslobođena je Ruma.

Nekada veliki praznik, dan oslobođenja se poslednjih godina obeležava skromno, gotovo potajno, u režiji šačice preživelih članova boračkih udruženja i minornih grupacija ultralevičarske orijentacije, dok se formacije dijametralno suprotnog političkog opredeljenja šepure kvinslinštvom i, što je još gore, favorizuju u javnosti.

Jesu li oslobodioci to zaslužili?

Fruškogorska transverzala 2014

Fruškogorska transverzala je najstarija i najveća planinarska transverzala u Srbiji, otvorena 1956. godine. Od otvaranja do danas prešlo ju je oko 3000 planinara, od čega tek nešto više od 200 nakon obnavljanja 1996. godine.

O dužini transverzale postoje različiti podaci: zvanično je duga 160 kilometara, ali neka novija snimanja staze govore čak i o 180 kilometara.

Iako je u poslednje vreme primetan manji broj transverzalaca nego pre tridesetak i više godina, transverzala je stalno aktivna, a o stazama brine Planinarski savez Vojvodine. Start i cilj se nalaze na Stražilovu, staza je markirana crveno-belim trouglovima, a 32 kontrolne tačke nalaze se na nekim od najinteresantnijih lokacija na planini.

U bojama ruja: Deliblatski maraton 2014

Prve oktobarske subote održava se u Deliblatskoj peščari tradicionalna pešačko-planinarska akcija "U bojama ruja", a u njenom okviru i Deliblatski maraton, koji se treću godinu za redom boduje kao kolo Vojvođanske treking lige.

Meni je ovo bilo prvo učešće na ovom maratonu, a budući da sam u Deliblatskoj peščari prvi i poslednji put bio na jednodnevnoj ekskurziji u drugom ili trećem razredu osnovne škole (kad li to beše...), osećao sam se kao da na tom mestu nikad i nisam bio.