Bilten Putnik, zima 2023.

Iako je kalendarska zima počela pre deset dana, vreme napolju još uvek izgleda kao kasna jesen, i po svoj prilici snežne čarolije ćemo morati još malo da sačekamo.

Ali, nema više čekanja na novi broj biltena Putnik, koji nam je u poslednjim satima 2023. godine glavni i odgovorni urednik Vlada Banić ubacio u inbokse kao Deda Mraz u dimnjak, u pravo vreme za čitanje i uživanje preko praznika.

Kao i obično, u novom Putniku i jedan moj tekst - o Đeravici kao bivšem najvišem vrhu Srbije (doduše, pisan još letos ali mislim da je dovoljno evergreen, da ne kažem zimzelen, da se čita i u zimskom ambijentu), a pored njega još mnogo tekstova stalnih i omiljenih pisaca priča sa planina i svih meridijana, za razbijanje dokolice i novogodišnjeg mamurluka.

U nastavku sledi moj prilog u zimskom Putniku. Uživajte.

Međunarodni dan planina 2023.

Od 2003. godine, 11. decembar se obeležava kao Međunarodni dan planina, prema odluci Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koja je ustanovila je ovaj dan na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization - FAO), sa ciljem podizanja globalne svesti o značaju planina i ukazivanja na izazove sa kojima se suočavaju planinske oblasti.

Svake godine Međunarodni dan planina posvećen je drugom problemu, a ovogodišnja tema je obnavljanje planinskih ekosistema, u skladu sa Decenijom obnavljanja ekosistema 2021-2030 Ujedinjenih nacija, koju sprovode FAO i Program životne sredine Ujedinjenih nacija (UN Environment Programme - UNEP), a čija ideja je ubrzanje obnove svetskih ekosistema kroz politički aktivizam, naučna istraživanja i finansijska ulaganja.

Nažalost, u Srbiji se Međunarodni dan planina ne obeležava zvanično, ni pod okriljem Organizacije Ujedinjenih nacija niti pod bilo kojom drugom relevantnom institucijom. Sve nezvanične objave na ovaj datum svode se na prazne floskule iz oblasti planina i planinarstva u najopštijem smislu bez osvrta na aktuelne godišnje teme ili osnovnu ideju FAO, što je posebno poražavajuće s obzirom na ovogodišnju temu koja u Srbiji ne postoji ni na teoretskom nivou, štaviše iz dana u dan smo svedoci sve intenzivnije degradacije prirode Srbije, od čega nisu izuzete ni planinske oblasti.

Forsiranjem isključivo sportske dimenzije planinarstva, mnoge planinarske organizacije u Srbiji potpuno zanemaruju ekološke aspekte boravka u prirodi, neodvojivog od planinarstva kao aktivnosti, koji su osnovni preduslov za stvaranje i očuvanje planinarskih terena.

U kontekstu Međunarodnog dana planina 2023. godine, da bi došlo do obnavljanja planinskih ekosistema potrebno je prvo zaustaviti njihovo uništenje i prekomernu eksploataciju, u šta bi planinarske organizacije morale da se uključe u mnogo većoj meri nego do sada, bilo kroz konkretne akcije ili samo podizanje svesti o problemima sa kojima najšira javnost možda nije dovoljno upoznata.

Bez zdravih planina ne može se razvijati ni zdravo planinarstvo.

A ako nekad u budućnosti dođemo do toga da obnavljanje planinskih ekosistema u Srbiji postane sistematsko a ne na nivou izolovanih i prostorno strogo ograničenih slučajeva, i mnogo više primenjeno u praksi nego u frazama, onda možemo jedni drugima da čestitamo svakog dana...