Viminacijum: Grad careva, grobova, mamuta i brodova

Tragovi arhitekture Rimske imperije vidljivi su širom Evrope, pa po tom pitanju ni Srbija nije crna rupa starog kontinenta.

Mnogi spomenici rimskog graditeljstva danas su rekonstruisani i predstavljeni javnosti, od pojedinačnih građevina do ostataka čitavih naselja, ali budući da su na rimskim temeljima kasniji graditelji često podizali nove naseobine, nije mnogo rimskih gradova ostalo sačuvano u celosti.

Jedan od retkih na čijem mestu nikad posle Rimljana nije građeno je Viminacijum, u blizini današnjeg Kostolca, koji tek treba da otkrije sve svoje tajne arheolozima...

Lice i naličje Fruške gore (Sremske novine, 12.8.2020.)

Nakon prelaska Fruškogorske transverzale, red je i da (opet) izađemo u Sremskim novinama. Još samo da počnemo da iskačemo iz frižidera...

Šalu na stranu, transverzala je bila samo povod za razgovor u kojem se osvrćem više na neke probleme na našoj Fruškoj gori, od kojih su neki opštepoznati dok o drugima najšira javnost zna malo toga...

Lica i naličja Fruške gore su tema o kojoj bi se mogla napisati čitava knjiga, a kamoli jedan novinski članak, ali to ne bi smelo da nas spreči da je načnemo kad god imamo priliku.

Fruškogorska transverzala 2020. - U cugu!

Sa preko 160 kilometara dužine i 6000 metara ukupnog uspona, Fruškogorska transverzala je najduža i najteža planinarska staza na Fruškoj gori, i jedna od najdužih u celoj Srbiji.

Kao i većina planinarskih transverzala, može se preći iz onoliko etapa koliko kome odgovara, ali je kao poseban izazov među planinarima uvek važilo preći je odjednom, od početka do kraja bez prekidanja, planinarskim žargonom rečeno - "u cugu".

Od otvaranja 1956. godine do danas, Fruškogorsku transverzalu prešlo je nešto više od tri hiljade planinara, a ja sam se na spisak onih koji su je uspešno završili prvi put upisao 2014. godine, o čemu sam svojevremno i pisao. Međutim, želja za prelaskom cele staze "u cugu" ostala je neostvarena - sve do ovog leta!