Sutjeska, tragom partizana

Na prostoru večitog previranja poput Balkana i posebno bivše Jugoslavije, mnogo je mesta koja su ostala zauvek obeležena vihorima rata, a nekima je sudbina bila da nadrastu istorijski značaj i postanu gotovo mitološka.

Neka od najznačajnijih znamenitih mesta II svetskog rata nalaze se u današnjoj Bosni, a među njima posebno se ističu Kozara, Neretva, Sutjeska...

Ako je Kozara simbol stradanja nedužnog naroda a Neretva prva jasna naznaka sunovrata Ravnogorskog pokreta, Sutjeska označava konačni uspon Narodnooslobodilačkog pokreta kao legitimnog pokreta oslobođenja od nemačke okupacije. Danas, više od sedamdeset godina posle Bitke na Sutjesci, kao da i dalje svaki kamen svedoči o prkosu okupatoru i želji za slobodom...

U kanjonu Sutjeske, koji danas zovu i Dolinom heroja, Narodnooslobodilačka vojska je tokom maja i juna 1943. godine zaustavila ofanzivu mnogostruko brojnijih združenih armija Nemačke, Italije, NDH i Bugarske, a partizani su (uz ogromne gubitke) uspeli da probiju neprijateljski obruč i konsoliduju svoje snage.

U ovom proboju izginulo je više od 7500 partizana, među kojima i Sava Kovačević, Veselin Masleša, Olga Dedijer, Ivan Goran Kovačić, a ranjen je i sam vrhovni komandant Tito.

Iako je suprotna strana imala mnogo manje gubitke, Bitka na Sutjesci presudno je uticala da partizanski pokret u svetskoj javnosti bude označen kao jedini legitimni pokret otpora okupatoru. Dve godine kasnije, rat je na prostoru Jugoslavije bio završen...

Već na petnaestogodišnjicu bitke na Tjentištu je podignuta spomen-kosturnica, a oko nje se postepeno razvio čitav memorijalni kompleks čiju središnju tačku danas čini nadaleko prepoznatljiv spomenik; kapitalno delo vajara Miodraga Živkovića, podignuto 1971. godine, istovremeno evocira formu kanjona Sutjeske i njegove krševite stene ali i simbolično prikazuje sukob dve vojske u punoj silini.

Spomenik na Tjentištu danas možda nema onu težinu značenja kakvu je imao u vreme bratstva i jedinstva, ali zato za sve te godine nije izgubio ništa na likovnosti i monumentalnosti (za razliku od mnogih drugih spomenika svoje ere), pa ga i danas namernici često posećuju, makar i samo radi fotografisanja...

Skoro svaka staza oko Tjentišta prati tragove partizana, pa je jako teško napraviti i najmanju šetnju a ne nabasati na nekakvo obeležje ili znamenito mesto.

Možda i najznačajniji lokaliteti Bitke na Sutjesci mogu se povezati u jednu stazu koja se ređe ide, ali predstavlja jedinstveno iskustvo za ljubitelje prirode i istorije.

Spomen-kuća i spomenik

Obilazak Doline heroja svakako bi trebalo početi od spomenika, a u njegovoj neposrednoj blizini nalazi se spomen-kuća Bitke na Sutjesci, koja ostavlja zaista nesvakidašnji utisak kako svojom sadržinom tako i samom arhitekturom:

Izgrađena po projektu profesora Ranka Radovića u stilu planinskih katuna, sa strmim i oštrim krovnim ravnima, podignuta je praktično kao monolit od sirovog betona, a neobično je da iznutra deluje veća nego spolja.

Gole zidove prekriva trinaest mračnih murala Krste Hegedušića, a na slobodnim površinama ispisana su imena svih znanih poginulih ratnika Narodnooslobodilačke vojske.

Osećaj nelagodnosti samo povećava blaga, skoro neprimetna i kao slučajna asimetrija prostora...

Tokom ratnih devedesetih, spomen-kuća je bila značajno oštećena, a ponovo je otvorena na proleće 2019. godine. U vreme naše posete, jedva nekoliko meseci kasnije, podrumske prostorije u kojima su se nalazili izložbeni prostor i projekciona sala, još uvek nisu bile u funkciji...

Novi muzej

Dok spomen-kuća ne bude obnovljena u potpunosti, uz nju je privremeno otvoren novi muzej, sa skromnom i ne posebno upečatljivom zbirkom predmeta vezanih za Bitku na Sutjesci, od kojih je najveći broj nepovratno izgubljen tokom godina...

Zanimljivo, za vreme naše posete muzej su obilazila i dva Nemca; najviše su se zadržali kod vitrine sa nacističkom memorabilijom. Možda je neki od tih predmeta pripadao baš nekom njihovom pretku... Kako se oni mogu osećati na jednom ovakvom mestu ne mogu ni da počnem da zamišljam...

Dolinom Sutjeske rasuto je preko osamdeset najrazličitijih obeležja, ali do nekih od najznačajnijih može se od Tjentišta stići za par sati pešačenja.

Samo dva kilometra uzbrdo od spomenika nalazi se grob Save Kovačevića, koji je i danas održavan i sudeći po svežem cveću često posećen. Za razliku od nekih vođa narodnooslobodilačke borbe koji su preživeli rat, komandanta Savu i danas poštuju kao junaka, a njegova pogibija u jurišu koji je predvodio protiv dvadeset puta brojnijeg neprijatelja pamti se kao tragični herojski čin...

Put koji vodi uzbrdo od Savinog groba penje se ka Ozrenu, vrhu Zelengore koji je tokom Bitke na Sutjesci bio sedište vrhovne komande partizanskog pokreta. Međutim, stanje u kom se nalazi ovaj asfalt svedoči dovoljno o tome koliko često se ovim putem ide...

Kao pravim planinarima, naš cilj je bio sam vrh, a do njega nema ni puta ni staze, samo splet kolotraga koji se najednom gube usred šume i zatravljena kupa koja vuče uzbrdo i uzbrdo, do naizgled neosvojive kule od stenja kroz koju, kada pronađete način, izbijate na maleni proplanak sa sjajnim pogledom na okolna brda i doline...

Ako je ovo mesto bilo ovakvo i pre tri četvrtine veka, nije ni čudo da je vrhovni štab odabrao da se ulogori baš tu...

Pogled sa vrha Ozren (1405 m.n.v.)

Odmoreni, osveženi, nagledani brda Zelengore, šuma Perućice i stenja Maglića, spuštajući se nazad ka Tjentištu pratimo i taj asfaltni put do samog kraja, a tamo - skriven u rastinju i gotovo zaboravljen - izniče još jedan spomenik.

Kvalitetna spomen-ploča, još uvek kao nova, kaže da je upravo na tom mestu ranjen vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih jedinica Josip Broz Tito.

Samo obeležje, napravljeno od najboljeg mermera, zaraslo je u mahovinu i zatrpano opalim lišćem. Ovde nema cveća, a po svemu sudeći i posetioci su retkost...

Generacije koje dolaze sigurno neće slaviti lik i delo najvećeg sina naroda i narodnosti onako kako smo to mi, njegovi pioniri, činili... To pitanje se uopšte i ne postavlja...

Ali Sutjeska će uvek ostati simbol herojske borbe, pobede i slobode. Mada ta pobeda i ta sloboda danas drugačije odjekuju kroz šum proteklih decenija...

Možda sloboda nije znala da peva kao što su sužnji pevali o njoj, ali neke pesme dovoljno govore i bez reči. Jedino što smo mi sve gluvlji...

Po šumama i gorama: https://www.wikiloc.com/mountaineering-trails/zelengora-dolina-sutjeske-i-vrh-ozren-39202957