Dani planinara Srbije, najveća smotra srpskih planinara, ove godine su održani na Fruškoj gori, sa Vrdnikom kao središtem dešavanja.
Centralnu manifestaciju u kalendaru Planinarskog saveza Srbije organizovali su zajedničkim snagama planinarska društva Zmajevac iz Vrdnika i Borkovac iz Rume, ali je presudni faktor za izbor sremske planine kao mesta okupljanja planinarskih klubova iz cele Srbije bio veliki jubilej - stogodišnjica organizovanog planinarstva u Vojvodini.
U standardnom programu Dana planinara na koji su svi navikli prethodnih godina - klasične pešačke ture, promocije publikacija, projekcije filmova, tehnički seminari, sportska takmičenja - ove godine ponuđeno je i nešto novo: takmičenje iz planinarskog višeboja, ali je pravo osveženje (u nenormalno toplom vikendu) bila i staza državnog prvenstva u planinskom trekingu, sa nekim deonicama na kojima nikad do sada nisu održavana takmičenja ovog tipa.
Čast da osmisli i sprovede u delo staze za treking pripala je potpisniku ovog teksta, ali naravno zasluge za jednu takvu organizaciju ne mogu da idu samo jednom čoveku - ovogodišnje državno prvenstvo u trekingu iznedrila je cela jedna mala armija ljudi od kojih je svako imao svoju ulogu, bez kojih bi se cela priča srušila kao kula od karata... (Što se nije dogodilo samo zahvaljujući ogromnim količinama štapa i kanapa, i lavovskoj borbi kao u onom crtaću kada patuljci zapinju da udahnu život proleću...)
Vreme bezličnih, otaljanih i naprosto slabo organizovanih planinarskih trka odavno je prošlo, i u poslednje vreme razlike između odličnih i "samo" vrlo dobrih trka čine bukvalno nijanse. Ne bih se usudio da sam sebi dajem ocenu, ali po komentarima koje sam čuo dalo bi se zaključiti da i nije prošlo tako loše...