O ukusima ne bi trebalo raspravljati, naročito među ljubiteljima prirode, od kojih svako ima svoje subjektivno viđenje savršenog mesta za bekstvo od svakodnevice. Mesta koja jedne oduševljavaju druge će ostaviti ravnodušnim, i na mesta kojima se neko rado vraća neko drugi ne bi poželeo da ode ni jedanput.
Ali, kada se jedno mesto sa toliko različitih strana naziva "najlepšom planinom Bosne" onda u tome verovatno ima i malo objektivnosti.
Planina Treskavica najmanje je pristupačna od svih planina koje okružuju Sarajevo, i spram toga i mnogo slabije posećena u odnosu na neke opremljenije destinacije bliže glavnom gradu Bosne i Hercegovine, ali su zato planinari koji su je posetili skoro jednoglasni u oceni da je to mesto retke surove lepote, kao stvoreno za pravo planinarsko uživanje...
Treskavica ime duguje čestim zemljotresima: na području planine postoji aktivan geološki rased, a slabiji potresi dešavaju se maltene svakodnevno.
Da li zbog toga ili iz nekog drugog razloga, a razliku od svih ostalih planina u okolini Sarajeva, Treskavica nema klasične turističke sadržaje - hotele, restorane, lako dostupna uređena izletišta, jedva da ima i osnovnu saobraćajnu infrastrukturu...
Dva aktivna planinarska doma, "Sustavac" i "Radovan Bjelica", spojena su sa selom Turovi u kom se završava asfalt makadamskim putem kojim mogu proći samo kamioni, traktori i terenska vozila. Do prvog ima oko tri, a do drugog još oko kilometar i po. Treći dom, nekada davno među jugoslovenskim planinarima omiljeni "Josip Sigmund" na lokalitetu Kozja luka, srušen je do temelja tokom ratova devedesetih i uprkos brojnim inicijativama za njegovu obnovu danas je i sam put do njega zatrt i neprohodan...
Ratovi su na Treskavici ostavili dubok trag, ponajviše u vidu minskih polja u nižim delovima planine, čije čišćenje se vrši sporadično u poslednjih petnaestak godina. Zato se na potezu od sela do planinarskih domova, i još koji kilometar dalje uzbrdo, ne preporučuje silazak sa makadamskog puta i proverenih markiranih staza...
 |
| Planinarski dom "Sustavac" |
 |
| Planinarski dom "Radovan Bjelica" |
Mada su domovi na Trekavici prilično izolovani, otvoreni su i bez prethodne najave i odlično su mesto za okrepu i osveženje na putu do ili sa njenih vrhova, ili obližnje ferate koja je otvorena 2023. godine ali se stiče utisak da još uvek nije stekla popularnost koju imaju slične staze na Trebeviću i Romaniji...
Neka tri kilometra uzbrdo od planinarskog doma "Radovan Bjelica" izlazi se iz šume na prevoj Šišan, odakle se staza račva na više strana.
Negde između doma i prevoja sa glavne staze se odvaja puteljak do doline rečice Glibovac, koja u tom delu planine stvara dramatični vodopad Skok visok oko 40 metara, koji je zbog povremenog bujičnog karaktera moguće videti samo u rano proleće ili kasnu jesen.
Treskavica važi za planinu izuzetno bogatu vodom: lokalci kažu da se na njoj nalazi čak 365 izvora, po jedan za svaki dan u godini, a voda sa svakog od njih se može piti! Pored izvora, na Treskavici postoji i šest jezera, od kojih najveće nosi prikladno ime Veliko jezero i zadržava se tokom cele godine.
Sa prevoja Šišan može izabrati i put do najvišeg vrha Treskavice - levo, južnom trasom, koja brzo izlazi na greben i prelazi preko ili tik uz nekoliko vrhova pre nego što izbije i na najviši, ili desno, severnom stazom, koja se prvo spušta do Velikog jezera a potom lagano i konstantno penje do prevoja Hercegovačka vrata, nakon čega kreće završni uspon.
Najviši vrh Treskavice može se već videti od jezera, a zanimljivo je da zbog igre perspektive odatle naizgled deluje kao prevoj između dve tačke koje su zapravo dosta niže, ali i nešto bliže, pa se zato iz doline čine mnogo dominantnijim...
Iznad samog jezera postoji i jedna manja planinska kuća u kojoj se može prenoćiti ali nema drugih sadržaja. Bez ikakvih distrakcija, ovo je pravi mali raj za ribolovce, pustinjake i sve oni koji prosto žele da puste mozak na pašu makar na par dana, okruženi samo prirodom, stenovitim vrhovima i ponekom zalutalom zmijom, među kojima ima i otrovnica poput poskoka i šarke...
Prevoj Hercegovačka vrata, kao što mu samo ime govori, razdvaja Bosnu od Hercegovine, ali i severni deo Treskavice sa atraktivnim vrhovima Oblik i Zubovi, od južnog, sa više vrhova iznad 2000 metara nadmorske visine, koji se gotovo neprimetno pretapa u susednu planinu Leliju.
Najviši vrh Treskavice od prevoja deli jedva par stotina metara staze, koja je u ovom delu najstrmija, puna sipara, i u proleće prošarana snežnim poljima koja na nekim mestima treba zaobići blagim veranjem po okolnim stenama...
 |
| (Foto: Danijel Kukić) |
 |
| (Foto: Zoran Udovčić) |
Najviši vrh Treskavice sa svojih 2086 metara nadmorske visine predstavlja najviši vrh Sarajevskih planina, i čini Treskavicu sedmom najvišom planinom Bosne i Hercegovine.
Vrh ima tri imena koja se skoro podjednako često koriste. Muslimanski naziv Mala Ćaba potiče iz okolnih sela, iz kojih su vernici odlazili na vrh kao na hodočašće pa su ga tako i simbolično poistovetili sa središtem islamskog sveta u Meki. Potpuno suprotno tome, hercegovačko (pretežno hrvatsko) stanovništvo sa južne strane planine naziva ga Pakliješ, po negostoljubivom i teško pristupačnom, "paklenom" terenu.
Srpski naziv mnogo je banalniji - Đokin toranj, po nekadašnjem limenom skloništu u obliku tornja koje je u drugoj polovini XX veka izgradio planinar i arhitekta Đoko Petrović. Kao i mnogo toga na Treskavici, toranj je srušen tokom devedesetih, a današnje obeležje vrha u obliku kule od kamena podignuto je oko 2010. godine, kada su posle rata konačno obnovljene i planinarske staze...
U zavisnosti od toga kojom stazom se penje na najviši vrh Treskavice, nazad do Velikog jezera i prevoja Šišan može se spustiti istim putem ili drugim pravcem, za zatvaranje grebenskog kruga.
Staza po južnom obodu grebena jako dugo ne gubi visinu, čak se u nekoliko navrata ponovo i penje, da bi u jednom trenutku naglo počela da se spušta ka dolini, svakim korakom drugačijim od prethodnog, kao plesom po terenu koji ne prestaje da nagrađuje što pogledima što čistim planinarskim uživanjem, ali ume itekako i da kazni svaki nepromišljeni potez...
Ovom trasom prolazi se i ispod znamenitog Kosog kamina u takozvanim Ćabenskim stenama, koji je 1937. godine u solo varijanti ispenjao tada dvadesetpetogodišnji Josip Sigmund, udarivši tako temelje bosansko-hercegovačkom alpinizmu... Ostaci nekadašnjeg planinarskog doma nazvanog njegovim imenom ostaju nedaleko od ove staze, skriveni u rastinju i izmaglici istorije...
 |
| (Foto: Zoran Udovčić) |
 |
| (Foto: Zoran Udovčić) |
Od prevoja Šišan do planinarskih domova i nazad do sela Turovi spušta se istim putem, bez potencijalno rizičnih improvizacija. Ironično je, ali ne i iznenađujuće, da na jednom ovakvom mestu punom velikih zveri poput vukova, medveda, risova, najveća opasnost i dalje potiče od delovanja - čoveka...
Šumski donji delovi Treskavice, ograničeni praktično na jedan jedini makadamski put i par pešačkih prečica kojima se skraćuje distanca između njegovih krivina, stvaraju osećaj klaustrofobične teskobe u oštrom kontrastu prema širini nepreglednih livada u njenim gornjim zonama...
O tome da li je Treskavica zaista "najlepša planina Bosne" moglo bi se diskutovati, ali kakve god planinarske afinitete gajili verovatno će se svi složiti da jeste negde pri vrhu te liste, makar samo po vizuelnim kvalitetima. Ostale impresije je ionako vrlo teško preneti samo fotografijama i/ili video zapisima.
O osećaju neravnih staza ispresecanih korenjem drveća i sitnim kamenjem, kontrastu kaćuna spram monotonih nijansi livada, toplini i teksturi kamena i hladnoći vetra, može se samo pričati, ali to će biti jednako učinkovito kao plesanje o arhitekturi...
Treskavica je jedna od onih planina koje jednostavno treba - i vredi - doživeti. Svaka dalja priča je potpuno suvišna.
 |
| (Foto: Danijel Kukić) |
Нема коментара:
Постави коментар