Planinarske krugove u Srbiji poslednjih nekoliko nedelja potresle su vesti o više nevezanih nezgoda sa tragičnim ishodom, čak i na planinama koje se obično ne smatraju zahtevnim i opasnim.
Planinarstvo često podrazumeva izvesne rizike i nesreće se mogu dogoditi svakome, ali možemo da uradimo nešto i kako bismo ih izbegli.
Kod organizovanih planinarskih akcija, prvenstveno je vodič odgovoran za bezbednost grupe, ali on ipak nije dužan da drži planinare za ruku i da brine o svakoj njihovoj stopi umesto njih, i postoje stvari na koje učesnici akcija moraju sami da obrate pažnju.
U vreme kada se sve više ljudi bez prethodnog iskustva okreće planinarenju i boravku u prirodi, dešava se da početnici precene svoje mogućnosti ili potcene uslove okruženja, naročito da zanemaruju ili ne prepoznaju potencijalne opasnosti, što nekad može da ima katastrofalne posledice.
Mnogi zaboravljaju i da uspon na vrh predstavlja samo pola puta. Povratak sa vrha neki smatraju za puku formalnost, ali je u stvarnosti jedan uspon uspešno završen tek na samom kraju staze, dolaskom u smeštaj ili prevoz, a ne na vrhu niti po završetku (samo) najtežih i najkritičnijih delova staze.
Ogromna većina nezgoda na planinarenju (po nekim procenama čak 80-90%) dešava se upravo prilikom silaska, što usled umora i smanjene koncentracije što zbog euforije koja nas čini manje opreznim i zato pri spuštanju sa vrha treba biti još obazriviji nego tokom uspona.
Čak i na najpitomijim planinama i najuređenijim stazama, priroda je mnogo surovija nego što nam se čini, i jako često ne oprašta greške.
Boravak u prirodi obično posmatramo kao rekreaciju i uživanje, ali on podrazumeva i ličnu odgovornost koju niko ne može preuzeti umesto nas. Kako bismo u prirodi bili što bezbedniji, nije neophodno da uvek budemo deo organizovanih grupa ali jeste da sve vreme budemo pažljivi i da razmislimo o svakom koraku pre nego što ga načinimo.
Život nije video igra, nema pauze i snimanje pozicije, ne može se vratiti unazad i pokušati ponovo. Nekada je samo delić sekunde dovoljan da napravimo glupost koja bi nas mogla skupo koštati.
Ono što možemo - i moramo - da učinimo da bismo to izbegli je da sve vreme budemo apsolutno svesni svog okruženja i svojih ograničenja.
Ništa više. Toliko je jednostavno. Ali ponekad upravo sitnice prave ogromnu razliku.
Na primer, između života i smrti...
