Tri vrha u jednom oblaku: Troglav

Spuštajući se sa severnih obronaka Prokletija ka pitomoj dolini Zapadne Morave, reka Ibar proseca svoj put između krševitih planina čiji se vrhovi izdižu stotinama metara iznad njenih obala.

Od mnoštva planina koje nadvisuju Ibar nekako se najviše ističu Stolovi, sa visokim krstom na vrhu vidljivim iz velike daljine i ostacima moćne tvrđave Maglič, koja dominira krajolikom i vekovima nakon propasti. U tom poslednjem delu klisure pre nego što će Ibar izbiti u mnogo ravnije predele oko Kraljeva, planina Stolovi toliko je upečatljiva da putnici koji prolaze čuvenom magistralom ni ne primećuju da nasuprot njoj, sa one strane reke kojom i ide put, stoji druga planina nešto blažih strmina ali skoro jednake visine.

Planina Troglav zatvara klisuru Ibra sa zapadne strane, smeštena u nizu između Jelice na severu i Radočela na jugu. Tri njena najviša vrha, po kojima je i dobila ime, na prvi pogled ne obećavaju nezaboravnu avanturu, ali do njih vodi neočekivano lepa staza, puna širokih pogleda na skoro sve strane sveta i sa sasvim respektabilnih hiljadu metara ukupnog uspona, za pravi planinarski ugođaj na jednoj od najpotcenjenijih planina Srbije.

Uspon na vrhove Troglava može se izvršiti sa dve strane: s juga, od naselja Maglič, ili sa severa, iz nekog od zaselaka oko Bogutovačke Banje koja ujedno predstavlja i najpoznatije mesto na padinama ove planine.

O tome koliko je Bogutovačka Banja zaista poznata i turistički atraktivna, dovoljno govori statistika. Rekordnu posetu od oko 10.000 gostiju na godišnjem nivou banja je ostvarila davne 1986. godine i od tada nije uspela ni da se približi toj cifri, a poslednjih godina banju poseti tek oko 3.000 gostiju godišnje, što čini oko 1% ukupnog broja posetilaca svih banja u Srbiji...

Zanimljivo, iako je Troglav u širim okvirima praktično nepoznat, do njegovih vrhova samo sa severne strane postoji više markiranih staza. Mada se mora priznati da markacije očigledno nisu obnavljane godinama, sve staze su sasvim prohodne, i ponegde dovoljno široke da dva čoveka mogu komotno da hodaju naporedo.

Između staza sa iste strane planine nema nekih suštinskih razlika, pogotovo u smislu da su neke teže ili lakše. Izbor zavisi najviše od toga gde nam je najzgodnije da se parkiramo pred uspon, a jedino što će u doživljaju biti drugačije je to što na nekim stazama do izlaska na otvorene grebenske delove planine ima manje ili više šume.

Uprkos mitološkom prizvuku, Troglav nije dobio ime po slovenskom božanstvu niti po nekakvoj aždaji, nego po mnogo banalnijoj činjenici da njegova tri najviša vrha imaju približno istu visinu i stoje u krugu od oko kilometar razdaljine, zbog čega planina nekima izgleda kao da ima tri glave.

Najviši vrh Troglava - Kom (1178 m.n.v.), stoji tačno između dva niža, koji nemaju formalna imena ali ih planinari spram položaja u odnosu na najviši vrh zovu Severni (1147 m.n.v.) i Južni vrh (1174 m.n.v.).

U zavisnosti od pravca uspona, na Kom se može izaći preko Severnog ili preko Južnog vrha, ali ne i direktno, bar ne zvaničnom stazom. Za najkompletniji doživljaj ipak treba izaći na sva tri vrha jer pogledi sa njih nisu baš skroz isti.

Sa sva tri vrha pogled gravitira ka severu, ka Kraljevu i Gledićkim planinama i Kotleniku sa druge strane kotline Zapadne Morave, ali se sa Severnog vrha otvara više na zapadnu stranu, prema Jelici i Ovčaru, dok je Južni skoro direktno orijentisan ka Komu, ali i najbliži Ibru i Stolovima.

U bilo kojoj varijanti, uspon na vrhove Troglava nema tehničkih detalja, samo par strmijih deonica koje eventualno mogu biti nezgodno klizave po vlažnijem vremenu. Ovo se posebno odnosi na bukvalno desetak metara izlaska na kameniti grebenčić pred izlazak na Severni vrh, što bi se uslovno moglo nazvati najzahtevnijim delom cele planine...

U svakom slučaju, uspon je u najvećoj meri sasvim lagan, toliko da se čitavih hiljadu metara visinske razlike praktično i ne oseti. Zato se cela kružna staza preko sva tri vrha prelazi relativno brzo i pogodna je i za veće grupe, ali i za kraće jesenje dane...

Stešnjen između nekih od najomiljenijih planinskih terena centralne Srbije, Troglav često ostaje zanemaren, u drugom planu iza mnogo posećenijih destinacija.

Ali, po lepoti staza, širini vizura i količini čistog planinarskog uživanja, Troglav se može meriti sa mnogo čuvenijim planinama ne samo u svom neposrednom okruženju, nego i u znatno širim okvirima.

U današnje vreme, kad planinarenje i pešačenje čak i u Srbiji postaju uobičajen način provođenja slobodnog vremena u prirodi, sve je teže naći planinske staze bez klasične turističke infrastrukture - uređenih izletišta i vidikovaca, kafića i restorana - i u tom smislu Troglav je u svojoj rudimentarnosti pravo osveženje u odnosu na neke druge planine u okolini na kojima je nepotrebna urbanizacija već nepovratno izmenila lik.

Pravi ljubitelji prirode umeće to itekako da cene, i za takve je Troglav apsolutna preporuka.

Oni koji na planini očekuju dodatne sadržaje, mogu slobodno da ga zaobiđu...