Novi broj biltena "Putnik", zvaničnog glasnika Planinarskog saveza Vojvodine, upravo je stigao u virtuelne kioske. U mnoštvu zanimljivih, informativnih i poučnih članaka koje su priložili istaknuti vojvođanski planinari našao se ponovo i jedan moj tekst, posle pauze od dva broja (izazvane pre svega mojom lenjošću). U pitanju je priča o Visokim Tatrama sa akcije iz septembra ove godine, u nešto revidiranom obliku u odnosu na tekst ranije objavljen na blogu. U nastavku sledi izvod iz biltena.
Novogodišnji i božićni praznici su već stigli, a sa sobom su na male ekrane doneli i praznične filmove. Kao i svake godine, manje ili više vredna ostvarenja sedme umetnosti okupiće porodice pred malim ekranom, doneti mnogima osmeh na lice i dodatno ulepšati najsvečanije doba godine. Ipak, o ukusima ne treba raspravljati, pa će tako onima koji bi praznično raspoloženje najradije prespavali zašećereni filmovi prigodni za sve uzraste samo izvrnuti želudac. Srećom, i za to ima leka! U nastavku teksta predstavljam nekoliko filmova koje ćemo retko videti na televiziji tokom zimskih praznika, ali svejedno imaju trunčicu prazničnog duha u sebi, taman toliko da u njima mogu da uživaju i oni koji inače nisu ljubitelji praznične atmosfere. Doduše, potrudiću se da izbegnemo klasične horore sa deda mrazovima, kojih ima i previše ne samo za ovu listu nego uopšte... Pa kad vam sledeći put neko predloži gledanje novogodišnjih i božićnih filmova, slobodno predložite neki od naslova sa ove liste - nećete pogrešiti.
Mnogo je faktora koji utiču na uspeh ostvarenja sedme umetnosti, ali jedna od najbitnih komponenti u kreiranju uverljivih filmskih vizija svakako je arhitektura. Ipak, retko koji filmski žanr ostavlja toliku slobodu zamaha arhitektonske vizije u scenografiji kao fantastika, a naročito oni filmovi čija radnja se odvija u različitim svetovima kojima vladaju različite rase i kulture. Od premijere prvog dela Ratova zvezda (Star Wars) pre skoro 40 godina, arhitektonska rešenja viđena u serijalu ne prestaju da golicaju maštu arhitekata, jednako onih koji pokušavaju da dešifruju uticaje stvarne arhitekture na onu iz filma i onih koji stvaraju svoje projekte po uzoru na građevine iz filmova. U nastavku teksta osvrnućemo se na najzanimljivije primere arhitekture u serijalu Ratova zvezda.
Za prave ljubitelje prirode cela godina je dovoljno dobro vreme za uživanje u aktivnostima pod otvorenim nebom. Iako se 2016. godina polako ali sigurno primiče kraju, za planinare nema zime. U subotu, 17. decembra, održan je sedmi po redu Valjevski izazov u organizaciji tima Wild Serbia, ovog puta u vidu klasične "vertikalne trke" od zaseoka Bebića Luka do vrha Jablanika - preko 800 metara uspona na nešto više od tri i po kilometra staze. Nedostajalo je samo snega iz podnaslova trke, svega ostalog bilo je taman koliko treba.
Kalendar tekuće godine odbrojava još dvadesetak dana, pa polako dolazi i vreme da se podvlači crta i sumiraju godišnji uspesi. Za planinarski klub Borkovac iz Rume sezona aktivnosti završava se u novembru, pa je tako decembar mesec odmora, ali i vreme za analizu ovogodišnjeg učinka. Sledi video prezentacija sastavljena od fotografija sa akcija kluba i onih na kojima je klub učestvovao. Uživajte.
Do kraja 2016. godine ostalo je nešto manje od mesec dana, a polako se privodi kraju i planinarska sezona. Što se tiče trekinga, ovogodišnji ciklusi takmičenja završeni su još u oktobru, trkama na Grzi (Treking liga Srbije) i na Fruškoj gori (Vojvođanska treking liga), a nova sezona počinje već u januaru. Šta nas od trekinga čeka u 2017. godini, pogledajte u nastavku teksta.
Najstarija planinarska transverzala u Srbiji ove godine je proslavila šezdeseti rođendan, a tim povodom pripremljen je dokumentarni film koji sada imamo prilike da gledamo. Film je snimio Vladimir Banić uz učešće dr Milana Breberine, a korišćen je i moj tekst o obilasku transverzale (opis stanja na terenu iz 2014. godine), koji je čitala Sofija Belotić. Uživajte.
Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.
Poimanje lepote potpuno je subjektivno, ali i pored toga Subotica objektivno važi za jedan od najlepših gradova regiona. Zato ne čudi da se pre dve godine našla i na listi najatraktivnijih turističkih destinacija u svetu po izboru časopisa The New York Times, rame uz rame sa Bečom, Atinom, Roterdamom... A šta je to toliko očaravajuće u Subotici, može se uveriti svako ko odvoji makar jedno popodne za posetu. Dakle, šta se sve može videti i uraditi u Subotici za jedno popodne?
Poslednjih godina fenomen tribute bendova sve više je predmet rasprave među ljubiteljima muzike. Dok jedni izvođenje tuđih pesama smatraju za obmanjivanje publike, drugi ovakve nastupe posmatraju kao posvetu punu poštovanja i raduju se kao da su dobili priliku da vide pravu stvar. Kad su u pitanju neaktivni bendovi ovo je mnogima jedini način da vide kako bi šou njihovih ljubimaca mogao da izgleda iz prve ruke, a upravo to su prošle subote učinili britanski The Bohemians, koji su u prepunoj sali beogradskog Sava Centra upriličili pravo pravcato veče sa grupom Queen. Prava stvar ili ne, tek vredelo je svake pare.
U nedelju, 13. novembra 2016. godine, planinarski klub Borkovac iz Rume održao je poslednju ovogodišnju akciju, na Zagajičkim brdima. Lagano ravničarenje u kasnu jesen najavljivano je i željno iščekivano cele godine, tako da uopšte nije bitno što nismo prešli famoznih 500 metara nadmorske visine gde brda postaju planine - ekspedicija Zagajička brda 2016. ispunila je sva očekivanja.
Sremski Karlovci, gradić uz obalu Dunava, jedan su od najznačajnijih kulturno-istorijskih i duhovnih centara Vojvodine i Srbije. Retko koji grad ove veličine, ne samo kod nas već i u svetu, odlikuje ovoliko bogatstvo vrednih sadržaja, pa tako Sremske Karlovce mnogi nazivaju draguljem Fruške gore, vinskom prestonicom Srema, biserom vojvođanskog baroka... Teško je ukratko pobrojati sve karlovačke znamenitosti, ali je zato lako ovamo doći, za samo sat vremena vožnje od Beograda i petnaestak minuta od Novog Sada, i uživati u idealnom popodnevnom izletu.
Protekle subote, 29. oktobra, održano je poslednje kolo Vojvođanske treking lige za 2016. godinu, ujedno i poslednje treking takmičenje u ovoj sezoni. Za potrebe ove trke iskombinovane su nekima dobro poznate staze Fruškogorskog maratona, a istog dana održan je i drugi Jesenji Fruškogorski maraton, tako da se na Popovici okupilo preko 300 učesnika obe akcije. Lepa cifra s obzirom na vremensku prognozu i uslove na stazama, a lepi su ostali i utisci posle održane trke, ali i cele ovogodišnje takmičarske sezone.
Valjevske planine čine značajnu planinsku oblast u zapadnoj Srbiji. Kao što im samo ime sugeriše, prostiru se u krugu prečnika pedesetak kilometara oko Valjeva, a pored poznatih planina poput Povlena, Maljena, Jablanika, Medvednika, Suvobora, obuhvataju i mnoštvo planinskih minijatura, usamljenih kupa sa samo jednim vrhom razbacanih između onih glavnih masa. Jedna takva planinica-vrh je i Drenovački kik, smešten iznad sela Drenovci otprilike na pola puta između Valjeva i Kosjerića.
(tekst nekrologa za godišnji pomen Radoslavu Raši Slavniću)
Teško je
naći prave reči za eulogiju nekome kome su reči bile igračke. Velika je
odgovornost i čast, ali ne i blagoslov. Blagoslov je bilo poznavati nekoga
poput Raše.
Vreme
prolazi, ali ne menja ništa. Neke praznine nikad neće biti ispunjene, ma koliko
vremena prošlo.
Teško je
pobrojati u čemu se Raša sve oprobao za toliko kratko vreme koje mu je dato, i
u svemu je bio uspešniji od mnogih. Talenat je često teret i kletva, a Raša ga
je imao za sve nas, ulazeći u sve što je radio sa dečijom razdraganošću kakva
krasi samo velikane. Raša nije dočekao da postane velikan, a mogao je, sa
lakoćom s kojom je sve ostalo postizao. Ali to što nije postao velikan ne znači
da nije bio i ostao velik.
Pored dara
za pisanu reč, pesmu, muziku, glumu i šta sve još ne, Raša je imao i jedan
veliki talenat koji mnogi nikad nisu imali, niti će ikad imati. Raša je bio
talentovan da bude čovek. Dela koja su ostala za njim dostupna su svima -
sećanje na Rašino ogromno drugarsko srce ostaće samo onima koji su imali tu privilegiju
da podele s njim to malo vremena. Pored blistavog uma, neukrotive mašte,
britkog humora, jedinstvene vizije i vanserijske harizme, to Rašino srce
zaokružuje sliku o jednom ljudskom biću kakvo se sreće jednom u životu.
Uvek
autentičan, večito samo svoj, teško je bilo ne zavideti mu makar malo, ali ga
je bilo lako voleti. Raša je ostavio dubok trag u svima nama, snažan i jasan
kao da je koliko juče bio tu pored nas. Zato je toliko teško poverovati da ga
već godinu dana nema... Pomiriti se s tim, nemoguće je.
Kažu da
najsjajniji plamen najbrže izgori, ali se zato njegova svetlost vidi najdalje.
Čovek je živ onoliko dugo koliko živi sećanje na njega, i zato će naš Raša
živeti večno. Mi samo možemo da se smatramo srećnim što je on bio, i što će
zauvek ostati, naš prijatelj i brat.
Neka mu
je večna slava.
________________________
Vrati me ponekad sećanje u jednu sobu i jednu probdevenu noć. Sećanje na jedan špil karata, jednu flašu, jedan televizor otpanjen do daske i dve pesme. Jednu glupu i smešnu, koju smo dugo pevali kasnije, i drugu, koju danas više ne umem da čujem a da se sećanje ne vrati. Onda se zatvorim negde, isplačem se kao malo dete. Ako neko pita, okrivim alergiju za crvene oči.
Sanjao sam hiljadu snova, neke lepe, neke ružne, neke strašne, neke besmislene. Ni u najluđem od najluđih nisam sanjao da ću, petnaestak godina kasnije, pisati posmrtno slovo onom čudnom dečaku-piscu sa smešnom kineskom klavijaturom sa svirke na obali Borkovca. I ponekad bih menjao komadić ove jave za bilo koju noćnu moru posle koje ipak sledi buđenje.
Ne verujem u koncept Boga, ne verujem u raj i pakao. Ne verujem da posle ovog života postoji bilo šta što neko od nas može pojmiti. Ali što sam stariji, sve više bih voleo da verujem da ćemo nekad, negde, ponovo sresti neka poznata lica. Godinu dana je prošlo, a ništa se nije promenilo. Gde god da si, nedostaješ... Verujem u Multiverzum i verujem da svaki naš korak stvara novi svet, pa u nekom drugom svetu gde možda nema mene neko drugi živi srećan, bezbrižan i zdrav. Teši me to pomalo.
I teši me da znam da sam neke stvari koje obično ćutimo (i zbog čega se kasnije kajemo) rekao kad je trebalo i kome je trebalo, mnogo pre nego što je mrak došao po svoje. Pa ako se nekad i sretnemo ponovo, neće biti kajanja i izvinjavanja. Pa i ako ne služe maksuziju tamo, iskopaćemo već neku flašu niotkuda. Ne bi nam bio prvi put. I smejaćemo se kao te davne noći, i mnogih drugih. Voleo bih da verujem u to...
U nedelju 16. oktobra 2016. godine na Kučajskim planinama je održano poslednje kolo ovogodišnje Treking lige Srbije, sa startom i ciljem u izletištu Grza kod Paraćina. Ekipni prvak za 2016. godinu je debitantska ekipa PEK Gora Kragujevac, šampion u ženskoj konkurenciji je Kragujevčanka Marija Nešić, dok je među muškarcima najbolji Milan Vekić iz Pančeva, višestruki pobednik Vojvođanske treking lige.
Ljubitelje prirode koji su poslednjih nedelja imali priliku da posete Deliblatsku peščaru dočekao je neočekivan i nimalo prijatan prizor. Veliki broj staza kroz peščaru osvanuo je prokrčen i proširen buldožerima; pitomi puteljci kroz šikaru, četinare i ruj izmenjeni su do neprepoznatljivosti. Kakvi se to radovi izvode na Deliblatskoj peščari?
Prerasti - prirodni kameni mostovi - predstavljaju izuzetno retku geomorfološku pojavu. U Evropi postoji svega nekoliko desetina ovih spomenika prirode, a većina ih je na morskoj obali. One koje se nalaze duboko na kopnu mogu se praktično prebrojati na prste, a u istočnoj Srbiji ih ima čak šest, što predstavlja fenomen svetskih razmera. Od tih šest, koje se sve mogu svrstati među najveće u Evropi, na reci Vratni nalaze se čak tri!
Đerdapska klisura, najveća u Evropi, koliko razdvaja toliko i spaja srpsku i rumunsku obalu Dunava. Iako se dve države nalaze na suprotnim stranama moćne reke, povezuju ih izvanredne prirodne i kulturne vrednosti, zbog čega su obe strane stavile ovaj prostor pod visok stepen zaštite. Tako se nasuprot najvećeg nacionalnog parka Srbije nalazi skoro duplo veći rumunski park prirode Gvozdena Kapija (Porțile de Fier). Ipak, mora se priznati da je srpska strana objektivno bogatija zanimljivim mestima, što naravno ne znači da ni rumunska nema svojih atrakcija: jedan od najinteresantnijih i najprivlačnijih prirodnih lokaliteta Đerdapa nalazi se upravo sa rumunske strane - planinski vrh Treskavac.
Probijajući se kroz najjužnije delove karpatskog masiva, Dunav kao da se nakratko koleba na svom putu ka Crnom moru, pa odjednom zaokreće nazad ka zapadu. Pre nego što se ponovo predomisli i nastavi kuda je i naumio, opisuje veliki luk oko jednog komada zemlje koji na karti podseća na ključ, pa ga tako i nazivaju. Stešnjen između mističnih predela istočne Srbije i zagonetnih prostranstava jugozapadne Rumunije, ovaj ključ kao da ipak više tajni skriva nego što otključava. Usred njega izdiže se Miroč planina, carstvo lekovitih trava i epskih junaka...
Postoje na svetu mnogi lokaliteti od izuzetnog značaja. Velike prirodne lepote, vredni arhitektonski i kulturni spomenici, važna arheološka nalazišta, mesta gde su ispisivane stranice istorije... Kao kolevka zapadne civilizacije, ali i područje neverovatnih prirodnih kontrasta, Balkansko poluostrvo prebogato je svim ovim. Međutim, retko gde se toliki broj takvih dragocenosti može naći kao na Đerdapu, najvećem nacionalnom parku Srbije koji obuhvata okolinu najveće evropske klisure. Teško je pobrojati šta je sve na Đerdapu najveće i najznačajnije i u kojim okvirima, ali jedno mesto izdvaja se visoko iznad ostalih: Lepenski vir - zagonetna i fascinantna naseobina, najstarije trajno ljudsko stanište ikada otkriveno.
Kao najseverniji i najviši deo Karpatskog lanca, Visoke Tatre su jedan od najimpresivnijih planinskih terena u Evropi, pa i na svetu. Na oko hiljadu kvadratnih kilometara pod zaštitom, u prvom evropskom prekograničnom nacionalnom parku (između Slovačke i Poljske), prostire se preko 600 kilometara uređenih planinarskih staza, petnaestak popularnih skijališta i na desetine visokih vrhova, od čega oko trideset sa nadmorskom visinom preko 2500 metara... Ovo je mesto stvoreno za uživanje u surovoj prirodi i mesto u koje će se svaki pravi planinar zaljubiti na prvi pogled.
Kao jedan od gradova sa najdužom kontinualnom istorijom naseljavanja, Sremska Mitrovica se može podičiti izuzetno vrednim muzejskim fondovima. Muzej Srema, koji ove godine proslavlja sedamdeset godina rada, raspolaže neprocenjivom arheološkom zbirkom od praistorije do rimskog carskog grada Sirmijuma, na čijim temeljima leži i današnji glavni grad Srema. Uprkos tome što su vrata obe muzejske zgrade otvorena za sve znatiželjnike, problem slabe posete, sveprisutan u našem društvu, ne zaobilazi ni Srem. U muzeje je posebno teško privući najmlađe, kad ni oni "veliki" više nemaju naviku da se kulturno uzdižu; međutim, Muzej Srema je odlučio da se pozabavi ovim pitanjem na originalan način.
Sportski aerodrom Ečka nalazi se nadomak istoimenog banatskog naselja, desetak kilometara južno od Zrenjanina. Važi za jedan od najvećih aerodroma u Srbiji, sa infrastrukturom za prijem manjih putničkih, poljoprivrednih i teretnih aviona i značajnim centrom za obuku pilota, a otvoren je za komercijalne letove avionom ili jedrilicom za sve zainteresovane, uz prethodnu najavu i dogovor oko termina.
Nije tajna da su poznate ličnosti (ili "selebritiji", kako neki vole da ih nazivaju) u velikoj meri zaslužne za formiranje ukusa širokih narodnih masa. Etaloni ponašanja poznatih preslikavaju se u živote nepoznatih, ali najčešće u najnegativnijim primerima. I dok tu i tamo postoje popularni sportisti koji promovišu zdrave stilove života, dobar deo onih najpoznatijih (glumci, muzičari, TV ličnosti) još uvek je zaslužan za širenje slike da je za svaku pohvalu biti plitak, glup, amoralan i poročan. Ipak, i među poznatima postoje i oni koji svoje slobodno vreme vole da provode u prirodi, a neki od njih su i ostvareni planinari i alpinisti. Pogledajmo samo neke od najupečatljivijih primera, i ugledajmo se na njih ako možemo.
U nedelju 21. avgusta u okolini Kosjerića održano je peto kolo Treking lige Srbije za 2016. godinu. Organizatori iz beogradskog planinarskog kluba Balkan provukli su standardne tri staze različite dužine padinama i vrhovima planina Maljen i Subjel, a pozivu se odazvalo skoro 150 planinara i trkača. Sudeći po atmosferi za vreme i posle trke nezadovoljnih izgleda nije bilo, a zadovoljna je bila i tročlana delegacija PK Borkovac iz Rume.
Tridesetprve letnje Olimpijske igre u Rio de Žaneiru su završene. Kao i sve dosadašnje Olimpijske igre, ostaviće u amanet mnoštvo medalja, rekorda, ponosa i gorčine, ali i velikih građevina koje verovatno više nikad neće biti pozornica toliko značajnih sportskih događanja. Šta se događa sa olimpijskim borilištima posle igara, pitanje je koje izgleda retko ko od organizatora postavlja unapred, što se može videti i po odgovorima...
U današnjem svetu informacija dostupnih svakome teško da postoji muzički izvođač čija izdanja neće pronaći svoj put do publike. S druge strane, uvek će postojati i oni izvođači čija dela će ostati poznata samo ograničenim krugovima slušalaca i teško da će ikada uspeti da ostave značajnijeg traga na iole široj muzičkoj sceni. Tim pre je neobična sudbina američkog sastava Fates Warning, koji je sredinom osamdesetih godina prošlog veka udario temelj progresivnom metalu, a čija studijska izdanja su (potpuno nezasluženo) uvek prolazila nekako neprimetno, bar kod mejnstrim publike. Ni najnoviji album "Theories Of Flight" nije po ovom pitanju izuzetak, i opet - potpuno nezasluženo.
Crna Gora, najmanja republika bivše Jugoslavije, zemlja je superlativa i oštrih kontrasta. Retko gde u Evropi postoji tako mnogo planina sa tolikim visinskim razlikama na tako malom prostoru, pa "đetići" čak vole da kažu da kad bi se sva njihova brda i planine ispeglali Crna Gora bi bila veća od Rusije. Koliko u ovome ima istine teško da će ikad iko uspeti da proveri, ali nema spora da su crnogorske planine među najatraktivnijim na Balkanu, pa i šire. A kao što uvek ima najboljih i među najboljima, od crnogorskih krševitih lepotica posebno se ističu Prokletije, Durmitor i, na posebnom mestu, Komovi.
Pirot, jedan od najznačajnijih centara jugoistočne Srbije, nadaleko je čuven po mnogo čemu, pre svega ćilimima, paprikama i kačkavalju, ali i vicevima u kojima se njegovi stanovnici opisuju kao neviđene cicije. Što se ovog poslednjeg tiče, u realnosti stvari stoje malo drugačije, pa bi se Piroćanci pre mogli nazvati dobrim domaćinima, s jedne strane skromnim i štedljivim a sa druge izuzetno gostoljubivim i predusretljivim. Mada se sam grad obično ne pominje uz najposećenije turističke destinacije u Srbiji i najčešće je samo usputna stanica ka Staroj planini koja se prostire na istoku, Pirot itekako vredi posetiti i osetiti, a jed'n d'n, kako se to ovde govori, sasvim je dovoljan za obilazak glavnih znamenitosti.
U poplavnom talasu ružnih vesti sa svetske političke scene, u domaćim medijima se neopaženo provukla izuzetno lepa i za nas značajna vest iz domena kulture. Trideset lokaliteta sa srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima, poznatim pod zbirnim imenom Stećci, od kojih tri u Srbiji, od 15. jula nalazi se na listi Svetske baštine UNESCO-a!
Iako na Staroj planini postoje i atraktivniji i tehnički zahtevniji vrhovi, samo jedan može da nosi naslov najvišeg. Čak i u ogromnom prostranstvu kakvo je staroplaninsko, već se izdaleka ističe snažan masiv prekriven samo travnatim tepihom, kao prirodni zid isprečen između Srbije i Bugarske, a na samom njegovom vrhu stoji betonski stub koji označava najvišu tačku Stare planine - Midžor.
Četvrto kolo Treking lige Srbije održano je prošlog vikenda na planinama Ozren i Devica u okolini Sokobanje, na moju ličnu veliku radost. Povratak stazama koje sam u detinjstvu godinama prelazio naširoko i nadugačko čekao sam punih osamnaest godina. Koliko stvari se promenilo za to vreme? Mnogo toga, i ništa.
Sistem Balkanskih planina proteže se dužinom od oko 550 kilometara od centra ka istoku istoimenog poluostrva, od Zaječarske kotline na zapadu do Crnog mora na istoku. Najvećim delom pripadaju Bugarskoj, dok se najzapadniji deo sistema, Stara planina, nalazi u istočnoj Srbiji. Zeleni pašnjaci, guste šume, nepregledna prostranstva ispresecana rekama i potocima, prošarana atraktivnim vrhovima, vodopadima i drugim biserima netaknute prirode čine ovu gromadu jednim od najživopisnijih krajeva kod nas, a poziv koji upućuje zaljubljenicima u prirodu stalno je otvoren... Ovog leta pozivu se odazvao i planinarski klub "Borkovac" iz Rume.
Ovogodišnji Dani planinara Srbije, manifestacija koja je nasledila nekadašnji Tabor planinara, održani su proteklog vikenda na planini Jastrebac kod Kruševca. Planinarski dom "Žarko Žarić" i njegova okolina ugostili su oko 500 planinara iz čitave Srbije, Makedonije, Slovenije... Među njima se našla i šestočlana delegacija planinarskog kluba "Borkovac" iz Rume, kao najbrojnija grupa iz Vojvodine.
Ostrva Jonskog mora oduvek su bila popularna destinacija za odmor. Razlog za to je pre svega izuzetno prijatna mediteranska klima, toplo more, uredne plaže, ali i istorijski spomenici i druge zanimljivosti za ljubitelje kulture i umetnosti. Zahvaljujući uglavnom brdskom terenu sa mnoštvom vidikovaca, jonska ostrva su vrlo atraktivna i za pešačenje i planinarenje. U ovom pogledu prednjače Kefalonija i Lefkada, a odmah za njima sledi Krf.
Krf, grčko ostrvo na krajnjem severu Jonskog mora, za Srbe ima mnogo veće značenje od popularnog letovališta za koje važi među turistima iz čitavog sveta. Feniksovo gnezdo srpske državnosti u Velikom ratu neraskidivo je utkano u svest svakog Srbina kao jedna od velikih geografskih pozornica istorije naroda koji duže pamti poraze od pobeda. Pre tačno sto godina, 1916. godine, prvi brodovi sa srpskim vojnicima koji tek što su završili tragično povlačenje preko Albanije iskrcali su se na obalama Krfa, gde će neki od njih ostati do oporavka i nastavka ratovanja na Solunskom frontu, a neki zauvek...
Krf zauzima posebno mesto u kolektivnoj svesti Srba, kao mesto velikog oporavka srpske vojske i države nakon albanske golgote u I svetskom ratu. Toliko toga na ovom ostrvu u Jonskom moru nosi istorijski pečat neraskidive veze dva naroda, pa zato ne čudi što toliko žitelja Srbije bira da upravo ovde provede godišnji odmor. Ipak, Krf nudi mnogo više od istorije. Štaviše, po raznovrsnosti sadržaja nalazi se u samom vrhu turističke ponude Grčke. Bilo da vas interesuje kultura, umetnost, arhitektura, priroda, adrenalinski sportovi ili jednostavno brčkanje u Jonskom moru, na Krfu će svako naći nešto za sebe.
Treće kolo ovogodišnje Treking lige Srbije održano je na Maliniku, u okolini naselja Zlot u blizini Bora. Simpatična priroda, gostoljubivost meštana i zrnce mistike istočne Srbije obećavali su sjajnu akciju, ali obećanja umalo da pokvari meteorologija. Ipak, čini se da su na kraju svi bili srećni i zadovoljni, i oni koji su na stazama pokisli do gole kože i oni koji su uspeli da ih pretrče pre provale oblaka, a najviše razloga za zadovoljstvo mogli su da imaju organizatori, jer im je pošlo za rukom da realizuju jednu ovako uspešnu i (uprkos skrajnutosti startnog mesta u odnosu na glavne puteve) lepo posećenu akciju.
Najveća muzejska manifestacija u Evropi ponovo je pred nama. Noć muzeja se održava u subotu 21. maja 2016. godine, po dvadeseti put ukupno, a trinaesti put kod nas. Ove godine u nešto manje gradova nego u prethodnih nekoliko godina, ali je zato standardno bogata ponuda u glavnom gradu bogatija nego ikada: ovogodišnje noćne ptice u Beogradu očekuje zamalo devedeset postavki! Budući da je iole kvalitetan obilazak svih ovih programa fizički neizvodljiva misija, i zvanični sajt Noći muzeja već nekoliko godina predlaže razne tematske ture za malo probirljivije posetioce. Pre dve godine sam objavio nekoliko predloga za ljubitelje arhitekture, a prošle godine je postojala i Arhitektonska tura po izboru profesora Branislava Mitrovića. Ove godine zvanične Arhitektonske ture nažalost nema, ali za one koje zanima ova oblast evo nekoliko sadržaja na koje bi trebalo obratiti pažnju.
U prevelikoj konkurenciji srednjoevropskih turističkih atrakcija, Bratislava se ne svrstava u red vrhunskih destinacija. Međutim, to ne znači i da glavni i najveći grad Slovačke nema šta da ponudi posetiocima. Naprotiv, u pitanju je jedna simpatična, opuštena prestonica koja na autentičan način kombinuje slovensko nasleđe sa austrougarskim baroknim uticajima i modernim duhom, i koju svakako vredi videti, makar i samo na jedno popodne.
Karpatski planinski venac proteže se od srednje do jugoistočne Evrope "potkovicom" dužine oko 1.500 kilometara od Češke, Slovačke i Poljske, preko Ukrajine i Rumunije, i završava u Srbiji. U Karpatsko-balkanske planine kod nas spadaju, između ostalih, Beljanica, Rtanj, Kučaj, Homoljske planine... Ipak, za većinu je prva asocijacija na Karpate Rumunija, kojoj pripada više od pola ovog masiva nepreglednih prostranstava i visokih vrhova. U južnom delu Karpata, naspram našeg Đerdapa, nalazi se najveći rumunski nacionalni park, Domogled - dolina Černe, preko šezdeset hiljada hektara gotovo nedirnute prirode.
Glavni i najveći grad Austrije, nekadašnjeg Austrijskog carstva i Austrougarske monarhije koje su svojevremeno bile među najvećim svetskim velesilama, Beč je već vekovima jedna od najznačajnijih tačaka na mapi Evrope. Metropola koja ne prestaje da fascinira i privlači namernike iz svih krajeva planete, carski grad neverovatnog sjaja koji nije uspeo da potamni ni II svetski rat u kojem je potpuno uništena skoro četvrtina ukupnog arhitektonskog fonda, Beč je danas jedan ogroman muzej na otvorenom gde svaka fasada priča sopstvenu priču, sve jednu interesantniju od druge. Kao drugi najveći grad nemačkog govornog područja (posle Berlina), Beč je toliko pun sadržaja da je i mesec dana premalo da se obiđe sve što je iole vredno videti, ali ono najosnovnije, u zavisnosti od interesovanja, može se pogledati i za jedan (svakako prekratak) vikend...
Poslednji
aprilski vikend jedan je od datuma koji zaljubljenici u prirodu željno
iščekuju. Sa prvim subotnjim zracima sunca mnoštvo nasmejanih lica sa rančevima
na leđima upućuje se ka Popovici, nekad maloj fruškogorskoj vikend zoni iznad
Sremske Kamenice a danas značajnom prigradskom naselju Novog Sada. Hiljade
planinara, trekera, trkača, atletičara i rekreativaca okuplja
jedna ista stvar - poslednjeg aprilskog vikenda održava se Fruškogorski
maraton!
U petak, 22. aprila 2016. godine, u sklopu ovogodišnjeg Salona arhitekture u galeriji Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu održana je tribina pod naslovom "Slučaj grupe MEČ", koja je za predmet imala delo ove avangardne arhitektonske grupe, ali više odjeke tog dela koji među teoretičarima arhitekture i umetnosti traju do danas. Nažalost, posle grupe MEČ Srbija više nije imala arhitektonske grupe koje bi izazvale pažnju iole širih krugova javnosti, a avangardna arhitektura u Srbiji danas praktično ne postoji...
U subotu, 16. aprila, na šumadijskoj planini Vujan održano je drugo kolo Treking lige Srbije za 2016. godinu. Iako je učešće velikog broja potencijalnih takmičara na Beogradskom maratonu koji je održan istog dana pretilo da upropasti ovu lepo zamišljenu manifestaciju, odziv planinara i planinskih trkača bio je sasvim dovoljan da se kolo može nazvati uspešnim, bar po broju učesnika. Međutim, ono što nije uspelo Beogradskom maratonu umalo da uspe domaćinima iz čačanskog planinarskog kluba "FRA", koji su ležernim odnosom prema organizaciji akcije napravili ugođaj koji će mnogima ostati u sećanju, mada ne nužno lepom.
U godini u kojoj se obeležava četiri decenije od otvaranja Vršačke transverzale, na Vršačkim planinama se po drugi put održava kolo Treking lige Srbije i po peti put kolo Vojvođanske treking lige. Staze gotovo neizmenjene u odnosu na prethodne takmičarske sezone, sitniji propusti iz ranijih godina ispravljeni, a učesnika više nego ikad. Standardno odličnom organizacijom planinarsko društvo "Vršačka kula" samo je cementirala zasluženo značajno mesto Vršca na treking mapi Srbije.
U nedelju 3. aprila planinarski klub Borkovac iz Rume izveo je prvu prolećnu akciju za 2016. godinu. Put Homoljskih planina i vrha Štubej (940 m.n.v.) krenula su puna tri autobusa izletnika iz Rume, Sremske Mitrovice i okoline, a stazu dužine oko 13 kilometara od pećine Ceremošnje do pećine Ravništarke prešlo je čak 134 planinara, broj kojim se ne mogu podičiti ni neke manje republičke akcije. Ako je suditi po startu prolećne sezone, ova planinarska godina biće više nego uspešna.
Prve subote u aprilu već 12 godina, planinarsko-smučarsko društvo "Dr Laza Marković" iz Iriga organizuje tradicionalnu planinarsku akciju "Dositejevim stazama" po južnim padinama Fruške gore, u čast jednog od najvećih srpskih prosvetitelja koji je jedno vreme proveo kao monah u fruškogorskom manastiru Novo Hopovo. Na ovaj način Irižani se odužuju ovoj izuzetnoj ličnosti, koja je svojim višedecenijskim radom na modernizaciji srpske misli za sva vremena zadužila ne samo ovaj deo Srema već ceo srpski narod.
Srpska pravoslavna crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, ili kraće Vaznesenjska crkva, jedan je od najstarijih sačuvanih arhitektonskih spomenika u gradu. Izgrađena je 1761. godine kao druga rumska pravoslavna crkva, nagovestivši tako prevagu srpskog življa u do tada većinski nemačkom naselju Nova Ruma, današnjoj centralnoj zoni grada. Pod zaštitom države nalazi se od 1967. godine, a 1997. godine upisana je u centralni registar spomenika kulture u Srbiji, u kategoriji kulturnih dobara od velikog značaja.
Manastir Kovilj nalazi se u istoimenom selu nedaleko od
Novog Sada. Tradicija
ga svrstava među najstarije manastire u Vojvodini, a po predanju ga je osnovao
Sveti Sava početkom XIII veka. Uz fruškogorske manastire, predstavljao je jedno
od najznačajnijih verskih središta srpskog naroda u Ugarskoj tokom vekova, a
uticaj mu nije značajno opao ni do današnjih dana. Danas je ipak najpoznatiji
po kvalitetnim proizvodima poput meda i rakije, ali i rehabilitacionom centru
za lečenje bolesti zavisnosti pod okriljem Srpske pravoslavne crkve, dok se o
skladnoj arhitekturi manastirske crkve prilično retko govori.
