Novogodišnji bilten "Putnik", decembar 2016.

Novi broj biltena "Putnik", zvaničnog glasnika Planinarskog saveza Vojvodine, upravo je stigao u virtuelne kioske. U mnoštvu zanimljivih, informativnih i poučnih članaka koje su priložili istaknuti vojvođanski planinari našao se ponovo i jedan moj tekst, posle pauze od dva broja (izazvane pre svega mojom lenjošću). U pitanju je priča o Visokim Tatrama sa akcije iz septembra ove godine, u nešto revidiranom obliku u odnosu na tekst ranije objavljen na blogu. U nastavku sledi izvod iz biltena.

Valjevski izazov 2016: snežna trka bez snega

Iako se 2016. godina polako ali sigurno primiče kraju, za planinare nema zime. Za prave ljubitelje prirode cela godina je dovoljno dobro vreme za uživanje u aktivnostima pod otvorenim nebom.

U subotu, 17. decembra, održan je sedmi po redu Valjevski izazov u organizaciji tima Wild Serbia, ovog puta u vidu klasične "vertikalne trke" od zaseoka Bebića Luka do vrha Jablanika - preko osamsto metara uspona na nešto više od tri i po kilometra staze.

Nedostajalo je samo snega iz podnaslova trke, svega ostalog bilo je taman koliko treba.

60 godina Fruškogorske transverzale

Najstarija planinarska transverzala u Srbiji ove godine je proslavila šezdeseti rođendan, a tim povodom pripremljen je dokumentarni film koji sada imamo prilike da gledamo. Film je snimio Vladimir Banić uz učešće dr Milana Breberine, a korišćen je i moj tekst o obilasku transverzale (opis stanja na terenu iz 2014. godine), koji je čitala Sofija Belotić. Uživajte.

Dopada Vam se ovaj tekst? Pratite perpetuuM Mobile i preko Facebooka.

Šta sve možeš u Subotici za jedno popodne

Poimanje lepote potpuno je subjektivno, ali i pored toga Subotica objektivno važi za jedan od najlepših gradova regiona. Zato ne čudi da se pre dve godine našla i na listi najatraktivnijih turističkih destinacija u svetu po izboru časopisa The New York Times, rame uz rame sa Bečom, Atinom, Roterdamom... A šta je to toliko očaravajuće u Subotici, može se uveriti svako ko odvoji makar jedno popodne za posetu. Dakle, šta se sve može videti i uraditi u Subotici za jedno popodne?

Ekspedicija Zagajička brda 2016.

U nedelju, 13. novembra 2016. godine, planinarski klub Borkovac iz Rume održao je poslednju ovogodišnju akciju, na Zagajičkim brdima. Lagano ravničarenje u kasnu jesen najavljivano je i željno iščekivano cele godine, tako da uopšte nije bitno što nismo prešli famoznih 500 metara nadmorske visine gde brda postaju planine - ekspedicija Zagajička brda 2016. ispunila je sva očekivanja.

Šta sve možeš u Sremskim Karlovcima za jedno popodne

Sremski Karlovci, gradić uz obalu Dunava, jedan su od najznačajnijih kulturno-istorijskih i duhovnih centara Vojvodine i Srbije. Retko koji grad ove veličine, ne samo kod nas već i u svetu, odlikuje ovoliko bogatstvo vrednih sadržaja, pa tako Sremske Karlovce mnogi nazivaju draguljem Fruške gore, vinskom prestonicom Srema, biserom vojvođanskog baroka... Teško je ukratko pobrojati sve karlovačke znamenitosti, ali je zato lako ovamo doći, za samo sat vremena vožnje od Beograda i petnaestak minuta od Novog Sada, i uživati u idealnom popodnevnom izletu.

Kup Fruške gore za kraj treking sezone 2016.

Protekle subote, 29. oktobra, održano je poslednje kolo Vojvođanske treking lige za 2016. godinu, ujedno i poslednje treking takmičenje u ovoj sezoni. Za potrebe ove trke iskombinovane su nekima dobro poznate staze Fruškogorskog maratona, a istog dana održan je i drugi Jesenji Fruškogorski maraton, tako da se na Popovici okupilo preko 300 učesnika obe akcije. Lepa cifra s obzirom na vremensku prognozu i uslove na stazama, a lepi su ostali i utisci posle održane trke, ali i cele ovogodišnje takmičarske sezone.

Sve boje jeseni na Drenovačkom kiku

Valjevske planine čine značajnu planinsku oblast u zapadnoj Srbiji. Kao što im samo ime sugeriše, prostiru se u krugu prečnika pedesetak kilometara oko Valjeva, a pored poznatih planina poput Povlena, Maljena, Jablanika, Medvednika, Suvobora, obuhvataju i mnoštvo planinskih minijatura, usamljenih kupa sa samo jednim vrhom razbacanih između onih glavnih masa.

Jedna takva planinica-vrh je i Drenovački kik, smešten iznad sela Drenovci otprilike na pola puta između Valjeva i Kosjerića.

Treking liga Srbije 2016: Novi šampioni u zagrljaju Grze

U nedelju 16. oktobra 2016. godine na Kučajskim planinama je održano poslednje kolo ovogodišnje Treking lige Srbije, sa startom i ciljem u izletištu Grza kod Paraćina. Ekipni prvak za 2016. godinu je debitantska ekipa PEK Gora Kragujevac, šampion u ženskoj konkurenciji je Kragujevčanka Marija Nešić, dok je među muškarcima najbolji Milan Vekić iz Pančeva, višestruki pobednik Vojvođanske treking lige.

Šta se radi na Deliblatskoj peščari?

Ljubitelje prirode koji su poslednjih nedelja imali priliku da posete Deliblatsku peščaru dočekao je neočekivan i nimalo prijatan prizor. Veliki broj staza kroz peščaru osvanuo je prokrčen i proširen buldožerima; pitomi puteljci kroz šikaru, četinare i ruj izmenjeni su do neprepoznatljivosti. Kakvi se to radovi izvode na Deliblatskoj peščari?

Biseri Đerdapa: Prerasti Vratne

Za razliku od kamenih lukova duž morskih obala, prirodni kameni mostovi duboko na kopnu predstavljaju izuzetno retku geomorfološku pojavu. U Evropi postoji svega nekoliko desetina ovakvih spomenika prirode, a u istočnoj Srbiji ima ih čak šest, što predstavlja fenomen svetskih razmera. Od tih šest, koje se sve mogu svrstati među najveće u Evropi, na reci Vratni nalaze se čak tri.

Biseri Đerdapa: Treskavac

Đerdapska klisura, najveća u Evropi, koliko razdvaja toliko i spaja srpsku i rumunsku obalu Dunava. Iako se dve države nalaze na suprotnim stranama moćne reke, povezuju ih izvanredne prirodne i kulturne vrednosti, zbog čega su obe strane stavile ovaj prostor pod visok stepen zaštite. Tako se nasuprot najvećeg nacionalnog parka Srbije nalazi skoro duplo veći rumunski park prirode Gvozdena Kapija (Porțile de Fier). Ipak, mora se priznati da je srpska strana objektivno bogatija zanimljivim mestima, što naravno ne znači da ni rumunska nema svojih atrakcija: jedan od najinteresantnijih i najprivlačnijih prirodnih lokaliteta Đerdapa nalazi se upravo sa rumunske strane - planinski vrh Treskavac.

Biseri Đerdapa: Miroč planina

Probijajući se kroz najjužnije delove karpatskog masiva, Dunav kao da se nakratko koleba na svom putu ka Crnom moru, pa odjednom zaokreće nazad ka zapadu. Pre nego što se ponovo predomisli i nastavi kuda je i naumio, opisuje veliki luk oko jednog komada zemlje koji na karti podseća na ključ, pa ga tako i nazivaju. Stešnjen između mističnih predela istočne Srbije i zagonetnih prostranstava jugozapadne Rumunije, ovaj ključ kao da ipak više tajni skriva nego što otključava. Usred njega izdiže se Miroč planina, carstvo lekovitih trava i epskih junaka...

Biseri Đerdapa: Lepenski vir

Postoje na svetu mnogi lokaliteti od izuzetnog značaja. Velike prirodne lepote, vredni arhitektonski i kulturni spomenici, važna arheološka nalazišta, mesta gde su ispisivane stranice istorije...

Kao kolevka zapadne civilizacije, ali i područje neverovatnih prirodnih kontrasta, Balkansko poluostrvo prebogato je svim ovim. Međutim, retko gde se toliki broj takvih dragocenosti može naći kao na Đerdapu, najvećem nacionalnom parku Srbije koji obuhvata okolinu najveće evropske klisure.

Teško je pobrojati šta je sve na Đerdapu najveće i najznačajnije i u kojim okvirima, ali jedno mesto izdvaja se visoko iznad ostalih: Lepenski vir - zagonetna i fascinantna naseobina, najstarije trajno ljudsko stanište ikada otkriveno.

Visoko na Visokim Tatrama

Kao najseverniji i najviši deo Karpatskog lanca, Visoke Tatre su jedan od najimpresivnijih planinskih terena u Evropi, pa i na svetu.

Na oko hiljadu kvadratnih kilometara pod zaštitom, u prvom evropskom prekograničnom nacionalnom parku (između Slovačke i Poljske), prostire se preko 600 kilometara uređenih planinarskih staza, petnaestak popularnih skijališta i na desetine visokih vrhova, od čega oko trideset sa nadmorskom visinom preko 2500 metara...

Ovo je mesto stvoreno za uživanje u surovoj prirodi i mesto u koje će se svaki pravi planinar zaljubiti na prvi pogled.

Tko leti vrijedi - sportski aerodrom Ečka

Sportski aerodrom Ečka nalazi se nadomak istoimenog banatskog naselja, desetak kilometara južno od Zrenjanina. Važi za jedan od najvećih aerodroma u Srbiji, sa infrastrukturom za prijem manjih putničkih, poljoprivrednih i teretnih aviona i značajnim centrom za obuku pilota, a otvoren je za komercijalne letove avionom ili jedrilicom za sve zainteresovane.

Kosjerićki treking 2016.

U nedelju 21. avgusta u okolini Kosjerića održano je peto kolo Treking lige Srbije za 2016. godinu. Organizatori iz beogradskog planinarskog kluba Balkan provukli su standardne tri staze različite dužine padinama i vrhovima planina Maljen i Subjel, a pozivu se odazvalo skoro 150 planinara i trkača. 

Sudeći po atmosferi za vreme i posle trke nezadovoljnih izgleda nije bilo, a zadovoljna je bila i tročlana delegacija planinarskog kluba Borkovac iz Rume.

Komotno na Komove

Crna Gora, najmanja republika bivše Jugoslavije, zemlja je superlativa i oštrih kontrasta.

Retko gde u Evropi postoji tako mnogo planina sa tolikim visinskim razlikama na tako malom prostoru, pa "đetići" čak vole da kažu da kad bi se sva njihova brda i planine ispeglali Crna Gora bi bila veća od Rusije. Koliko u ovome ima istine teško da će ikad iko uspeti da proveri, ali nema spora da su crnogorske planine među najatraktivnijim na Balkanu, pa i šire.

A kao što uvek ima najboljih i među najboljima, od crnogorskih krševitih lepotica posebno se ističu Prokletije, Durmitor i, na posebnom mestu, Komovi.

Kvo če pra'iš u Pirot k'd odeš na jed'n d'n* (Šta sve možeš u Pirotu za jedan dan)

Pirot, jedan od najznačajnijih centara jugoistočne Srbije, nadaleko je čuven po mnogo čemu, pre svega ćilimima, paprikama i kačkavalju, ali i vicevima u kojima se njegovi stanovnici opisuju kao neviđene cicije. Što se ovog poslednjeg tiče, u realnosti stvari stoje malo drugačije, pa bi se Piroćanci pre mogli nazvati dobrim domaćinima, s jedne strane skromnim i štedljivim a sa druge izuzetno gostoljubivim i predusretljivim.

Mada se sam grad obično ne pominje uz najposećenije turističke destinacije u Srbiji i najčešće je samo usputna stanica ka Staroj planini koja se prostire na istoku, Pirot itekako vredi posetiti i osetiti, a jed'n d'n, kako se to ovde govori, sasvim je dovoljan za obilazak glavnih znamenitosti.

Stećci - srednjovekovne nekropole: novi lokalitet Svetske baštine u Srbiji

U poplavnom talasu ružnih vesti sa svetske političke scene, u domaćim medijima se neopaženo provukla izuzetno lepa i za nas značajna vest iz domena kulture.

Trideset lokaliteta sa srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima, poznatim pod zbirnim imenom Stećci, od kojih tri u Srbiji, od 15. jula nalazi se na listi Svetske baštine UNESCO-a!

Stara planina - Midžor: Na krovu uže Srbije

Iako na Staroj planini postoje i atraktivniji i tehnički zahtevniji vrhovi, samo jedan može da nosi naslov najvišeg.

Čak i u ogromnom prostranstvu kakvo je staroplaninsko, već se izdaleka ističe snažan masiv prekriven samo travnatim tepihom, kao prirodni zid isprečen između Srbije i Bugarske, a na samom njegovom vrhu stoji betonski stub koji označava najvišu tačku Stare planine - Midžor.

Sokobanja, Ozren i Devica: treking stazama mog detinjstva

Četvrto kolo Treking lige Srbije za 2016. godinu održano je na planinama Ozren i Devica u okolini Sokobanje, na moju ličnu veliku radost.

Povratak stazama koje sam u detinjstvu godinama prelazio naširoko i nadugačko čekao sam punih osamnaest godina.

Koliko stvari se promenilo za to vreme? Mnogo toga, i ništa...

Stara planina - Tri čuke: Šetnja po oblacima

Sistem Balkanskih planina proteže se dužinom od oko 550 kilometara od centra ka istoku istoimenog poluostrva, od Zaječarske kotline na zapadu do Crnog mora na istoku.

Najvećim delom pripadaju Bugarskoj, dok se najzapadniji deo sistema, Stara planina, nalazi u istočnoj Srbiji.

Zeleni pašnjaci, guste šume, nepregledna prostranstva ispresecana rekama i potocima, prošarana atraktivnim vrhovima, vodopadima i drugim biserima netaknute prirode čine ovu gromadu jednim od najživopisnijih krajeva kod nas, a poziv koji upućuje zaljubljenicima u prirodu stalno je otvoren...

Ovog leta pozivu se odazvao i planinarski klub "Borkovac" iz Rume.

Dani planinara Srbije, Jastrebac 2016

Dani planinara Srbije za 2016. godinu održani su prvog vikenda jula na planini Jastrebac kod Kruševca.

Planinarski dom "Žarko Žarić" i njegova okolina ugostili su oko petsto planinara iz čitave Srbije i regiona, a među njima se našla i šestočlana delegacija planinarskog kluba "Borkovac" iz Rume, kao najbrojnija grupa iz Vojvodine.

Planinarenje na Krfu

Ostrva Jonskog mora oduvek su bila popularna destinacija za odmor. Razlog za to je pre svega izuzetno prijatna mediteranska klima, toplo more, uredne plaže, ali i istorijski spomenici i druge zanimljivosti za ljubitelje kulture i umetnosti.

Zahvaljujući uglavnom brdskom terenu sa mnoštvom vidikovaca, jonska ostrva su vrlo atraktivna i za pešačenje i planinarenje. U ovom pogledu prednjače Kefalonija i Lefkada, a odmah za njima sledi Krf.

Sto godina od iskrcavanja srpske vojske na Krfu

Krf, grčko ostrvo na krajnjem severu Jonskog mora, za Srbe ima mnogo veće značenje od pukog letovališta.

Feniksovo gnezdo srpske državnosti u Velikom ratu neraskidivo je utkano u srpsku kolektivnu svest kao jedna od velikih geografskih pozornica istorije naroda koji duže pamti poraze od pobeda.

Pre tačno sto godina, 1916. godine, prvi brodovi sa srpskim vojnicima koji tek što su završili tragično povlačenje preko Albanije iskrcali su se na obalama Krfa, gde će neki od njih ostati do oporavka i nastavka ratovanja na Solunskom frontu, a neki zauvek...

Šta sve možeš na Krfu za nekoliko dana (kratki vodič)

Grčko ostrvo Krf zauzima posebno mesto u kolektivnoj svesti Srba, kao mesto velikog oporavka srpske vojske i države nakon albanske golgote u I svetskom ratu.

Toliko toga na ovom ostrvu u Jonskom moru nosi istorijski pečat neraskidive veze dva naroda, pa zato ne čudi što toliko žitelja Srbije bira da upravo ovde provede godišnji odmor.

Ipak, Krf nudi mnogo više od istorije. Štaviše, po raznovrsnosti sadržaja nalazi se u samom vrhu turističke ponude Grčke.

Bilo da vas interesuje kultura, umetnost, arhitektura, priroda, adrenalinski sportovi ili jednostavno brčkanje u Jonskom moru, na Krfu će svako naći nešto za sebe.

Treking u Zlotu 2016

Treće kolo Treking lige Srbije za 2016. godinu održano je na planini Malinik, u okolini naselja Zlot u blizini Bora. Simpatična priroda, gostoljubivost meštana i zrnce mistike istočne Srbije obećavali su sjajnu akciju, ali obećanja umalo da pokvari meteorologija.

Ipak, čini se da su na kraju svi bili srećni i zadovoljni, i oni koji su na stazama pokisli do gole kože i oni koji su uspeli da ih pretrče pre provale oblaka, a najviše razloga za zadovoljstvo mogli su da imaju organizatori, jer im je pošlo za rukom da realizuju jednu uspešnu i (uprkos skrajnutosti startnog mesta u odnosu na glavne puteve) lepo posećenu akciju...

Šta sve možeš u Bratislavi za jedno popodne

U prevelikoj konkurenciji srednjoevropskih turističkih atrakcija, Bratislava se ne svrstava u red vrhunskih destinacija. Međutim, to ne znači i da glavni i najveći grad Slovačke nema šta da ponudi posetiocima.

Naprotiv, u pitanju je jedna simpatična, opuštena prestonica koja na autentičan način kombinuje slovensko nasleđe sa austrougarskim baroknim uticajima i modernim duhom, i koju svakako vredi videti, makar i samo na jedno popodne.

U bespućima Južnih Karpata: nacionalni park Domogled - dolina Černe

Karpatski planinski venac proteže se od srednje do jugoistočne Evrope "potkovicom" dužine oko 1.500 kilometara od Češke, Slovačke i Poljske, preko Ukrajine i Rumunije, i završava u Srbiji. U Karpatsko-balkanske planine kod nas spadaju, između ostalih, Beljanica, Rtanj, Kučaj, Homoljske planine...

Ipak, za većinu je prva asocijacija na Karpate - Rumunija, kojoj pripada više od pola ovog masiva nepreglednih prostranstava i visokih vrhova. U južnom delu Karpata, naspram našeg Đerdapa, nalazi se najveći rumunski nacionalni park, Domogled - dolina Černe, preko šezdeset hiljada hektara gotovo nedirnute prirode.

Šta sve možeš u Beču za jedan vikend

Glavni i najveći grad Austrije, nekadašnjeg Austrijskog carstva i Austrougarske monarhije koje su svojevremeno bile među najvećim svetskim velesilama, Beč je već vekovima jedna od najznačajnijih tačaka na mapi Evrope.

Metropola koja ne prestaje da fascinira i privlači namernike iz svih krajeva planete, carski grad neverovatnog sjaja koji nije uspeo da potamni ni II svetski rat u kojem je potpuno uništena skoro četvrtina ukupnog arhitektonskog fonda, Beč je danas jedan ogroman muzej na otvorenom gde svaka fasada priča sopstvenu priču, sve jednu interesantniju od druge.

Kao drugi najveći grad nemačkog govornog područja (posle Berlina), Beč je toliko pun sadržaja da je i mesec dana premalo da se obiđe sve što je iole vredno videti, ali ono najosnovnije, u zavisnosti od interesovanja, može se pogledati i za jedan (svakako prekratak) vikend...

Fruškogorski maraton 2016 (propao pokušaj Ultra ekstremnog... doduše, kako za koga)

Poslednji aprilski vikend jedan je od datuma koji zaljubljenici u prirodu željno iščekuju.

Sa prvim subotnjim zracima sunca mnoštvo nasmejanih lica sa rančevima na leđima upućuje se ka Popovici, nekad maloj fruškogorskoj vikend zoni iznad Sremske Kamenice a danas značajnom prigradskom naselju Novog Sada.

Hiljade planinara, trekera, trkača, atletičara i rekreativaca okuplja jedna ista stvar - poslednjeg aprilskog vikenda održava se Fruškogorski maraton!

Treking liga Srbije 2016: Gornja Trepča

U subotu, 16. aprila, na šumadijskoj planini Vujan održano je drugo kolo Treking lige Srbije za 2016. godinu.

Iako je učešće velikog broja potencijalnih takmičara na Beogradskom maratonu koji je održan istog dana pretilo da upropasti ovu lepo zamišljenu manifestaciju, odziv planinara i planinskih trkača bio je sasvim dovoljan da se kolo može nazvati uspešnim, bar po broju učesnika.

Međutim, ono što nije uspelo Beogradskom maratonu umalo da uspe domaćinima iz čačanskog planinarskog kluba "FRA", koji su ležernim odnosom prema organizaciji akcije napravili ugođaj koji će mnogima ostati u sećanju, mada ne nužno lepom...

Po treći put na treking u Vršcu (2016)

U godini u kojoj se obeležava četiri decenije od otvaranja Vršačke transverzale, na Vršačkim planinama se po drugi put održava kolo Treking lige Srbije i po peti put kolo Vojvođanske treking lige.

Staze gotovo neizmenjene u odnosu na prethodne takmičarske sezone, sitniji propusti iz ranijih godina ispravljeni, a učesnika više nego ikad. Standardno odličnom organizacijom planinarsko društvo "Vršačka kula" samo je cementirala zasluženo značajno mesto Vršca na treking mapi Srbije.

Homoljske planine: Štubej i pećine Ceremošnja i Ravništarka

Homoljske planine, jedan od okrajaka karpatskog venca u istočnoj Srbiji, mogu se pohvaliti mnoštvom zanimljivih vrhova, od kojih je najposećeniji Štubej, nakon Omana drugi po visini homoljski vrh.

Uspon na Štubej predstavlja jedan prilično lagan zalogaj za iole ozbiljnog planinara, ali ono što ovamo privlači zaljubljenike u prirodu su nepregledna prostranstva šuma i dolina na koja puca pogled sa svake čuke, kao i dve vrlo zanimljive pećine u njegovom podnožju - Ceremošnja i Ravništarka.

Dositejevim stazama...

Prve subote u aprilu, planinarsko-smučarsko društvo "Dr Laza Marković" iz Iriga organizuje tradicionalnu planinarsku akciju "Dositejevim stazama" po južnim padinama Fruške gore, u čast jednog od najvećih srpskih prosvetitelja koji je jedno vreme proveo kao monah u fruškogorskom manastiru Novo Hopovo.

Na ovaj način Irižani se odužuju ovoj izuzetnoj ličnosti, koja je svojim višedecenijskim radom na modernizaciji srpske misli za sva vremena zadužila ne samo ovaj deo Srema već ceo srpski narod.

Vaznesenjska crkva u Rumi

Srpska pravoslavna crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, ili kraće Vaznesenjska crkva, jedan je od najstarijih sačuvanih arhitektonskih spomenika u Rumi.

Izgrađena je 1761. godine kao druga rumska pravoslavna crkva, nagovestivši tako prevagu srpskog življa u do tada većinski nemačkom naselju Nova Ruma, današnjoj centralnoj zoni grada.

Pod zaštitom države nalazi se od 1967. godine, a 1997. godine upisana je u centralni registar spomenika kulture u Srbiji, u kategoriji kulturnih dobara od velikog značaja.

Manastir Kovilj

Manastir Kovilj nalazi se u istoimenom selu nedaleko od Novog Sada.

Tradicija ga svrstava među najstarije manastire u Vojvodini, a po predanju ga je osnovao Sveti Sava početkom XIII veka. Uz fruškogorske manastire, predstavljao je jedno od najznačajnijih verskih središta srpskog naroda u Ugarskoj tokom vekova, a uticaj mu nije značajno opao ni do današnjih dana.

Danas je ipak najpoznatiji po kvalitetnim proizvodima poput meda i rakije, ali i rehabilitacionom centru za lečenje bolesti zavisnosti pod okriljem Srpske pravoslavne crkve, dok se o skladnoj arhitekturi manastirske crkve prilično retko govori.

Petrova crkva u Rasu

Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Starom Rasu ili kraće Petrova crkva u Rasu najstariji je sačuvan spomenik sakralne arhitekture na prostoru Srbije i jedan od najstarijih sačuvanih spomenika srpskog graditeljstva uopšte.

Zbog visokih kulturno-istorijskih i arhitektonskih vrednosti, od 1979. godine se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine, kao prvi spomenik sa teritorije Srbije i jedan od prvih sa prostora bivše Jugoslavije u ovom prestižnom registru.

Mokra Gora (Ibarski Kolašin) - zima 2016

Za jedan narod tako bogat najraznovrsnijim prirodnim lepotama, prosto je neverovatno koliko su Srbi nemaštoviti po pitanju toponima. Pored čitavog niza Crnih Vrhova, nekoliko Ozrena, par Hisara, tri Morave i nekoliko Moravica i još mnogo ponovljenih imena, u Srbiji postoje i bar dve Mokre Gore. 

Ona poznatija je malo ali turistički znamenito naselje u zapadnoj Srbiji, između Tare i Zlatibora, čuveno po atraktivnoj železničkoj trasi "Šarganske osmice" ali i Kusturičinom etno-naselju Drvengrad koji već godinama privlači horde ljubitelja kiča od drveta.

Manje poznata istoimena planina u oblasti Ibarskog Kolašina, pravi je skriveni biser prirode i raj za planinarske sladokusce. Članovi planinarskog kluba "Borkovac" iz Rume imali su tu čast i zadovoljstvo da februarske praznike provedu na ovoj izuzetno atraktivnoj, a čini se ipak neopravdano zapostavljenoj planini.

Svetosavski pohod na Crni vrh, 2016

Mnoga planinarska društva u Srbiji vezuju svoje tradicionalne manifestacije za Savindan, kao jedan od najznačajnijih verskih praznika u Srba.

Među njima je i planinarsko-smučarski klub "Juhor" iz Jagodine, koji već deveti put organizuje akciju pod nazivom Svetosavski pohod planinara, na planini Crni vrh između Jagodine i Kragujevca.

Skrivena mesta Fruške gore: U potrazi za oknima vrdničkog rudnika

Vrdnik je jedno od najznačajnijih naseljenih mesta na Fruškoj gori. Danas drugo naselje po broju stanovnika u opštini Irig, poznat je kao banjsko lečilište sa termalnom vodom, turistički i rekreativni centar sa brojnim izletištima i planinarsko-pešačkim stazama, kulturno-istorijsko središte gornjeg Srema sa fortifikacionim i sakralnim spomenicima koji datiraju od srednjeg veka naovamo...

Međutim, od početka XIX pa do druge polovine XX veka Vrdnik je bio najpoznatiji po rudniku mrkog uglja, jednom od najstarijih rudnika uglja na prostorima Jugoslavije.

Iako je rudnik zatvoren pre skoro pola veka, ulazi u pojedina okna vidljivi su i danas, ako znate šta tražite. Vredi li ih videti, prilično je diskutabilno, ali avantura u potrazi za njima vredi. Itekako.

3. Novogodišnji maraton Šid, 2016.

Ako je početak planinarske sezone tradicionalno vezan za Rtanj, početak sezone trekinga već treću godinu zaredom vezujemo za Novogodišnji maraton u Šidu.

Isto mesto, isto vreme, isti datum (14. januar, prvi dan godine po Julijanskom kalendaru), isti povod (prvo kolo Vojvođanske treking lige) ali svaki put drugačiji doživljaj i drugačiji utisci. Ovog puta još pozitivniji nego prethodne dve godine.

Male tajne fruškogorskog grebena (1)

Prosto je neverovatno koliko jedna relativno mala planina poput Fruške gore može biti prepuna najrazličitijih zanimljivosti, od klasičnih planinarskih atrakcija poput vrhova, vidikovaca i izvora do najraznovrsnijih spomenika, obeležja i uopšte značajnih lokaliteta.

Ovaj komad sremske zemlje, tek nešto veće površine od 250 kvadratnih kilometara, hiljadama godina unazad bio je dom velikom broju naroda, mesto gde su ispod svakakvih zastava vojske ukrštale koplja, večita inspiracija besmrtnih umetnika i omiljeno prirodno utočište običnih smrtnika.

Čak i najkraća šetnja fruškogorskim grebenom otkriće namerniku mnoštvo malih tajni, skrajnutih sa asfaltnog puta tek toliko da svako može da ih pronađe, a opet dovoljno daleko da sve manje ljudi uopšte zna za njihovo postojanje.

Novogodišnji noćni spust sa Rtnja, januar 2016.

Avantura sama pronađe čoveka, pada mi na pamet tek kasnije, kad smo već bili kod kuće.

Za slobodne praznične dane planirali smo uglavnom da odmaramo, družimo se sa prijateljima i eventualno prošetamo negde u neposrednoj okolini Beograda. Prvog januara predveče, dok smo se spremali da izađemo, zazvonio je telefon.

"Marko pita hoćemo li sutra na Rtanj", kaže Marina, a ja razvlačim osmeh do ušiju. Ni na kraj pameti mi ne pada da su mi planinarske cipele u Rumi, da ne pominjem pantalone, ranac, kamašne i još gomilu sitnica.

Takav poziv se jednostavno ne propušta.