Bilten Putnik br. 99 - leto 2017.

Leto je stiglo, a sa njim i letnje izdanje "sedme sile planinarske" - biltena Putnik. Zvanično glasilo Planinarskog saveza Vojvodine izašlo je iz kuhinje glavnog i odgovornog urednika Vlade Banića, a od sastojaka tu su čak tri moja priloga vezana za prolećna kola Vojvođanske treking lige. Ipak, da ne bih davio čitaoce jednim te istim pričama, ovde prenosim i tekstove drugih autora na iste teme, čisto kao ilustraciju koliko je treking inspirativan i za pisanje. Uživajte.

Pedeset nijansi: Jastrebac (Treking liga Srbije 2017)

Prva polovina sezone 2017 Treking lige Srbije uspešno je završena trkom na planini Jastrebac kod Kruševca. Nešto više od sto učesnika okušalo se na stazama standardne tri dužine, ali i sa ćudljivim meteorološkim uslovima koji, po svemu sudeći, ne samo da nikome nisu ozbiljnije zasmetali nego su samo doprineli da ovogodišnje peto kolo bude jedna od najdinamičnijih i najzabavnijih treking trka ikad održanih na ovim prostorima.

Carska bara 2017: Dominacije, kombinacije, kalkulacije

Trkom na Carskoj bari kod Zrenjanina upravo je završena prva polovina kalendara Vojvođanske treking lige za sezonu 2017. I u pojedinačnoj i u ekipnoj konkurenciji situacija se opasno zakuvala, pa se čini da će klubovi na zasluženoj letnjoj pauzi imati dosta posla oko razrađivanja taktike i kalkulacija za preostale četiri trke. Ko smo, šta smo, gde smo? Još se ništa ne zna...

O miševima i ljudima: Kup Fruške gore 2017.

"Eh, da i mi možemo da uradimo nešto bitno, a ne uvek jedno te isto - izlet na Mesec, vrlo važno..."

Otprilike tim rečima završava se sjajni crtać sa Perom Detlićem i njegovim sestrićima (čoveče, koliko je moja generacija imala odlično detinjstvo u poređenju sa ovom decom sada!), i otprilike to bi bio razlog što o Kupu Fruške gore pišem sa cele tri nedelje zakašnjenja. Naravno, bilo je tu i nekih drugih akcija (pre svega sjajna avantura na Hajli, ali i močenje do gole kože na majdanpečkoj Starici), obaveza svakakve vrste, ali na koji način je došlo do toga da jednu trku na puna 43 kilometra podsvesno očigledno smatram toliko običnom i svakodnevnom da sam totalno smetnuo s uma da napišem makar i dve rečenice o njoj - o tome ću morati debelo da se preispitam!

Ni tamo ni ovde: Hajla, Ahmica, Rusulija, Žljeb

Neke planinske ture, ma bile koliko zahtevne, vremenom postanu samo turističke atrakcije ili, u najboljem slučaju, poligon za dokazivanje sposobnosti ili sujete pojedinaca. Nekim drugima, ma koliko laganim, ime stoji kao sinonim za avanturu. Divlje lepotice zapadne Metohije - Hajla, Ahmica, Rusulija, Žljeb - pre spadaju u ovu drugu grupu. Iako ih je fizički relativno lako savladati, ove planine nisu za svakoga, iz razloga koji su možda ponajmanje planinarski. Da li ih to čini manje ili više privlačnim? Teško je reći.

Čerepiš: manastir lobanja

Hteli to vodiči da priznaju ili ne, gotovo neizbežan sastavni deo plana i programa planinarskih tura su i čisto turistički sadržaji. Razlozi su različiti, i svi podjednako opravdani ili neopravdani: od podilaženja starijim članovima društva koji nisu u kondiciji da izađu na stazu a svejedno žele da učestvuju na akciji, do korišćenja prilike koja se možda neće uskoro ukazati za obilazak nekih zanimljivih lokaliteta nevezanih direktno za planinarenje. A kako su manastiri znamenita mesta koja se najčešće nalaze van naseljenih mesta, neretko u prirodi i obično blizu planinskih staza, to je verski turizam i najčešći prateći sadržaj planinarskih akcija. Tako su i članovi rumskog planinarskog kluba Borkovac iskoristili priliku da u sklopu akcije na Vračanskom Balkanu u Bugarskoj posete i manastir Čerepiš. Utiske nije bilo lako pretočiti u reči.