Izrazito planinski reljef Grčke nije odlika samo njenog kontinentalnog dela već i njenih ostrva. Grčka ima oko šest hiljada ostrva od čega je naseljeno jedva dvestotinak, ali praktično svako od njenih naseljenih ostrva ima i neku uzvišicu koja bi se mogla nazvati planinom. Na Kritu, najvećem grčkom ostrvu, uz mnoštvo nižih planina nalaze se i tri zasebna masiva sa vrhovima višim od dve hiljade metara: Lefka Ori ("Bele planine"), Psiloritis ("Visoki vrhovi") i Dikti ("Primalac"). Kako i ime sugeriše, Psiloritis je najviša od tri kritske planine, a njen najviši vrh Timios Stavros nije samo najviša tačka Krita već i svih grčkih ostrva.
31. 8. 2019.
Timios Stavros: Visoki vrh majke bogova
Izrazito planinski reljef Grčke nije odlika samo njenog kontinentalnog dela već i njenih ostrva. Grčka ima oko šest hiljada ostrva od čega je naseljeno jedva dvestotinak, ali praktično svako od njenih naseljenih ostrva ima i neku uzvišicu koja bi se mogla nazvati planinom. Na Kritu, najvećem grčkom ostrvu, uz mnoštvo nižih planina nalaze se i tri zasebna masiva sa vrhovima višim od dve hiljade metara: Lefka Ori ("Bele planine"), Psiloritis ("Visoki vrhovi") i Dikti ("Primalac"). Kako i ime sugeriše, Psiloritis je najviša od tri kritske planine, a njen najviši vrh Timios Stavros nije samo najviša tačka Krita već i svih grčkih ostrva.
28. 8. 2019.
Samarija: Najduža evropska klisura
Krit, najveće grčko ostrvo, prepun je predela izuzetne lepote, kako duž morskih obala tako i duboko u unutrašnjosti.
Međutim, kada bi među prirodnim biserima Krita trebalo izabrati samo jedno mesto koje bi ljubitelji prirode neizostavno trebalo da posete ukoliko im se ukaže prilika, to bi sigurno bila - klisura Samarija.
25. 8. 2019.
Dunavske čarolije, dvadeseti put
Dunavske čarolije, definitivno najveća planinarska manifestacija Vojvodine, održana je jubilarni dvadeseti put, a pešačenje, treking, planinski biciklizam, vodeni sportovi na Dunavu i celodnevne žurke u planinarskom domu Kozarica, koji je i ove godine bio premali da primi sve posetioce, samo su neki od dvadeset i kusur razloga zbog kojih je trebalo posetiti Čortanovce prošlog vikenda.
23. 8. 2019.
Knosos: Kod Minojaca u gostima
Krit, najveće grčko ostrvo, prepun je znamenitosti iz duge i bogate istorije. Međutim, uz njegovo ime najpre se vezuju mitovi o Minotauru i lavirintu, kao i o Minojcima, koji se smatraju prvom evropskom civilizacijom. Ostaci minojske prestonice Knosos, prvog grada na tlu današnje Evrope, danas su drugi najposećeniji arheološki lokalitet u Grčkoj, odmah posle atinskog Akropolja, a primeri minojske umetnosti i arhitekture odavno su deo školskih užbenika. Ali, da li su Minojci zaista zaslužni za ono po čemu ih danas uglavnom znamo, ili je sve to (ili bar najveći deo toga) samo plod fikcije jednog britanskog arheologa?
21. 8. 2019.
Ostrvo bogova: Šta sve možeš na Kritu za nekoliko dana (prekratki vodič)
Krit, najveće i sigurno najpoznatije ostrvo Grčke, ujedno je i jedna od najposećenijih turističkih destinacija ove mediteranske države. Smešteno u jugoistočnom delu Sredozemnog mora, zbog svog povoljnog položaja i pogodne klime oduvek je privlačilo namernike, ali i osvajače, pa su tako najrazličitiji uticaji sa svih strana napravili od njega mesto vrlo specifične atmosfere koje i danas predstavlja omiljeno odredište turista iz čitavog sveta.
Od arheoloških lokaliteta i istorijskih znamenitosti, preko prirodnih lepota, do gastronomskih i hedonističkih ugođaja, Krit je mesto na kom će svako moći da pronađe nešto za sebe. Koliko toga je moguće videti i doživeti za desetak dana? Vrlo mnogo, i gotovo ništa.
Od arheoloških lokaliteta i istorijskih znamenitosti, preko prirodnih lepota, do gastronomskih i hedonističkih ugođaja, Krit je mesto na kom će svako moći da pronađe nešto za sebe. Koliko toga je moguće videti i doživeti za desetak dana? Vrlo mnogo, i gotovo ništa.
2. 8. 2019.
Maglić: U krševitim visinama Bosne
Brdoviti Balkan prepun je prirodnih lepota, ali kad bismo nabrajali najbolje planinarske destinacije Bosna i Hercegovina se, potpuno nezasluženo, verovatno ne bi našla među prvim izborima.
Bosanski i hercegovački vrhovi možda nisu među najvišim na Balkanu, ali po atraktivnosti nimalo ne zaostaju za mnogo popularnijim u okruženju.
Štaviše, formacija na samoj granici sa Crnom Gorom, koju čini nekoliko krševitih planina među kojima su Maglić, Bioč, Trnovački Durmitor, Volujak, Lebršnik možda nije naširoko poznata, ali bi se objektivno mogla svrstati u najlepše predele koje Balkan ima da ponudi pravim ljubiteljima planinarenja...
Пријавите се на:
Постови (Atom)