Prošle nedelje je relativno neopaženo prošla vest da je skupština opštine Irig uz saglasnost Ministarstva kulture donela odluku o izmeštanju spomenika "Kipovi", u sklopu projekta izgradnje brze saobraćajnice Ruma - Novi Sad, čija trasa prolazi neposredno uz same spomenike.
Nova lokacija nije poznata, ali je u tom smislu potrebno istaći da je najvažnija karakteristika ovih spomenika upravo sadašnja lokacija.
Spomenici su izgrađeni 1797. godine, u spomen na epidemiju kuge, koja je tokom 1795. i 1796. godine odnela skoro 3500 života u Sremu. Kugom je najteže bio pogođen Irig, gde je za nekoliko meseci broj žitelja bukvalno prepolovljen. Do tada jedan od najvećih srpskih gradova, Irig je broj stanovnika pre kuge ponovo dostigao tek sredinom XX veka...
Mesto na kom se danas nalaze "Kipovi" predstavljalo je granicu između iriškog i rumskog atara (a i danas se tu nalazi granica ove dve opštine), i tačno na tom mestu nalazila se postaja straže koju su organizovali Rumljani kako bi sprečili prolaz bilo kome sa iriške strane. Ruma je zato bila pošteđena epidemije i njeni građani su iz zahvalnosti podigli spomenik baš na mestu straže, i to samo godinu dana po završetku pošasti.
I Irižani i Rumljani vole da kažu da su "Kipovi" jedinstven spomenik u svetu, ali mnogi pogrešno tvrde da je to jedini spomenik u svetu posvećen kugi.
Zapravo, takozvani "stub kuge" ili Spomenik Svetom Trojstvu vrlo je tipična i rasprostranjena spomenička forma u centralnoj Evropi posvećena izbavljenju od bolesti, a ovakvi spomenici i danas postoje u Beču, Budimu, Pečuju, Temišvaru, Pragu, Košicama, a kod nas su postojali još u Novom Sadu i Somboru (oba srušena posle II svetskog rata), a još uvek postoje u Subotici (rekonstruisan 2015. godine) i Bezdanu (saniran 2023. godine), dok u Sremskoj Mitrovici postoji Spomenik Svetom Trojstvu posvećen epidemiji kolere u prvoj polovini XIX veka.
Ono što "Kipove" razlikuje od drugih spomenika ove vrste je činjenica da je ovo jedini spomenik posvećen kugi koji se ne nalazi u centru naselja već usred atara, i izmeštanjem spomenika dalje od granice opština Irig i Ruma, a posebno u neku urbanu sredinu, izgubila bi se njegova najbitnija odlika koja ga upravo i čini jedinstvenim. Možemo samo da se nadamo da će ovo biti uzeto u obzir kao jedan od najvažnijih uslova za izbor nove lokacije spomenika, ali s obzirom na celokupno stanje u oblasti zaštite spomenika u Srbiji ne bi bilo iznenađujuće i da se to potpuno zanemari…
Iako je kuga u Sremu trajala manje od godinu dana, priča o njoj je duga, komplikovana i strašna. Ali koliko god puta da je ispričana, uvek se može ispričati na novi način, ali neki opet iz nje nikad neće izvući naravoučenije…
Već neko vreme imam nameru da napišem jedan tekst i o lokalitetima vezanim za kugu u Irigu i njegovoj okolini (na način kao što sam ranije pisao o vrdničkom rudniku i kamenolomima oko Vrdnika i Rakovca), a možda će povod za to biti baš izmeštanje "Kipova"..
Нема коментара:
Постави коментар