20. 11. 2017.

Još samo ovo: Treking štafeta 2017.


Oluja se u međuvremenu nesumnjivo istrošila, a ono što je preostalo od grmljavine sada je gunđalo nad udaljenijim bregovima, kao čovek koji govori: "I samo još nešto da kažem..." - dvadeset minuta pošto je priznao da je pobeđen u raspravi.
"Doviđenja i hvala na svim ribama", Daglas Adams


Rekoh li pre mesec dana da je treking sezona završena? Pa, bila je, jedno vreme. Onda se kao grom iz vedra neba pojavila ideja o treking štafeti. Direktor Vojvođanske treking lige Goran Žigić hteo je čisto da proveri ima li u već ukorenjenom takmičenju interesovanja i za ovakvu disciplinu: jedan krug i dva trkača koji ga prelaze naizmenično, jedan za drugim. I sudeći po odzivu - 24 dvočlane ekipe - izgleda da ima.

12. 11. 2017.

Memorijal Reza Karimi


Voleli ih ili ne, memorijalne akcije su neizbežan sastavni deo planinarstva. Neko će reći da je to najlepši način da se održi sećanje na kolege planinare koji više nisu među nama. Učestvovao sam na mnogo memorijala, ali da budem iskren, nikad do sada na akciji posvećenoj nekome koga sam poznavao lično. Neobičan je to osećaj, u jednom trenutku hodati pored nekoga, a onda godinu dana kasnije odavati mu počast na stazama na kojima ste se godinama sretali...

6. 11. 2017.

Fantast: mračne bajke belog dvorca


Kao deo Austrougarske imperije, i Vojvodina je tokom XVIII i XIX veka doživela procvat buržoazije, a kao jednu od najpoznatijih velikaških porodica tog vremena istorija je upamtila porodicu Dunđerski

Loza Dunđerskih ostala je poznata po bogatstvu, a kao njihova zaostavština i danas se širom Bačke i Banata nalaze dvorci i letnjikovci koje su gradili članovi porodice.

Najvelelepniji od dvoraca Dunđerskih, ali i jedan od najživopisnijih dvoraca Vojvodine uopšte, nalazi se nadomak Bečeja - dvorac Fantast. Međutim, bele fasade bajkovitog zdanja zidanog iz inata i posvećenog slavi jednog konja kriju ne tako srećne priče...

2. 11. 2017.

U Preševu, godine dve hiljade sedamnaeste


Šta mi je sve ovo uopšte trebalo, razmišljam dok četvrti put slušam glas automata koji me obaveštava da pozvani korisnik trenutno nije dostupan.

Sedim u automobilu u centru Preševa i ne izlazi mi se napolje, delom od ukočenosti posle skoro petsto kilometara vožnje, delom jer se ne osećam najbezbednije. Uveliko je noć, potpuno sam sâm, prolaznici govore jezikom od kog ne razumem ni reč, a svi smo se naslušali priča o gostoprimstvu prema Srbima u ovim krajevima. Istina, od poslednjih incidenata prošlo je mnogo godina, ali pravu prirodu ovog mira ne bih baš da testiram na svojoj koži...

Od devetnaest zvaničnih delegata, Planinarski savez je na republičku akciju Ostrovica 2017 našao da pošalje baš onog iz najudaljenijeg mesta na karti. Mene.

Razmišljam koliko bi bilo racionalno okrenuti se i vratiti se kući, onda još jednom okrećem broj...