"Tatko na trke": Suva Trail 2025.

Sezona 2025. Nacionalne serije planinskog trčanja Planinarskog saveza Srbije završena je državnim prvenstvom u ovoj disciplini, koje je održano u sklopu manifestacije Suva Trail na Suvoj planini, u organizaciji PSK Mosor iz Niša.

Trkačima su na raspolaganju bile dve staze, od kojih se bodovala duža - Suva Sky Marathon, koja je sa oko 48 kilometara dužine i oko 2800 metara kumulativnog uspona potpuno opravdala nadimak "tatko na trke" koji su joj dali niški planinari.

Iako je možda ne odlikuje prava ultramaratonska dužina, Suva Sky Marathon je više nego ozbiljna staza, sa kondiciono teškim ali i pravim tehničkim deonicama i s pravom nosi zvanje jedne od najtežih trail trka u Srbiji.

To potvrđuje i ITRA sertifikacija (što konkretno znači da je trka zvanično priznata od strane Međunarodne asocijacije za trejl trčanje), koja joj na osnovu odnosa dužine i visinske razlike i rasporeda okrepnih stanica dodeljuje 3 boda, što je u našim uslovima obično rezervisano za nešto duže staze, često čak i one duže od 60 kilometara.

Suva Sky Marathon je po svim parametrima jedna zaista respektabilna trka, koja bi i bez statusa državnog prvenstva sigurno privukla mnoge od najboljih domaćih dugoprugaša, a uprkos tome što se u istom terminu održavaju i neka druga takmičenja u režiji nekih privatnih organizacija, koja možda nemaju značaj u širem kontekstu ali su marketinški mnogo bolje ispraćena. Međutim, lepa vest je da je Planinarski savez Srbije nedavno postao punopravni član Međunarodne skajraning federacije (ISF), što uz prethodno ostvareno članstvo u Međunarodnoj asocijaciji za trejl trčanje (ITRA) i Svetskoj asocijaciji za trejl trčanje (WMRA) garantuje da će planinske trke pod pokroviteljstvom PSS u budućnosti imati samo sve veći prestiž.

Ali, trci kao što je Suva Trail teško se može dodati više prestiža.

Kao duhovni naslednik sada već legendarne staze Sokolov put od Niške Banje do najviših vrhova Suve planine - samo još teža i dvostruko duža - Suva Trail je već godinama neizostavan deo kalendara trejl trkača i ultramaratonaca, bilo kao ozbiljna priprema za neke još jače staze ili kao dostignuće samo po sebi.

Samo naizgled komotan vremenski limit od 12 sati (ili 4 km/h) za prelazak staze lako može da zavara, jer je skoro polovina staze praktično netrčljiva pa je tako i na onoj drugoj polovini potrebno mnogo zapeti da bi se nadoknadilo vreme.

Varljivo je i prvih petnaestak kilometara staze od sela Prva Kutina nadomak Niške Banje, sa dugim i konstantnim ali blažim usponima i nekoliko dužih deonica spuštanja, koji ničim ne nagoveštavaju ekstremni karakter koji trka poprima posle toga. Pravo surovo lice Suve planine otkriva se nakon račvanja ispod vrha Mosor, koji se u prvom delu staze obilazi sa severne strane, uskom stenovitom stazicom punom klizavih strmina i kotrljavog sipara, na ivici provalije od koje trkače deli samo jedan neoprezan korak.

Posle obilaska Mosora staza se spušta do izletišta Bojanine vode (gde se nalazi okrepna stanica), odakle kreće najteži deo trke.

Uspon na Sokolov kamen od Bojaninih voda, takozvanom Francovom stazom (sa par modifikacija u vidu direktnog sečenja serpentina) mogao bi se nazvati najnapornijim delom cele trke. Ova deonica može se pohvaliti visinskim profilom na kakvom bi joj mogao pozavideti i neki vertikalni kilometar, budući da na tek nešto više od tri kilometra savladava skoro sedamsto metara uspona.

Suva planina ume da nagradi trud kao retko koja druga, pa se tako sa Francove staze brzo izlazi na greben, odakle pogled eksplodira na sve strane sveta a sva silina "Alpa na jugu Srbije" (kako je Suvu planinu nazvao Jovan Cvijić) postaje gotovo opipljiva.

Mnogi planinari upoređuju greben Suve planine sa hodanjem po kičmi ogromne usnule životinje, a retko gde je taj utisak jači nego pri spuštanju sa Sokolovog kamena ka Tremu, pogotovo dok najviši vrh Trema obavija oblak koji možda i krije glavu nekakve mitske nemani...

Sokolov kamen (1523 m.n.v.)

Uspon na Trem ide standardnom stazom od prevoja Devojački grob, i standardno je naporan kao i obično, ali od tri vrha na koje izlazi staza Suva Trail na neki način je, iznenađujuće - i najlakši. (Zapravo, staza tehnički izlazi na četiri vrha, ali je niži šumski vrh Ločište - na kom se nalazi prva kontrolna tačka - to samo u geografskom smislu, dok na terenu nema ni delić karaktera pravog planinskog vrha.)

Oni koji su ispratili svako izdanje trke Suva Trail (i ranija izdanja trke Sokolov put) kažu da su vremenski uslovi retko kada bili povoljniji za jednu ovakvu akciju: prohladno jutro preraslo je u oblačno i vlažnjikavo prepodne, taman dovoljno sveže da trčanje ne bude isuviše naporno, a onda je jugoistočni vetar (nezanemarljiv, ali za Suvu planinu relativno slabašan) u rano popodne konačno razduvao maglu sa vrhova i propustio sunce koje će do kraja dana čak početi i da prži...

U nekim situacijama ume da bude bolje naći se među sporijim trkačima, jer su svi oni koji su se na Trem popeli do podneva ovog puta bili uskraćeni za veličanstvene poglede zbog kojih mnogi i posećuju najviše vrhove Suve planine, i koji im često izmiču...

Trem (1810 m.n.v.)

Ali, kao i na svakoj pravoj planinarskoj stazi, i na Suva Trail vrh je samo pola puta.

Tako se od Trema treba i spustiti nazad do Prve Kutine, ali ne baš i istim putem. Razlika je u dva detalja: sa Trema se ne ide ponovo na Sokolov kamen već direktnom stazom do Bojaninih voda, a posle toga se nastavlja manje-više istim putem kao i u dolasku, s tim što se ovog puta vrh Mosor ne zaobilazi nego direktno penje.

Penjanje na Mosor je kratko, ali za razliku od mnogih drugih trka koje se hvale tehničkim deonicama - zaista tehnički zahtevno. Na pedesetak metara završnog uspona na ne više od stotinak metara dužine smenjuju se čvrsta i kompaktna stena i uska prašnjava stazica na kojoj trkači izdaleka izgledaju kao muve prilepljene za vertikalni zid.

Organizatori su na potencijalno kritičnim detaljima montirali uže za dodatnu bezbednost (koje nekome ko nema poteškoća sa penjanjem stena po običaju više smeta nego što koristi), ali povećana bezbednost ne umanjuje i uživanje u savladavanju visine, pri čemu na pojedinim mestima treba koristiti i tri tačke oslonca i snagu ruku za izvlačenje...

Jedino što stvarno predstavlja problem pri usponu na Mosor je to što on prekratko traje... Ali, iako je od Trema niži više od osamsto metara, ovaj stenoviti vrh potpuno opravdava zvanje jednog od najatraktivnijih lokaliteta Suve planine. Još jedan pogled ka surovom grebenu, i ubrzo se ponovo ulazi u šumu i u ritam tabananja zemljanim stazama sve do cilja...

Mosor (984 m.n.v.)

O težini, značaju i atraktivnosti trke Suva Trail (i staze Suva Sky Marathon kao njenog sastavnog dela) možda ne govore dovoljno ni suvi numerički pokazatelji, kao ni broj učesnika, i broj onih koji su trku uspeli da završe spram onih koji nisu. Mnogo bolje od svega toga govori običan nadimak - "tatko na trke".

Duža staza Suva Trail je jedna teška i lepa trka, ili još bolje - preteška i prelepa trka, i to je pravim zaljubljenicima u ultramaratone i trejl trčanje verovatno više nego dovoljno dobra preporuka. A ako bi trebalo preporučiti neku trejl trku u Srbiji nekome ko do sada nije učestvovao na ovakvim takmičenjima kod nas, koja istovremeno može da zadovolji i trkačke i planinarske apetite ali i prosto čežnje za pogledima u daljinu, Suva Trail bi definitivno bila u samom vrhu te liste.

U Srbiji postoje i duže trke, i trke sa većom visinskom razlikom, svakako i trke koje nose više ITRA bodova, ali atraktivnije i kompletnije... To je već veliko pitanje, a odgovor je verovatno - ne.