Gore-dole oko Stražilova - Fruškogorske zimske čarolije

Obično to tako ide: još nismo čestito ni sabrali utiske sa poslednje ture, a već smo počeli da planiramo sledeću...

Sneg je došao kao poručen. Ima onih koji ne vole januar i bele zimske vragove, ali za prave ljubitelje prirode ne postoji loše vreme za šetnju.

Postoji nešto iskonsko u uživanju u snegu, u načinu na koji beli pokrivač priguši zvuke i boje, i bar na trenutak čitavom svetu podari iluziju spokoja. Nešto što makar na jedan dan ume da nas vrati u detinjstvo, kada je sve oko nas bilo potpuno novo, nepoznato i uzbudljivo.

A ako na jedan takav dan izaberemo i neke slabije posećene staze, ugođaj je potpun.

Sveobuhvatna belina, večito potcenjena tišina. Čitava planina samo za nas.

O novim počecima

U kosmičkim okvirima, završetak još jednog kruga jedne kugle od zemlje, vode, vazduha i vatre oko jedne ogromne nuklearne reakcije potpuno je nebitna pojava. Ipak, neki od stanovnika ove kugle pridaju tom trenutku možda i prevelik značaj.

Svi oni poslovi koje smo razvlačili cele godine počinju pred kraj decembra da se ubrzano završavaju, kao da će tridesetprvog u ponoć čitav svet prestati da postoji, a ne započeti još jedan dan ni po čemu posebno različit od onog pre njega.

Ali, završetak jednog ciklusa od 365,25 ovozemaljskih dana ne obeležavaju svi baš prvog januara. Meni lično mnogo je značajniji jedanaesti, iz mnogo razloga.

Između ostalog, jedanaestog januara pre sedam godina započeo sam avanturu zvanu blog. I kao pravi pravcati đak prvak perpetuuM Mobile još uvek raste, uči i raduje se otkrivanju nepoznatog.