Biser Julijskih Alpa: Šta sve možeš na Bledu za jedan vikend

Poslednjih godina, među preporukama turistički najpotcenjenijih destinacija Evrope sve češće se pominje Slovenija, i to s razlogom.

Sa vrlo raznovrsnim pejzažima, od primorskih gradića mediteranskog duha do alpskih visina, reklo bi se da slike iz Slovenije mogu da stoje ravnopravno sa prizorima viđenim u nekim dosta popularnijim državama, pa je tako negde čak nazivaju i "Evropa u malom", a neka od mesta u Sloveniji svrstavaju se među najživopisnija na celom starom kontinentu.

Jedno od takvih odredišta je i Bled - "biser Julijskih Alpa" - jedinstvena kombinacija prirodnih lepota, stvorenih vrednosti i prijatne, opuštene atmosfere koja čini ovu najveću turističku atrakciju Slovenije mestom koje stvarno vredi posetiti i doživeti.

Nadmorska visina od oko 475 metara i blaga klima Bleda nasuprot surovim planinskim vencima koji ga okružuju uslovila je dugu istoriju naseljavanja ovog prostora, a odlike vazdušne i termalne banje načinili su Bled popularnim lečilištem i odmaralištem od davnina.

Najstariji tragovi naseobina na obalama Bledskog jezera datiraju još iz kamenog doba. Kontinuitet današnjeg naselja može se pratiti od XI veka, kada se u istorijskim izvorima prvi put pominje pod imenom Ueldes ili Veldes, za koje se smatra da potiče iz vremena pre dolaska Slovena na Bled (u VII ili VIII veku).

Današnji gradić Bled nastao je spajanjem nekoliko sela na obali jezera kroz više vekova, ali mada je ova simpatična konglomeracija prepuna zanimljivih kutaka vrednih istraživanja, neki bledski lokaliteti koje neizostavno treba videti nameću se sami.

Bledsko jezero

Smešteno u dolini između nižih vrhova Julijskih Alpa, Bledsko jezero jedno je od najvećih ledničkih jezera Slovenije, sa površinom od oko 140 hektara i maksimalnom dubinom od oko 30 metara.

Jezero se napaja vodom iz slabijih vodotokova sa obližnjih brda ali i više termalnih izvora, zbog čega njegova temperatura leti raste i do 26 stepeni. Iz jezera izvire kratka reka Jezernica, koja se nakon samo nekoliko kilometara uliva u Savu Bohinjku.

Flora i fauna jezera strogo su zaštićeni, ali je sa druge strane dozvoljen rekreativni ribolov kao i kupanje na nekoliko plaža, a popularni su i drugi sportovi na vodi.

Bled je naročito poznat po veslačima koji su Sloveniji donosili i medalje sa Olimpijskih igara, a čak četiri svetska prvenstva u veslanju održana su upravo na Bledskom jezeru.

Jezero se može obići uređenom pešačkom stazom duž same obale, dugom oko šest kilometara, za šta je teorijski dovoljno dva sata ali u praksi ume da traje mnogo duže zbog čestih pauza za uživanje u prelepim vizurama...

Bledsko ostrvo

Uprkos malim dimenzijama - dugo je oko sto pedeset, široko oko osamdeset i visoko oko dvadeset metara - Bledsko ostrvo je jedan od najslikovitijih prizora na Bledskom jezeru, pa i čitavoj Sloveniji. 

Zanimljivo je da je ovo jedino prirodno ostrvo Slovenije.

Ostrvom dominira ansambl starih građevina, među kojima se naročito ističe crkva Uspenja Bogorodice (poznata i kao Marija na jezeru) sa izdvojenim zvonikom visokim preko 50 metara.

Današnja crkva podignuta je u XIV veku, a nakon što je oštećena u zemljotresu 1511. godine obnovljena je tokom XVII veka, kada je dobila odlike barokne arhitekture. U tom periodu izgrađen je i zvonik.

Bledsko ostrvo je centralni motiv narodne legende o nastanku Bledskog jezera.

Po toj legendi, na mestu jezera je nekada davno bila dolina u kojoj su čobani napasali ovce, a današnje ostrvo bilo je visoka stena oko koje su u noćima punog meseca plesale vile. Vile su molile čobane da ne puštaju ovce blizu stene kako bi tu trava uvek bila gusta i meka, ali čobani ih nisu poslušali i ovce su popasle svu travu, tako da je jedne noći najmlađa vila slomila nogu na goli kamen. Vile su se tada razbesnele i prizvale vodu iz izvora koja je potopila celu dolinu i napravila jezero, iz kog je ostala da se izdiže samo njihova stena...

Koliko god ova legenda zvučala fantastično, ostrvo je zaista imalo sakralni značaj od pamtiveka. Arheološka istraživanja otkrila su ostatke bar dve starije crkvene građevine, datirane u rani Srednji vek, kao i ranohrišćanske nekropole sa više od stotinu grobova.

Neke od legendi o Bledskom ostrvu žive i danas.

Mnogi parovi odlučuju se za bajkovito venčanje u crkvi na ostrvu, a veruje se da će u braku imati sreće ako mladoženja iznese mladu uz svih 99 stepenika od pristaništa do crkvene porte.

U crkvi se nalazi i jedno zvono kojim može pozvoniti svaki posetilac, a onome ko to učini navodno će se ispuniti želja...

Ovaj takozvani Zvon želja nalazi se u samoj crkvi, dok je u zvoniku smešten sat sa mehanizmom sa klatnom i tegovima iz XIX veka, sa zvonima koja se oglašavaju na svakih četvrt časa.

Pored crkve i zvonika na ostrvu ima još nekoliko zgrada, od kojih je najznačajnija Proštija, nekadašnji sveštenički dom u kojem je danas smeštena galerija istorijskih i etnografskih predmeta vezanih za ostrvo, a u kući niže je i (mnogo posećeniji) kafić sa poslastičarnicom...

Do ostrva se sa obale stiže brodićima i čamcima na električni pogon ili vesla, dok je upotreba motora sa unutrašnjim sagorevanjem strogo zabranjena. 

Organizovane ture daju oko sat vremena slobodno na ostrvu, što je sasvim dovoljno za obilazak svih znamenitosti. Jedinstvena ulaznica (koja nije obavezna) važi za sve prostore, a ulaz u kafić je slobodan.

Bledski zamak

Kao najstariji zamak u Sloveniji, Bledski zamak se u istorijskim spisima prvi put pominje početkom XI veka, u povelji cara Hajnriha II Svetog kojom je utvrđeni grad poklonjen sveštenstvu Briksenske opatije.

Osnovni delovi zamka verovatno su izgrađeni i ranije, a današnji izgled dobio je u XVII veku nakon čega nije bilo značajnijih izmena.

Zamak se izdiže na steni visoko iznad jezera, a opasan je zidinama sa pokretnim mostom koje okružuju dvorište sa građevinama raspoređenim u dva nivoa.

Najstariji sačuvani deo zamka je romanička kula kružne osnove, a iako je u srednjem veku bilo izgrađeno više odbrambenih kula većina nije opstala do danas.

Na nižem nivou nalazi se vinski podrum i prodavnica meda, koji se smatra autentičnim slovenačkim proizvodom.

Specifičan suvenir predstavljaju replike slika kojima su ukrašavane košnice u XVIII i XIX veku, koje predstavljaju biblijske ili narodne motive na naivan i često komičan način.

Ovde se nalazi i starinska štamparija sa replikom Gutenbergove prese, jednom od dve na prostoru bivše Jugoslavije.

Zanimljivo je da se druga replika nalazi takođe na jednoj jezerskoj destinaciji, na dijametralno suprotnom kraju nekadašnje države - na Ohridu.

Gornji nivo zamka organizovan je oko prostranog dvorišta, sa kog se pruža izuzetan pogled na jezero i gradić podno zidina.

Oko dvorišta je raspoređeno nekoliko celina, među kojima su muzej Bledskog zamka, dvorska kapela, ali i luksuzan restoran.

Muzejska postavka posvećena je istoriji Bleda sa akcentom na tvrđavu, od praistorije do XIX veka.

Ipak, među eksponatima su najistaknutiji predmeti prehrišćanske slovenske kulture, sa sveprisutnim stilizovanim prikazom pauna kao simbola večnog života, koji predstavlja i nezvanični simbol Bleda.

Za obilazak zamka dovoljno je odvojiti dva sata, bez zadržavanja u restoranu i na vidikovcima. A mada Bledski zamak važi za najposećeniju turističku atrakciju Slovenije, čak ni za vreme vikenda i državnih praznika gužve nisu nepodnošljive.

Bledske vile

Nagli razvoj Bleda kao turističke destinacije počinje sredinom XIX veka.

Za afirmaciju Bledskog jezera kao banjskog lečilišta najviše je zaslužan švajcarski naturopata Arnold Rikli, koji je promovisao prirodno lečenje kupanjem u toploj i hladnoj vodi i boravkom na čistom vazduhu.

Ipak, blagodeti Bleda bile su isprva namenjene isključivo aristokratiji. U drugoj polovini XIX veka na obalama jezera počinju da se grade bogataški letnjikovci i vile, od kojih mnoge postoje i danas, u manje ili više reprezentativnom stanju.

Najpoznatija vila, koja prosto nosi ime jezera, ujedno je i jedna od najmlađih. Izgradnju velelepne vile Bled započeta je 1934. godine na osnovu projekta čuvenog slovenačkog arhitekte Jože Plečnika, a po nalogu jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića, čija porodica je već posedovala i rado posećivala jednu manju vilu u blizini.

Ni Aleksandar ni kraljevska porodica nisu stigli da uživaju u vili Bled: kralj je nedugo nakon početka gradnje ubijen u atentatu u Marseju, a njegovi naslednici pobegli su iz Jugoslavije po izbijanju II svetskog rata. Izgradnja je završena tek posle rata, a vila se potom koristila kao državna rezidencija u kojoj je Josip Broz Tito primao posete mnogih svetskih lidera.

Vila Bled je danas luksuzni hotel zatvorenog tipa, ali nekada nadaleko poznata i omiljena kafana sa terasom na visokim stubovima sa pogledom na Bledsko ostrvo trenutno nije u funkciji...

Vila Bled

Mada Bled danas više nije rezervisan samo za najviše slojeve društva, sve više luksuznih hotela na obalama dovoljno govori o klijenteli koja se ovde najradije dočekuje... Primetan je i velik broj stranih turista, što ipak ne znači i da je Bled zaista toliko popularan u svetskim razmerama koliko da je u poređenju sa sličnim odmaralištima u alpskim predelima relativno pristupačan.

Pa opet, iako je u ogromnoj ponudi najrazličitijih tipova smeštaja moguće je naći nešto za (skoro) svaki džep, Bled je daleko od toga da se može nazvati destinacijom povoljnom za putnike sa ograničenim budžetom, i kako vreme odmiče biće sve dalje...

Bledski vidikovci

Osim građenih terasa u zamku i vilama, okolina Bleda puna je i prirodnih vidikovaca sa kojih se jezero sagledava kao na dlanu.

Najbliži gradskom jezgru je vidikovac na brdu Straža, tačno preko puta zamka. Straža je omiljeno izletište kako lokalaca tako i posetilaca Bleda, a osim vidikovca i lepo uređenog parka puna je i drugih sadržaja, od kojih su najpopularniji bob na šinama i malo skijalište sa otvorenom žičarom.

Nažalost, za vreme naše posete Straža je bila zatvorena zbog radova, pa ćemo posetu morati da odložimo za neku drugu priliku...

Straža

Verovatno najlepši pogled na Bledsko jezero i ostrvo pruža se sa vidikovca Mala Osojnica podno istoimenog vrha na najnižim obroncima Julijskih Alpa, na krajnjem zapadu jezera.

Uspon do Male Osojnice nije dugačak i savladava se za laganih pola sata, ali u dobro uređenom okruženju prilagođenom urbanim pešacima predstavlja pravo pravcato planinarenje, sa uskim šumskim stazama na pojedinim mestima obezbeđenim sajlom, i vrlo strmim metalnim stepenicama.

Pogled ka jezeru i moćnom vencu Karavanki na severoistočnom horizontu vredi svake muke, a pešačenje se po želji može produžiti i do vrha Velika Osojnica, odakle se pruža potpuno drugačija vizura, ka masivu Triglava...

Međutim, za lepe poglede na jezero nije neophodno penjati se u visine, pa će mnogima prizori koji se mogu videti sa same obale biti više nego dovoljni.

Bledske poslastice

Kad završimo sa obilascima znamenitosti, posetu Bledu obavezno treba zasladiti.

Slovenačka kuhinja jako se oslanja na austrougarsko nasleđe, sa preovlađujućim jelima od mesa (kobasicama i raznim gulašima), sa prilozima od povrća, neizbežnim kiselim kupusom i hlebnim knedlama. Sam Bled je ipak poznat najviše po slatkišima.

Dva autentična kolača sa Bleda su potica, vrsta suve štrudle sa orasima ili lešnicima i suvim voćem koja se obično sprema svečanim povodom, i čuvena kremšnita (ili kremna rezina), krempita koja se sprema po posebnoj recepturi od pedesetih godina prošlog veka i predstavlja zaštitni znak Bleda.

Koliko Bled ozbiljno shvata kremšnitu kao svoj brend dovoljno govori podatak da se ove poslastice izrađuju u jednoj specijalizovanoj radionici koja pravi isključivo krempite, i sve krempite koje se mogu naručiti na Bledu potiču odatle. Izbor mesta za uživanje u njima samo je pitanje prestiža.

_____________

Bled danas važi za najposećeniju destinaciju Slovenije, ali i pored toga ne deluje pretrpano turistima, i šetnja oko jezera i poseta njegovim atrakcijama još uvek se mogu doživeti bez guranja i čekanja u dugim redovima karakterističnim za slična mesta širom Evrope.

A iako se sve najznačajnije što Bled ima da ponudi posetiocima može obići i videti za jedan dan, mnogo jače impresije ostaju kad se sve to doživljava natenane, bez žurbe, sa uživanjem u svakom koraku... Za upoznavanje sa Bledom laganim tempom dovoljno je odvojiti jedan ceo vikend, ali stiče se utisak da bi se i više dana moglo kvalitetno ispuniti.

A koliko god malo ili mnogo vremena imali da mu posvetimo, Bled će nas adekvatno nagraditi i neće nas ostaviti ravnodušnim.