Biser Dunava: Šta sve možeš u Budimpešti za jedan vikend?

Budimpešta, glavni i najveći grad našeg severnog suseda jedna je od najomiljenijih city break destinacija za turiste iz Srbije. Razloga za to ima mnogo, ali kojim god povodom posetili prestonicu Mađarske ne može se poreći njena lepota i specifični duh "stare Evrope".

Spisak stvari koje u Budimpešti vredi videti razlikuje se u zavisnosti od toga ko ih preporučuje, ali će se oko nekih atrakcija koje ne treba zaobići složiti većina namernika.

Jedan vikend je možda premalo vremena da se sve iole vredno u Budimpešti oseti na pravi način, ali je i sasvim dovoljno za obilazak najvažnijih tačaka u gradu.

Istorija i arhitektura

Budimpešta (Budapest) ima kontinuitet naseljavanja dug preko dve hiljade godina, ali iako najveći deo grada prosto odiše istorijom ipak se najviše oseti poslednjih nekoliko stotina godina.

Uz vrlo malo izuzetaka (uključujući i ostatke rimskog naselja nedaleko od grada), glavnina graditeljskog fonda Budimpešte datira od sredine XVIII veka naovamo. To arhitekturu grada ne čini i manje vrednom - naprotiv, raznovrsnost stilova i visoke vrednosti budimpeštanskih građevina doprineli su da se uže gradsko jezgro nađe na UNESCO-voj listi Svetske baštine.

 

Od svih velikih gradova na Dunavu (među kojima su još tri prestonice evropskih država - Beč, Bratislava i Beograd), Budimpešta je najviše fokusirana na ovu reku koja ujedno razdvaja i spaja njena dva dela - Budim i Peštu - pa nije neobično što je mnogi nazivaju i "biserom Dunava".

Istorijsko srce grada predstavlja Budim (Buda), zapadni deo grada na brdu iznad Dunava, na kojem se nalazio dvor mađarskih kraljeva još od XIII veka.

Današnji dvorski kompleks (Budavári Palota) datira iz XVIII veka, iz vremena Marije Terezije, budući da je starija renesansna palata koju je gradilo nekoliko kraljeva uništena tokom opsade grada 1686. godine, kojom su iz Budima isterani Turci koji su držali utvrđenje od prve polovine XVII veka i pobede u Mohačkoj bici. U dvorcu se danas nalazi Muzej istorije Budimpešte.

Budimski dvorac

Najveće arhitektonske znamenitosti Budima su crkva Matije Korvina (Mátyás-templom) u gotskom stilu, građena u XIV a rekonstruisana u XIX veku, i Ribarski bastion (Halászbástya), šetalište-vidikovac visoko iznad obale Dunava, omiljeno mesto za fotografisanje turista.

Mada je do kraja prve decenije XXI veka ulaz i u crkvu i u bastion bio slobodan, od relativno skoro se naplaćuje...

Crkva Matije Korvina

Statua Svetog Stefana (Ištvana), prvog mađarskog kralja (vladao 1000-1038)

Ribarski bastion

Nasuprot brdovitom Budimu, na istočnoj obali Dunava nalazi se ravničarska Pešta (Pest), u koja je danas centar aktivnosti u gradu. Arhitekturom Pešte suvereno vlada barok nastao u vreme Austrougarske, mada se peštanske zgrade unekoliko razlikuju od bečkih, uglavnom po slobodnijim citatima drugih epoha.

Među najznačajnije spomenike Pešte svrstavaju se pre svega monumentalna zgrada Parlamenta (Országház), građena između 1885. i 1904. godine u neogotskom stilu, kao i bazilika Svetog Stefana (Szent István-bazilika) u neoklasičnom stilu, čija izgradnja je završena godinu dana kasnije.

Zgrada Parlamenta

Zanimljivo je da su zgrada Parlamenta i bazilika bile deo jednog velikog projekta kojim je 1896. godine trebalo da bude obeleženo hiljadu godina od osnivanja prve mađarske države, ali je završetak gradnje iz različitih razloga kasnio. Povodom 1896. godine, visina obe građevine je određena na tačno 96 metara, što je i danas maksimalna dozvoljena visina gradnje u Budimpešti, kako bi se očuvala tradicionalna silueta grada.

Obe građevine mogu se videti iznutra u organizovanim turama, a naročito je zanimljiva kupola bazilike, sa terasom sa koje se centar Pešte sagledava kao na dlanu. Ulaz u baziliku, koji je do pre nekoliko godina bio besplatan, sada se naplaćuje, a u osnovnu ulaznicu nisu uključeni i obilasci riznice i kupole, za koje se ulaz plaća posebno.

Bazilika Svetog Stefana (Ištvana)

Do vidikovca se može izaći liftom ili stepenicama

Unutrašnjost kupole bazilike

Saobraćajna žila kucavica starog dela Pešte je ulica Andraši (Andrássy út), trasirana 1872. godine, poznata po zelenilu, širokim skverovima i skupim buticima, ali i mnoštvu lepih baroknih i klasicističkih fasada. Među znamenitostima ulice Andraši je i neorenesansna zgrada državne opere (Magyar Állami Operaház) iz 1884. godine.

Ulica Andraši završava se Trgom heroja (Hősök tere), najvećim gradskim trgom koji je takođe uređen povodom hiljadugodišnjice mađarske državnosti (i takođe kasnio sa izgradnjom, tako da je zvanično otvoren 1906. godine). Trgom heroja dominira Spomenik hiljadugodišnjice (Millenáriumi Emlékmű), iza kojeg se nalazi ulaz u Gradski park.

Ulica Andraši

Zgrada opere

Trg heroja

Gradski park (Városliget) jedan je od najstarijih javnih parkova na svetu. Početak uređenja parka vezuje se za sredinu XVIII veka, ali se na tom mestu i ranije nalazila šuma koja je bila omiljeno izletište žitelja Budima i Pešte. U granicama današnjeg parka postoje i izvori tople vode na kojima je početkom XX veka izgrađena termalna banja i javno kupalište Sečenji (Széchenyi Gyógyfürdő és Uszoda), popularno i danas.

U Gradskom parku nalaze se i zoološki vrt, gradski cirkus, više različitih igrališta, ali i nekoliko značajnih objekata kulture, od kojih je najpoznatiji zamak Vajdahunjad (Vajdahunyad vára) iz 1896. godine. Zamak je takođe izgrađen povodom hiljadugodišnjice mađarske državnosti, kao kombinacija motiva više reprezentativnih građevina sa različitih krajeva Mađarske, prvobitno samo kao maketa od drveta i kartona, ali je usled ogromne popularnosti u narodu nekoliko godina kasnije ozidan kao trajni objekat i do danas je jedna od najomiljenijih atrakcija Budimpešte.

U kompleksu zamka Vajdahunjad postoji i više javnih spomenika, od kojih je možda i najpoznatija skulptura Anonimusa, nepoznatog pisara iz XII veka, autora najstarije sačuvane hronike mađarskog naroda.

Tu su i portreti mnogih istaknutih ličnosti mađarske istorije, među kojima i bista Bele Lugošija, najpoznatijeg filmskog vampira, koji je poreklom bio Mađar, mada je rođen na području današnje Rumunije a gotovo celu karijeru ostvario u Holivudu.

Anonimus

Karolji Šandor

Bela Lugoši

Priča o Budimu i Pešti ne bi bila kompletna bez pomena mostova koji spajaju dva dela grada, od kojih su neki prava arhitektonska remek dela.

Najstariji i najslikovitiji je lančani most Sečenji (Széchenyi lánchíd), jedan od najprepoznatljivijih simbola Budimpešte, otvoren 1849. godine. Za ovaj most vezane su mnoge anegdote i legende, od kojih turistički vodiči najčešće ponavljaju onu u kojoj je projektant mosta Englez Vilijam Tirni Klark na dan otvaranja izvršio samoubistvo od sramote kad je video da kameni lavovi na mostu - nemaju jezike. Ova priča naravno nije istinita, budući da je Klark umro prirodnom smrću nekoliko godina po otvaranju mosta, a i lavovi zapravo imaju jezike, samo se oni ne vide sa pešačke staze...

Drugi poznati mostovi su Most slobode (Szabadság híd), izgrađen 1896. godine i prvobitno nazvan po caru Francu Jozefu, i Elizabetin most (Erzsébet híd), izgrađen 1964. godine na mestu prvobitnog mosta posvećenog njegovoj supruzi Elizabeti Sisi.

Lančani most Sečenji

Kultura i umetnost

Osim toga što predstavlja jednu od najznačajnijih repernih tačaka u gradu, Trg heroja je i nezaobilazna destinacija za ljubitelje likovnih umetnosti.

Ovde se nalaze dve najveće muzejske institucije u Budimpešti: Muzej lepih umetnosti (Szépművészeti Múzeum), sa stalnom postavkom umetničkih predmeta iz perioda od starog Egipta do evropskog modernizma, i Palata umetnosti (Műcsarnok Kunsthalle), koja funkcioniše kao izložbeni prostor za gostujuće postavke i u kojoj se često mogu videti retrospektive najvećih imena svetske umetnosti.

Muzej lepih umetnosti

Palata umetnosti

U kompleksu zamka Vajdahunjad smešten je poljoprivredni muzej (Mezőgazdasági Múzeum), najveća ustanova ovog tipa u Evropi, sa impresivnom zbirkom predmeta vezanih za poljoprivrednu proizvodnju od praistorije do XIX veka, podeljenom u više tematskih celina: zemljoradnju, stočarstvo, konjarstvo, lov i ribolov, vinogradarstvo...

U Gradskom parku postoje još dve muzejsko-galerijske insitucije - Mađarska kuća muzike (Magyar Zene Háza) i etnografski muzej (Néprajzi Múzeum) - koje su ipak značajnije kao izuzetni primeri arhitekture XXI veka. U tom smislu posebno se ističe zgrada etnografskog muzeja iz 2022. godine, koja je potpuno utopljena u pejzažno uređenje parka i ujedno čini i deo šetališta.

Poljoprivredni muzej

Mađarska kuća muzike

Etnografski muzej

Među najpoznatijim muzejima u Budimpešti je i Kuća terora (Terror Háza Múzeum) u ulici Andraši, posvećena žrtvama fašizma u Mađarskoj tokom II svetskog rata, ali i marionetskog komunističkog režima u posleratnom periodu.

S obzirom na broj raznoraznih statua po ulicama Budimpešta deluje kao svojevrsna galerija na otvorenom, međutim većina ovakvih portreta posvećena je velikanima mađarskog porekla (slično pomenutim skulpturama u Gradskom parku) pa baš i ne rezonuje najbolje sa turistima iz inostranstva.

Spomenik u obliku cipela na obali Dunava, na mestu gde su mađarski nacisti streljali Jevreje i drugo manjinsko stanovništvo i bacali njihova tela u reku, govori univerzalnim jezikom i predstavlja jedan od snažnijih spomenika žrtvama ratnog bezumlja u celoj Evropi.

Kao nacija koja je iznedrila jednog Lista, jednog Bartoka i još nekoliko kompozitora svetskog glasa, Mađari mnogo polažu u muzičku kulturu, i to ne samo u klasičnu muziku. Zato nije nimalo čudno što se na više mesta u centru grada mogu videti klaviri kao svojevrstan urbani mobilijar. Neki jednostavno glume žardinjere, dok su drugi potpuno funkcionalni i dostupni virtuozima među prolaznicima da iskažu svoje muzičko umeće.

Zabava

Za generacije koje su odrastale pod sankcijama tokom devedesetih i one koje su stasavale u post-petooktobarskim godinama, Budimpešta je ostala pre svega sinonim za koncerte, budući da je to bila najbliža destinacija gde su se uživo mogle videti svetske muzičke zvezde koje su inače zaobilazile Srbiju u širokom luku.

Situacija je danas samo delimično drugačija - iako se u poslednje vreme i kod nas redovno viđaju izvođači svetskog kalibra, u Budimpešti je ovakvih dešavanja još uvek neuporedivo više i velikih muzičkih događaja kakvi se kod nas priređuju jednom godišnje ili ređe ovde ima bukvalno svakog vikenda. Zato Budimpešta još uvek važi za jednu od najznačajnijih destinacija za ljubitelje kvalitetnog zvuka sa ovih prostora.

Ulaznice za koncerte jesu u proseku malo skuplje nego kod nas, ali u većini slučajeva vredi izdvojiti i koji evro više za nešto što nemamo prilike da vidimo u Srbiji.

Trgovački centar Budimpešte nalazi se u ulici Vaci (Váci utca), koja polazi od trga Verešmarti (Vörösmarty tér), s kojim čini kičmu pešačke zone Pešte.

Ulica Vaci je poznata po prodavnicama suvenira i drugih sitnica, kao i buticima poznatih robnih marki od od kojih mnoge nisu zastupljene na našem tržištu.

Okolina ulice Vaci poznata je i po kafićima i restoranima, u kojima su cene često višestruko veće od onih nešto udaljenijih od najužeg gradskog jezgra ali je zato ponuda različitih svetskih kuhinja izuzetno raznovrsna.

Trg Verešmarti

Ulica Vaci

 

Hrana i piće

Ma koliko mislili da nam je mađarska kuhinja dobro poznata, restorani sa lokalnim đakonijama će nas često iznenaditi. Mađarski specijaliteti svode sa na razne čorbe i "jela kašikom", po pravilu sa mnogo mesa.

Nasuprot popularnom mišljenju kod nas, mađarska jela nisu sama po sebi ljuta već obično više slatkasta, a ljutu varijantu treba posebno naručiti. Ali, u svakom slučaju među začinima preovladava njeno veličanstvo paprika, koja se može kupiti u svim prodavnicama (čak i u suvenirnicama) i u svim varijetetima, od slatke do otrovno ljute.

Osim restorana domaće kuhinje, Budimpešta je puna najrazličitijih internacionalnih kuhinja, a oni manje skloni gastronomskim eksperimentima sigurno će pronaći neku sebi poznatu franšizu brze hrane.

Mađari se često hvale hiljadugodišnjom istorijom proizvodnje piva, mada je lokalno pivo blažeg ukusa i ne naročito interesantno. U ponudi preovladavaju svetla, ali se mogu naći i jača tamna piva. Autentično lokalno pivo je Dreher, koje se u Budimpešti proizvodi od 1854. godine, a zastupljene su i razne uvozne marke, uglavnom češke.

Za razliku od piva, mađarska vina su izuzetno cenjena u svetu, naročito ona iz tokajske regije (Tokaji), koja su već vekovima sinonim za odlično belo vino.

Asocijacija na Budimpeštu su i slatkiši, posebno kurtoš (kürtőskalács ili "chimney cake") koji se smatra autentičnim mađarskim uličnim specijalitetom, a mada izvorno potiče iz Transilvanije prisutan je na dvoru Habzburga od XVIII veka. U centru grada kurtoši se peku na svakih par stotina metara, i na svakom od mesta gde se prodaju čeka se u redu i po sat vremena...

Druga poslastica koja je sinonim za Budimpeštu su Žerbo kocke, kolači sa tankim korama i filom od čokolade, pekmeza od kajsije i seckanih oraha, koje se prave u istoimenoj poslastičarnici (Gerbeaud Cukrászda) od sredine XIX veka.

Šoping

Iako ima nekoliko velikih tržnih centara, Budimpešta je daleko od idealne šoping destinacije.

Mada će neko tvrditi da su u Mađarskoj garderoba i sportska oprema mnogo jeftinije nego kod nas, u praksi baš i nije tako, a ako su neki artikli zaista i jeftiniji, zbog dužine puta se ne isplati odlaziti samo radi kupovine. Sa druge strane, neko ko ne žali para verovatno će naći nešto za sebe na bulevaru Andraši ili u ulici Vaci.

Od suvenira su u ponudi standardni magneti za frižidere, razglednice, knjižice, modeli poznatih objekata, ali i komadi narodne nošnje i paprika u najrazličitijim pakovanjima.

 

Popularan suvenir je i Rubikova kocka, jedan od novijih simbola Mađarske, u svim zamislivim i nezamislivim oblicima.

Kretanje kroz grad

Budimpešta ima odličan sistem javnog prevoza. Peštanski metro je najstariji u kontinentalnom delu Evrope i treći najstariji u svetu (otvoren naravno 1896. godine), a originalne linije i danas funkcionišu besprekorno.

Karte se mogu kupiti za jednu ili više vožnji, a postoje i propusnice za javni prevoz koje važe 24 ili 72 sata.

Vožnja kroz grad može da bude malo komplikovana zbog mnoštva jednosmernih ulica u centru grada, naročito oko pešačkih zona, ali nije frustrirajuća kao u nekim drugim delovima Evrope jer vozači generalno poštuju saobraćajne propise. Veći problem je naći parking mesto: Budimpešta je podeljena u zone, u kojima se parkiranje naplaćuje po satu i u svima je maksimalno vreme parkiranja ograničeno. Duže od toga vozilo je moguće ostaviti u nekoj javnoj garaži, kojih ima sasvim dovoljno ali su i nešto skuplje od parkiranja na ulici.

Korisno je znati i da za ulazak kolima u Mađarsku nije potreban zeleni karton niti međunarodna vozačka dozvola. Naplata putarine vrši se putem vinjeta, koje se moraju kupiti pre ulaska na deonicu sa naplatom, najbolje na samoj granici a moguće je i na benzinskim pumpama u Srbiji neposredno pre granice. Vinjetu je moguće kupiti i preko interneta, uz malu doplatu za uslugu online distributera. Vinjeta omogućava neograničenu vožnju autoputevima u periodu za koji je izdata (od 10 dana do cele godine), a vezuje se za registarsku oznaku vozila.

Centralne zone Budima, a naročito Pešte posebno su prilagođene pešacima, budući da je mnogo ulica i trgova pretvoreno u šetališta i pešačke zone. U Pešti postoji i mnogo uređenih biciklističkih saobraćajnica, a zastupljeni su i električni trotineti.

Uprkos zaista ogromnom broju skitnica i prosjaka (Budimpešta drži neslavan evropski rekord po broju beskućnika po glavi stanovnika), ulice glavnog grada Mađarske su prilično bezbedne za turiste.

Još korisnih informacija

Platežno sredstvo u Mađarskoj je još uvek mađarska forinta, mada poslednjih godina sve radnje primaju i evro (što ranije nije bio slučaj), mada se kusur češće vraća u forintama.

Mađarska valuta je u konstantnom blagom padu i trenutno se za jedan evro dobija oko 380 forinti - doduše samo u teoriji, budući da bukvalno svaka menjačnica ima svoju računicu, bilo da obračunavaju proviziju ili naknadu za konverziju valuta, tako da je sve preko 320 forinti za evro izvučeno od menjačnice odličan posao. Takođe, praktično svaka prodavnica ima sopstveni kurs, tako da je i za običnu kupovinu potrebno napraviti dobar plan...

Problem sporazumevanja, najveća muka turista ne samo u Budimpešti već u celoj Mađarskoj, na sreću polako nestaje, budući da mlađi naraštaji sasvim solidno vladaju engleskim, a ni turističke informacije na stranim jezicima više nisu retkost kao pre samo desetak godina...

I pored svih barijera (jezičkih, fizičkih i zamišljenih), Budimpešta je bliža nego ikad.

Grad koji mnogi smatraju najlepšim u Evropi otvoren je za posetioce iz celog sveta, a sadržaja ima i za mnogo više od jednog vikenda.

A pravo vreme za posetu je - uvek.