"14 vrhova: Ništa nije nemoguće" (2021)

Usponi na visoke planinske vrhove odavno su se pretvorili u samo još jedan vid ekstremnog turizma, i planine koje su nekad smatrane dostižnim samo najsposobnijim alpinistima danas su otvoreni za praktično sve koji su spremni da to zadovoljstvo dovoljno plate.

I pored toga, usponi na četrnaest najviših vrhova sveta još uvek važe za prestižno dostignuće, iako su i mnogi njih komercijalizovani i dostupniji nego ikad. Ali dok se broj uspešnih uspona na neke od ovih vrhova meri i hiljadama, do sada je samo četrdeset četvoro ljudi uspelo da se popne na svih četrnaest, za šta su većini bile potrebne godine, pa i decenije truda.

Zato je pre dve godine u planinarskim krugovima kao bomba odjeknula vest da je jedan čovek uspeo da se popne na svih četrnaest vrhova iznad 8000 metara nadmorske visine za samo šest meseci i šest dana! Nepalsko-britanski visokogorac Nirmal "Nims" Purdža tako je oborio dotadašnji svetski rekord u usponu na ove vrhove - za čitavih sedam godina!

Ovaj nesvakidašnji podvig predmet je dokumentarnog filma "14 Peaks: Nothing Is Impossible", koji je od pre nekoliko dana dostupan na internet servisima.

Srbija i naličje Rio Tinta (Rio Tinto Marš sa Drine!)

Nemam običaj da se na ovaj način uključujem u ekološke kampanje, ali ovog puta povod je veći od svih drugih priča a neutralnost pomaže samo ugnjetaču, kako reče Eli Vizel.

Eksploatacija prirodnih bogatstava ne mora nužno da povlači sa sobom i potpuno uništenje prirode, što često zaboravljamo, navikli na primere loše prakse koje gledamo svakog dana. Ali, kao da nam lekcije iz Bora, sa Fruške gore, Venčaca, Babe, nisu bile dovoljne da izvučemo pouke, pa nam sad treba još i Rio Tinto...

Ovaj spot je zapravo vrlo blag u prikazu zločina ove kompanije širom sveta.

Treking na Ovčaru 2021.

Poslednje subote u oktobru, trkom na Ovčaru završila se sezona Treking lige Srbije za 2021. godinu. 

Takmičenje koje ranije nisam propuštao (život je ono što se dešava dok smo zauzeti pravljenjem drugih planova, kako reče Lenon) ove godine završavam sa jednim jedinim učešćem. Zato ne mogu da komentarišem celu sezonu, ali mogu da iskomentarišem njen finiš. I to kakav finiš!

Fruška gora za decu, oktobar 2021.

Mnoga planinarska društva u Srbiji, naročito u manjim sredinama, imaju problem sa sve većom prosečnom starošću članstva.

Društva često osnivaju istomišljenici, okupljeni oko zajedničke vizije i ideje boravka u prirodi, i kako vreme prolazi novi planovi se prilagođavaju sve starijoj ekipi, pa čak i ako u sredini u kojoj društvo deluje ima zainteresovanih mladih članova, oni se brzo okreću ka većim klubovima koji nude dinamičnije i atraktivnije sadržaje.

Nažalost, primeri da se društva u takvim situacijama na kraju gase i prestaju sa radom nisu neviđeni.

Takođe, vrlo mali broj planinarskih klubova aktivno radi sa najmlađima, i kod većine se učešće dece u akcijama svodi na nekolicinu koja prate roditelje na turama koje nisu posebno prilagođene mlađem uzrastu, i to tako uglavnom funkcioniše do puberteta, kada deca koja do juče nisu propuštala akcije počinju da gube interesovanje.

Bilten Putnik, jesen 2021.

Kao i obično, sa smenom godišnjih doba dolazi nam i novi broj biltena Putnik, elektronskog glasila u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine.

Dobar deo ove godine nisam pisao ni objavljivao nove tekstove (potrudiću se da to nadoknadim u mesecima koji dolaze), pa tako mojih priloga nije bilo ni u prošla dva broja Putnika. Zato me je glavni i odgovorni Vlada Banić zamolio da se iskupim tako što ću umesto jednog za novi broj poslati dva teksta, a treći (gratis!) mi se nekako sam nametnuo kao logičan deo celine.

Povratak na stranice Putnika, na velika vrata, sledi u nastavku.