21. 11. 2021.

Srbija i naličje Rio Tinta (Rio Tinto Marš sa Drine!)

Nemam običaj da se na ovaj način uključujem u ekološke kampanje, ali ovog puta povod je veći od svih drugih priča a neutralnost pomaže samo ugnjetaču, kako reče Eli Vizel.

Eksploatacija prirodnih bogatstava ne mora nužno da povlači sa sobom i potpuno uništenje prirode, što često zaboravljamo, navikli na primere loše prakse koje gledamo svakog dana. Ali, kao da nam lekcije iz Bora, sa Fruške gore, Venčaca, Babe, nisu bile dovoljne da izvučemo pouke, pa nam sad treba još i Rio Tinto...

Ovaj spot je zapravo vrlo blag u prikazu zločina ove kompanije širom sveta.

4. 11. 2021.

Treking na Ovčaru 2021.


Poslednje subote u oktobru, trkom na Ovčaru završila se sezona Treking lige Srbije za 2021. godinu. 

Takmičenje koje ranije nisam propuštao (život je ono što se dešava dok smo zauzeti pravljenjem drugih planova, kako reče Lenon) ove godine završavam sa jednim jedinim učešćem. Zato ne mogu da komentarišem celu sezonu, ali mogu da iskomentarišem njen finiš. I to kakav finiš!

21. 10. 2021.

Fruška gora za decu, oktobar 2021.


Mnoga planinarska društva u Srbiji, naročito u manjim sredinama, imaju problem sa sve većom prosečnom starošću članstva.

Društva često osnivaju istomišljenici, okupljeni oko zajedničke vizije i ideje boravka u prirodi, i kako vreme prolazi novi planovi se prilagođavaju sve starijoj ekipi, pa čak i ako u sredini u kojoj društvo deluje ima zainteresovanih mladih članova, oni se brzo okreću ka većim klubovima koji nude dinamičnije i atraktivnije sadržaje.

Nažalost, primeri da se društva u takvim situacijama na kraju gase i prestaju sa radom nisu neviđeni.

Takođe, vrlo mali broj planinarskih klubova aktivno radi sa najmlađima, i kod većine se učešće dece u akcijama svodi na nekolicinu koja prate roditelje na turama koje nisu posebno prilagođene mlađem uzrastu, i to tako uglavnom funkcioniše do puberteta, kada deca koja do juče nisu propuštala akcije počinju da gube interesovanje.

24. 9. 2021.

Bilten Putnik, jesen 2021.


Kao i obično, sa smenom godišnjih doba dolazi nam i novi broj biltena Putnik, elektronskog glasila u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine.

Dobar deo ove godine nisam pisao ni objavljivao nove tekstove (potrudiću se da to nadoknadim u mesecima koji dolaze), pa tako mojih priloga nije bilo ni u prošla dva broja Putnika. Zato me je glavni i odgovorni Vlada Banić zamolio da se iskupim tako što ću umesto jednog za novi broj poslati dva teksta, a treći (gratis!) mi se nekako sam nametnuo kao logičan deo celine.

Povratak na stranice Putnika, na velika vrata, sledi u nastavku.

7. 9. 2021.

Kučke planine


Severoistočno od Podgorice, duž crnogorsko-albanske granice, prostire se Kučka krajina. Surova i nepristupačna visoravan postojbina je jednog od najglasovitijih crnogorskih plemena, po kom je i dobila ime, a neplodna zemlja prošarana katunima i danas je mnogima dom.

Srce te jalove a dične oblasti čini jedna skupina planina oštrih i istaknutih golih vrhova. Neki ih smatraju najzapadnijim delom Prokletija, drugi ih svrstavaju uz obližnje Komove. A one stoje kao zaseban svet, kršne i ponosne kao i sami Kuči.

Crna Gora je prepuna divljih mesta, netaknute lepote. Nažalost, sa sve bržim razvojem planinskog turizma sve je manje onih u kojima možete da uživate u iskonskim pejzažima, i da se makar na trenutak osetite kao sami u celom svemiru.

Jedno od takvih mesta još uvek su Kučke planine.