Podsećanje na zaboravljenog velikana: Stazama Koviljskog rita u čast Dušana Spirte Mitrovića

Koliko god planinarstvo bilo popularno i rasprostranjeno kao ljudska aktivnost, zanimljivo je da imena istaknutih planinara nisu deo najopštijeg znanja kao što je to slučaj sa imenima ličnosti iz nekih drugih sportova. Ali, dok istorija još i pamti znamenite istraživače, "osvajače vrhova" i rekordere, imena onih koji iz pozadine rade na ostvarivanju uslova za bavljenje sportskim aktivnostima često ostaju zapostavljena.

Jedno od takvih imena je i Dušan Spirta Mitrović, planinarski delatnik aktivan između dva svetska rata, čiji rad je značajno doprineo razvoju srpskog planinarstva, a za koga ogromna većina planinara u Srbiji verovatno nikad nije ni čula.

U aprilu 2025. godine navršeno je 150 godina od rođenja ovog zaboravljenog velikana, i tim povodom je na inicijativu Planinarskog saveza Vojvodine održana memorijalna pešačka akcija stazama Koviljskog rita, u okolini njegovog rodnog mesta.

Bilten Putnik, dvobroj zima 2024-proleće 2025.

Urednici biltena Putnik obično kažu da godišnje doba ne može da počne bez novog broja ovog elektronskog glasila Planinarskog saveza Vojvodine, pa tako ispada da zime koja je za nama nije ni bilo jer se zimski broj izuzetno nije pojavio u inboksima pretplatnika.

 

Zato je prolećno izdanje Putnika zapravo dvobroj koji pokriva i zimske i prolećne priloge, na više od 100 strana sa oko 40 priloga sa tekstovima i fotografijama preko 30 autora.

Među njima su i dva moja teksta, ali i transkript govora koji sam držao na svečanoj akademiji povodom 100 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini koja je održana u galeriji Matice srpske u Novom Sadu, 30. oktobra prošle godine.

U nastavku slede izvodi iz Putnika.

Jelica 2025: Osveženje na početku treking sezone

Prošlogodišnja sezona Treking i trejl lige Srbije završena je u okolini Čačka, a u istom kraju započet je i ciklus takmičenja za 2025. godinu.

Ovog puta čačanska trka je preseljena iz Ovčarsko-kablarske klisure na jednu potpuno novu lokaciju na kojoj do sada nisu održavana slična takmičenja - pomalo zapostavljena planina Jelica ispostavila se kao pravi izbor, i po ko zna koji put pokazala da se odlične trke mogu napraviti i na manje zvučnim lokalitetima.

Štaviše, iako staze na Jelici nisu toliko uhodane kao one na Ovčaru i Kablaru, po lepotama ona nimalo ne zaostaje za nekim mnogo poznatijim planinama, pa je tako i prvo kolo nove treking sezone ispalo pravo osveženje koje je itekako bilo potrebno ovom takmičenju...

Crno-beli svet: Studena planina i Goč, zimi

 

One prave zime sa mnogo belog snega i plavim sunčanim nebom sve više postoje samo u sećanjima.

 

Sve češće su zime suve i sive, pa čak i na planinama koje važe za snežne uhvati se tek toliko belog pokrivača da ne hodamo baš po samom blatu, na poglede sa vrhova navuče se zavesa oblaka, a tamne siluete četinara stvaraju crno-belu sliku bez naročitih naglasaka. Nije ni čudo što planinari sve češće zimske akcije prave na nekim udaljenijim, višim i još uvek snežnijim vrhovima od ovih u najvećem delu Srbije.

Ali, zimski planinski kontrast između crnog i belog često je mnogo više od pukog vizuelnog - samo malo dalje od živih turističkih centara šire se prostranstva koja malo ko obilazi, a rame uz rame stoje planine omiljene među izletnicima sa onim kojima ljudska noga ne kroči i mesecima.

U strogo geografskom smislu, masiv sa južne strane Vrnjačke banje čini jednu planinu, ali ga tradicija deli na tri - od istoka ka zapadu ređaju se Goč, Ravna planina i Studena planina, i tim redosledom opada i njihova popularnost: od Goča sa prepunim hotelima i apartmanima nakrcanim oko minijaturnog skijališta, preko vekovima netaknutih šuma Ravne planine koje okružuju poznati hotel "Piramida", dečije odmaralište i planinarski dom "Dobra voda", do zabiti Studene planine sa skoro neprimetnim tragovima ljudskog delovanja.

 

Dve krajnje planine ove grupacije, čije glavne tačke za polazak na pešačenje deli petnaestak kilometara asfaltnog puta, možda nisu dva potpuno drugačija sveta kako bi ih neko mogao predstaviti, ali jesu "dve strane istog novčića", dva po mnogo čemu drugačija doživljaja na dve po mnogo čemu slične staze...

Evropska prestonica na raskršću: Šta sve možeš u Strazburu za jedan dan

Strazbur, grad na granici Francuske i Nemačke, kao sedište nekoliko evropskih institucija predstavlja jednu od četiri neformalne prestonice Evropske Unije (uz Brisel, Luksemburg i Frankfurt na Majni), i praktično je sinonim evropskog parlamentarizma i pravde.

Međutim, van konteksta politike, Strazbur je i jedan turistički atraktivan grad sa mnogo kulturno-istorijskih znamenitosti, od kojih su najznačajnije koncentrisane u njegovom starom jezgru, poznatom kao Grand Il (Grande Île), koje je celo uvršteno na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Iako se njegovo ime obično ne nalazi na spiskovima najzanimljivijih city-break odredišta Evrope, Strazbur itekako ima šta da ponudi namernicima, posebno zaljubljenicima u srednjoevropsku istoriju i arhitekturu, a ono najbitnije što u njemu vredi videti moguće je obići i za samo jedan dan.