U prokletim planinama Grbaje: Karaula i Karanfil Ljuljaševića - dva lica jedne planine

U Crnoj Gori postoji izreka: "Sve planine na jednu stranu, Prokletije na drugu".

Najviši masiv venca Dinarida je kosmos za sebe, sa toliko kontrasta da izmiče svakoj definiciji. Prokletije su i surovi kameni visovi i široke zelene livade, Prokletije su i guste šume i goli krševiti vrhovi, Prokletije su i vertikalne, teško savladive litice, i pitomi vidikovci, i nepregledna bespuća koja se za tri života ne mogu upoznati do kraja.

Dolina Grbaje (ili Grebaje), jezičak Crne Gore isplažen od Gusinja skroz do Albanije, možda je i najbolje mesto za prvi (drugi, treći) susret sa mnogim licima Prokletija - sa zapadne strane izlvija se pitomi greben Volušnice, Talijanke i Popadije, sa istočne se izdiže strahotni, naizgled neprobojni zid Karanfila - dva dijametralno suprotna sveta fascinantna svaki za sebe, koji tek zajedno čine jedinstvenu sliku...

Stara planina 3 u 1: Midžor, Dupljak i Babin zub u jednom danu

Kao jedan od najvećih planinskih masiva Srbije, Stara planina je prepuna staza za svačiji planinarski ukus, od laganih šetnji od par sati pogodnih za svakoga do napornih celodnevnih tura namenjenih samo najistrajnijima.

Uspon na Midžor (2169 m.n.v.), najviši vrh srpskog dela Stare planine, mogao bi se svrstati negde između ove dve krajnosti - iako i najlakša varijanta staze sa šesnaest kilometara dužine u oba smera i preko sedamsto metara uspona nije za potcenjivanje u kondicionom smislu, široki put do vrha bez ikakvih tehničkih detalja dostupan je svima bez obzira na iskustvo i fizičku spremnost, a činjenica da ovaj vrh nosi naslov najvišeg u užoj Srbiji čini ga izuzetno popularnim u svako doba godine.

Najlakša staza do Midžora počinje ispod vrha Babin zub (1758 m.n.v.), koji je uprkos zastrašujućem izgledu iz podnožja takođe moguće popeti vrlo lako i brzo a sa vrha pruža izuzetan pogled na nesvakidašnje stenovite formacije, što ga uz Midžor čini najomiljenijim i najčešće penjanim staroplaninskim vrhom.

Manje poznat, i daleko manje posećen, je vrh Dupljak (2033 m.n.v.), drugi po visini nakon Midžora - izolovaniji, strmiji, stenovitiji, i zbog svega toga često zapostavljen od strane prosečnih izletnika. Međutim, upravo to što se do Dupljaka treba malo više pomučiti, na vrhu nema gužve, a pogledi su bar jednako lepi kao sa Midžora, čini ga apsolutno vrednim skretanja sa staze.

Spajanje sva tri ova vrha u jednu stazu daje celovitu sliku ovog dela Stare planine, možda najpitomijeg i najuređenijeg, ali nikako i dosadnog kakvim ga smatraju mnogi planinarski elitisti. Ova staza definitivno nije za svakog, ali će dovoljno blesavima da se odvaže na takav poduhvat pružiti planinarski ugođaj kakav se retko gde može doživeti...

"Čika Duškove rajačke staze" - Rajačka transverzala - U cugu!

Rajac, predeo izuzetnih odlika na planini Suvobor, najistočnijem kraku Valjevskih planina, na prvi pogled je pitom i ne naročito zanimljiv kraj kojim dominiraju livade i pašnjaci.

Međutim, za one kojima nije problem da siđu sa utabanih staza Rajac čuva mnogo prizora koje prosečan izletnik nikad ne bi povezao s njegovim imenom. Okolina Rajca (i zapravo čitav Suvobor) samo malo dalje od najposećenijih lokaliteta kriju duboke šume, stenovite vrhove, pećine, vodopade...

Svi skriveni, kao i svi dobro poznati biseri Rajca i Suvobora spojeni su u transverzalu pod imenom "Čika Duškove rajačke staze", vrlo zanimljivu planinarsku stazu koja nas upoznaje sa drugim licem planine koju samo mislimo da znamo.

Transverzala "Čika Duškove rajačke staze" zvanično duga oko 44 kilometra, na oko 2200 metara ukupnog uspona povezuje četrnaest kontrolnih tačaka - od popularnih mesta dobro poznatih svima do zavučenih kutaka do kojih se treba lepo pomučiti - i može se preći za dva dana "u cugu".

Transilvanija za početnike: Šta sve možeš u okolini Brašova za nekoliko dana

Transilvanija, oblast u središnjoj Rumuniji, sinonim je za tajanstvenu i udaljenu zemlju, o kojoj se raspredaju legende o vampirima i nečistim silama.

U fikciji, Transilvanija se često prikazuje kao jedno mračno mesto bez sunca, puno neprohodnih šuma i oštrih planinskih vrhova sa neosvojivim zamkovima. Ali, iako ova slika ima neke korene u realnosti, savremena Transilvanija daleko je od tamnog vilajeta u kojem putnici sa strane mogu pronaći samo nevolju - štaviše, danas je to turistički najatraktivniji region Rumunije, prepun istorijskih i prirodnih vrednosti, koji privlači posetioce iz čitavog sveta.

Današnja Transilvanija jedan je od turistički najpotcenjenijih predela Evrope, koji po lepotama može da parira mnogo popularnijim destinacijama - ogromno prostranstvo raznolikog pejzaža, istačkano gradovima bogate tradicije u kojima vreme istovremeno kao da stoji i nezadrživo teče unapred - mesto gde skoro svako može naći neku zanimljivost po svojoj meri.

Sa površinom većom od cele Srbije, Transilvaniju je nemoguće iole dobro upoznati za nekoliko dana, ali uz dobru organizaciju jedan (produženi) vikend može biti dovoljno vremena da se stekne neki osnovni utisak, a verovatno najbolja polazna tačka za istraživanje je Brašov - grad u samom središtu Rumunije oko kojeg je raspoređeno možda i najviše raznovrsnih znamenitosti koje će nekome ko dolazi ovamo prvi put predstaviti odličan presek svega onog što Transilvanija može da ponudi namernicima.

Šar planina: Rudoka - vrh iznad politike

Od pamtiveka, ljudi se na planine penju iz najrazličitijih pobuda.

Neki vrhovi penju se zato što su lepi, neki zato što je lep pogled s njih na druge planine. Neki se penju zato što su laki, neki baš zato što su teški.

A onda postoje i vrhovi sa nekim značajem prizemnijim od onog kojim ih je priroda obdarila. Vrhovi koji postaju simboli, ne apstraktnih ideala poput večite ljudske težnje za visinama već niskih nagona kao što su zadovoljavanje lične sujete, verske i političke izjave.

Nažalost, među ovim poslednjim nalazi se i Rudoka, zvanično najviši vrh Srbije, vrh vredan posete iz najčistijih planinarskih razloga, ali i vrh koji mnogi ne umeju da posmatraju van političkog konteksta...