Skrivena mesta Fruške gore: Rakovačka Gradina, Dumbovačka pećina, stari beočinski kop

Posle toliko godina lutanja njenim stazama, neko bi pomislio da bi Fruška gora mogla da prestane da nas inspiriše. Ali kako bi uopšte nekome mogla da dosadi kad su njena brda prepuna skrivenih mesta za koja malo ko zna, a sigurno i nekih koja još čekaju da budu otkrivena?

Kad planinari pričaju o malo poznatim lokalitetima na Fruškoj gori, obično su to neka mesta daleko od dometa prosečnog izletnika, ali ipak pravim poznavaocima fruškogorskih staza dobro znana. U ovoj turi obilazimo neke zanimljivosti koje se zaista retko posećuju, mada su dostupna praktično svima.

Ne zato da bismo pokazali kako poznajemo sremsku planinu bolje od nekog drugog (mene lično apsolutno ne interesuju takva nadmetanja), već da bismo neke njene male tajne približili drugima, da svi zajedno upoznajemo Frušku goru da bismo je više voleli.

Borski Stol i Veliki krš: Disati možeš, planinariti moraš

Među karpatskim planinama istočne Srbije, posebno mesto zauzima grupa manjih planina u okolini Bora, između Homoljskih i Kučajskih planina na zapadu i Đerdapa na istoku, nazvana zajedničkim imenom Gornjanski kras.

Uprkos tome što ih ne odlikuju velike nadmorske visine, svojim dramatičnim reljefom ubedljivo dominiraju okolinom, a slikovitim pejzažima i raznovrsnim terenima na srazmerno malom prostoru privlače i ozbiljne planinare i alpiniste kao i izletnike koji uživaju u laganim šetnjama sa lepim pogledima.

Najpoznatije planine ovog kraja svakako su Borski Stol i Veliki krš - naizgled potpuno različite ali podjednako impresivne. Zbog relativno kratkih uspona moguće ih je obe videti za jedan dan, a da opet ostave utisak da je za pravo upoznavanje potrebno mnogo, mnogo više vremena...

Baš onako kako volimo!

Bogojavljenski uspon na Beljanicu

Prirodu Srbije ne odlikuju naročito visoke planine niti preterano zahtevni planinarski tereni, ali i sasvim dovoljno zanimljivih uspona kojima možemo da se vraćamo godinama i da ih svaki put doživljavamo na makar malo drugačiji način.

Mada u Srbiji postoji više planina kod kojih se od podnožja do vrha savladava više od hiljadu metara visine, obično se kao kondiciono najteži ističu usponi na Rtanj i Trem, a odmah za njima i Beljanica.

A kao i Rtanj i Trem, i Beljanica od pre nekoliko godina ima svoju tradicionalnu zimsku akciju - Bogojavljenski uspon, koji iz godine u godinu privlači sve više planinara.

Fruškogorske zimske čarolije: Gore-dole oko Stražilova

Obično to tako ide: još nismo čestito ni sabrali utiske sa poslednje ture, a već smo počeli da planiramo sledeću...

Sneg je došao kao poručen. Ima onih koji ne vole januar i bele zimske vragove, ali za prave ljubitelje prirode ne postoji loše vreme za šetnju.

Postoji nešto iskonsko u uživanju u snegu, u načinu na koji beli pokrivač priguši zvuke i boje, i bar na trenutak čitavom svetu podari iluziju spokoja. Nešto što makar na jedan dan ume da nas vrati u detinjstvo, kada je sve oko nas bilo potpuno novo, nepoznato i uzbudljivo.

A ako na jedan takav dan izaberemo i neke slabije posećene staze, ugođaj je potpun.

Sveobuhvatna belina, večito potcenjena tišina. Čitava planina samo za nas.

O novim počecima

U kosmičkim okvirima, završetak još jednog kruga jedne kugle od zemlje, vode, vazduha i vatre oko jedne ogromne nuklearne reakcije potpuno je nebitna pojava. Ipak, neki od stanovnika ove kugle pridaju tom trenutku možda i prevelik značaj.

Svi oni poslovi koje smo razvlačili cele godine počinju pred kraj decembra da se ubrzano završavaju, kao da će tridesetprvog u ponoć čitav svet prestati da postoji, a ne započeti još jedan dan ni po čemu posebno različit od onog pre njega.

Ali, završetak jednog ciklusa od 365,25 ovozemaljskih dana ne obeležavaju svi baš prvog januara. Meni lično mnogo je značajniji jedanaesti, iz mnogo razloga.

Između ostalog, jedanaestog januara pre sedam godina započeo sam avanturu zvanu blog. I kao pravi pravcati đak prvak perpetuuM Mobile još uvek raste, uči i raduje se otkrivanju nepoznatog.