Priroda Srbije prebogata je zadivljujućim mestima, a na svaku popularnu prirodnu atrakciju dolazi još mnogo onih koje nisu ni približno poznate koliko zaslužuju. Jedno od takvih mesta je i Sopotnica, koja među pravim ljubiteljima i poznavaocima prirode važi za jednu od najlepših destinacija zapadne Srbije, dok najširem krugu turista i izletnika obično potpuno nepoznata. Smeštena na zapadnim padinama planine Jadovnik, bez razvijene turističke infrastrukture, Sopotnica je uspela da očuva autentičan izgled jednog starovlaškog sela i da ostane biser koji zaista vredi videti.
Glavni grad Bosne i Hercegovine ima dovoljno sadržaja za najprobirljivije namernike, pa tako neće razočarati ni ljubitelje prirode. Smešteno u kotlini koju okružuje šest planina, Sarajevo je popularna destinacija za balkanske zaljubljenike u planine, naročito u zimske sportove. Međutim, najposećeniji spomenik prirode nalazi se u neposrednoj blizini grada - živopisno, opušteno, a pre svega dostupno svima, Vrelo Bosne je već više od veka omiljeno izletište Sarajlija i njihovih gostiju, u svako doba godine.
Balkansko poluostrvo jedan je od najživopisnijih delova Starog kontinenta, istok na zapadu i zapad na istoku. Kao da se nigde drugde uticaji dijametralno suprotnih kultura ne mešaju toliko koliko na Balkanu, a ta simbioza sukobljenih civilizacija retko se gde može doživeti kao u Sarajevu. Prestonica Bosne i Hercegovine grad je oštrih, gotovo paradoksalnih kontrasta: otomanski i habzburški, orijentalan i evropejski, grad mira i tolerancije ali i ratnih užasa, grad stradanja i poleta, prošlosti i budućnosti, ćejfa i sevdaha...
Na pola puta između Rume i Šapca nalaze se Hrtkovci, seosko naselje širokih ulica koje se naizgled ni po čemu ne razlikuje od velikih sela ravnog Srema. Međutim, ovo mesto na obali Save jedinstveno je po kontinuitetu naseljavanja dugom preko šest hiljada godina! O tome svedoči lokalitet Gomolava - jedno od najvrednijih arheoloških nalazišta ne samo kod nas već i u evropskim, pa i svetskim okvirima.
Prolazeći magistralnim putem od Paraćina ka Zaječaru, putniku može upasti u oko jedno istaknuto brdo sa desne strane, sa koga noću svetli visoki krst. Planinari koji ovim putem idu ka Rtnju, Grzi, Lazarevom kanjonu i drugim atrakcijama istočne Srbije, često neće ni obratiti pažnju na Babu, usamljenu ostrvsku planinicu koja u moru popularnijih planinskih terena u okolini deluje isuviše obično, gotovo dosadno. A upravo ta Baba, tako mala i neugledna, može pružiti planinarima avanturu u divljini kakva se u današnje vreme retko gde može doživeti!
