Grad sunca na obalama Tise: Šta sve možeš u Segedinu za jedan vikend

Putnici iz Srbije često nepravedno zapostavljaju Segedin kao običnu šoping destinaciju koja nema šta drugo da pruži posetiocima. Međutim, istina je da ovaj grad na jugu Mađarske ima mnogo znamenitosti i zanimljivosti koje vredi videti.

Blizina sprske granice čini ga lako dostupnim za naše turiste, a izuzetno povoljni klimatski uslovi (sa u proseku više od 2000 sunčanih sati godišnje, zbog čega nosi nadimak "Grad sunca" - Napfény város) i jako lepo očuvano staro gradsko jezgro na obalama Tise čine ga atraktivnim, a prilično potcenjenim city break odredištem koje možda nije u istom rangu sa najpopularnijim gradovima regiona ali namernicima može da ponudi više nego što to na prvi pogled deluje.

U zavisnosti od interesovanja i afiniteta, jedan vikend može biti i premalo i previše vremena za posetu Segedinu, ali za osnovno upoznavanje i obilazak grada to je verovatno najbolja mera...

Proleće na planinama Sarajeva: Treskavica

O ukusima ne bi trebalo raspravljati, naročito među ljubiteljima prirode, od kojih svako ima svoje subjektivno viđenje savršenog mesta za bekstvo od svakodnevice. Mesta koja jedne oduševljavaju druge će ostaviti ravnodušnim, i na mesta kojima se neko rado vraća neko drugi ne bi poželeo da ode ni jedanput.

Ali, kada se jedno mesto sa toliko različitih strana naziva "najlepšom planinom Bosne" onda u tome verovatno ima i malo objektivnosti.

Planina Treskavica najmanje je pristupačna od svih planina koje okružuju Sarajevo, i spram toga i mnogo slabije posećena u odnosu na neke opremljenije destinacije bliže glavnom gradu Bosne i Hercegovine, ali su zato planinari koji su je posetili skoro jednoglasni u oceni da je to mesto retke surove lepote, kao stvoreno za pravo planinarsko uživanje...

Proleće na planinama Sarajeva: Trebević

Planine oko Sarajeva pružaju toliko mogućnosti za aktivan boravak u prirodi da je namernicima često jako teško da se odluče koje od njih da posete a koje da izostave iz planova akcija u kojima nema dovoljno vremena da se čitav ovaj kraj obiđe kako dolikuje. U takvim aranžmanima prevagu odnose visoke planine, sa vrhovima iznad ili tu negde oko dve hiljade metara nadmorske visine, poput Bjelašnice, Treskavice, Visočice, ili čak ne tako obližnjeg Prenja, dok one nešto niže od strane ambicioznijih planinara neretko bivaju zapostavljene.

Zanimljivo, najposećenija sarajevska planina ujedno je i najpotcenjenija u krugovima planinara koji sebe smatraju vrednijim nego što zaista jesu - koliko god Trebević koji se izdiže direktno iznad starog jezgra Sarajeva vrveo od turista i neobaveznih šetača, toliko ga organizovane grupe nepravedno zanemaruju, smatrajući ga za obično gradsko izletište. Što, ruku na srce, on po svom položaju, sadržajima i pristupačnosti u suštini i jeste, ali po mnogim drugim pokazateljima jeste i ozbiljna planina vredna respekta.

Najviši vrh Trebevića nalazi se na nimalo naivnih 1600 i nešto metara nadmorske visine, dokle vodi splet planinarskih i pešačkih staza različite težine, a iako će zagovornici teze o Trebeviću kao preraslom gradskom parku kao ključni argument istaći žičaru koja ga spaja sa centrom grada, od gornje stanice te žičare do vrha ostaje još dobrih 600 metara uspona, što je više nego dovoljno za sasvim solidnu turu koja ne bi smela da bude ispod časti nijednom pravom ljubitelju prirode...

Proleće na planinama Sarajeva: Bjelašnica

Malo koja evropska prestonica može da se pohvali tolikim brojem atraktivnih planina u neposrednom okruženju kao Sarajevo.

Glavni grad Bosne i Hercegovine sa skoro svih strana je okružen planinama, na kojima se može uživati u najraznovrsnijim terenima - od livada i šuma do stenovitih goleti - i najrazličitijim planinskim aktivnostima u bilo koje doba godine - od laganog pešačenja do zahtevnih ferata i alpinističkih smerova leti, i od skijanja do pravih visokogorskih uspona zimi.

Dok se centar Sarajeva nalazi na oko 550 metara nadmorske visine, sve okolne planine nadvisuju ga za bar još hiljadu, a za samo pola sata vožnje od centra stiže se i do nekoliko planina čiji vrhovi dostižu i više od dve hiljade metara nadmorske visine. Najbliža od takvih planina je Bjelašnica, koja možda nije previše zanimljiva u planinarskom smislu, ali se po mnogo čemu svrstava među najnepredvidljivije i najsurovije planine Balkana...

Na leđima žirafe: Treking na babušničkom Stolu 2025.

Dok prilazimo kolima startnom mestu trećeg kola Treking i trejl lige Srbije, nebo je potpuno vedro kilometrima okolo. Svuda, osim iznad jednog vrha. Oblak obavija babušnički Stol kao Tolkinovu Planinu Usuda. A staza vodi baš tamo.

Od improvizovanog parkinga na livadi pored puta do centra sela Stol u podnožju istoimene planine, odakle za koji sat treba da krene trka, vodi skoro pola kilometra lošeg makadama između seoskih dvorišta omeđenih naherenim tarabama iza kojih lenčare kokoške i guske. Jutarnju tišinu remeti samo lavež sitnih, nervoznih pasa.

Još uvek je suviše hladno za šorts, ali 31 kilometar i preko 1300 metara ukupnog uspona na velikoj stazi obećavaju dobro zagrevanje. Topla je i dobrodošlica domaćina iz planinarskog kluba "Ruj 1706" iz Babušnice, uz neizbežnu kafu, domaću rakiju i jaki beli ovčiji sir koji prosto priziva gutljaj hladnog piva...

Jedno od najprijatnijih iznenađenja prošlogodišnje treking sezone ove godine se održava tek drugi, ali možda i poslednji put...