Risi: Iz Poljske u Slovačku kroz srce Tatri

Sa više od dvesta vrhova iznad 2000 metara nadmorske visine (od čega oko trideset preko 2500 metara), Visoke Tatre su jedan od najimpresivnijih planinskih venaca Evrope, kojem bi se bukvalno mogao posvetiti čitav život.

Ali, u savremeno doba hroničnog nedostatka vremena retko ko osim lokalnog stanovništva može sebi da priušti luksuz da ih obilazi duže od nekoliko dana ili eventualno nedelja, a kako je jedno ovakvo prostranstvo nemoguće iole bolje upoznati u tako kratkom roku iz plejade zanimljivih i atraktivnih lokaliteta izdvajaju se neki koje neizostavno treba uvrstiti u tatranski itinerar, naročito prilikom prve posete ovim krajevima.

Jedno od takvih mesta je i Risi - masiv u samom srcu Tatri, sa stazom koja pravi možda i najbolji presek kroz sve ono što Visoke Tatre imaju da ponude namernicima: šume, stene, jezera, vidikovce, vodopade, planinarske domove, dugo pešačenje, lagane tehničke detalje i na sve to - dva vrha u dve države.

Teško da se na jednoj pravoj planinarskoj akciji može poželeti još nešto.

Stolovima u pohode

U poređenju sa turistički popularnim destinacijama na istoku i zapadu, planine centralne Srbije često ostaju u drugom planu. Dok će i najslabije informisan prolaznik umeti da nabroji više toponima uz istočne i zapadne granice, planine više povučene u unutrašnjost od najznačajnijih puteva manje su poznate čak i u širim krugovima ljubitelja prirode.

Među ta nepravedno zapostavljena odredišta ubrajaju se i planine oko reke Ibar, koje bi se po mnogo čemu mogle svrstati među najlepše u Srbiji.

A verovatno najbolje mesto za početak istraživanja ovog kraja su Stolovi - planina narcisa, konja i osunčanih livada.

Đeravica: Bivši najviši vrh Srbije

Na Đeravicu, drugi vrh po visini u čitavom vencu Prokletija, planinari iz Srbije najčešće pristupaju od crnogorskih katuna, najdužim i najtežim mogućim putem, iz razloga koji su sve osim planinarski. Možda je to nekada bio samo planinski vrh, ali danas je pre svega politički simbol.

Na jednom papiru, država u kojoj se nalazi Đeravica i dalje se zove Srbija. Na drugom, zove se Kosovo.

Zato Đeravica danas privlači mnoge koji osim čisto planinarskih gaje i drugačije, prizemnije motive. Nekima je od uspešnog izlaska na vrh bitnije da razviju zastavu ili ispišu nacionalističku poruku u knjizi uspona ili na betonskom stubu koji označava najvišu tačku.

A na terenu, tamna krševita brda ne poznaju nacionalne distinkcije. Ali, malo koji pohodnik ume da se mentalno izmesti dovoljno da ih tako i posmatra...

Bilten Putnik, leto 2023.

I ove godine leto malo kasni za kalendarom... Ali, kad su već stale dosadne kiše koje su natopile skoro ceo jun, za smenu godišnjih doba čekao se samo bilten Putnik.

Izgleda da ovo proleće nije bilo toliko inspirativno za putopisce, pa ovaj broj elektronskog glasila Planinarskog saveza Vojvodine em što je kasnio nekoliko dana em što je po obimu manji od nekoliko poslednjih brojeva...

Iskreno, za ovaj broj nisam ni planirao da šaljem nešto od priloga. Naravno, planinarilo se kao i obično, ali pošto gledam da bar za Putnik pišem o mestima koja nisu toliko u fokusu domaćih planinara činilo mi se nekako suviše passé da objavljujem tekstove o turama na mnogima dobro poznatoj Šar planini ili Atlasu koji možda zvuči kao egzotična destinacija ali ga godišnje poseti sigurno nekoliko stotina planinara iz Srbije i regiona, a neki su i pisali o njemu poslednjih godina...

Ipak, nagovoren od strane glavnog i odgovornog urednika Vlade Banića, morao sam da ličnim primerom privučem i druge autore da malo više naoštre olovke - a i da doprinesem kvantitetu - pa tako u novom Putniku možete pročitati čak dva moja teksta...

U nastavku slede stranice Putnika sa mojim prilozima.

Na ramenima marokanskog titana (Sremske novine, 5.7.2023.)

Članovima rumskog planinarskog kluba "Borkovac" jun 2023. godine obeležila je tura u Maroku, krunisana usponom na najviši vrh severne Afrike - Džebel Tubkal na planini Atlas.

Najveći visokogorski uspeh rumskog kluba (pojedinci su imali i bolje rezultate, ali u organizaciji drugih klubova) zasluženo je privukao pažnju lokalnih i regionalnih medija, među kojima su naravno i Sremske novine. Oduvek sam govorio da čovek može da smatra da je uspeo u životu kad izađe u Sremskim novinama (a da to nije na strani sa čituljama), ali koliko puta su rumski planinari uspeli u životu polako već prestajem da brojim...

Izvod iz novina sledi u nastavku.

Zahvaljujem se Sofiji Belotić na čiju inicijativu se moj tekst našao i u najtiražnijem listu Srema, kao i na tome što ga je redigovala i skratila po meri prosečnog čitaoca, da se baš ne pretvori u feljton...

Kao i obično, integralnu verziju sa mnogo više fotografija možete pročitati na blogu, na sledećoj adresi: https://www.perpetuummobile.blog/2023/06/visoki-atlas.html

Do nekog sledećeg uspeha u životu.