Šar planina: Titov vrh

U današnje vreme sveopšte popularizacije i komercijalizacije aktivnosti u prirodi, retke su planine koje nas još uvek podsećaju na pravu avanturu, a da ne moramo da pređemo pola sveta da bismo došli do njih.

Jedno od takvih mesta je Šar planina, čije ime je praktično sinonim za nepregledna prostranstva koja ne pružaju gostoprimstvo svakome, ali koja će dovoljno odvažnima otvoriti vrata u svet prepun surove lepote kakve je sve manje u nama bliskim predelima...

Bilten Putnik, proleće 2023.

Čitaoci biltena Putnik znaju da godišnja doba ne mogu da se smene dok ne izađe novi broj ovog glasila Planinarskog saveza Vojvodine, a ove godine zima je to shvatila doslovno i umesto sunca poslala sneg za početak aprila... Ali sad kad je novi broj pred nama proleće može konačno da počne!

Novi Putnik po običaju donosi planinarske i druge priče iz prirode sa svih meridijana, a iako je ovo prolećno izdanje malo manje obimno nego nekoliko prethodnih kvalitet priloga je i dalje na istom nivou.

Između ostalog, u novom broju čitajte i moj tekst o februarskoj turici na Lefkadi čiji pravi prolećni ambijent može da posluži kao privremena kompenzacija za ova obrnuta godišnja doba napolju. U nastavku sledi izvod iz Putnika.

Uživajte.

U drugom planu Homolja: Sumorovac

Na prostoru punom zanimljivih planinarskih staza poput Homoljskih planina, normalno je da neki vrhovi budu popularniji od drugih.

Mnogo je faktora koji odlučuju o tome, pa je tako pristupačni i atraktivni Mali Vukan praktično sinonim za Homoljske planine dok se na obližnji Veliki Vukan ide srazmerno ređe, lako dostupni Ježevac daleko  je posećeniji od dosta uzbudljivijeg ali pomalo zavučenog Vranja, istočniji vrhovi poput Zdravče i Kupinove glave (sa kojih se pružaju možda i najlepši pogledi na cele masive Homolja i Kučaja) predstavljaju pravu egzotiku u izleničkim krugovima, a izmešteni Oman (iliti Čoka Drmoksa) toliko je van svih glavnih ruta da većina planinara ni ne zna da je to zapravo najviši vrh Homoljskih planina...

Iza svakog vrha čije ime je urezano duboko u kolektivnu svest planinara stoji bar još jedan čiji pomen većini ne znači ništa, a koji namerniku može da pruži jednako lep doživljaj.

Jedan od tih vrhova iz drugog plana Homolja je i Sumorovac - zanemaren, potcenjen, ali ništa manje vredan obilaska nego neki drugi vrhovi u njegovoj okolini.

Mečki na rupu: Inđija trejl #5

Dvanaest godina nakon prvih treking takmičenja u Srbiji, oni koji prate ovu priču od samih početaka mogu da primete dve stvari.

Prva je da su ovakva planinarska takmičenja definitivno zaživela i kod nas, pa tako pored dve zvanične treking lige imamo i sve više planinarskih maratona, ultramaratona, trejl i skajraning trka, sve češće se pojavljuju neki novi organizatori na nekim novim lokacijama, i svaka od tih novih trka obično privuče više učesnika nego što ih je bilo na najposećenijim kolima treking lige pre nekoliko godina.

Druga je da, paradoksalno, sam treking u svom izvornom obliku u kom je i prvi put prenet u Srbiju (takmičenja na postojećim markiranim planinarskim stazama sa orijentacijom uz pomoć štampane karte) ipak nije uspeo da se održi, pa se i današnji treking u Srbiji pre može nazvati klasičnim trejlom, jer niti se takmičenja više održavaju na postojećim stazama niti se iko više oslanja na kartu u eri u kojoj su GPS trekovi i privremene markacije postali nezaobilazni sastavni deo trka u prirodi.

Očigledno iz tog razloga i dojučerašnja Treking liga Srbije od sezone 2023. nosi i odrednicu trejl u svom punom nazivu, ali to ne znači i da se u smislu takmičenja promenilo mnogo toga.

Naprotiv, visoki standardi po kojima pamtimo neke ranije trke kao izuzetke od proseka danas su uobičajeni. Nema više organizacije po principu "lako ćemo" i uz pomoć štapa i kanapa, više ne može da se desi da neko za uplaćenu kotizaciju ostane gladan i žedan na stazi, može da se izgubi samo neko ko baš ne gleda kuda ide, i generalno se stiče utisak da treking i trejl takmičenja više nećemo pamtiti po dobroj markaciji i okrepi (ili nedostacima istih) nego baš po onom po čemu bi i trebalo - stazama.

A napraviti atraktivne staze u ravnom delu Srema koji na papiru deluje kao jedan od najdosadnijih mogućih poligona za trčanje u prirodi samo po sebi je uspeh, koji planinarski klub Železničar Inđija postiže već petu godinu zaredom.

"Međunarodni dan planinara", 7. mart

 

Poslednjih nekoliko godina na društvenim mrežama se mogu primetiti razne objave povodom "međunarodnog dana planinara" koji se navodno obeležava 7. marta.

Kao i kod većine viralnih pojava na internetu nemoguće je utvrditi odakle potiče ovaj podatak, ali je zato moguće i vrlo lako proveriti da nijedna relevantna institucija iz oblasti planinarstva nema tačno određen datum posvećen planinarima, kako u svetu tako i kod nas.

U čitavom svetu postoje dva datuma posvećena planinama.

Japanci obeležavaju Dan planina (山の日) 11. avgusta, kao neradni praznik kada se organizuju masovni planinarski izleti za celu populaciju, u svrhe promocije planina i prirode Japana.

Na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 11. decembar za Međunarodni dan planina, sa ciljem podizanja globalne svesti o značaju planina i ukazivanja na probleme sa kojima se suočavaju planinske oblasti, prvenstveno usled negativnog ljudskog delovanja.

Osim ova dva praznika, na određenom broju američkih univerziteta svake godine se održava takozvani "Dan planina" ("Mountain Day"), kada umesto na predavanja studenti organizovano odlaze na planinarenje. Ali, ovaj "Dan planina" ne pada na isti datum svake godine niti ga različiti univerziteti realizuju u isto vreme, pa tako i ne može da se nazove praznikom u pravom smislu reči, već pre samo lepom tradicijom.

Planinari celog sveta, još uvek, nemaju svoj dan nigde osim u objavama na društvenim mrežama.

Ali, to naravno ne sprečava nikoga da slavi šta želi, i kad želi.

Pravi planinari će ionako svaki dan iskoristiti na pravi način. Bio međunarodni ili ne.