Ipsarion - kruna Tasosa

Ogromnoj većini putnika izbor odredišta za letovanje obično ne zavisi od blizine atraktivnih planinarskih staza, ali je mnogima to uvek dobrodošao dodatak, ako već ne i presudni faktor u planiranju odmora. A ako je neko i sumnjao u to, potpisnik ovih redova spada u ove druge.

Tasos, najsevernije od velikih grčkih ostrva, iz mnogo razloga je omiljeno letovalište za turiste iz Srbije. Osim tradicionalno toplog grčkog gostoprimstva, slikovitih plaža i jagnjetine koju mnogi smatraju najboljom u Evropi, Tasos je i ostrvska destinacija u Grčkoj najbliža Srbiji - mada se, istini za volju, ne može nazvati baš i budžetskim letovalištem kao neka druga grčka mesta.

Pored svih primorskih sadržaja koje ima da ponudi posetiocima, Tasos je i vrlo brdovito ostrvo, sa vrhovima koji dostižu više od hiljadu metara nadmorske visine, među kojima se najviši greben Ipsarion izdiže kao kruna nad egejskim obalama.

Za prave ljubitelje planina i pešačenja, staze Ipsariona su nešto što bi neizbežno trebalo posetiti na Tasosu. A kad je već tamo, zašto ne bismo odvojili bar jedan dan za njegove lepote...

Bilten Putnik, jesen 2024.

 

Smena godišnjih doba znači i novi broj biltena Putnik, elektronskog medijskog sredstva za promociju planinarstva, sportova na otvorenom i aktivnog boravka u prirodi, u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine i pod uredničkom palicom neumornog Vlade Banića.

 

Jesenji broj malo kasni za kalendarom, ali ako će jesen biti ovako slinava kao njena prva nedelja možda bi bilo bolje da je i ona još malo zakasnila...

Ali, za prekraćivanje vremena u danima kad se ne može u prirodu sad imamo Putnik, i u njemu 26 novih tekstova iz pera 15 priređivača, sa minimum 3 kontinenta. Među njima i jedan moj prilog (namerno neću više da šaljem redakciji više od toga jer treba dati šansu i nekim novim autorima), o letošnjem prelasku transverzale "Čika Duškove rajačke staze" u cugu.

Uživajte!

Tupižnica - skrajnuti dragulj istočne Srbije

Pored Rtnja i Stare planine, čija gravitacija privlači ne samo planinare već i one koji o prirodi ne znaju skoro ništa, mnoge planine u istočnoj Srbiji ostaju u drugom planu, skrajnute i zapostavljene.

Jedno od takvih mesta je i Tupižnica, ostrvska planina tačno između ova dva gorostasa.

 

Iako je iskusnijim ljubiteljima prirode dobro poznata, stiče se utisak da joj manje posvećeni namernici ne pridaju pažnju koju zavređuje. A lepe planinarske staze, raznovrsni tereni i izuzetni vidikovci Tupižnice imaju praktično sve što je potrebno za jedan ispunjen planinarski izlet...

U prokletim planinama Grbaje: Karaula i Karanfil Ljuljaševića - dva lica jedne planine

U Crnoj Gori postoji izreka: "Sve planine na jednu stranu, Prokletije na drugu".

Najviši masiv venca Dinarida je kosmos za sebe, sa toliko kontrasta da izmiče svakoj definiciji. Prokletije su i surovi kameni visovi i široke zelene livade, Prokletije su i guste šume i goli krševiti vrhovi, Prokletije su i vertikalne, teško savladive litice, i pitomi vidikovci, i nepregledna bespuća koja se za tri života ne mogu upoznati do kraja.

Dolina Grbaje (ili Grebaje), jezičak Crne Gore isplažen od Gusinja skroz do Albanije, možda je i najbolje mesto za prvi (drugi, treći) susret sa mnogim licima Prokletija - sa zapadne strane izlvija se pitomi greben Volušnice, Talijanke i Popadije, sa istočne se izdiže strahotni, naizgled neprobojni zid Karanfila - dva dijametralno suprotna sveta fascinantna svaki za sebe, koji tek zajedno čine jedinstvenu sliku...

Stara planina 3 u 1: Midžor, Dupljak i Babin zub u jednom danu

Kao jedan od najvećih planinskih masiva Srbije, Stara planina je prepuna staza za svačiji planinarski ukus, od laganih šetnji od par sati pogodnih za svakoga do napornih celodnevnih tura namenjenih samo najistrajnijima.

Uspon na Midžor (2169 m.n.v.), najviši vrh srpskog dela Stare planine, mogao bi se svrstati negde između ove dve krajnosti - iako i najlakša varijanta staze sa šesnaest kilometara dužine u oba smera i preko sedamsto metara uspona nije za potcenjivanje u kondicionom smislu, široki put do vrha bez ikakvih tehničkih detalja dostupan je svima bez obzira na iskustvo i fizičku spremnost, a činjenica da ovaj vrh nosi naslov najvišeg u užoj Srbiji čini ga izuzetno popularnim u svako doba godine.

Najlakša staza do Midžora počinje ispod vrha Babin zub (1758 m.n.v.), koji je uprkos zastrašujućem izgledu iz podnožja takođe moguće popeti vrlo lako i brzo a sa vrha pruža izuzetan pogled na nesvakidašnje stenovite formacije, što ga uz Midžor čini najomiljenijim i najčešće penjanim staroplaninskim vrhom.

Manje poznat, i daleko manje posećen, je vrh Dupljak (2033 m.n.v.), drugi po visini nakon Midžora - izolovaniji, strmiji, stenovitiji, i zbog svega toga često zapostavljen od strane prosečnih izletnika. Međutim, upravo to što se do Dupljaka treba malo više pomučiti, na vrhu nema gužve, a pogledi su bar jednako lepi kao sa Midžora, čini ga apsolutno vrednim skretanja sa staze.

Spajanje sva tri ova vrha u jednu stazu daje celovitu sliku ovog dela Stare planine, možda najpitomijeg i najuređenijeg, ali nikako i dosadnog kakvim ga smatraju mnogi planinarski elitisti. Ova staza definitivno nije za svakog, ali će dovoljno blesavima da se odvaže na takav poduhvat pružiti planinarski ugođaj kakav se retko gde može doživeti...