2025

Međunarodni dan planina 2024.

Međunarodni dan planina obeležava se svakog 11. decembra od 2003. godine, prema odluci Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization - FAO), sa ciljem podizanja globalne svesti o značaju planina i ukazivanja na izazove sa kojima se suočavaju planinske oblasti.

Svake godine Međunarodni dan planina posvećen je drugoj temi vezanoj za planine, a tema za 2024. godinu je "Mountain solutions for a sustainable future – innovation, adaptation and youth", to jest - "Planinska rešenja za održivu budućnost - inovacija, adaptacija i mladost".

U Srbiji se Međunarodni dan planina još uvek ne obeležava zvanično, ni pod okriljem Organizacije Ujedinjenih nacija niti pod bilo kojom drugom relevantnom institucijom koja se bavi planinama ili zaštitom prirode.

Sve nezvanične objave na ovaj datum se već godinama svode se na prazne floskule na temu planina i planinarstva u najopštijem smislu, bez osvrta na aktuelne godišnje teme ili osnovnu ideju FAO, iako je i ovogodišnja tema Međunarodnog dana planina itekako primenljiva na prilike u Srbiji - u trenutku kad je budućnost mnogih planina Srbije potpuno neizvesna a ne održiva, inovacije u gazdovanju planinskim oblastima odavno ne postoje, adaptacije se svode na banalnu uzrupaciju prirode, a o mladosti dovoljno govori podatak da je od skoro 20.000 registrovanih članova planinarskih udruženja u sklopu Planinarskog saveza Srbije jedva 10% mlađih od 20 godina...

Štaviše, Srbija je poslednjih godina neslavan primer države u kojoj ne nestaju samo šume i obradivo zemljište, već i planine - i to bukvalno! Neka od mesta u prirodi Srbije koja se suočavaju sa najvećim problemima poznata su i najširoj javnosti, ne samo planinarima, ali gotovo da ne postoji planina u Srbiji na kojoj nije prisutan neki vid devastacije.

Prirodi Srbije očajnički su potrebna rešenja za održivu budućnost, ali u ovom trenutku planovi postoje samo za njenu dalju eksploataciju. Da bi se moglo dugoročno razmišljati o očuvanju postojećih i obnovi narušenih prirodnih resursa, neophodno je prvo stvoriti svest da planine (a naročito planine Srbije) nisu večite i nepromenljive, već naprotiv - vrlo ugrožene.

U takvoj atmosferi, isprazna čestitanja i ritualni odlasci u prirodu bez dubljeg povoda - i pogotovo bez osvrta na konkretne teme i pitanja koja postavlja Međunarodni dan planina - nemaju apsolutno nikakvog značaja.

Kada kao organizovano društvo počnemo da pravimo realne i smislene korake ka zaštiti i revitalizaciji prirode, onda možemo početi i da razmišljamo o čestitkama. Ali taj dan je još uvek jako daleko...

Morski psi i psi rata: "Kuća mora" u Beču

Jedan javni prostor čini mnogo faktora - pre svega njegova namena i sadržaj, ali i njegov istorijat i pečat koji na njemu ostavljaju sadašnji i bivši korisnici.

Među bukvalno stotinama muzeja, galerija i izložbenih prostora najraznovrsnije tematike u Beču, od kojih se neki ubrajaju u najpoznatije i najposećenije u svetu, neki se izdvajaju po čistoj bizarnosti sastavnih delova koji ih čine celinom.

Jedno od takvih mesta je i "Kuća mora" (Haus des Meeres): javni akvarijum i terarijum smešten u nekadašnjem objektu protivvazdušne odbrane iz II svetskog rata - u kom se može videti mnoštvo morskih stvorenja iz čitavog sveta, ali i eksponati iz vremena izgradnje i njegove prvobitne funkcije - vojni i civilni predmeti i najrazličitija nacistička memorabilija!

Uprkos tome što nije široko poznata van granica Austrije, zadivljujuća prirodnjačka postavka, ali i jednako fascinantna pozadinska priča same građevine u kojoj se ona nalazi čine "Kuću mora" jednom od najzanimljivijih i najposećenijih atrakcija Beča.

Najveća nepoznata bitka II svetskog rata: Batina, 80 godina kasnije

Uloga Jugoslavije u II svetskom ratu možda nije bila zaista velika u globalnim okvirima, ali se njen objektivni značaj za konačnu pobedu saveznika na evropskom tlu ne može osporiti.

Ipak, u savremenoj političkoj klimi bivših jugoslovenskih republika istorija narodnooslobodilačke borbe odavno je tabu tema, i za taj deo istorije koji je do pre nekoliko decenija bio neizostavan deo školskog kurikuluma danas više nema mesta u udžbenicima, uglavnom usled preovlađujućeg komunističkog opredeljenja Titovih partizana koje se ne uklapa u današnje nacionalističke narative.

Ali, i u vreme kada se o najčuvenijim događajima NOR-a učilo čak i u nižim razredima osnovne škole, neke bitke su takođe ostajale u senci drugih. Tako je iza svake bitke praktično mitoloških razmera koju je morao da zna svaki pionir (Kadinjača, Neretva, Sutjeska, Drvar, oslobođenje Beograda, Sremski front) još nebrojeno mnogo dešavanja ostalo u zapećku istorije.

Podatak da je među tim nepoznatim i zaboravljenim bitkama II svetskog rata na teritoriji Jugoslavije ostala i jedna od najvećih bitaka ikad vođenih na ovim prostorima - Batinska bitka...

Mračni turizam: Ples Zalonga

Mračni turizam relativno je nov fenomen, prvi put opisan sredinom devedesetih godina prošlog veka, fokusiran na mesta povezana sa smrću i velikim tragedijama: poprišta krvavih bitaka, gubilišta, mučilišta, groblja i grobnice...

 

Glavna odlika lokaliteta koji se obično označavaju kao odredišta mračnog turizma je to što, za razliku od klasičnih turističkih destinacija, primoravaju posetioce da se aktivno suoče sa strahotama ljudske situacije i, posredno, sopstvenom prolaznošću.

Planina Zalongo na zapadu Grčke mogla bi biti poznata po mnogo čemu - antičkim ruinama, slikovitim selima, starim manastirima, prelepim pogledima na čitav Epir i obale Jonskog mora od Parge do Preveze - ali umesto svega toga ovu malenu planinu obeležila je jedna od jezivijih crtica grčke istorije - "Ples Zalonga"...