4. 1. 2023.

Krletova staza - Nova memorijalna staza na Fruškoj gori


Šetajući planinarskim stazama, retko kad se zapitamo kako one nastaju i zašto naše omiljene maršrute izgledaju baš tako kako izgledaju. Dok iza većine planinskih terena stoji mnoštvo entuzijasta koji ih uređuju i održavaju, retki su pojedinci bez čijeg doprinosa mnoga mesta koja uzimamo zdravo za gotovo ne bi ni postojala u svom današnjem obliku.

Jedan od takvih pojedinaca je bio i Svetozar Kokić Krle.

Izletišta oko manastira Beočin, Pavlasov čot, Brankovac, dolina Dumbovačkog potoka, gotovo da ne postoji lokalitet u okolini Beočina na kom Krle nije ostavio neizbrisiv trag svojim delovanjem. Međutim, mesto za koje se njegovo ime najčešće vezuje je izletište Rim i šumska kuća u vlasništvu beočinske Šumske zajednice, koju su zajedno vodili Krle i njegova supruga Sonja Kokić.

Svetozar Kokić Krle napustio nas je prošle godine, nakon kraće bolesti koja je digla na noge planinare u Vojvodini i šire, koji ipak nisu uspeli da pomognu dragom kolegi da pobedi u toj bici...

Memorijalna Krletova staza, otvorena početkom decembra, najbolji je način na koji su planinari mogli da mu se oduže za sve što je učinio za Frušku goru.

31. 12. 2022.

Novogodišnji Bilten Putnik (zima 2022/2023)


Došlo je polako i vreme da se oprostimo od 2022... Bila je ovo jedna blago konfuzna godina, puna iznenađenja i neočekivanih obrta, što nas ipak nije sprečilo da uživamo u svakom trenutku koji smo mogli da iskoristimo.

U prilog svemu tome ide i neka moja lična statistika za godinu na izmaku, koja broji 42 planinska vrha (bukvalno prosek na nivou poslednjih nekoliko godina), od čega samo tri iznad 2000 metara nadmorske visine (baš slabo), ali i samo oko 650 kilometara pešačenja i trčanja po planinama, računajući i Fruškogorski ultraekstremni maraton (134 km) i Bastionsku transverzalu (70 km)... Šta god ja pričao, fali mi treking i kvalitativno i kvantitativno, ali opet lagao bih ako bih rekao da mi ovogodišnji tempo nije prijao...

U 2022. bilo je trenutaka koje ću sigurno dugo pamtiti, kao i onih koje bih voleo da mogu da zaboravim, ali da mogu verovatno ne bih pokušavao da promenim mnogo toga. U tom smislu, godina kao svaka druga...


I onda kao i svake druge godine, na samom kraju dolazi i bilten Putnik, medijsкo sredstvo za promociju planinarstva, ostalih sportova na otvorenom i svega što ima veze sa aкtivnim boravкom u prirodi. Kao šlag na tortu ili prosto kao apendiks, zavisi od toga kako gledamo na celu godinu.

A kao i obično, u Putniku je i jedan moj tekst, ovog puta o Kajmakčalanu, koji možda nije bio među najčitanijima ove godine ali je definitivno jedan od tekstova koji je izazvao najpozitivnije reakcije čitalaca. (Ako nekoga to interesuje, najčitaniji tekst iz 2022. godine je Rtanj na teži način: Sitna stena i Super sever).

U nastavku sledi izvod iz Putnika. Uživajte.

8. 12. 2022.

Na planini, na Jelici... (jesenje impresije)


Jugozapadnim obodom Čačanske kotline, kao prirodna granica između Šumadije i starovlaških planina, prostire se planina Jelica. Na prvi pogled neupečatljiv šumoviti greben u senci mnogo poznatijih Kablara i Ovčara, Jelica je čuvenija po četničkim pesmama nego kao planinarska destinacija, ali u krugovima ljubitelja prirode zaslužuje mnogo jaču reputaciju od toga.

Jelica nije planina superlativa, ali ima praktično sve što bi se moglo poželeti na jednom planinarskom izletu: šume, stene, vidikovce, lagane i zahtevne, markirane i nemarkirane staze, i mnogo jedinstvenih mikrolokacija kakve postoje samo ovde i nigde drugde...

29. 11. 2022.

Zamak Korvina u Hunedoari


U turističkom smislu, susedna Rumunija bi se mogla bez mnogo razmišljanja nazvati jednom od najpotcenjenijih država Evrope. Planinska prostranstva, primorske destinacije i lepo uređeni gradovi čine je idealnim izborom kako za ljubitelje aktivnosti na otvorenom tako i za klasične izletnike koji traže nešto malo drugačije od najočiglednijih "mainstream" atrakcija.

Jedna od specifičnosti turističke ponude Rumunije su i dvorci Transilvanije, monumentalna zdanja fortifikacione arhitekture karakterističnog gotičkog oblikovanja, koja se po mnogo čemu mogu meriti sa daleko poznatijim dvorcima Bavarske, Loare...

Svaki od preko pedeset transilvanijskih dvoraca zanimljiv je na svoj način, ali ako bi se nabrajalo samo nekoliko onih koji se posebno ističu lepotom, veličinom i utiskom koji ostavljaju u samom vrhu te liste morao bi se naći i zamak Korvina u Hunedoari.