Famagusta i Varoša: Prava priča o kiparskom gradu duhova

"Ne smem da vozim dalje", kaže mister Džon. "Prošli put su rekli da će mi oduzeti autobus".

Ničija zemlja između severnog i južnog dela Kipra počinje običnim makadamskim putem koji se nastavlja na kraj ulice u selu po imenu Derinija. Stotinak metara dalje, šiblje okružuje urušenu kuću iza koje izranja metalni toranj sa osmatračnicom pod zastavom Ujedinjenih nacija. Dalje ka severu širi se pusta ravnica, s jedne strane ograničena morem a sa druge monolitnim sivilom u čijoj silueti prepoznajemo nešto što je nekada bilo grad.

"Dok nisu otvorili granicu, ovo je bilo mesto odakle se najbolje videla Varoša", priča na gramatički ispravnom engleskom, ali sa preteškim grčkim akcentom. "A ako bismo prišli samo malo bliže, mogli bismo videti kuću u kojoj sam odrastao. Ali ovog puta nećemo ići dalje, jer želim da zadržim svoj autobus, ali zato sad možemo da uđemo u Varošu".

Vrata Varoše, najpoznatijeg mediteranskog grada duhova, od pre nekoliko godina otvorena su za posetioce.

Ne i za povratak njegovih nekadašnjih stanovnika, koji na to čekaju više od pola veka. Oni su dobrodošli isključivo pod istim uslovima kao i svi ostali - da prošetaju kroz par raščišćenih ulica sa novim asfaltom i posmatraju nekada najpopularnije kiparsko letovalište samo kao oronulu vremensku kapsulu.

Mnogi radije biraju da se ne vraćaju uopšte. Mister Džon je odabrao da turistima priča, kako sam kaže "pravu priču o Famagusti i Varoši", kao neko za koga te prazne ruine nisu samo betonske kulise već mesta sa istorijom i autentičnim duhom, koji on tako održava živim...

Bilten Putnik, leto 2026. - za kraj jedne ere...

Planinarsko-turistička revija Putnik prvi put je objavljena 1940. godine u Novom Sadu, kao "organ za propagandu planinarstva i turizma u Kraljevini Jugoslaviji". Ovakav Putnik nije trajao dugo i nije ostavio dubljeg traga u istoriji žurnalistike, ali je značajan po tome što je 1998. godine Planinarski savez Vojvodine odlučio da svoje tada novopokrenuto glasilo nazove po ovoj međuratnoj publikaciji.

Ovogodišnji letnji broj biltena Putnik (poslednjih godina sa podnaslovom "medijsko sredstvo za promociju planinarstva, ostalih sportova na otvorenom i svega što ima veze sa aktivnim boravkom u prirodi") ukupno je 134. po redu, i sa 104 stranice najobimniji je od svih Putnika do sada!

Za ovaj rekord postoji i poseban povod: ovaj letnji Putnik poslednji je redovni broj u realizaciji glavnog i odgovornog urednika Vlade Banića, koji posle dvanaest godina na ovoj poziciji odlazi u više nego zasluženu uredničku penziju, ali tek posle jesenjeg broja koji će zapravo biti kompilacija najboljih tekstova iz svih Putnika za vreme njegovog mandata.

Pozivu da svojim prilozima uveličaju ovu priliku odazvalo se više od dvadeset autora sa skoro četrdeset članaka, među kojima su se našli i tri moja teksta, koje prenosim u nastavku.

Niski vrhovi i male tajne Rtnja: Golema Porica, Zvečana propast, Stenje, Baba

Ma koliko Rtanj bio jedna od najpopularnijih planina u Srbiji, ogromna većina izletnika ga i dalje doživljava površno i jednodimenzionalno.

Rtanj niti ima oblik pravilne piramide, niti ima samo jedan vrh, niti se do tog vrha može doći samo sa dve strane, kao što mnogi ozbiljno veruju.

Rtanj se zapravo sastoji od dva grebena: višeg koji se pruža u pravcu istok-zapad, na kom se nalazi i njegov najviši vrh Šiljak, i nižeg koji se približno u pravcu juga spušta ka Sokobanji, a koji čak i mnogi iskusniji planinari često potpuno ignorišu. A upravo taj niži greben Rtnja krije neke od najzanimljivijih stvari koje se mogu videti na ovoj planini.

Smaragd Egeja: Šta sve možeš na Tasosu za nekoliko dana (kratki vodič)

Kao najsevernije od velikih ostrva Grčke, Tasos je grčko ostrvo najbliže Srbiji i jedno od najomiljenijih letovališta turista iz ovih krajeva u Grčkoj.

Ovaj status Tasos nije stekao samo zbog blizine i pristupačnosti - izbalansiran spoj prirodnih i stvorenih vrednosti čini ovo ostrvo zaista vrednim posete, toliko da je u 2024. godini proglašeno jednim od najboljih turističkih regiona u čitavoj Evropi, a o odnosu koji sami Grci imaju prema Tasosu dovoljno govori to što ga često nazivaju "smaragdom Egeja".

Raznovrsni sadržaji, čiste i uređene plaže, živopisni stari gradovi, ušuškana planinska sela, mnogobrojna arheološka nalazišta, istorijski spomenici raznih epoha, gastronomski specijaliteti, sve ovo svrstava Tasos na listu objektivno najatraktivnijih destinacija u Grčkoj, podjednako privlačnim ljubiteljima aktivnog i pasivnog odmora.

Da bi se upoznale sve lepote ovog ostrva jedan prosečan godišnji odmor od desetak dana svakako nije dovoljan, ali i za toliko vremena može se napraviti lep presek kroz ono što Tasos ima da ponudi namernicima...

Skriveni biseri Slovačke: Zamak Šomoška i Kameni vodopad

Sa zamkovima i dvorcima tradicionalno asociramo neke države zapadne Evrope, dok na neke druge zemlje jednako bogate sličnim građevinama često ni ne pomišljamo u tom kontekstu.

Sa više od 180 zamkova, oko 425 dvoraca i još oko 120 ruina, Slovačka drži prvo mesto u svetu po broju ovakvih arhitektonskih spomenika po glavi stanovnika!

Zamak Šomoška na samoj granici sa Mađarskom nije ni najveći ni najlepši, ali jeste jedan od najposećenijih zamkova u Slovačkoj, a još lakše je dostupan iz Mađarske. Ali, s obzirom na to da se ne nalazi blizu glavnih puteva, u širim krugovima je praktično nepoznat, i putnici koji iz Mađarske ulaze u istočni deo Slovačke nesvesno ga zaobilaze.

Međutim, zamak sam po sebi vredi videti, a njegova okolina krije i neke prirodne znamenitosti kakve se ne mogu videti nigde drugde, i Šomoška itekako zaslužuje da se zbog nje malo skrene s puta.

Slovačka zemlja čuda: Niske Tatre

Kada je reč o destinacijama za planinarenje u centralnoj Evropi, mnogima prva asocijacija na to verovatno neće biti Slovačka.

Ali, pravi poznavaoci prirode znaju da ova država može da se pohvali nekim od najatraktivnijih planinskih terena na starom kontinentu, među kojima su i Visoke Tatre - najviši deo čitavog lanca Karpata. Sa više od dvesta vrhova iznad dve hiljade metara nadmorske visine, dramatičnih litica i surove planinske klime, Visoke Tatre su masiv vredan strahopoštovanja, koji u svojoj senci ostavlja mnoge druge prirodne lepote u okruženju.

Za one koji gledaju sa strane, u drugom planu iza Visokih stoje Niske Tatre - niži, pitomiji, ali ništa manje respektabilan venac.

Sami Slovaci ipak cene Niske Tatre možda i više od Visokih, a o tome svedoči i nezvanični nadimak kojim vole da nazivaju ove planine - Rozprávková krajina na Slovensku, "slovačka zemlja čuda"...

Druga strana Zlatibora: Greben Čigote

Retko koja planina, ne samo u Srbiji već i u dosta širem okruženju, istovremeno je i precenjena i potcenjena kao Zlatibor.

Kod većine, prva asocijacija na Zlatibor svakako je istoimeni grad kao glavni turistički centar planine, pretrpan sadržajima i urbanizovan do te mere da je u srpski jezik poslednjih godina uveo termin "zlatiborizacija" koji upravo označava preterano i nepotrebno uređivanje planinskih destinacija. Broj posetilaca Zlatibora kao naseljenog mesta značajno nadilazi njegovu realnu atraktivnost, ali i pored toga gostiju je iz godine u godinu sve više, a skupi hoteli, restorani i kockarnice za mnoge predstavljaju svojevrsne statusne simbole.

Sa druge strane, samo par kilometara van centra okovanog u beton i staklo šire se predeli očuvane prirode do kojih ogromna većina gostiju Zlatibora nikad ne dopire, čak ni na sveprisutnim kvadovima.

Ali, prirodu Zlatibora potcenjuju i planinari, često poistovećujući čitavu planinu sa urbanizovanim centrom i smatrajući da u njegovoj okolini nije ostalo ništa vredno za videti.

A istina je da pravi Zlatibor ima toliko toga da pruži ljubiteljima prirode, i to ne u nekim zavučenim i skrivenim krajevima nego praktično odmah van naselja...

Bilten Putnik, proleće 2026.

Proleće je stiglo samo u kalendaru i još uvek nije vreme za pakovanje toplijih jakni, dubokih cipela i kabanica.

Ali zato je stigao prolećni bilten Putnik, a to može da znači dve stvari: 1) možda će za njim stići i pravo proleće, i 2) ako i ne stigne uskoro, bar imamo čime da se zanimamo dok ne prođe ovo slinavo vreme napolju.

Osim toga što ponovo pozdravljam čitaoce sa pozicije lutke sa naslovne strane, unutar virtuelnih korica našlo se i nekoliko mojih tekstova, koje prenosim u nastavku.

Prestonica slovenačkih Alpa: Šta sve možeš u Kranju za jedan vikend

Koliko god se Slovenija sve više kotirala na listama najprimamljivijih destinacija Evrope, toliko je ova država na razmeđi Balkana i srednje Evrope još uvek puna mesta koja turisti tek treba da otkriju, među koja bi se mogao svrstati i jedan od njenih najznačajnijih gradova - Kranj.

Povoljan položaj u središtu plodne Ljubljanske kotline, na ušću reke Kokre u Savu, uslovio je neometan razvoj Kranja više od hiljadu i po godina u kontinuitetu, a pozicija tačno između visokih venaca Julijskih i Kamniško-Savinjskih Alpa i Karavanki dala mu je nadimak "prestonica slovenačkih Alpa". Današnji Kranj predstavlja jedan savremen industrijski centar sa ljupkim starim jezgrom punim zanimljivosti, u kojem vreme kao da je stalo pre više vekova.

Pa opet, sve ovo očigledno nije dovoljno da učvrsti Kranj kao istaknutu tačku na turističkim mapama, pa ga zato mnogi portali nazivaju i "najbolje čuvanom tajnom Evrope". Kranj ipak nije nikakva tajna, već jedan otvoren i gostoljubiv grad, ali stiče se utisak i da zavređuje više pažnje nego što mu poklanjaju putnici koji ga najčešće samo prolaze na putu ka Ljubljani ili Bledu, između kojih se nalazi tačno na pola puta.

Mada bi se njegovoj okolini, naročito alpskim vrhovima, moglo posvetiti dosta vremena, za obilazak samog Kranja sasvim je dovoljan jedan vikend. Šta se sve za to vreme može videti u ovom gradu?

Izmeštanje spomenika "Kipovi" (Irig-Ruma)

Prošle nedelje je relativno neopaženo prošla vest da je skupština opštine Irig uz saglasnost Ministarstva kulture donela odluku o izmeštanju spomenika "Kipovi", u sklopu projekta izgradnje brze saobraćajnice Ruma - Novi Sad, čija trasa prolazi neposredno uz same spomenike.

Nova lokacija nije poznata, ali je u tom smislu potrebno istaći da je najvažnija karakteristika ovih spomenika upravo sadašnja lokacija.

Višegrad, na Dunavu

Pedesetak kilometara severno od Budimpešte, Dunav koji dotle teče uglavnom pravcem zapad-istok počinje da skreće širokim lukom ka jugu, ali pre toga pravi u suprotnom smeru jednu manju ali upečatljivu okuku, koju Mađari zovu baš tako - "Dunavska okuka" (Dunakanyar). Na kraju te okuke, a pre širokog luka Dunava, smestio se gradić imena koje nikad ne bismo asocirali sa Mađarskom - Višegrad.

Mađarski Višegrad (Visegrád) na Dunavu malo je mesto, sa nepune dve hiljade stanovnika u nekoliko uličica koje popunjavaju uski pojas ravnice između obale reke i strmih padina brda koje se izdiže oko dvesta metara u visinu.

Međutim, prolazniku će odmah zapasti za oko tragovi njegove slavne prošlosti: rekonstruisana monumentalna gradska kapija nad kojom stražari stamena kula i silueta citadele visoko na brdu.

Ostaci ovih građevina, kao i palate u podnožju brda, svedoče o značaju koji je mađarski Višegrad imao tokom srednjeg veka, kao kraljevski grad o koji su se otimali osvajači i velike sile, na kraju potpuno razoren i izgubljen u izmaglici vremena, ali danas ponovo dostupan javnosti nakon više decenija strpljive obnove koja još uvek traje...

Upornost se isplati: 13. Šidski Novogodišnji maraton

Kažu da je najbitniji preduslov za uspeh - upornost. Ali, šta zaista čini uspeh? I kako uopšte kvantifikovati uspeh kod pojava koje se mogu posmatrati sa više različitih gledišta?

Šidski Novogodišnji maraton, jedna od najspecifičnijih treking/trejl manifestacija na ovim prostorima, održan je tradicionalno 14. januara - prvog dana u godini po Julijanskom kalendaru - i to po trinaesti put!

Ove godine u malo sažetom izdanju, sa samo dve ponuđene staze, na kojima se okušalo nešto više od pedeset učesnika. Ali, baš zbog tih specifičnosti koje ga odlikuju, ono što bi mnogim drugim organizacijama u brojkama naizgled bilo poražavajuće, kod Šidskog maratona zapravo je ogroman uspeh.

Bilten Putnik, zima 2025.

Kraj godine je rezervisan za zimsko izdanje biltena Putnik, elektronskog glasila Planinarskog saveza Vojvodine, taman za prekraćivanje vremena tokom praznika.

Kao i uvek, u novom broju možete pročitati planinarske i putničke priče sa svih meridijana, a za razliku od standardnih putopisa koje obično prilažem u Putniku ovog puta smo odabrali jedan angažovani tekst koji skreće pažnju na jedan slučaj uzurpacije zaštićenih prirodnih dobara koji nikako da prestane da bude aktuelan...

Zato ovog puta neću reći "uživajte", već - uključite se!

Bukulja: Nenametljiva lepota Šumadije

Kad se zagledamo u prirodu, po pravilu nas mesta puna ekstrema i superlativa privlače više od onih malih, nenametljivih sredina, koje gotovo nikad nisu prvi izbor nekoga ko ne živi u njihovoj bližoj okolini.

Ali, svako mesto, neobično ili i previše obično, ima svoj specifični duh koji zaslužuje da se doživi.

U Šumadiji, jedno takvo nenametljivo mesto je Bukulja, planina iznad Aranđelovca o kojoj naizgled kao i da nema šta značajno da se kaže. Bukulja nije ni najviša, ni najatraktivnija, ni najraznovrsnija planina Šumadije, verovatno ni najlepša (mada je to krajnje subjektivno), ali ništa od toga ne znači da je treba i zaobići.

Naprotiv, često nam za promenu upravo takva mesta mogu prijati više nego neke ozbiljnije i zahtevnije staze...

Grad romantizma, filozofa i studenata: Šta sve možeš u Hajdelbergu za jedan dan

U doba sveopšteg nedostatka slobodnog vremena, kratki obilasci gradskih sredina (takozvani city break) postaju sve popularniji način putovanja, a veliki gradovi koji se mogu površno upoznati za kratko vreme beleže sve veći broj posetilaca koji se ne zadržavaju duže od nekoliko dana.

U okruženju velikih gradova punih turističkih atrakcija često se nalaze i neki manji, možda ne dovoljno primamljivi da bi sami po sebi bili cilj namernika izdaleka, ali koji i pored relativno manjeg obima sadržaja itekako zavređuju pažnju.

U Nemačkoj, jedan od takvih manjih - ali ne i manje zanimljivih - gradova je i Hajdelberg, univerzitetski centar u pokrajini Baden-Virtemberg, grad hiljadugodišnje istorije čiji su najznačajniji spomenici sažeti oko starog jezgra površine koja jedva dostiže jedan kvadratni kilometar.

Mada će se putnici iz naših krajeva radije odlučiti za neke bliže ili raznovrsnije urbane sredine, Hajdelberg je praktično idealna city break destinacija: grad koji nema toliko mnogo znamenitosti da se ne bi mogao makar protrčati za jedan dan, a opet sa više nego dovoljno interesantnih prizora koje vredi videti uživo...

Izgubljena umetnost značaka: Kolekcija Slobodana Mijatovića u prostorijama Planinarskog saveza Srbije

U novim službenim prostorijama Planinarskog saveza Srbije u Rtanjskoj 8 u Beogradu između ostalog je izložen i deo kolekcije planinarskih značaka koju je decenijama brižljivo sakupljao Slobodan Mijatović, više od 2000 komada ovih nekada omiljenih suvenira sa planinskih destinacija.

Tri vrha u jednom oblaku: Troglav

Spuštajući se sa severnih obronaka Prokletija ka pitomoj dolini Zapadne Morave, reka Ibar proseca svoj put između krševitih planina čiji se vrhovi izdižu stotinama metara iznad njenih obala.

Od mnoštva planina koje nadvisuju Ibar nekako se najviše ističu Stolovi, sa visokim krstom na vrhu vidljivim iz velike daljine i ostacima moćne tvrđave Maglič, koja dominira krajolikom i vekovima nakon propasti. U tom poslednjem delu klisure pre nego što će Ibar izbiti u mnogo ravnije predele oko Kraljeva, planina Stolovi toliko je upečatljiva da putnici koji prolaze čuvenom magistralom ni ne primećuju da nasuprot njoj, sa one strane reke kojom i ide put, stoji druga planina nešto blažih strmina ali skoro jednake visine.

Planina Troglav zatvara klisuru Ibra sa zapadne strane, smeštena u nizu između Ovčarsko-kablarskih planina i Jelice na severu i Čemerna, Radočela i Golije na jugu.

Tri njena najviša vrha, po kojima je i dobila ime, na prvi pogled ne obećavaju nezaboravnu avanturu, ali do njih vodi neočekivano lepa staza, puna širokih pogleda na skoro sve strane sveta i sa sasvim respektabilnih hiljadu metara ukupnog uspona, za pravi planinarski ugođaj na jednoj od najpotcenjenijih planina Srbije.

Papuk: Jesen na panonskom ostrvu izobilja

Iz pretežno ravničarskog reljefa Slavonije na severoistoku Hrvatske izdiže se grupa planina koje su u davna vremena bile ostrva u Panonskom moru.

Mada bi neko gledajući sa strane mogao da pomisli da je u pitanju jedna planina, geografski je ovaj masiv podeljen na više delova koji čine planine Psunj, Papuk, Krndija i Požeška gora, a po nekima i Dilj, čiji najviši vrh ne dostiže petsto metara nadmorske visine.

Papuk, među slavonskim planinama druga po visini, po mnogo čemu je jedna od najatraktivnijih u čitavoj Hrvatskoj, sa izobiljem planinarskih staza punih zanimljivosti, što istorijskih što prirodnih, koje dolaze do punog izražaja u jesenjem koloritu...

Bilten Putnik, jesen 2025.

Jesen je stigla pre petnaestak dana, a sa smenom godišnjih doba dolazi i novi broj biltena Putnik u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine.

Deluje kao da su se ovog puta planinarski putopisci malo umorili ili im je leto proteklo bez značajnih dogodovština, pa je tako ovaj Putnik i nešto manjeg obima i predstavlja članke nešto manje broja autora nego inače, ali je kvalitet priloga na standardno visokom nivou pa ga vredi pročitati od (virtuelne) korice do korice, kao i uvek.

U novom broju su i dva moja teksta, koji slede u nastavku.

Avantura u nedrima Tare: Kanjon Rače

Nacionalni park Tara jedna je od najomiljenijih oaza prirode u Srbiji, sa mnoštvom uređenih staza i lokaliteta na kojima godišnje uživa na hiljade posetilaca.

Ali, iza pristupačnosti najvećih atrakcija Tare krije se iskonska divljina, sa ogromnim područjima na koja ljudska noga nikad nije kročila niti ima šta tamo da traži. Pravo lice divlje Tare planinari mogu ponegde tek naslutiti, a jedno od takvih mesta je i kanjon Rače.

Surov, negostoljubiv, teško prohodan, kanjon Rače je jedan zavučeni kutak prirode koji za nepripremljene izletnike može biti nesavladiv, pa čak i opasan po život, ali kao takav predstavlja pravu poslasticu za avanturiste...

U društvu bogova: Tri dana na Olimpu

Malo je planina koje od pamtiveka inspirišu i raspaljuju maštu kao Olimp.

Najviša planina Grčke, jedna od najviših na Balkanu i najprominentnijih u Evropi, sa 55 vrhova iznad 2000 metara nadmorske visine, pravi je raj za planinare, šetače, avanturiste, uopšte ljubitelje prirode svake vrste.

Stari Grci smatrali su Olimp domom bogova i verovali da su njegove visine smrtnicima nedostupne. Danas, više od veka nakon prvog uspešnog uspona na njegov najviši vrh - Mitikas (2918 m.n.v.), vrhovi Olimpa svake godine privlače na stotine hiljada turista, od čega se samo na Mitikas tokom letnje sezone svakodnevno popne par desetina najupornijih.

To Olimp ne čini manje nestvarnim, manje božanskim nego u antičko doba. Naprotiv, svaka poseta ovom mestu upravo je šetnja sa bogovima.

U isto vreme i legendaran i opipljiv, i nedostižan i savladiv, Olimp je planina koja se sanja i planina koja se doživljava stvarnije od bilo koje druge. Planina za koju nije dovoljan čitav život da se upozna u potpunosti, ali i planina koja se može razumeti za samo nekoliko dana, od podnožja do vrha i nazad, kanjonima, grebenima, kuloarima, vidikovcima, usecima, goletima i šumama...

"Tatko na trke": Suva Trail 2025.

Sezona 2025. Nacionalne serije planinskog trčanja Planinarskog saveza Srbije završena je državnim prvenstvom u ovoj disciplini, koje je održano u sklopu manifestacije Suva Trail na Suvoj planini, u organizaciji PSK Mosor iz Niša.

Trkačima su na raspolaganju bile dve staze, od kojih se bodovala duža - Suva Sky Marathon, koja je sa oko 48 kilometara dužine i oko 2800 metara kumulativnog uspona potpuno opravdala nadimak "tatko na trke" koji su joj dali niški planinari.

Čiji su naši planinski vrhovi - Inicijativa protiv institucionalizovanog otimanja Guduričkog vrha i Pavlasovog čota, leto 2025.

U poplavi ružnih događaja koji potresaju Srbiju poslednjih meseci, gotovo neopaženo prolaze dve naizgled nepovezane vesti, koje itekako čine jednu priču:

Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine donela je odluku o izmenama i dopunama Prostornog plana područja posebne namene "Vršačke planine" sa ciljem izgradnje objekata posebne namene na lokalitetu Gudurički vrh, a u pripremi je još jedna odluka - o izmenama i dopunama Prostornog plana područja posebne namene "Fruška gora" sa akcentom na lokalitet Pavlasov čot, sa istim ciljem.

O čemu se tu zapravo radi?

Gledićka transverzala 2025. - U cugu!

Na planinama sa mnoštvom potencijalno atraktivnih lokaliteta, planinarske transverzale su odličan način da se sve zanimljivosti povežu u jednu stazu i da se tako jedna planina upozna mnogo bolje nego na običnom kratkom izletu. Planinarske transverzale obično su osmišljene tako da se prelaze iz više etapa, a iako kod nas još uvek nema zvaničnih staza za koje treba odvojiti više od nekoliko dana pešačenja, sve je više onih za koje nije dovoljan samo jedan vikend da bi se završile.

Među ove druge spada i Gledićka transverzala.

Ova staza, čiji je domaćin planinarsko društvo "Žeželj" iz Kragujevca, spaja najinteresantnija mesta na Gledićkim planinama u četrnaest kontrolnih tačaka koje se mogu obilaziti različitim redosledom i kombinovati na više načina u kraće staze lakše za prelaženje, ali i ispešačiti od početka do kraja bez silaska sa staze - "u cugu".

Upravo na ovaj poslednji način celu najdužu varijantu Gledićke transverzale - više od sto kilometara sa preko četiri hiljade metara ukupnog uspona - prešla je petočlana ekipa planinarskog društva "Pokret" iz Sremske Mitrovice - za četiri iscrpljujuća, na trenutke frustrirajuća, ali i veoma ispunjavajuća dana...

Bilten Putnik, leto 2025.

Kao i obično, u paketu sa smenom godišnjih doba dolazi i novi broj biltena Putnik, "medijskog sredstva za promociju planinarstva, ostalih sportova na otvorenom i svega što ima veze sa aktivnim boravkom u prirodi".

Besplatno elektronsko glasilo Planinarskog saveza Vojvodine i u novom broju donosi priče sa planinarskih i drugih avantura, izveštaje sa akcija i trka u prirodi, prikaze alpinističkih smerova, visokih planina i lepota nizija, biografije znamenitih planinara, recenzije novih izdanja iz prirodnjačkih oblasti...

U novom Putniku objavljena su i dva moja teksta, koje možete pročitati u nastavku.

Skretanje s puta: Visočka banja

Na oko trideset kilometara od Arilja, prema Ljubišu i Zlatiboru, nalazi se Visoka, jedno od onih planinskih sela bez pravih ulica, sa kao posvađanim kućama razbacanim po okolnim brdima. Bez žute table sa imenom naselja putnik teško da bi mogao i da pretpostavi da ulazi u naseljeno mesto.

Selo Visoka nije naširoko poznato ni po čemu, ali se u njegovoj neposrednoj blizini, nekoliko kilometara nizbrdo uskim asfaltnim putem punim serpentina, nalazi jedno mesto koje bi se s pravom moglo nazvati skrivenim - Visočka banja.

Samo dobro nije dovoljno dobro: Državno prvenstvo u planinskom trekingu - Arilje 2025

Dani planinara Srbije, najveća godišnja smotra planinarstva kod nas, u junu 2025. godine održani su u Arilju. Ovo malo mesto duge istorije u Zlatiborskom okrugu ugostilo je preko 800 planinara iz svih krajeva Srbije, a tradicionalno su u sklopu Dana planinara održana i državna prvenstva u planinarskoj orijentaciji i planinskom trekingu, kao najmasovnijoj takmičarskoj disciplini pod okriljem Planinarskog saveza Srbije.

Na državnom prvenstvu u trekingu učestvovalo je oko 250 takmičara, na standardne tri staze različitih dužina, od kojih je najduža zatvorila krug od 38 kilometara sa oko 1600 metara ukupnog uspona po visovima zapadno od grada, ali i izazvala različite reakcije...

Treking trka na Danima planinara u Arilju osmišljena je i realizovana sasvim solidno, ali daleko od savršenstva, sa mnogo prostora za unapređenje ako njeni organizatori odluče da je održavaju redovno u budućnosti. Ali, što je bitnije, ovo i ovakvo državno prvenstvo indirektno signalizira da je u trekingu neophodno menjati mnogo toga ako uopšte želimo da on ima iole svetlu budućnost...

Grad sunca na obalama Tise: Šta sve možeš u Segedinu za jedan vikend

Putnici iz Srbije često nepravedno zapostavljaju Segedin kao običnu šoping destinaciju koja nema šta drugo da pruži posetiocima. Međutim, istina je da ovaj grad na jugu Mađarske ima mnogo znamenitosti i zanimljivosti koje vredi videti.

Blizina sprske granice čini ga lako dostupnim za naše turiste, a izuzetno povoljni klimatski uslovi (sa u proseku više od 2000 sunčanih sati godišnje, zbog čega nosi nadimak "Grad sunca" - Napfény város) i jako lepo očuvano staro gradsko jezgro na obalama Tise čine ga atraktivnim, a prilično potcenjenim city break odredištem koje možda nije u istom rangu sa najpopularnijim gradovima regiona ali namernicima može da ponudi više nego što to na prvi pogled deluje.

U zavisnosti od interesovanja i afiniteta, jedan vikend može biti i premalo i previše vremena za posetu Segedinu, ali za osnovno upoznavanje i obilazak grada to je verovatno najbolja mera...

Proleće na planinama Sarajeva: Treskavica

O ukusima ne bi trebalo raspravljati, naročito među ljubiteljima prirode, od kojih svako ima svoje subjektivno viđenje savršenog mesta za bekstvo od svakodnevice. Mesta koja jedne oduševljavaju druge će ostaviti ravnodušnim, i na mesta kojima se neko rado vraća neko drugi ne bi poželeo da ode ni jedanput.

Ali, kada se jedno mesto sa toliko različitih strana naziva "najlepšom planinom Bosne" onda u tome verovatno ima i malo objektivnosti.

Planina Treskavica najmanje je pristupačna od svih planina koje okružuju Sarajevo, i spram toga i mnogo slabije posećena u odnosu na neke opremljenije destinacije bliže glavnom gradu Bosne i Hercegovine, ali su zato planinari koji su je posetili skoro jednoglasni u oceni da je to mesto retke surove lepote, kao stvoreno za pravo planinarsko uživanje...

Proleće na planinama Sarajeva: Trebević

Planine oko Sarajeva pružaju toliko mogućnosti za aktivan boravak u prirodi da je namernicima često jako teško da se odluče koje od njih da posete a koje da izostave iz planova akcija u kojima nema dovoljno vremena da se čitav ovaj kraj obiđe kako dolikuje. U takvim aranžmanima prevagu odnose visoke planine, sa vrhovima iznad ili tu negde oko dve hiljade metara nadmorske visine, poput Bjelašnice, Treskavice, Visočice, ili čak ne tako obližnjeg Prenja, dok one nešto niže od strane ambicioznijih planinara neretko bivaju zapostavljene.

Zanimljivo, najposećenija sarajevska planina ujedno je i najpotcenjenija u krugovima planinara koji sebe smatraju vrednijim nego što zaista jesu - koliko god Trebević koji se izdiže direktno iznad starog jezgra Sarajeva vrveo od turista i neobaveznih šetača, toliko ga organizovane grupe nepravedno zanemaruju, smatrajući ga za obično gradsko izletište. Što, ruku na srce, on po svom položaju, sadržajima i pristupačnosti u suštini i jeste, ali po mnogim drugim pokazateljima jeste i ozbiljna planina vredna respekta.

Najviši vrh Trebevića nalazi se na nimalo naivnih 1600 i nešto metara nadmorske visine, dokle vodi splet planinarskih i pešačkih staza različite težine, a iako će zagovornici teze o Trebeviću kao preraslom gradskom parku kao ključni argument istaći žičaru koja ga spaja sa centrom grada, od gornje stanice te žičare do vrha ostaje još dobrih 600 metara uspona, što je više nego dovoljno za sasvim solidnu turu koja ne bi smela da bude ispod časti nijednom pravom ljubitelju prirode...

Proleće na planinama Sarajeva: Bjelašnica

Malo koja evropska prestonica može da se pohvali tolikim brojem atraktivnih planina u neposrednom okruženju kao Sarajevo.

Glavni grad Bosne i Hercegovine sa skoro svih strana je okružen planinama, na kojima se može uživati u najraznovrsnijim terenima - od livada i šuma do stenovitih goleti - i najrazličitijim planinskim aktivnostima u bilo koje doba godine - od laganog pešačenja do zahtevnih ferata i alpinističkih smerova leti, i od skijanja do pravih visokogorskih uspona zimi.

Dok se centar Sarajeva nalazi na oko 550 metara nadmorske visine, sve okolne planine nadvisuju ga za bar još hiljadu, a za samo pola sata vožnje od centra stiže se i do nekoliko planina čiji vrhovi dostižu i više od dve hiljade metara nadmorske visine. Najbliža od takvih planina je Bjelašnica, koja možda nije previše zanimljiva u planinarskom smislu, ali se po mnogo čemu svrstava među najnepredvidljivije i najsurovije planine Balkana...

Na leđima žirafe: Treking na babušničkom Stolu 2025.

Dok prilazimo kolima startnom mestu trećeg kola Treking i trejl lige Srbije, nebo je potpuno vedro kilometrima okolo. Svuda, osim iznad jednog vrha. Oblak obavija babušnički Stol kao Tolkinovu Planinu Usuda. A staza vodi baš tamo.

Od improvizovanog parkinga na livadi pored puta do centra sela Stol u podnožju istoimene planine, odakle za koji sat treba da krene trka, vodi skoro pola kilometra lošeg makadama između seoskih dvorišta omeđenih naherenim tarabama iza kojih lenčare kokoške i guske. Jutarnju tišinu remeti samo lavež sitnih, nervoznih pasa.

Još uvek je suviše hladno za šorts, ali 31 kilometar i preko 1300 metara ukupnog uspona na velikoj stazi obećavaju dobro zagrevanje. Topla je i dobrodošlica domaćina iz planinarskog kluba "Ruj 1706" iz Babušnice, uz neizbežnu kafu, domaću rakiju i jaki beli ovčiji sir koji prosto priziva gutljaj hladnog piva...

Jedno od najprijatnijih iznenađenja prošlogodišnje treking sezone ove godine se održava tek drugi, ali možda i poslednji put...

Ultra Trail Vipava Valley: Emperor 160K

Ultramaraton, za mnoge definitivni test fizičke i mentalne izdržljivosti, sve je popularniji u krugovima ljubitelja aktivnosti u prirodi širom sveta, pa tako i na našim prostorima. Mada se nijedna ultramaratonska staza ne može nazvati lakom, trke od sto milja (i duže) uživaju poseban ugled među planinskim trkačima, a nekoliko ovakvih trka organizuje se i u bivšim jugoslovenskim republikama.

Jedna od takvih drugoprugaških manifestacija je i Ultra Trail Vipava Valley, koja se održava na stazama oko doline reke Vipave u Sloveniji i između ostalih uključuje i stazu dugu sto milja, iliti sto šezdeset i kusur kilometara.

Ultra Trail Vipava Valley vodi takmičare kroz neke od najlepših pejzaža nižih slovenačkih planina, sa mnogo kulturno-istorijskih i prirodnih spomenika, i uprkos teškom i na trenutke zahtevnom terenu skoro sve vreme predstavlja pravo planinarsko i trkačko uživanje. Iako se organizatorima neke stvari mogu i zameriti, nema sumnje da puna - zaslužena - afirmacija ove trke tek predstoji.

Podsećanje na zaboravljenog velikana: Stazama Koviljskog rita u čast Dušana Spirte Mitrovića

Koliko god planinarstvo bilo popularno i rasprostranjeno kao ljudska aktivnost, zanimljivo je da imena istaknutih planinara nisu deo najopštijeg znanja kao što je to slučaj sa imenima ličnosti iz nekih drugih sportova. Ali, dok istorija još i pamti znamenite istraživače, "osvajače vrhova" i rekordere, imena onih koji iz pozadine rade na ostvarivanju uslova za bavljenje sportskim aktivnostima često ostaju zapostavljena.

Jedno od takvih imena je i Dušan Spirta Mitrović, planinarski delatnik aktivan između dva svetska rata, čiji rad je značajno doprineo razvoju srpskog planinarstva, a za koga ogromna većina planinara u Srbiji verovatno nikad nije ni čula.

U aprilu 2025. godine navršeno je 150 godina od rođenja ovog zaboravljenog velikana, i tim povodom je na inicijativu Planinarskog saveza Vojvodine održana memorijalna pešačka akcija stazama Koviljskog rita, u okolini njegovog rodnog mesta.

Bilten Putnik, dvobroj zima 2024-proleće 2025.

Urednici biltena Putnik obično kažu da godišnje doba ne može da počne bez novog broja ovog elektronskog glasila Planinarskog saveza Vojvodine, pa tako ispada da zime koja je za nama nije ni bilo jer se zimski broj izuzetno nije pojavio u inboksima pretplatnika.

 

Zato je prolećno izdanje Putnika zapravo dvobroj koji pokriva i zimske i prolećne priloge, na više od 100 strana sa oko 40 priloga sa tekstovima i fotografijama preko 30 autora.

Među njima su i dva moja teksta, ali i transkript govora koji sam držao na svečanoj akademiji povodom 100 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini koja je održana u galeriji Matice srpske u Novom Sadu, 30. oktobra prošle godine.

U nastavku slede izvodi iz Putnika.

Jelica 2025: Osveženje na početku treking sezone

Prošlogodišnja sezona Treking i trejl lige Srbije završena je u okolini Čačka, a u istom kraju započet je i ciklus takmičenja za 2025. godinu.

Ovog puta čačanska trka je preseljena iz Ovčarsko-kablarske klisure na jednu potpuno novu lokaciju na kojoj do sada nisu održavana slična takmičenja - pomalo zapostavljena planina Jelica ispostavila se kao pravi izbor, i po ko zna koji put pokazala da se odlične trke mogu napraviti i na manje zvučnim lokalitetima.

Štaviše, iako staze na Jelici nisu toliko uhodane kao one na Ovčaru i Kablaru, po lepotama ona nimalo ne zaostaje za nekim mnogo poznatijim planinama, pa je tako i prvo kolo nove treking sezone ispalo pravo osveženje koje je itekako bilo potrebno ovom takmičenju...

Crno-beli svet: Studena planina i Goč, zimi

 

One prave zime sa mnogo belog snega i plavim sunčanim nebom sve više postoje samo u sećanjima.

 

Sve češće su zime suve i sive, pa čak i na planinama koje važe za snežne uhvati se tek toliko belog pokrivača da ne hodamo baš po samom blatu, na poglede sa vrhova navuče se zavesa oblaka, a tamne siluete četinara stvaraju crno-belu sliku bez naročitih naglasaka. Nije ni čudo što planinari sve češće zimske akcije prave na nekim udaljenijim, višim i još uvek snežnijim vrhovima od ovih u najvećem delu Srbije.

Ali, zimski planinski kontrast između crnog i belog često je mnogo više od pukog vizuelnog - samo malo dalje od živih turističkih centara šire se prostranstva koja malo ko obilazi, a rame uz rame stoje planine omiljene među izletnicima sa onim kojima ljudska noga ne kroči i mesecima.

U strogo geografskom smislu, masiv sa južne strane Vrnjačke banje čini jednu planinu, ali ga tradicija deli na tri - od istoka ka zapadu ređaju se Goč, Ravna planina i Studena planina, i tim redosledom opada i njihova popularnost: od Goča sa prepunim hotelima i apartmanima nakrcanim oko minijaturnog skijališta, preko vekovima netaknutih šuma Ravne planine koje okružuju poznati hotel "Piramida", dečije odmaralište i planinarski dom "Dobra voda", do zabiti Studene planine sa skoro neprimetnim tragovima ljudskog delovanja.

 

Dve krajnje planine ove grupacije, čije glavne tačke za polazak na pešačenje deli petnaestak kilometara asfaltnog puta, možda nisu dva potpuno drugačija sveta kako bi ih neko mogao predstaviti, ali jesu "dve strane istog novčića", dva po mnogo čemu drugačija doživljaja na dve po mnogo čemu slične staze...

Evropska prestonica na raskršću: Šta sve možeš u Strazburu za jedan dan

Strazbur, grad na granici Francuske i Nemačke, kao sedište nekoliko evropskih institucija predstavlja jednu od četiri neformalne prestonice Evropske Unije (uz Brisel, Luksemburg i Frankfurt na Majni), i praktično je sinonim evropskog parlamentarizma i pravde.

Međutim, van konteksta politike, Strazbur je i jedan turistički atraktivan grad sa mnogo kulturno-istorijskih znamenitosti, od kojih su najznačajnije koncentrisane u njegovom starom jezgru, poznatom kao Grand Il (Grande Île), koje je celo uvršteno na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Iako se njegovo ime obično ne nalazi na spiskovima najzanimljivijih city-break odredišta Evrope, Strazbur itekako ima šta da ponudi namernicima, posebno zaljubljenicima u srednjoevropsku istoriju i arhitekturu, a ono najbitnije što u njemu vredi videti moguće je obići i za samo jedan dan.

 

Crna šuma za početnike: Šta sve možeš u Švarcvaldu za nekoliko zimskih dana

Švarcvald, oblast na krajnjem jugozapadu Nemačke koja okružuje istoimenu planinu u pokrajini Baden-Virtenberg, jedan je od turistički najpopularnijih i najposećenijih regiona u ovoj evropskoj državi.

Sa očuvanim ili obnovljenim srednjovekovnim gradovima, živopisnim ruralnim sredinama i izuzetnim prirodnim vrednostima, Švarcvald je jedna od onih destinacija u kojima će skoro svaki posetilac naći nešto po svojoj meri. Ipak, stiče se utisak da je u zimsko vreme ponuda Švarcvalda nešto skromnija nego u toplije doba godine, ali nemačka "Crna šuma" i u takvom izdanju ima mnogo toga zanimljivog za namernike.

Šta se to sve može videti za nekoliko brzinskih zimskih dana u Švarcvaldu, i da li je vredno posetiti ovu oblast na tako kratko vreme?

2025

Međunarodni dan planina 2024.

Međunarodni dan planina obeležava se svakog 11. decembra od 2003. godine, prema odluci Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization - FAO), sa ciljem podizanja globalne svesti o značaju planina i ukazivanja na izazove sa kojima se suočavaju planinske oblasti.

Svake godine Međunarodni dan planina posvećen je drugoj temi vezanoj za planine, a tema za 2024. godinu je "Mountain solutions for a sustainable future – innovation, adaptation and youth", to jest - "Planinska rešenja za održivu budućnost - inovacija, adaptacija i mladost".

U Srbiji se Međunarodni dan planina još uvek ne obeležava zvanično, ni pod okriljem Organizacije Ujedinjenih nacija niti pod bilo kojom drugom relevantnom institucijom koja se bavi planinama ili zaštitom prirode.

Sve nezvanične objave na ovaj datum se već godinama svode se na prazne floskule na temu planina i planinarstva u najopštijem smislu, bez osvrta na aktuelne godišnje teme ili osnovnu ideju FAO, iako je i ovogodišnja tema Međunarodnog dana planina itekako primenljiva na prilike u Srbiji - u trenutku kad je budućnost mnogih planina Srbije potpuno neizvesna a ne održiva, inovacije u gazdovanju planinskim oblastima odavno ne postoje, adaptacije se svode na banalnu uzrupaciju prirode, a o mladosti dovoljno govori podatak da je od skoro 20.000 registrovanih članova planinarskih udruženja u sklopu Planinarskog saveza Srbije jedva 10% mlađih od 20 godina...

Štaviše, Srbija je poslednjih godina neslavan primer države u kojoj ne nestaju samo šume i obradivo zemljište, već i planine - i to bukvalno! Neka od mesta u prirodi Srbije koja se suočavaju sa najvećim problemima poznata su i najširoj javnosti, ne samo planinarima, ali gotovo da ne postoji planina u Srbiji na kojoj nije prisutan neki vid devastacije.

Prirodi Srbije očajnički su potrebna rešenja za održivu budućnost, ali u ovom trenutku planovi postoje samo za njenu dalju eksploataciju. Da bi se moglo dugoročno razmišljati o očuvanju postojećih i obnovi narušenih prirodnih resursa, neophodno je prvo stvoriti svest da planine (a naročito planine Srbije) nisu večite i nepromenljive, već naprotiv - vrlo ugrožene.

U takvoj atmosferi, isprazna čestitanja i ritualni odlasci u prirodu bez dubljeg povoda - i pogotovo bez osvrta na konkretne teme i pitanja koja postavlja Međunarodni dan planina - nemaju apsolutno nikakvog značaja.

Kada kao organizovano društvo počnemo da pravimo realne i smislene korake ka zaštiti i revitalizaciji prirode, onda možemo početi i da razmišljamo o čestitkama. Ali taj dan je još uvek jako daleko...

Morski psi i psi rata: "Kuća mora" u Beču

Jedan javni prostor čini mnogo faktora - pre svega njegova namena i sadržaj, ali i njegov istorijat i pečat koji na njemu ostavljaju sadašnji i bivši korisnici.

Među bukvalno stotinama muzeja, galerija i izložbenih prostora najraznovrsnije tematike u Beču, od kojih se neki ubrajaju u najpoznatije i najposećenije u svetu, neki se izdvajaju po čistoj bizarnosti sastavnih delova koji ih čine celinom.

Jedno od takvih mesta je i "Kuća mora" (Haus des Meeres): javni akvarijum i terarijum smešten u nekadašnjem objektu protivvazdušne odbrane iz II svetskog rata - u kom se može videti mnoštvo morskih stvorenja iz čitavog sveta, ali i eksponati iz vremena izgradnje i njegove prvobitne funkcije - vojni i civilni predmeti i najrazličitija nacistička memorabilija!

Uprkos tome što nije široko poznata van granica Austrije, zadivljujuća prirodnjačka postavka, ali i jednako fascinantna pozadinska priča same građevine u kojoj se ona nalazi čine "Kuću mora" jednom od najzanimljivijih i najposećenijih atrakcija Beča.

Najveća nepoznata bitka II svetskog rata: Batina, 80 godina kasnije

Uloga Jugoslavije u II svetskom ratu možda nije bila zaista velika u globalnim okvirima, ali se njen objektivni značaj za konačnu pobedu saveznika na evropskom tlu ne može osporiti.

Ipak, u savremenoj političkoj klimi bivših jugoslovenskih republika istorija narodnooslobodilačke borbe odavno je tabu tema, i za taj deo istorije koji je do pre nekoliko decenija bio neizostavan deo školskog kurikuluma danas više nema mesta u udžbenicima, uglavnom usled preovlađujućeg komunističkog opredeljenja Titovih partizana koje se ne uklapa u današnje nacionalističke narative.

Ali, i u vreme kada se o najčuvenijim događajima NOR-a učilo čak i u nižim razredima osnovne škole, neke bitke su takođe ostajale u senci drugih. Tako je iza svake bitke praktično mitoloških razmera koju je morao da zna svaki pionir (Kadinjača, Neretva, Sutjeska, Drvar, oslobođenje Beograda, Sremski front) još nebrojeno mnogo dešavanja ostalo u zapećku istorije.

Podatak da je među tim nepoznatim i zaboravljenim bitkama II svetskog rata na teritoriji Jugoslavije ostala i jedna od najvećih bitaka ikad vođenih na ovim prostorima - Batinska bitka...

Mračni turizam: Ples Zalonga

Mračni turizam relativno je nov fenomen, prvi put opisan sredinom devedesetih godina prošlog veka, fokusiran na mesta povezana sa smrću i velikim tragedijama: poprišta krvavih bitaka, gubilišta, mučilišta, groblja i grobnice...

 

Glavna odlika lokaliteta koji se obično označavaju kao odredišta mračnog turizma je to što, za razliku od klasičnih turističkih destinacija, primoravaju posetioce da se aktivno suoče sa strahotama ljudske situacije i, posredno, sopstvenom prolaznošću.

Planina Zalongo na zapadu Grčke mogla bi biti poznata po mnogo čemu - antičkim ruinama, slikovitim selima, starim manastirima, prelepim pogledima na čitav Epir i obale Jonskog mora od Parge do Preveze - ali umesto svega toga ovu malenu planinu obeležila je jedna od jezivijih crtica grčke istorije - "Ples Zalonga"...

Lazarev kanjon i Lazareva pećina

 

Istočni delovi Srbije možda ne spadaju u turistički atraktivne krajeve, ali se priroda u ovim predelima često može opisati samo superlativima.

Jedno od takvih čuda prirode je i Lazarev kanjon - najveći i najdublji kanjon istočne (poneki geograf bi rekao i cele) Srbije, sa preko sedamdeset speleoloških lokaliteta među kojima je Lazareva pećina - najduža u Srbiji!

Ali, kod planiranja posete Lazarevom kanjonu treba imati u vidu i nekoliko začkoljica.

Lazareva reka, koja stvara kanjon, tokom proleća je aktivna i jaka, i kanjon je u to doba godine potpuno neprohodan. Početkom leta reka presušuje, ali zbog velikog broja poskoka koji ovde imaju jedno od najvećih staništa u Srbiji (eto još jednog superlativa), ulazak u kanjon se u toplim letnjim mesecima ne preporučuje, dok krajem jeseni stene kanjona postaju vlažne i značajno otežavaju kretanje na nekoliko ionako nezgodnih deonica.

Zato je najbolje vreme za obilazak kanjona druga polovina septembra i prva polovina oktobra, i to samo po suvom vremenu, pa mnogobrojni avanturisti pažljivo tempiraju ture za uživanje u njegovim teško uhvatljivim lepotama...

Ipsarion - kruna Tasosa

Ogromnoj većini putnika izbor odredišta za letovanje obično ne zavisi od blizine atraktivnih planinarskih staza, ali je mnogima to uvek dobrodošao dodatak, ako već ne i presudni faktor u planiranju odmora. A ako je neko i sumnjao u to, potpisnik ovih redova spada u ove druge.

Tasos, najsevernije od velikih grčkih ostrva, iz mnogo razloga je omiljeno letovalište za turiste iz Srbije. Osim tradicionalno toplog grčkog gostoprimstva, slikovitih plaža i jagnjetine koju mnogi smatraju najboljom u Evropi, Tasos je i ostrvska destinacija u Grčkoj najbliža Srbiji - mada se, istini za volju, ne može nazvati baš i budžetskim letovalištem kao neka druga grčka mesta.

Pored svih primorskih sadržaja koje ima da ponudi posetiocima, Tasos je i vrlo brdovito ostrvo, sa vrhovima koji dostižu više od hiljadu metara nadmorske visine, među kojima se najviši greben Ipsarion izdiže kao kruna nad egejskim obalama.

Za prave ljubitelje planina i pešačenja, staze Ipsariona su nešto što bi neizbežno trebalo posetiti na Tasosu. A kad je već tamo, zašto ne bismo odvojili bar jedan dan za njegove lepote...