Lazarev kanjon i Lazareva pećina

 

Istočni delovi Srbije možda ne spadaju u turistički atraktivne krajeve, ali se priroda u ovim predelima često može opisati samo superlativima.

Jedno od takvih čuda prirode je i Lazarev kanjon - najveći i najdublji kanjon istočne (poneki geograf bi rekao i cele) Srbije, sa preko sedamdeset speleoloških lokaliteta među kojima je Lazareva pećina - najduža u Srbiji!

Ali, kod planiranja posete Lazarevom kanjonu treba imati u vidu i nekoliko začkoljica.

Lazareva reka, koja stvara kanjon, tokom proleća je aktivna i jaka, i kanjon je u to doba godine potpuno neprohodan. Početkom leta reka presušuje, ali zbog velikog broja poskoka koji ovde imaju jedno od najvećih staništa u Srbiji (eto još jednog superlativa), ulazak u kanjon se u toplim letnjim mesecima ne preporučuje, dok krajem jeseni stene kanjona postaju vlažne i značajno otežavaju kretanje na nekoliko ionako nezgodnih deonica.

Zato je najbolje vreme za obilazak kanjona druga polovina septembra i prva polovina oktobra, i to samo po suvom vremenu, pa mnogobrojni avanturisti pažljivo tempiraju ture za uživanje u njegovim teško uhvatljivim lepotama...

Ipsarion - kruna Tasosa

Ogromnoj većini putnika izbor odredišta za letovanje obično ne zavisi od blizine atraktivnih planinarskih staza, ali je mnogima to uvek dobrodošao dodatak, ako već ne i presudni faktor u planiranju odmora. A ako je neko i sumnjao u to, potpisnik ovih redova spada u ove druge.

Tasos, najsevernije od velikih grčkih ostrva, iz mnogo razloga je omiljeno letovalište za turiste iz Srbije. Osim tradicionalno toplog grčkog gostoprimstva, slikovitih plaža i jagnjetine koju mnogi smatraju najboljom u Evropi, Tasos je i ostrvska destinacija u Grčkoj najbliža Srbiji - mada se, istini za volju, ne može nazvati baš i budžetskim letovalištem kao neka druga grčka mesta.

Pored svih primorskih sadržaja koje ima da ponudi posetiocima, Tasos je i vrlo brdovito ostrvo, sa vrhovima koji dostižu više od hiljadu metara nadmorske visine, među kojima se najviši greben Ipsarion izdiže kao kruna nad egejskim obalama.

Za prave ljubitelje planina i pešačenja, staze Ipsariona su nešto što bi neizbežno trebalo posetiti na Tasosu. A kad je već tamo, zašto ne bismo odvojili bar jedan dan za njegove lepote...

Bilten Putnik, jesen 2024.

 

Smena godišnjih doba znači i novi broj biltena Putnik, elektronskog medijskog sredstva za promociju planinarstva, sportova na otvorenom i aktivnog boravka u prirodi, u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine i pod uredničkom palicom neumornog Vlade Banića.

 

Jesenji broj malo kasni za kalendarom, ali ako će jesen biti ovako slinava kao njena prva nedelja možda bi bilo bolje da je i ona još malo zakasnila...

Ali, za prekraćivanje vremena u danima kad se ne može u prirodu sad imamo Putnik, i u njemu 26 novih tekstova iz pera 15 priređivača, sa minimum 3 kontinenta. Među njima i jedan moj prilog (namerno neću više da šaljem redakciji više od toga jer treba dati šansu i nekim novim autorima), o letošnjem prelasku transverzale "Čika Duškove rajačke staze" u cugu.

Uživajte!

Tupižnica - skrajnuti dragulj istočne Srbije

Pored Rtnja i Stare planine, čija gravitacija privlači ne samo planinare već i one koji o prirodi ne znaju skoro ništa, mnoge planine u istočnoj Srbiji ostaju u drugom planu, skrajnute i zapostavljene.

Jedno od takvih mesta je i Tupižnica, ostrvska planina tačno između ova dva gorostasa.

 

Iako je iskusnijim ljubiteljima prirode dobro poznata, stiče se utisak da joj manje posvećeni namernici ne pridaju pažnju koju zavređuje. A lepe planinarske staze, raznovrsni tereni i izuzetni vidikovci Tupižnice imaju praktično sve što je potrebno za jedan ispunjen planinarski izlet...

U prokletim planinama Grbaje: Karaula i Karanfil Ljuljaševića - dva lica jedne planine

U Crnoj Gori postoji izreka: "Sve planine na jednu stranu, Prokletije na drugu".

Najviši masiv venca Dinarida je kosmos za sebe, sa toliko kontrasta da izmiče svakoj definiciji. Prokletije su i surovi kameni visovi i široke zelene livade, Prokletije su i guste šume i goli krševiti vrhovi, Prokletije su i vertikalne, teško savladive litice, i pitomi vidikovci, i nepregledna bespuća koja se za tri života ne mogu upoznati do kraja.

Dolina Grbaje (ili Grebaje), jezičak Crne Gore isplažen od Gusinja skroz do Albanije, možda je i najbolje mesto za prvi (drugi, treći) susret sa mnogim licima Prokletija - sa zapadne strane izlvija se pitomi greben Volušnice, Talijanke i Popadije, sa istočne se izdiže strahotni, naizgled neprobojni zid Karanfila - dva dijametralno suprotna sveta fascinantna svaki za sebe, koji tek zajedno čine jedinstvenu sliku...