Zasavica treking 2019: Sunce, travuljina i magarci

Poslednjeg vikenda u maju 2019. godine održan je i prvi treking na Zasavici. Specijalni rezervat prirode našao se u kalendaru Vojvođanske treking lige, i pored toga što Vojvodini pripada samo administrativno ali ne i geografski. Domaćini iz šabačkog planinarsko-alpinističkog kluba Čivija potrudili su se da ugoste planinare i trkače sa svih strana, ali se stiče utisak da i pored sasvim solidne organizacije nisu baš svi otišli kući srećni i zadovoljni...

Dok dišem, nadam se (Inđija, 2019)

U subotu 25. maja 2019. godine u Inđiji je održana prva trka "Dok dišem, nadam se", u organizaciji Udruženja za pomoć i podršku osobama sa cističnom fibrozom Srbije.

 

Bez takmičarskog, ali itekako velikog humanitarnog značaja, trka je okupila preko dvesta učesnika, sa ciljem nabavke jednog inhalatora neophodnog obolelima od ove retke i neizlečive bolesti.

Dalje zelenim srcem Srbije (Prvih 50 kola je najteže)

Četvrto kolo Treking lige Srbije za 2019. godinu održano je prošlog vikenda na planini Jastrebac kod Kruševca. Standardno dobri domaćini iz kruševačkog kluba koji nosi ime ove planine nisu ni ovog puta omanuli, a retko kišoviti maj razmaknuo je oblake na taman dovoljno vremena da uslovi za trku budu stvarno idealni. Nisu izostali široki pogledi, dobri rezultati i razlozi za slavlje, između ostalog i jedan lični jubilej potpisnika ovog teksta - pedeset trka u trekerskoj karijeri.

175 godina Narodnog muzeja u Beogradu

Narodni muzej u Beogradu, najstarija i najznačajnija ustanova ovog tipa u Srbiji, proslavio je krajem prošle nedelje 175. rođendan. Iako ovaj veliki jubilej nije obeležen i na formalan način, ipak je mnogima bio više nego dovoljan povod da posete ovo zdanje kulture i svojim prisustvom uveličaju taj datum. Nakon dugogodišnje rekonstrukcije, Narodni muzej je od prošle godine ponovo stalno otvoren za posetioce, a koliko ga vredi posetiti mogli smo i sami da se uverimo.

Na kraju se sve muke zaborave (Sremske novine, 15.5.2019.)

Kao što rekoh, znaš da si uspeo u životu kad izađeš u Sremskim novinama. Još jednom čestitke svim drugarima sa staze. Vidimo se i dogodine na maratonu!

Povlen u magli (rimejk)

Priroda Srbije prepuna je lepota, toliko da bi čovek mogao godinama da je obilazi a da se ne vrati dva puta na isto mesto. Ipak, neka mesta vredi doživeti i više puta, u različitim uslovima i na različit način, pa tako eto mene opet na Povlenu. Međutim, ovogodišnji prvomajski uranak malo se razlikovao od poslednjih trzaja zime pre nekoliko godina, pa umesto da doživim najvišu planinu valjevskog kraja na potpuno drugačiji način, doživeo sam je kao neki holivudski rimejk filma koji u odnosu na original donosi malo toga novog...

Kopaonik: Proleće na najvećoj planini Srbije

Uskršnji praznici su tradicionalno vreme koje se provodi u krugu najbližih, ali produženi vikend i stabilno prolećno vreme prosto mame zaljubljenike u prirodu da iskoriste slobodne dane onako kako im najviše prija.

Najlepše je ipak kad smo u mogućnosti da ova dva načina spojimo u jedan, pa je tako naš izbor za ovogodišnje prolećne praznike pao na Kopaonik, najmanji nacionalni park Srbije na našem najvećem planinskom masivu.

U snovima od slame i blata...

Vuk Krstić

(1957-2019)

Poslednjih godina, sve se više graditelja vraća prirodnim materijalima i tradicionalnim sistemima gradnje. Zidovi od zemlje i kamena, drveni skeleti, trščani krovovi, nisu više relikt nekih davno prošlih vremena, već sve više sadašnjost, ali i budućnost arhitekture porodičnih kuća.

Jedan od prvih arhitekata koji je u Srbiji krenuo da pravi ovakve kuće bio je Vuk Krstić.

Vazda vedri Sarajlija selio se sa porodicom širom globusa dok nisu pronašli ono što su tražili - najlepše mesto na svetu, kako on to reče, na brdu Krčevine na Fruškoj gori, između dva Hopova. Tamo je Vuk podigao kuću iz bajke od balirane slame, sa suprugom Marinom zasejao permakulturnu baštu, posadio voće i vinograd... Dodajte na tu sliku još pogled na čitav Srem, brdo knjiga i jedan zeleno-beli spaček kao upravo sišao sa proizvodne trake i imate jedan pravi mali raj...

Imao sam čast da sarađujem s Vukom na nekoliko njegovih projekata. Uvek je sa sobom donosio široki osmeh i kese pune medenjaka...

Nije mi se ispunila želja da u gradnji neke od njegovih kuća učestvujem i na terenu, a ne samo kroz papire. Njemu nisam ispunio želju da se jednom zajedno popnemo na Rtanj...

Neki snovi se nažalost nikad ne ostvare... U nekim drugim, čovek nastavi da živi večno...

Fruškogorski ultramaraton 2019.

42. Planinarski maraton na Fruškoj gori održan je prvog vikenda u maju 2019. godine. I ovog puta planinarski klub Borkovac Ruma učestvovao je u organizaciji maratona, markiranjem i uređivanjem deonica i dežurstvom na kontrolnim tačkama Grgeteg i Jazak, ali i učešćem na maratonskim stazama. Na takmičarskim stazama (dužim od 40 kilometara) učestvovalo je 12 članova kluba, sa uspehom koji se generalno može oceniti kao vrlo dobar.

U nastavku sledi moja priča sa ultramaratonske staze, duge 108 kilometara sa oko 4100 metara ukupnog uspona. Fotografije su prvobitno objavljene tokom samog maratona, u vidu izveštaja uživo na Instagram i Facebook stranicama bloga. Podnaslovi fotografija su originalni, sa eventualnim dodatnim komentarima u zagradi.