Skrivena mesta Fruške gore: U potrazi za oknima vrdničkog rudnika

Vrdnik je jedno od najznačajnijih naseljenih mesta na Fruškoj gori. Danas drugo naselje po broju stanovnika u opštini Irig, poznat je kao banjsko lečilište sa termalnom vodom, turistički i rekreativni centar sa brojnim izletištima i planinarsko-pešačkim stazama, kulturno-istorijsko središte gornjeg Srema sa fortifikacionim i sakralnim spomenicima koji datiraju od srednjeg veka naovamo...

Međutim, od početka XIX pa do druge polovine XX veka Vrdnik je bio najpoznatiji po rudniku mrkog uglja, jednom od najstarijih rudnika uglja na prostorima Jugoslavije.

Iako je rudnik zatvoren pre skoro pola veka, ulazi u pojedina okna vidljivi su i danas, ako znate šta tražite. Vredi li ih videti, prilično je diskutabilno, ali avantura u potrazi za njima vredi. Itekako.

3. Novogodišnji maraton Šid, 2016.

Ako je početak planinarske sezone tradicionalno vezan za Rtanj, početak sezone trekinga već treću godinu zaredom vezujemo za Novogodišnji maraton u Šidu.

Isto mesto, isto vreme, isti datum (14. januar, prvi dan godine po Julijanskom kalendaru), isti povod (prvo kolo Vojvođanske treking lige) ali svaki put drugačiji doživljaj i drugačiji utisci. Ovog puta još pozitivniji nego prethodne dve godine.

Male tajne fruškogorskog grebena (1)

Prosto je neverovatno koliko jedna relativno mala planina poput Fruške gore može biti prepuna najrazličitijih zanimljivosti, od klasičnih planinarskih atrakcija poput vrhova, vidikovaca i izvora do najraznovrsnijih spomenika, obeležja i uopšte značajnih lokaliteta.

Ovaj komad sremske zemlje, tek nešto veće površine od 250 kvadratnih kilometara, hiljadama godina unazad bio je dom velikom broju naroda, mesto gde su ispod svakakvih zastava vojske ukrštale koplja, večita inspiracija besmrtnih umetnika i omiljeno prirodno utočište običnih smrtnika.

Čak i najkraća šetnja fruškogorskim grebenom otkriće namerniku mnoštvo malih tajni, skrajnutih sa asfaltnog puta tek toliko da svako može da ih pronađe, a opet dovoljno daleko da sve manje ljudi uopšte zna za njihovo postojanje.

Novogodišnji noćni spust sa Rtnja, januar 2016.

Avantura sama pronađe čoveka, pada mi na pamet tek kasnije, kad smo već bili kod kuće.

Za slobodne praznične dane planirali smo uglavnom da odmaramo, družimo se sa prijateljima i eventualno prošetamo negde u neposrednoj okolini Beograda. Prvog januara predveče, dok smo se spremali da izađemo, zazvonio je telefon.

"Marko pita hoćemo li sutra na Rtanj", kaže Marina, a ja razvlačim osmeh do ušiju. Ni na kraj pameti mi ne pada da su mi planinarske cipele u Rumi, da ne pominjem pantalone, ranac, kamašne i još gomilu sitnica.

Takav poziv se jednostavno ne propušta.