Smaragd Egeja: Šta sve možeš na Tasosu za nekoliko dana (kratki vodič)

Kao najsevernije od velikih ostrva Grčke, Tasos je grčko ostrvo najbliže Srbiji i jedno od najomiljenijih letovališta turista iz ovih krajeva u Grčkoj.

Ovaj status Tasos nije stekao samo zbog blizine i pristupačnosti - izbalansiran spoj prirodnih i stvorenih vrednosti čini ovo ostrvo zaista vrednim posete, toliko da je u 2024. godini proglašeno jednim od najboljih turističkih regiona u čitavoj Evropi, a o odnosu koji sami Grci imaju prema Tasosu dovoljno govori to što ga često nazivaju "smaragdom Egeja".

Raznovrsni sadržaji, čiste i uređene plaže, živopisni stari gradovi, ušuškana planinska sela, mnogobrojna arheološka nalazišta, istorijski spomenici raznih epoha, gastronomski specijaliteti, sve ovo svrstava Tasos na listu objektivno najatraktivnijih destinacija u Grčkoj, podjednako privlačnim ljubiteljima aktivnog i pasivnog odmora.

Da bi se upoznale sve lepote ovog ostrva jedan prosečan godišnji odmor od desetak dana svakako nije dovoljan, ali i za toliko vremena može se napraviti lep presek kroz ono što Tasos ima da ponudi namernicima...

Istorija i arheologija

Kao i mnoga druga grčka ostrva, i Tasos vezuje svoje korene za mitologiju.

Legenda kaže da je feničanski princ Tasos sa svojom braćom tragao za sestrom Evropom koju je oteo Zevs, i posle bezuspešne potrage odlučio da se nastani na jednom ostrvu Egejskog mora, gde je osnovao grad koji je nazvao svojim imenom. Po jednoj verziji, Tasos bio sin Posejdona, a po drugoj sin Feniksa, koji je personifikovao Feničane.

U realnosti, ostrvo je bilo nastanjeno od paleolita, sa najstarijim istraženim naseljem sa odlikama egejske kulture slične onoj sa kontinentalnog dela Grčke severno od Tasosa.

Istorija potkrepljuje mitologiju u smislu da su prve kolonije na ostrvu osnovali Feničani, dok su prve grčke kolonije nastale u VII veku pre naše ere.

Antički grad Tasos vremenom je prerastao u današnji Limenas, odnosno punim imenom Limenas Tasou (grčki: Λιμένας Θάσου, "luka Tasosa"), glavni i sa oko tri i po hiljade stanovnika najveći grad ostrva.

Tragovi prošlosti vidljivi su širom Tasosa, ali nigde toliko kao u Limenasu i njegovoj okolini. Praktično na svakoj praznoj parceli u gradu postoje fragmenti antičkih građevina, od spomenika, žrtvenika, dekorativnih kapija, do čitave agore - urbanog centra iz II veka pre naše ere, sa ostacima trgovačkih, administrativnih i drugih javnih objekata, uz koju se danas nalazi i arheološki muzej.

Antička agora u Limenasu

Na brdu malo izvan granica današnjeg grada nalaze se i ostaci akropolja, sa rekonstruisanim amfiteatrom, ruševinama monumentalnog hrama posvećenog boginji Atini, svetilišta posvećenom Panu i fortifikacionog sistema sa više krugova zidina.

Najstarije građevine u sklopu akropolja podignute su još u VI i V veku pre naše ere, a ceo prostor je bio u upotrebi duže od hiljadu godina u kontinuitetu.

Akropolj u Limenasu

Velika arheološka nalazišta postoje na više mesta na ostrvu, a jedno od najvećih nalazi se na poluostrvu Aliki na južnoj obali, sa ostacima mnogobrojnih građevina među kojima su hram posvećen Dioskurima (blizancima Kastoru i Polideuku), groblje sa više od dve stotine sarkofaga i nadgrobnih spomenika i kamenolom koji je bio u upotrebi od antičkog doba do vizantijskog perioda.

Tasos je bio u sastavu Istočnog Rimskog carstva od IV veka naše ere, da bi 1456. pao u ruke Turaka, od kojih je oslobođen tek 1912. godine, kada je i pripojen modernoj ujedinjenoj Grčkoj. Tokom II svetskog rata okupirali su ga Bugari, a posle rata je bio jedno od žešćih poprišta građanskog rata između monarhista i komunista, koji je na Tasosu trajao do 1950. godine, čak godinu dana duže nego u ostatku Grčke...

Arheološko nalazište Aliki

Kultura i umetnost

Uprkos zaista ogromnoj količini materijalnih ostataka, antički Tasos nije ostavio i mnogo duhovne zaostavštine.

Iako se negde može pročitati da je Tasos bio stecište filozofije, većina iole značajnih mislilaca koje tradicija povezuje sa Tasosom zapravo su sa ostrvom imali u najboljem slučaju posredne veze.

Na ostrvu su bile aktivne samo neke manje istaknute ličnosti rane nauke, kao što su predsokratovski meteorolog Trasijalk iz V veka pre naše ere, koji je prvi uočio razlike između severnih i južnih vetrova i povezao plavljenje reke Nil sa prolećnim kišama, ili Platonov učenik Leodamas (IV vek naše ere), za koga se tvrdi da je izneo više teorema iz oblasti geometrije mada nijedna njegova misao nije zabeležena ni u jednom obliku...

Sa Tasosom se povezuje i astronom Kleostrat, koji je živeo na prelazu iz VI u V vek naše ere, za koga se smatra da je ideju zodijaka preneo iz vavilonske postojbine u zapadni svet.

Polignot, verovatno najznačajniji slikar antičke Grčke, rođen je na Tasosu u V veku pre naše ere, ali je većinu svog opusa ostvario u Atini koja ga je priznala za svog građanina, što se u to doba smatralo vrlo retkom i velikom privilegijom. U isto vreme je na Tasosu stvarao pesnik Hegemon, koji je po Aristotelu izmislio žanr parodije tako što je poznatim pesmama i dramama uzvišenog tona davao komičan prizvuk neznatno im menjajući tekst, ali nijedno njegovo delo nije ostalo sačuvano.

Na Tasosu je rođen i moreplovac Androsten, istraživač i admiral u mornarici Aleksandra Makedonskog, između ostalog autor prve karte Persijskog zaliva (u IV veku pre naše ere).

Međutim, prema svim izvorima najznačajniji pojedinac u antičkoj istoriji Tasosa bio je sportista Teagen, koji se takmičio na više Olimpijskih, Nemejskih i drugih panhelenskih igara u V veku pre naše ere, u više sportova. Teagen je pre svega bio borac, i to u boksu i pankrationu, mešovitoj borilačkoj veštini koja je kombinovala udaranje rukama i nogama, rvanje, rušenje i davljenje protivnika. Zabeleženo je da je pobedio u više od 1400 duela (od čega je više od hiljadu završeno smrću protivnika), a uspešno se takmičio i u atletici, posebno u trkama na duge staze.

U novija vremena Tasos nije iznedrio mnogo značajnih ličnosti, a i stvaraoci koji se ističu takođe su za Tasos bili vezani tek posredno.

Najčuveniji među njima je vajar Polignotos Vagis (1894-1965), koji je kao vrlo mlad emigrirao u Ameriku i čitav stvaralački vek proveo tamo, ali uvek ističući svoje grčko poreklo. Pred kraj života zaveštao je sva svoja dela grčkoj državi, i danas je dobar deo toga izložen u galeriji u njegovom rodnom mestu Potamija na istočnoj obali Tasosa, gde je umetnik i sahranjen.

Sa druge strane, književnik i ambasador Grčke pri UNESCO-u Vasilis Vasilikos (1934-2023), rođen je u Kavali ali su mu roditelji bili sa Tasosa pa ga zato žitelji ostrva često svojataju.

Galerija Polignotosa Vagisa uz stari crkveni toranj u mestu Potamija

Muzej folklora u mestu Skala Potamija

Na ostrvu ima nekoliko muzeja, koji svaki za sebe nisu nešto što se apsolutno ne sme propustiti ali ni ne zahtevaju previše vremena za obilazak pa se mogu posetiti u prolazu ka nekim drugim atrakcijama. 

Najveći i najznačajniji je arheološki muzej u Limenasu, a postoje i dva muzeja folklora, u mestima Teologos i Skala Potamija, kao i muzej posvećen proizvodnji maslinovog ulja u mestu Panagija.

Arhitektura

Arhitektura Tasosa tipična je za grčka ostrva, sa gusto postavljenim kamenim kućama u uskim krivudavim ulicama. Primorska mesta obično imaju jednu širu aveniju koja prati liniju plaže, sa nižim kućama u zaleđu, a mnoga mesta imaju i uređene pešačke zone, obično sa dosta turističkih sadržaja - kafića, restorana, prodavnica suvenira...

Glavni grad Limenas je i najupečatljiviji u graditeljskom smislu, sa nekoliko većih i monumentalnijih zdanja orijentisanih uglavnom prema luci.

Limenas

Iako je Limenas grad najduže istorije na Tasosu, za najstarije sačuvano naselje važi selo Kastro (Κάστρο) koje se nalazi u samom središtu ostrva, smešteno daleko od obale kako bi se njegovi žitelji sakrili od pirata koji su često napadali i pljačkali ostrvo.

Selo Kastro osnovano je u srednjem veku i od tada se nije značajnije menjalo izgledom, sa najvećom razlikom u tome što su od srednjovekovnog utvrđenja po kom je selo i dobilo ime danas vidljivi samo temelji. Unutar nekadašnjih zidina i danas se nalazi kosturnica u koju su se pohranjivali posmrtni ostaci meštana, jer zbog surovog i kamenitog terena nije bilo moguće napraviti klasično groblje.

Selo ne važi za turističku atrakciju, ali i pored toga ima nekoliko smeštajnih objekata za one koji posebno vole mir i tišinu, kao i starinsku tavernu sa pravom domaćom kuhinjom. Međutim, na poslednjem popisu stanovništva u Grčkoj u selu je upisan samo jedan stalni stanovnik...

Selo Kastro

Na Tasosu ima više manastira Grčke pravoslavne crkve, a najveći i najznačajniji je manastir arhangela Mihaila (Μόνη Αρχαγγέλου) koji se nalazi na jednoj visokoj litici na južnoj obali.

Manastir je metoh manastira Filotej na Svetoj Gori, prema kojoj gleda manastirska porta. Po predanju ga je osnovao jedan svetogorski monah u XI veku, iznad izvora lekovite vode koji i danas postoji u teško pristupačnoj steni ispod porte.

U manastiru se čuva mnogo relikvija, između ostalog deo klina za koji se tvrdi da je njime Isus bio prikovan za krst, kao i kolekcija srednjovekovnog oružja u kojoj se nalazi i jedan mač za koji se veruje da je pripadao Ričardu Lavljeg Srca.

Manastir arhangela Mihaila

Mesto Limenarija može se pohvaliti i jednim arhitektonskim spomenikom potpuno nekarakterističnim za grčko podneblje, u vidu dvorca u duhu industrijskog klasicizma s početka XX veka.

Dvorac je izgradila nemačka rudarska kompanija Špajdel u skladu sa tada aktuelnim tendencijama u srednjoj Evropi, za potrebe uprave rudnika cinka i olova u blizini naselja.

Kompanija Špajdel je napustila Tasos sa izbijanjem I svetskog rata, ali je rudnik posle rata obnovljen i radio je sve do početka šezdesetih, kada su i kopovi i zgrada napušteni, kako stoje i danas... Šteta, jer jedna ovakva građevina ima mnogo potencijala da postane sasvim neočekivana turistička atrakcija. Za sada je samo dvorište nekadašnjeg kompleksa uređeno kao svojevrsna galerija moderne skulpture na otvorenom, ali na to ne ukazuje ništa sve dok se ne zakorači unutar ograđenog prostora...

Limenarija

Zamak Špajdel

Kao i na mnogo drugih mesta u Grčkoj, unutrašnjost ostrva krije mnoštvo manjih naselja koja nemaju klasične turističke sadržaje, često ni najosnovniju savremenu infrastrukturu, ali su zadržala autentičan izgled i stari tipično grčki duh, i vredi ih pogledati makar samo u prolazu...

Selo Megalos Prinos

Selo Teologos

Selo Maries

Prirodne lepote

Grčka ostrva nas obično ne asociraju na raznovrsna prirodna bogatstva, ali je Tasos relativno redak izuzetak u tom smislu.

Na ostrvu su od paleolita iskopavane razne rude (gvožđe, bakar, zlato), kao i dekorativni kamen - mermer, koji se i danas eksploatiše na više mesta.

Za nadimak "smaragd Egeja" zaslužna je preovlađujuće zelena boja ostrva koja potiče od ogromnih šumovitih prostranstava karakterističnih za Tasos, kakvima se može pohvaliti retko koji kraj u Grčkoj. Nažalost, učestali šumski požari znatno su umanjili površine pod šumom - samo u 2016. godini nestalo je više od 14.000 hektara šume - ali Tasos i dalje važi za jedno od najzelenijih grčkih ostrva.

Mada se ređe pominje u kontekstu planinarenja, Tasos je pun zanimljivih planinskih terena, sa mnoštvom uređenih pešačkih staza i nekoliko vrhova iznad hiljadu metara nadmorske visine.

Najviši vrhovi Tasosa su stenoviti, ali uglavnom ne i zahtevni u tehničkom smislu, što ih opet ne čini i lako dostupnim jer su ih sve od najbližih naselja deli više kilometara staza sa dosta velikim visinskim razlikama.

Najviši vrh ostrva je Ipsarion (1204 m.n.v.), sa izuzetnim pogledom sa litice prema istoku, dok je najupečatljiviji nešto severniji vrh Profitis Ilijas (1100 m.n.v.) čija je kupasta silueta prepoznatljiva iz skoro svih delova ostrva.

Ipsarion

Profitis Ilijas

S obzirom na to da ima mnogo visokih i otvorenih litica, Tasos je prepun vidikovaca, što prema unutrašnjosti ostrva, što prema spoljnom svetu.

Sa severne obale pružaju se odlični pogledi prema kopnenom delu Grčke udaljenom samo nekoliko kilometara od najsevernije tačke Tasosa, ka Kavali i planini Pangeon. Panoramama sa istočnih obala uglavnom dominira otvoreno more, dok se po vedrom vremenu može videti ostrvo Samotraki, udaljeno šezdesetak kilometara.

Verovatno najupečatljiviji pogledi su sa jugozapadnih obala, sa impresivnom siluetom Svete Gore koja zatvara horizont.

Tasos je takođe bogat i vodom, pun izvora i rečica koje presecaju staze i puteve u unutrašnjosti.

Najduža reka na ostrvu Marion Lakos (Μαριών Λάκκος) duga je petnaestak kilometara i useca duboku dolinu između dva glavna planinska masiva Tasosa, a gradi i jedno malo jezero i nekoliko vodopada.

Popularna atrakcija su i takozvani Ljubavni izvori (Πηγές της Αγάπης) u selu Panagija, koji se sastoje od nekoliko spojenih izvora i rečica, uređenih u romantično šetalište sa popločanim stazama i mostićima u senci ogromnih drveta javora koji prave vrlo prijatan hlad za predah od letnje žege.

Na Tasosu postoji i nekoliko pećina, od kojih je civilizaciji najbliža takovana Zmajeva pećina (Δρακότρυπα), do koje se ipak treba provući zaraslim šumskim puteljkom, ali sam prizor malene dvorane sa jezercetom punim mutne vode baš i ne opravdava trud...

Plaže

Ono zbog čega ogromna većina turista uopšte dolazi na Tasos su more i plaže, a ponuda Tasosa je u tom smislu raznovrsna kao na retko kom ostrvu u Grčkoj, tako da je prosto nemoguće da i najizbirljiviji ne nađu nešto baš po svojoj meri.

Najsadržajnije i ujedno najposećenije plaže se nalaze na istočnoj obali, pre svih "Zlatna plaža" Golden beach (Παραλία Χρυσή Αμμουδιά) i "Rajska plaža" Paradise beach (Παραλία Παράδεισος) sa sitnim peskom i plitkom vodom, kao i velikim brojem restorana, kafića i barova sa ležaljkama.

Na istočnoj obali su i dve "mermerne plaže", Salijara (Παραλία Σαλιάρα) i Porto Vati (Πόρτο Βαθύ), nastale u nekadašnjem kamenolomima mermera, sa sitnim belim mermernih peskom ali i mutnijom vodom. U blizini Porto Vati postoji i mala uvala koja se takođe zove Vati, koja je privatizovana ali je pristup kamenitoj plaži sa nestvarno bistrom vodom slobodan za sve.

Golden Beach

Paradise Beach

Porto Vati

Uvala Vati

Na jugoistočnom kraju ostrva, malo poluostrvo Aliki (Αλυκή) pravi dve uvale, od kojih je jedna kamenita ali vrlo živopisna, okružena antičkim ruševinama, a druga pod krupnim peskom i načičkana kafićima i restoranima od kojih se praktično ne može ni prići vodi...

Jugoistočne obale Tasosa su generalno strme, krševite i neuređene, sa nekoliko manjih plaža u uvalama, bez dodatnih sadržaja.

Najzanimljivija atrakcija ovog dela ostrva je laguna Giola (Γκιόλα), prirodni bazen izdubljen u steni uz samu obalu. Po legendi, lagunu je napravio Zevs kako bi namamio Afroditu da se u njoj okupa dok je on posmatrao, a otuda potiču i lokalni nadimci za ovo mesto "Zevsovo oko" i "Afroditino kupatilo".

Aliki

Laguna Giola

Južnu obalu karakterišu mirnije plaže - peščana Psili Amos (Παραλία Ψιλή Άμμος) sa plitkom vodom, Tripiti sa sitnim kamenčićima, zavučena Metalija (Παραλία Μετάλια) sa zanimljivim ostacima rudarskih postrojenja, kao i klasične "gradske plaže" u mestima Potos i Limenarija, sa redovima ležaljki, restoranima i suvenirnicama.

Na zapadnim i severozapadnim obalama takođe preovlađuju mirnije plaže u sklopu naseljenih mesta (Skala Rahoniu, Ormos Prinou, Skala Kalirahis, Skala Marion), od kojih mnoge atmosferom blago podsećaju na jadranske: uski pojas peska sa četinarima u zaleđu, kamene ploče u vodi, bistro more...

Za razliku od nekih drugih grčkih ostrva, Tasos možda nema na prvi pogled prepoznatljive plaže koje vizuelno ostavljaju bez daha, ali je prepun prijatnih mesta uz vodu po svačijem ukusu i nije bez razloga omiljen među turistima najrazličitijih profila.

Plaža Metalija

Smeštaj

Najveća ponuda smeštajnih objekata je svakako u glavnom gradu Limenasu, od običnih kućnih apartmana do hotela visoke kategorije.

Drugi značajni centri u ovom smislu su Limenarija (Λιμενάρια) i Potos (Ποτός), sa kojim su naše agencije najbolje povezane i zato je pun turista iz Srbije, ali i posebno prilagođen njihovim prohtevima, sa restoranima srpske kuhinje i prodavnicama u kojima se mogu naći i srpski proizvodi...

Na Tasosu postoji i ogroman broj neklasičnih turističkih objekata, od uređenih kampova do privatnih rizortova zatvorenog tipa, obično zavučenih u manje dostupne uvale ili skrivenih duboko u brdima.

Potos

Limenarija

Panagija

Uvala Agios Janis

Hrana i piće

Mada bi se očekivalo da na ostrvu preovlađuju morski specijaliteti, na Tasosu se mnogo više jede meso.

Gurmanski sinonim za Tasos je jagnjetina, a za najbolje mesto gde se ona može probati važi planinsko mesto Teologos. Tu su naravno i sveprisutni giros, suvlaki i slična nama poznata brza hrana, a za poseban delikates važi jelo pod imenom kokoreci (κοκορέτσι) - jagnjeće iznutrice urolovane u maramicu, pečene na ražnju - koje potiče još iz vizantijskih jelovnika, a danas je više rasprostranjeno u Turskoj nego u Grčkoj.

Stara lokalna jela su i paradajz i paprike punjene mesom ili povrćem, kao i bujurdi (μπουγιουρντί), topli umak od feta sira, paradajza, sveže slatke i tucane ljute paprike, koji se sprema zapečen u zemljanoj posudi i služi obično kao predjelo.

Autentični proizvod Tasosa je maslinovo ulje, koje se cedi u nekoliko tradicionalnih radionica od kojih je najcenjenija Sotirelis u mestu Panagija, osnovana 1915. godine.

Tasos je i jedan od najznačajnijih centara medarstva u Grčkoj, a specifične arome koje se vezuju za ovo ostrvo su bor, kesten i pomorandža.

Na Tasosu se tradicionalno pije vino. Ostrvo predstavlja zasebnu vinsku regiju, a da bi vina dobila oznaku geografskog porekla vinogradi se moraju nalaziti na najmanje 50 metara nadmorske visine. Tasos nema svoje autohtone sorte, ali su rasprostranjene grčke sorte asirtiko (belo) i limnio (crno), a od stranih se gaje aleksandrijski muskat, šardone, merlo i kaberne sovinjon.

Na ostrvu postoji i jedna mikro pivara, u kojoj se proizvodi jedino lokalno pivo sa Tasosa - Droseri Thassitsa, u tipu pilsnera. Od ostalih grčkih marki prisutni su standardni Mythos, Alfa, Mamos i Fix, kao i uvozni brendovi omiljeni u Grčkoj, pre svega Amstel i Heineken.

Dolazak i kretanje po ostrvu

Do Tasosa sa kopnenog dela Grčke vode dve linije trajekta, iz Kavale (Καβάλα) i manjeg mesta Keramoti (Κεραμωτή), od kojih je mnogo praktičnija ova druga jer se Keramoti nalazi bliže Tasosu pa je vožnja kraća i trajekt ima više polazaka u toku dana.

S obzirom na to da je od kopna udaljen oko sedam kilometara, Tasos je jedno je od retkih većih grčkih ostrva koje nema aerodrom, a opet je isuviše daleko da bi imao i most poput Evije i Lefkade. Putnici koji su navikli na udobnost aviona mogu da računaju na aerodrom u Kavali, ali na samo ostrvo i dalje moraju trajektom.

Saobraćaj je na ostrvu rešen prilično jednostavno, sa magistralnim prstenom koji prati obalu i povezuje sva priobalna naselja, i lokalnim putevima koji se granaju ka unutrašnjosti. Glavnim putem ide i nekoliko autobuskih linija između naselja, kojima se može stići i do svih najznačajnijih plaža i turističkih atrakcija.

Glavni put je sasvim dobar, i da bi se okrenuo ceo krug oko ostrva dovoljno je oko dva sata vožnje kolima. Međutim, sporedni putevi su dosta lošiji - ako su i asfaltirani često su uski i dotrajali, ima i mnogo neasfaltiranih puteva, pod makadamom ili šljunkom, a poslovično loša navigacija u Grčkoj tretira i obične zemljane puteve kao validne putanje tako da svako odvajanje sa glavnog puta može vrlo lako da se pretvori u pravu avanturu...

Gorivo je nešto skuplje nego na kopnu, a postoje i neznatne razlike u cenama između različitih pumpi. Na više pumpi se može natočiti i gas.

Šoping i suveniri

Tasos ne važi za šoping destinaciju, delom zbog toga što su (kao i na mnogo drugih ostrva) mnoge cene zbog transporta nešto više nego na kopnu, a delom jer ostrvo nema specifičnih lokalnih proizvoda kakvi se ne mogu pronaći nigde drugde.

Eventualno se može reći da je izuzetak zlatni nakit, koji se proizvodi na Tasosu i može se kupiti po diskontnim cenama u prodavnici fabrike Iris Gold u Limenariji.

Ponuda suvenira je standardna, od magnetića za frižider, privezaka i rakijskih čašica do majica, torbi i replika skulptura grčkih bogova, a suvenirnice nude i grčke začine, maslinovo ulje, med i lokalna pića, sve unapred spakovano u ukrasne kutije, i sve mnogo skuplje nego u običnim prodavnicama...

Od takvih pakovanja najrasprostanjeniji su slatkiši, uglavnom maloazijskog porekla - ratluk, kadaif i alva sa svim zamislivim i nezamislivim ukusima i dodacima.

Neki turisti hvale buvlju pijacu u gradiću Prinos kao mesto na kojem se može kupiti sve "od igle do lokomotive", ali je u realnosti to samo jedan najobičniji vašar pun turskih peškira, gaća i čarapa, ne naročito vredan odvojenog vremena...

_____________

Kao destinacija bogata najrazličitijim sadržajima, a uz to dostupna i putnicima sa skromnijim budžetom, Tasos se s pravom svrstava među najpopularnija ostrva Grčke. Naravno, najveći broj stranih turista dolazi iz regiona, ali ima ih i iz daljih krajeva Evrope, pa tako Tasos i pored pristupačnosti može da ostavi utisak prave kosmopolitske destinacije, pogotovo u glavnom gradu.

Ipak, mada Tasos ima da ponudi mnogo toga za skoro svačiji ukus, ovo je ostrvo pre svega za one koji vole opušteniji odmor ali imaju i notu istraživačkog duha. Krajnosti poput divljih žurki i lenjih all-inclusive rizortova ovde praktično ne postoje, pa se ovo ostrvo može preporučiti najpre porodicama sa ne baš jako malom decom i ljudima kojima noćni život nije bitan ali su i dalje dovoljno aktivni da letovanje provedu više u pokretu nego u ležanju na plažama.

Uz dobro planiranje, sve bitnije tačke na ostrvu mogu se obići za manje od nedelju dana, u kombinaciji sa manje poznatim mestima na kojima se još uvek ne osete uticaji masovnog turizma, a kojima Tasos obiluje.

Možda nekim ovdašnjim putnicima Tasos nije zanimljiv kao neke dalje egzotične destinacije ili zvučnija grčka ostrva, ali "smaragd Egeja" itekako zaslužuje pažnju, i ume da nagradi one koji se otvore za njegove lepote.