Glavni grad Bosne i Hercegovine ima dovoljno sadržaja za najprobirljivije namernike, pa tako neće razočarati ni ljubitelje prirode. Smešteno u kotlini koju okružuje šest planina, Sarajevo je popularna destinacija za balkanske zaljubljenike u planine, naročito u zimske sportove. Međutim, najposećeniji spomenik prirode nalazi se u neposrednoj blizini grada - živopisno, opušteno, a pre svega dostupno svima, Vrelo Bosne je već više od veka omiljeno izletište Sarajlija i njihovih gostiju, u svako doba godine.
Sa tokom dugim preko 270 kilometara, Bosna je najduža reka koja celom dužinom protiče kroz bivšu jugoslovensku republiku čiji veći deo po njoj nosi i ime. U rimsko doba bila je poznata pod imenom Bathinus, od čega se pretpostavlja da je izvedeno i njeno današnje ime. Zbog male prosečne dubine nije plovna, eventualno je u donjem toku pred ušće u Savu kod Šamca moguće splavarenje za vreme većih vodostaja, pa zato nije ni naročito privlačna ljubiteljima aktivnosti na vodi.
Međutim, neatraktivnost većeg dela toka Bosne u potpunosti nadoknađuje njeno izvorište, sa uređenim parkom koji godišnje poseti skoro dvesta hiljada turista! Vrelo Bosne nalazi se u podnožju planine Igman, na jedva desetak kilometara od strogog centra Sarajeva, pa je zato i često deo programa poseta ovom gradu, čak i jednodnevnih izleta posetilaca iz regiona.
Uprkos jednini u imenu, Vrelo Bosne zapravo čini više zasebnih kraških izvora, od malih i neprimetnih do onih iz kojih ističe praktično već formirana reka, a kažu da se voda sa svih tih izvorišta bez problema može piti. Svi ti potoci, rečice i rukavci prave čitav splet vodotoka koji preseca livade i gustu stoletnu šumu i predstavlja dom za razne životinjske vrste, naročito pastrmke, patke, labudove, veverice... Ceo ambijent deluje kao preslikan iz neke bajke, pa nije ni čudo da ovo mesto privlači toliko znatiželjnika.
Do parka se iz sarajevskog naselja Ilidža lako može doći automobilom ili autobusom, ali i Velikom alejom dugom dva i po kilometra kojom posetioce prevoze fijakeri, kao zaštitni znak Vrela i Ilidže. Aleja platana i divljeg kestena posađena je 1894. godine, kada je započeto uređivanje parka, a predanje kaže da se godinu dana kasnije prvim fijakerom provozao austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand, kome će dvadesetak godina kasnije vozanje po Sarajevu i doći glave...
Vrlo popularno tokom celog prošlog veka, Vrelo Bosne nažalost nije ostalo pošteđeno uništavanja tokom rata u Bosni i Hercegovini, kada je stanovništvo okolnih naselja seklo drveće iz parka za loženje... Srećom, dosta toga je i preživelo, pa se u današnjem parku koji je obnovljen početkom XXI veka ova šteta skoro i ne primeti...
Danas je Vrelo Bosne neprocenjiva oaza prirode uz pravu metropolu u koju se Sarajevo sve više pretvara, a uređene staze kroz park i drveni mostići koji spajaju rečna ostrvca čine idealno mesto za šetnju i rekreaciju za one koji nisu u prilici da odu daleko od grada. U današnje vreme malo koja urbana sredina može da se pohvali jednim ovakvim mestom, na kom se samo na korak od gradske vreve može osetiti pravi mir prirodnog okruženja, ili makar nešto najpribližnije tom miru u uređenim uslovima.
Iako se u Sarajevu može videti mnogo toga, toliko da je jedan dan jedva dovoljan da se obiđu sve gradske znamenitosti, nećete izgubiti ništa ako od jednodnevnog izleta odvojite par sati za obilazak Vrela Bosne. Time možete dobiti mnogo više.
DOPADA VAM SE OVAJ TEKST? PRATITE BLOG perpetuuM Mobile I PREKO FACEBOOKA:
Нема коментара:
Постави коментар