25/10/2020

Vraneša - manje poznati Uvac


Verovatno ne postoji ljubitelj prirode u Srbiji koji nije čuo za reku Uvac i makar na slici video njegove meandre. Međutim, mnogi ne znaju da osim čuvenih meandara između Sjenice i Nove Varoši tok Uvca pravi karakteristične "vijuge" na (bar) još jednom mestu - u oblasti zvanoj Vraneša na obroncima Zlatara.

Ovaj manje poznati deo Uvca možda nije dovoljno fotogeničan da se nađe na razglednicama i posterima, ali to ne znači i da ga ne vredi videti. Naprotiv.

Osim po meandrima i beloglavim supovima, reka Uvac specifična je i po tome što se na njoj nalaze čak tri jezera.

Najposećenije je svakako Sjeničko jezero, na kom se i nalaze glasoviti meandri, ali zbog velike popularnosti samih meandara većina turista prosto previdi činjenicu da se krstarenja i pešačke ture zapravo odvijaju na jezeru.

Po imenu je najpoznatije Zlatarsko jezero, koje je opet već toliko ušlo u kolektivnu svest srpskih turista (naročito onih koji putuju kolima u Crnu Goru) da retko ko uopšte zna da je nastalo baš pregrađivanjem reke Uvac, ogromnom branom kod Kokinog Broda.

Zlatarsko jezero


Treće, najmanje i najmanje poznato je Radoinjsko jezero, koje nastaje jedva nekoliko kilometara nizvodno od Zlatarskog, tek toliko akumulirano da se pogledom sa okolnih brda i ovde mogu otkriti krivine i zavijuci po kojima je Uvac toliko poznat...

Vidikovce iznad Radoinjskog jezera, nazvane jedinstvenim imenom Vraneša, možete naći samo ako tačno znate šta tražite. Na turističkim kartama nisu ucrtani, a prvi putokaz videćete tek kod istoimenog etno eko sela Vraneša, a ako ste već došli dotle znači da imate bar neku ideju šta hoćete da vidite jer ni do ovog apartmanskog naselja sve do poslednjih nekoliko kilometara ne postoje orijentiri na putu.





Do samog etno sela vodi dobar (mada na momente suviše uzak) asfaltni put, a široki parking i heliodrom na susednoj livadi svedoče o tome koliko je ovo mesto ambiciozno i ekskluzivno zamišljeno, ali je korona očigleno učinila svoje pa brvnare stoje zamandaljene iza teške ograde vezane lancima i katancima...

Ali, za priču o vidikovcima etno selo nas u suštini interesuje samo kao zgodno mesto za parkiranje i početna tačka za pešačenje.




Do prvog vidikovca treba nekih petnaestak minuta laganog hoda, a onda se sledeći ređaju kao na traci. Iako "sveznajući" Google Maps kaže da ih ima tri, na terenu zapravo postoji pet obeleženih i uređenih vidikovaca, uz eventualno još par tačaka sa kojih se može baciti zanimljiv pogled...

Vidikovac I


Od Vraneše ipak ne treba očekivati spektakularne vizure kakve se pružaju sa vidikovaca onog poznatijeg dela Uvca. Samo korito reke ovde mnogo više podseća na pitome krivine Zapadne Morave u Ovčarsko-kablarskoj klisuri nego na dramatične useke sopstvenog gornjeg toka, a pritom se više naslućuje negde u dubini nego što se zaista sagledava.

Vidikovac II


Vidikovac III


Ipak, to što se sama reka možda i ne vidi toliko dobro nadomešteno je sjajnim panoramama ka zlatiborskim kosama na severu i Zlatarskom jezeru na istočnom horizontu. A i sama staza, tek pomalo nezgodna zbog špicastog kamenja, teško da se može nazvati zahtevnom i napornom, pa je cela tura vidikovcima Vraneše kao stvorena za lagano uživanje.

Vidikovac IV

Vidikovac V



Povratak do etno sela može biti istim putem, ali i kružnom stazicom između žbunastih četinara koji stvaraju utisak mnogo veće nadmorske visine od okrugle hiljadarke... Za kompletan ugođaj nedostaje samo još neka komplet lepinja, a nju već možete naći u bilo kojoj kafani u okolini...






Ipak, Vraneša nije sve što Uvac ima da ponudi znatiželjnicima osim onih čuvenih meandara. Na Radoinjskom jezeru može se naći i mesto za kupanje (ili makar brčkanje nogu, jer ovo jezero važi za jedno od hladnijih u Srbiji), a dalje u kanjonu Uvca, u podnožju Zlatibora, skrio se i manastir koji nosi ime po uvijenoj reci. A i krivina i zavijutaka ima još napretek, samo što se na drugim mestima ipak mogu videti samo iz ptičije perspektive...

A iako se vidikovci Vraneše mogu obići za jedva par sati (pa i za manje od sat vremena, ako ih baš protrčite), pitanje je da li ćete i tada moći da kažete da ste zaista upoznali Uvac...




Priroda često krije neslućena blaga na dohvat ruke. Naše je samo da ponekad zastanemo i osvrnemo se oko sebe. Obično nećemo biti razočarani. 



DOPADA VAM SE OVAJ TEKST? PRATITE BLOG perpetuuM Mobile I PREKO FACEBOOKA:

Нема коментара:

Постави коментар