12/10/2020

46. Palićki susreti na stazama Subotičke peščare

Mada je 2020. godina već zakoračila u poslednji kvartal, treking sezona tek se zahuktava. Po preporuci Ministarstva omladine i sporta, takmičarska kola Vojvođanske treking lige i Treking lige Srbije od septembra se ponovo održavaju po planu, a svi slobodni vikendi u oktobru i novembru (ako ih je uopšte i bilo) će po svemu sudeći poslužiti za uglavljivanje odloženih kola koja zbog vanrednog stanja nisu mogla da budu održana u prvoj polovini godine...


Jedno od onih kola koja su uspela da zadrže prvobitno planirani termin realizovano je proteklog vikenda na stazama Subotičke peščare, u okviru manifestacije Palićki susreti planinara u režiji PSK Spartak iz Subotice, koja je ove godine održana čak 46. put! Trekingaše i rekreativce dočekalo je sjajno vreme, ali i odlična organizacija - koja se doduše od Subotičana i očekivala...


Treking tim PK Borkovac Ruma, u proširenom sastavu


O tome kako se u kolevci vojvođanskog trekinga organizuju ovakve akcije izlišno je trošiti reči. Seme koje je posejano na severu Bačke pre gotovo decenije raširilo se po celoj Srbiji, ali do danas je malo koji klub uspeo da dostigne standarde koji su postavljeni na subotičkom pesku. Zato je izlišno ulaziti u dublje analize ovog kola - kako god se gleda, zamerke je u Subotici teško naći pa nema poente ni tražiti ih.

Najlepše dekorisana kontrolna tačka VTL svih vremena


Iako je i ovo kolo Vojvođanske treking lige održano u senci pandemije, nekome ko posmatra sa strane verovatno bi bilo teško da po broju učesnika zaključi da je ovo zapravo sažeto izdanje jedne od najposećenijih planinarskih manifestacija u Vojvodini, i šire.

Cifra od preko trista takmičara i još toliko rekreativaca ne viđa se ni na nekim planinarskim akcijama republičkog karaktera. A to su samo suvi numerički pokazatelji koji u suštini ne govore ništa.




Subotičku peščaru mnogo više čine one stvari koje se ne mogu opisati brojevima: osećaj škriputavog peska ispod đonova, miris četinara, uvek prisutni bački povetarac i još prisutnije toplo bačko gostoprimstvo... Kao da je i onaj slinavi deo jeseni namerno sačekao nekoliko dana, da svima na Palićkim susretima stvori ugođaj miholjskog leta kakav se samo poželeti može.

Ako ste nekada pokušavali da trčite po peščanoj plaži,
ovo iskustvo nije mnogo drugačije od toga


U ovo doba godine obično bismo već pričali o raspletu treking sezone (prošlih nekoliko godina Vojvođanska treking liga se već završavala početkom oktobra), ali pošto ove godine ništa ne može da bude normalno evo nas tek na polovini ovogodišnjeg ciklusa takmičenja.

Kako će proći ostatak treking kalendara zavisi umnogome i od toga kako će se dalje razvijati situacija oko pandemije, ali u svakom slučaju - ko preživi sledeća dva meseca, pričaće...

Zeleno srce u žutom krugu kuca samo za vas


Distrakcije pored puta


Ali šta god se dogodilo do kraja godine, Subotica je još jednom svima pokazala kako se organizuje treking, i da je veliki broj učesnika trka na subotičkom pesku iz godine u godinu sve samo ne slučajan. I to je ono što je najbitnije. Sve drugo što bismo mogli da pričamo sasvim je izlišno.

Topla preporuka: počastite sebe šetnjom po Paliću.
Ne mora to biti samo posle trekinga. Bilo kad je pravo vreme.
...i možda će vas priroda nagraditi savršenim krajem dana...


Neke terene za trčanje uvek ćemo rado posećivati, ma koliko ih već znali napamet. A Subotica je u samom vrhu te liste. Pametnom dovoljno.


Ipak, kako to obično biva na planinarskim turama, svako na kraju kući ponese neke sasvim svoje utiske, a moj lični utisak dana biće jedno parče papira. Klub planinara Zrenjanin je povodom pola veka postojanja dodelio zahvalnicu rumskom Borkovcu za doprinos na unapređenju rada društva, i samo po sebi to ne bi bilo ništa neuobičajeno da ta zahvalnica nije iz nekog razloga čekala punih 19 godina da bude uručena!

Čast da izvrši koliko-toliko svečanu dodelu pripala je koleginici Aleksandri Todorov iz Zrenjanina, a u ime rumskog kluba ovaj komad istorije primio sam ja koji te davne godine nisam ni bio njegov član, štaviše čitave te kjubrikovsko-klarkovske 2001. nisam se popeo ni na jedno brdo (priča o toj godini još uvek čeka svoje pravo vreme), ali mi zbog svega toga još više znači to što sam baš ja preuzeo to svedočanstvo o drugarstvu dva velika mala kluba koje traje eto punih pola veka, i skoro dve decenije pride!

Ne, ipak nisam prešao celu stazu bos, to ostavljam pravim hobitima


Sa Zrenjanincima ćemo nastaviti da se družimo i u vremenu koje tek dolazi, ponajviše baš na stazama Vojvođanske treking lige. Iako je po kalendaru 2020. već skoro na izmaku, po nekim drugim stvarima jedva da je tek počela...

Jednog dana kad budemo pričali o ovoj godini nećemo verovati sami sebi.


DOPADA VAM SE OVAJ TEKST? PRATITE BLOG perpetuuM Mobile I PREKO FACEBOOKA:

Нема коментара:

Постави коментар