Zapadna Srbija važi za jednu od najomiljenijih turističkih regija u Srbiji. Prva asocijacija na ovaj kraj svakako su Zlatibor i Tara, ali pored njih ova oblast obuhvata još mnogo manje posećenih, ali u planinarskim krugovima poznatih planina.
Podrinjske planine ne smatraju se naročito atraktivnim, pa i izletnici radije biraju neke druge destinacije u okolini, ali i ova grupacija nižih planina duž Drine ima čime da se pohvali.
Većina podrinjskih planina obično se pominje kao poprište bitaka u I svetskom ratu - osim jedne.
U pričama o Sokolskoj planini provejava dah mnogo davnijih vremena, ali njena priča još uvek traje...
Sokolska planina (takođe često nazivana i nepravilnim pluralom Sokolske planine) najjužnija je u nizu planina donjeg Podrinja, na koju se dalje nadovezuju planine valjevskog kraja počevši od Bobije i Medvednika.
Kao prirodna razdelnica stoji između plodnih dolina Rađevine i Azbukovice, a iako ne prelazi hiljadu metara nadmorske visine ka jugu i zapadu nema više planine u krugu od nekoliko desetina kilometara, a ka severu pogled nema od čega da se odbije sve do kraja panonske ravnice i kad bi mogao dopro bi čak do Visokih Tatri!
Verovatno je baš zbog svog položaja Sokolska planina oduvek imala izuzetan strateški značaj.
Po legendi, prva utvrđenja na njenim liticama podigli su još rani srpski vladari, a u najživljem sećanju ostao je utvrđeni Soko grad, čiji ostaci danas predstavljaju rado posećen vidikovac.
 |
| (Foto: Zoran Držaić) |
Istorija ne pamti da je Soko grad (koji ne treba pobrkati sa istoimenim utvrđenjem kod Sokobanje) ikada osvojen vojnim putem.
U pisanim izvorima prvi put se pominje krajem XV veka, kao nekadašnji srpski grad pod upravom Turaka. Oko vremena nastanka grada istoričari se nisu složili, ali je sigurno da je prvobitno izgrađen mnogo pre doba srpske despotovine.
Neka predanja pripisuju izgradnju Soko grada još knezu Časlavu u X veku, a zanimljivo je da su Turci za sve vreme koliko su držali grad zadržali i njegov srpski naziv, potekao verovatno od sokola koji se i danas gnezde u obližnjim stenama.
Turska vladavina u ovim krajevima ostala je upamćena kao posebno surova, a sam Soko grad služio je uglavnom kao tamnica i mučilište. Srpskom življu ostao je u toliko mračnom sećanju da su ga nakon povlačenja Turaka 1862. godine minirali i veći deo zidina sravnili sa zemljom.
Od Soko grada danas su ostali samo fragmenti, a još samo pogled sa stene na kojoj se nalazila najistaknutija kula svedoči o njegovoj nekadašnjoj važnosti.
Do uređenog vidikovca na najvišoj tački stiže se metalnim stepeništem, a pre dvadesetak godina postavljen je i visoki pozlaćeni krst koji se vidi izdaleka.
Nije neobično što je ovo mesto označeno tako upadljivim verskim obeležjem, jer Sokolska planina od poslednjih decenija XX veka postaje jedan od centara pravoslavlja zapadne Srbije.
U samom podnožju stene Soko grada početkom devedesetih podignut je manastir posvećen Svetom Nikoli i Svetom Nikolaju Žičkom (Velimiroviću), koji je poreklom bio iz ovih krajeva.
Legenda o srpskom manastiru koji je ovde navodno postojao pre dolaska Turaka nije potkrepljena ni istorijskim ni arheološkim nalazima, ali su zato na mestu današnjeg manastira pronađeni brojni srednjovekovni stećci, ali i ostaci građevina iz rimskog doba.
Uz put od manastira do vidikovca izgrađeno je deset kapelica, u kojima je ispisana po jedna božja zapovest, pa zato ova dva kilometra uzbrdo neki nazivaju i "putem vere".
Simptomatično je kako ljudi od ovakvih veštačkih tvorevina posvećenih božjoj reči (koju je opet stvorio samo čovek) često ne vide prava božanska dela svemoćne prirode, pa tako tik pored ovog puta fascinantan minijaturni kanjon Šipljanske reke sa nekoliko prelepih vodopada i slapova za mnoge ostaje skriven i potpuno nevidljiv...
"Put vere" završava se podno stene sa krstom, ali široki put posut lomljenim kamenom nastavlja dalje uzbrdo, ka najvišem vrhu Sokolske planine. Vrh Rožanj (973 m.n.v.) zapravo je jedna široka zaravan i kao takav pristupačan je svima.
Malo pre vrha uz put se smestio još jedan manastir, posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, kratke tradicije koja seže do kraja prve decenije XXI veka. Drvena crkva građena je u ruskom stilu, u blizini izvora koji od pamtiveka smatraju lekovitim.
Koliko je tačna tvrdnja da se na najvišoj tački Sokolske planine ukršta čak dvanaest vazdušnih struja veliko je pitanje, ali možda baš zbog takvih specifičnosti sam vrh zauzima meteorološka stanica...
Tik izvan njene ograde nalaze se betonsko geodetsko obeležje vrha i još jedan visoki krst, ovog puta drveni, od kog se i po tmurnom vremenu jasno vidi sve do obala Save...
Šetnja po Sokolskoj planini ne mora da se završi na njenom vrhu, a možda najbolje mesto za predah pre povratka u njeno podnožje je ranč "Sokolske kolibe" nedaleko od vrha.
Planinsko domaćinstvo osnovao je veterinar Igor Rabat iz obližnje Pecke, sa idejom da sačuva od zaborava autohtone balkanske i srpske vrste domaćih životinja. Tako se na ovom mestu mogu videti stare, drugde zaboravljene sorte kako uživaju u slobodi ogromnih pašnjaka, ali i obožavaju da poziraju posetiocima u zamenu za neku poslasticu...
"Sokolske kolibe" nisu klasična kafana, ali opet namernicima služe tople i hladne napitke, čorbicu, roštilj... Za više od toga potrebno je najaviti se nekoliko dana ranije. Mada, za potpun užitak i nije potrebno mnogo više...
 |
| Pronađite 10 razlika |
Za ljubitelje opuštenijeg uživanja u prirodi, koji žele da vide nešto zanimljivo a opet ne toliko izvikano, a da za to ne moraju da odvoje nekoliko dana, Sokolska planina može da bude sasvim zadovoljavajući izbor.
Čak i oni koji u prirodi traže samo avanturu i adrenalin pronaći će među njenim liticama smerove i penjačke poligone. Možda će vernici imati razlog-dva više da je posete, ali ni ostali neće biti razočarani.
Za jednu od varijanti pešačkog izleta možete preuzeti sledeći GPS trek, sa napomenom da za ovu stazu ipak treba imati i organizovan prevoz jer start i cilj nisu na istom mestu:
Нема коментара:
Постави коментар