Kako nastaju planinarske staze?
Od početne zamisli do krajnjeg rezultata put ume da bude dugačak. Ponekad nije dovoljno imati samo dobru ideju i mnogo poleta, često treba uložiti mnogo više truda nego što je na kraju uopšte vidljivo.
Na planinama poput Fruške gore, na kojima se kilometraža markiranih staza piše trocifrenim brojevima, izmisliti potpuno novu planinarsku stazu deluje vrlo teško, a da onda ta staza zaživi među onima kojima je namenjena - planinarima i rekreativcima - čini se praktično nemoguće.
Ipak, ovih dana jedna sasvim nova staza pravi je hit među ljubiteljima jedine sremske planine - Rubenov krug.
Kako i zašto je jedna tako skromna staza za kratko vreme, bez velike pompe i zvučne reklame, postala najpopularnije šetalište na Fruškoj gori?
Gledajući sa strane, deluje kao najlakša stvar na svetu uzeti četkicu i farbu i obeležiti neku putanju, a onda često negde u dubokoj šumi naletimo na neke oznake za koje ne znamo ni odakle idu, ni kuda vode.
Koliko god Fruška gora imala dobro uređenih staza, isto toliko ima i onih koje su nekome nekada delovale kao odlična ideja, ali od prvobitnog trasiranja niko više nije prošao ni da osveži markaciju a kamoli da je potpuno obnovi, pa se tako njihove prave trase vremenom gube u sećanjima starih planinara, a o svrsi njihovog postojanja i onima koji su ih i osmislili ispredaju se prave planinarske legende...
Neke od tih staza zamišljene su vrlo ambiciozno (Sremci i južni Bačvani oduvek su patili što njihovu planinu ne odlikuje velika nadmorska visina pa su neki to večito pokušavali da nadomeste ogromnim visinskim razlikama na kratkim distancama, što je na njihovu sreću na Fruškoj gori sasvim izvodljivo), neke su prosto u rangu "staza zdravlja" prilagođenih svim uzrastima, ali većini je zajedničko to što iza njih stoji tek šačica entuzijasta (neretko i samo jedan čovek), nesistematskog pristupa i sa stavom "kako ćemo - lako ćemo"...
Nije to problem koji muči samo fruškogorske staze - Srbija je prepuna planinarskih puteva koji su u teoriji predstavljali sjajne ideje, ali se u praksi nisu pokazali naročito uspelim, samo zato što je neko u jednom trenutku čitavog procesa koji (bi trebalo da) prati nastajanje jedne uređene planinarske staze stao i rekao "ma, dovoljno je i ovo".
Sigurno ne iz lenjosti, neodgovornosti ili zle namere, prosto mnogi misle da je markiranje i objavljivanje treka sasvim dovoljno da bi se jedna staza mogla nazvati uređenom. Ali svi znamo kuda može da odvede put popločan dobrim namerama...
S vremena na vreme desi se ipak da se projektovanju jedne nove planinarske staze pristupi vrlo ozbiljno i to se odmah primeti. I to je ono što Rubenov krug već na prvi pogled razlikuje od drugih staza slične dužine i težine, ne samo na Fruškoj gori.
Staza Rubenov krug nastala je kao posveta gospodinu Rubenu Dajču (1947-2019), aktivisti, humanitarcu, zaljubljeniku u fruškogorske staze i dugogodišnjem članu novosadskog Rotari kluba, koji je nakon njegove smrti i pokrenuo inicijativu za uređivanje memorijalne staze.
"Projektnog zadatka" - da staza bude kružna, umerene dužine i manje težine, da prolazi južnim padinama Fruške gore podno dela grebena kod Kraljeve stolice i da obuhvati izletište Naša livada na kojoj se u prirodi okupljaju članovi Rotari kluba - prihvatili su se stari fruškogorski lisci Bora Veljković i Siniša Sinpe Petrov, a kako baš njih dvojica poslednjih godina vode Komisiju za planinarske puteve Planinarskog saveza Vojvodine, nije to ni smelo biti urađeno makar kako.
Čak i oni koji ne znaju ništa o Rubenovom krugu, od prvih koraka od starta (koji se nalazi uz sam grebenski put, oko 300 metara zapadno od raskrsnice na Iriškom vencu) sigurni su da se nalaze na jednoj vrlo jasno definisanoj i sjajno obeleženoj stazi.
Krug dužine nešto više od šest i po kilometara markiran je u oba smera uočljivim žuto-belim krugovima, simpatičnom markacijom kojoj planinari već sada tepaju "jaje na oko", kao i pomoćnim drvenim markacijama sa slovom R stilizovanim tako da istovremeno može da se tumači i kao ćirilično i kao latinično.
Već sama markacija dovoljno govori o profesionalnosti s kojom je ova staza obeležavana: sve oznake su potpuno jednake (kao jaje jajetu), u milimetar ukrojene prema standardima za markiranje planinarskih staza, ni preguste ni previše retke, taman kako treba da stazu može pratiti i neko ko nema nikakvog planinarskog iskustva ali ni da se iskusniji planinari ne osećaju kao da im neko vređa inteligenciju.
Uz drvene putokaze na svim raskrsnicama i odvajanjima na stazi praktično je nemoguće zalutati, a informativne table sa mapom, visinskim profilom i svim mogućim i nemogućim parametrima na nekoliko ključnih mesta na stazi svima će jasno staviti do znanja gde se tačno nalaze u datom trenutku, tako da je apsolutno nepotrebno koristiti bilo kakvu vrstu navigacije...
O atraktivnosti predela koje spaja Rubenov krug moglo bi se možda diskutovati (mada uostalom na celoj Fruškoj gori ima vrlo malo mesta koja bi se mogla nazvati zaista atraktivnim u planinarskom smislu), ali pravi poznavaoci Fruške gore moraće se složiti da ova staza predstavlja skoro pa savršen presek onoga što sremska planina krije u svojim nedrima - tu su guste šume, tu su skrovite livade, tu su uređeni izvori pitke vode, tu su duboke potočne jaruge - sve ono što zaista čini Frušku goru onim što jeste.
Za one koji baš zahtevaju da jedna planinarska staza vodi i na neki planinski vrh, Rubenov krug ima i to - tačnije, prolazi na jedva nekoliko desetina metara od dva vrha Kraljeve stolice, višeg na kom se nalazi istoimena meteorološka stanica i nižeg na kom se nalaze ostaci bombardovanog vojnog objekta (a koji neki zovu i "Ledinačka kapija").
Istini za volju, sa nadmorskom visinom od 507 i 503 metara ove dve kupe jedva "na mišiće" uspevaju da se nazovu planinskim vrhovima, ali molim lepo, Rubenov krug ima i to.
Međutim, ono što Rubenov krug takođe ima, što se na samoj stazi ne vidi a što ga više od bilo čega drugog razlikuje od ad-hoc izmišljenih putanja sa proizvoljno namolovanim oznakama, je potpuno ispoštovana sva važeća regulativa koja se odnosi na uređivanje planinarskih staza!
Rubenov krug je jedina staza na Fruškoj gori koja ima sve neophodne saglasnosti pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Vojvodine i nacionalnog parka Fruška gora, jedina koja u svakom pogledu zadovoljava sve standarde i pravila Planinarskog saveza Vojvodine, i jedna od retkih koja ima formalno određenog domaćina (Rotari klub Novi Sad) koji odgovara za njeno održavanje.
Ukratko, najuređenija staza na Fruškoj gori.
A onda već i nije teško shvatiti zašto je za tako kratko vreme postala toliko popularna.
Fruška gora je planina sa najviše markiranih staza u Srbiji, a verovatno i šire. Mnoge od tih staza sasvim su korektno uređene i obeležene, ali opet i onim najsređenijim fali makar neka sitnica, makar to bile samo nejednake i traljavo iscrtane markacije.
Svaka od tih markiranih staza, pa i one koje su odavno gotovo pale u zaborav, ima neke svoje planinare koji će im se uvek vraćati, ali prosečan izletnik ne želi da ide i nagađa da li je još uvek na istoj stazi, da se probija kroz proraslo šiblje, ili da se naprosto izgubi u nekoj bestragiji.
Onima koji se možda prvi put susreću sa magičnim svetom fruškogorskih staza i bogaza itekako je falila jedna staza kao što je Rubenov krug.
Kratka ali ne prekratka, laka ali ne prelaka, dovoljno dobro obeležena da je može ispratiti baš svako, sasvim dovoljno interesantna da zadovolji one koji ne traže previše i sasvim dovoljno sugestivna da zaintrigira one koji bi ipak mogli da traže malo više...
Zvanično otvaranje staze Rubenov krug okvirno je zakazano za april 2021. godine, ako okolnosti to dozvole. Do tada, stiče se utisak da će svi fruškogorski planinari koji iole drže do sebe već "obrnuti krug".
Iako je uređivanje staze završeno tek nedavno, već mesecima među zaljubljenicima u Frušku goru širi se priča o novoj stazi koju itekako vredi preći.
Jesi li obišao Rubenov krug? Nisi?! Pa šta čekaš?!
Napomena: Budući da je ovo samo kritički osvrt a ne i zvanični prikaz staze, namerno se nisam bavio tehničkim podacima i detaljima. Više informacija o Rubenovom krugu, uključujući i mapu staze i zvanični trek, najbolje potražite na sajtu sportskog udruženja PSD Poštar Novi Sad, čiji članovi su trasirali stazu: psdpostar.org.rs/memorijalna-staza-rubenov-krug/
Нема коментара:
Постави коментар