Gomolava: Šest hiljada godina ispod sremskog lesa

Na pola puta između Rume i Šapca nalaze se Hrtkovci, seosko naselje širokih ulica koje se naizgled ni po čemu ne razlikuje od velikih sela ravnog Srema. Međutim, ovo mesto na obali Save jedinstveno je po kontinuitetu naseljavanja dugom preko šest hiljada godina!

O tome svedoči lokalitet Gomolava - jedno od najvrednijih arheoloških nalazišta ne samo kod nas već i u evropskim, pa i svetskim okvirima.

Pod današnjim imenom Hrtkovci se prvi put pominju početkom XVIII veka, a pisani izvori beleže na ovom prostoru postojanje više naselja još u XIV veku, među kojima i sela Gomol na levoj obali Save, na mestu gde je ova reka najdublja na celom svom toku.

Međutim, tragovi ljudskih naseobina na području Hrtkovaca datiraju iz mnogo dalje prošlosti.

Za arheološko nalazište na Savi, u to vreme zvano prosto "Gradina", znalo se već u XIX veku.

Prva stručna iskopavanja izvedena su 1904. godine, dok je pravo sistematsko istraživanje lokaliteta započeto 1953. godine. Između 1965. i 1985. godine izvršena su najznačajnija otkrića i ustanovljen gotovo neverovatan kontinuitet na lokalitetu, od neolita od srednjeg veka, od vinčanske kulture preko Skordiska i Rimljana do seoskog groblja sa kapelom iz XV veka.

Urbanizovano naselje iz mlađeg neolita, sa jednoobraznim kućama od drveta i gline, u svoje vreme bilo je jedno od najvećih na svetu, a pronalasci artefakata vrlo dalekog geografskog porekla u različitim epohama svedoče o razvijenoj trgovini i razmeni na prostoru Gomolave, pa žitelji današnjih Hrtkovaca mogu da imaju pravo kad ovaj lokalitet nazivaju i "centrom sveta".

Među mnoštvom najrazličitijih nalaza teško je izdvojiti najznačajnije, ali se kao zaštitni znak Gomolave nametnula dvoglava figurina iz mlađeg neolita, izuzetno redak primer praistorijske skulpture sa dve glave, za koji do danas ne postoji konsenzus da li predstavlja otelotvorenje nekog božanstva, simbolički prikaz bračnog para ili realističnu predstavu spojenih blizanaca...

Pored figuralnih prikaza, tu su još i neizbežni kameni alati, a u kasnijim epohama brojne su posude od pečene gline najrazličitijih oblika i namena, što Gomolavu čini značajnim centrom keramike i grnčarije. 

U rimsko doba pojavljuje se i bronzano posuđe, razni novčići, sitni alat, a zanimljive su i pločice koje su se koristile za društvene igre, kao i kasnoantički češalj od kosti sa ukrasnom metalnom kopčom...

Predmeti nađeni na potezu Gomolave danas su izloženi uglavnom u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu i Zavičajnom muzeju u Rumi, a nepokretna dobra na lokalitetu, u koja spadaju ostaci neolitskog naselja, nekoliko peći i otpadnih jama za grnčariju, rimska Villa Rustica sa nekropolom i još istorijskih spomenika izuzetne vrednosti, konzervirana su za neko vreme u kom će se steći bolji uslovi za prezentaciju i podrobnije istraživanje.

Ali, i pored nemerljivog kulturno-istorijskog značaja, arheološki lokalitet Gomolava ne samo da nije ispitan do kraja, već se stiče utisak i da je gotovo nepoznat najširoj javnosti, a i da oni koji i znaju za njegovo postojanje uglavnom nisu svesni njegove stvarne veličine i vrednosti.

Na samom lokalitetu danas se mogu videti samo zapušteni ostaci rekonstruisanih neolitskih kuća, izgrađenih u okviru prilično skromno zamišljenog "arheološkog parka" početkom dvehiljadedesetih, obala utvrđena zaštitnim bedemima i još uvek neistražena brdašca iz kojih na svakih nekoliko metara bukvalno štrče ostaci keramike i ljudskih kostiju...

Današnja Gomolava ugrožena je sa mnogo strana - Savom koja malo po malo ispira obale i netragom odnosi neprocenjive arheološke predmete, lovcima na blago sa metal-detektorima (savremenim pljačkašima grobova) koji naveliko češljaju sremski les - ali ponajviše nedostatkom sredstava za adekvatna istraživanja i odgovarajuću prezentaciju na licu mesta.

A uz samo malo ulaganja na pravi način, mogla bi da postane vrhunska arheološka atrakcija, u rangu Lepenskog vira, Sirmijuma, Viminacijuma...

A po tom pitanju, malo je toga što mi kao obični posetioci (bivši, sadašnji i budući) ovog lokaliteta možemo da učinimo.

Ono što možemo je da pričamo o Gomolavi i da skrenemo pažnju onima koji ne znaju dovoljno o ovom mestu - možda se među njima nađe i neko ko može da učini nešto više, pa nas Gomolava jednog dana dočeka u punom reprezentativnom izdanju...

I naravno, kad prolazimo putem Ruma-Šabac, možemo da skrenemo na trenutak ka obali Save i prošetamo se kroz vekove.

Ne mora to biti šest hiljada godina, dovoljno je pola sata, sat, deset minuta, nebitno...

Susret sa prohujalim vremenima je zagarantovan.

(Fotografije muzejskih eksponata napravljene su na izložbi "Gomolava: Prošlost, sadašnjost i budućnost", održane u Zavičajnom muzeju u Rumi od decembra 2019. do marta 2020. godine. Većina predstavljenih predmeta deo je stalne arheološke postavke Zavičajnog muzeja i Muzeja Vojvodine u Novom Sadu. Jednog dana, nadamo se, sve to biće vraćeno na mesto gde je pronađeno, i izloženo u novom vizitorskom centru... Ali, kako trenutno stoje stvari, taj dan je još uvek daleka budućnost...)