Planinarske video igre

Video igre sa sportskom tematikom uvek su bile popularne, ali kao što planinarstvo kao sport nikad nije bilo naročito atraktivno najširoj populaciji (a posebno pasivnim gledaocima) tako ni planinarske video igre nikad nisu našle veliku publiku, što ipak ne znači i da ne postoje.

Doduše, iako u velikom broju igara avanturističkih žanrova postoji mnogo pentranja na sve i svašta, pa i na planine, igara koje se fokusiraju isključivo na planinarske uspone do danas je vrlo malo.

Da li vredi baciti pogled na neke od njih, i da li mogu biti zanimljive i onima koji se inače ne bave planinarenjem, prosudite sami.

Alpiner (1982)

Prve kompjuterske igre koje bi se mogle nazvati planinarskim bile su u obliku tekstualnih avantura, formatu kog se danas sećaju samo najstarije generacije gejmera.

Jedna od prvih igara sa grafikom koja se bavila penjanjem na planine bila je Alpiner, koja je radila na sistemu Texas Instruments, prvom šesnaestobitnom kućnom računaru. U pitanju je klasična platforma sa izbegavanjem prepreka, sa šest nivoa (koji se razlikuju samo po dužini) smeštenih na šest stvarnih svetskih planina (makar samo po imenu), od kojih je "prekucavanje" naravno Everest.

Igra je još dostupna za preuzimanje na internetu, a za igranje (ako neko baš želi) je potrebno instalirati i emulator za Texas Instruments.

Everest (1999)

Za vreme kad je nastala, ovo je prilično realistična simulacija u kojoj igrač predvodi tim planinara u pohodu na najviši vrh sveta, u obliku point-and-click avanture.

Prepreke na tom putu modelovane su po ugledu na stvarni reljef južne strane Everesta, a promenljive meteorološke prilike i situacije značajno utiču na karaktere, od zamora i dehidracije do ozbiljnih povreda, pa čak i smrti. Kao narator-konsultant u toku ekspedicije pojavljuje se Ed Visturs, prvi Amerikanac koji se popeo na svih 14 vrhova viših od 8000 metara, čiji praktični saveti mogu biti primenljivi i van same igre.

Iako je po mnogim aspektima dosta zastarela, naročito u vizuelnom smislu, i dalje može biti zanimljiva za igranje, a bez problema radi i na novijim verzijama Windowsa.

Extreme Rock Climbing (1999)

Tokom devedesetih, praktično svaka sportska disciplina dobila je svoju virtuelnu varijantu, pa se tako pojavila i igra posvećena penjanju u steni. Međutim, mogućnosti tadašnjeg softvera nisu uspele da prenesu adrenalinski naboj kojim ovaj sport obiluje, pa nakon početne kratkotrajne zabave cela igra ostaje ravna i monotona kao površine po kojima se njeni akteri pentraju...

Za razliku od pravog penjanja koje će uvek biti zanimljivo, ovu igru je vreme pregazilo u svakom smislu, pa čak ni ne radi na 64-bitnim operativnim sistemima...

Everest: The Ultimate Strategy (2004)

Objavljena pod pokroviteljstvom Nacionalne Geografije, ova igra se ipak ne trudi da bude ni realistična ni preterano informativna, a po žanru je najbliža RPG avanturama.

Igrač vodi planinarsku ekipu u pohod na najviše vrhove svih sedam kontinenata (popularni Seven Summits), sa završnicom na Everestu, pri čemu je svaki sledeći vrh nešto zahtevniji od prethodnog (mada u igri svi izgledaju manje-više isto), ali i karakteri tokom igre razvijaju (da ne kažem leveluju) sposobnosti koje su im neophodne za savladavanje uspona.

I u ovoj igri planinari se susreću sa različitim vremenskim nepogodama, povredama, lomovima, nedostatkom kiseonika, ali sve te neprilike ne mogu trajno da ih onemoguće već samo uspore u njihovom pohodu, pa je ceo ton igre prilično lagan i zabavan koliko to jedna planinarska igra uopšte može biti...

Igra je očigledno namenjena svim uzrastima, a budući da se ne može preći na višu planinu dok se završi trenutna, kao i da se za uspešan smatra samo uspon koji su izvršili svi članovi grupe, na pozitivan način neguje kolektivni duh i značaj postepenog razvoja u planinarstvu.

Everest VR (2016)

Koliko je industrija video igara napredovala, najbolje svedoče ostvarenja smeštena u virtuelnoj realnosti.

Everest VR pruža priliku svakome (istini za volju, ko poseduje odgovarajuću opremu za to) da se u toplini svog doma popne na najviši svetski vrh, za šta je korišćen trodimenzionalni model planine u punoj veličini napravljen za potrebe istoimenog filma iz 2015. godine.

Budući da igrač ovde samo prati zadatu putanju i nema mogućnosti izbora koji utiču na radnju, možda se ovaj naslov ne može nazvati igrom već pre virtuelnim iskustvom, a oni koji su ga probali uglavnom se slažu da ipak ne može da zameni pravi osećaj penjanja na visoke vrhove, ali da je i pored toga utisak impresivan.

The Climb (2016)

Još jedna avantura u domenu virtuelne realnosti, The Climb stavlja igrača u ulogu alpiniste čiji cilj je "samo" da se popne do vrha najraznovrsnijih litica, obronaka, hridi, odseka, surduka i strmeka... Osim toga, igra nudi i različite modove igranja, uključujući i opciju za više igrača u kojoj se možete trkati protiv prijatelja.

Ključni preduslov za ovu zabavu je (ne tako mala) investicija u opremu za virtuelnu realnost, ali s obzirom na popularnost ove tehnologije vremenom će verovatno i ta skalamerija postati dostupnija većem broju igrača...

Mountaineer (2018)

Neke igre (knjige, filmovi...) deluju mnogo bolje kao ideje na papiru nego kao gotov proizvod, a to je definitivno slučaj i sa ovom jeftinom produkcijom.

Ideja zvuči sasvim pristojno: usamljeni planinar nailazi na olupinu aviona duboko u šumi i mora da dovede preživele do civilizacije, usput ih štiteći od vremenskih nepogoda, divljih zveri i ostalih nezgoda. U izvedbi, ova traljavo sklepana igra dobila je tako katastrofalne kritike da prosto nema smisla ni da čovek pokušava da ovo igra...

Ostaje nada da je ovo ipak samo neka skica i da će se prava stvar pojaviti nekad u budućnosti... Do tada, pravo preživljavanje u divljini zvuči daleko zabavnije, i manje frustrirajuće. 

Mount Everest Story: Survival In The Death Zone (2018)

Da planinarske igre nisu rezervisane samo za ozbiljne gejmere i jake operativne sisteme svedoči i ova simpatična igrica za Android telefone.

Postavka u kojoj igrač vodi više planinara na usponu na Everest svakako nije preterano originalna, ali je u ovoj varijanti dovoljno pojednostavljena da se sve ukapira za nekoliko minuta i dovoljno zanimljiva za brzo prekraćivanje vremena kad zatreba, a promenljivi uslovi na planini i njihov uticaj na karaktere ostavljaju i dovoljno prostora za (minimalno) strateško razmišljanje.