Geološka istorija Fruške gore dugo je smatrana kratkom i relativno jednostavnom. Međutim, već prva kartiranja fruškogorske geologije krajem XIX veka otkrila su složenu situaciju punu problema koji su ukazivali na mnogo stariju i kompleksniju građu jedine sremske planine. Sistematska istraživanja u drugoj polovini XX i početkom XXI veka još uvek nisu donela kompletno razumevanje morfoze Fruške gore, ali su doprinela jasnijoj slici o njenom nastanku. Jedan deo pravog blaga predmeta koji svedoče o njenoj istoriji dostupan je javnosti u obliku zbirke pod naslovom "Rađanje Fruške gore".
Tokom višedecenijskih geoloških istraživanja Fruške gore, dr Ivan Dulić i njegova supruga Miša Dulić sakupili su impresivnu zbirku uzoraka stena i fosila flore i faune, koja pruža nesvakidašnji uvid u razvoj ove planine dug više miliona godina! Iako sama Fruška gora u približno današnjem obliku nije starija od nekoliko desetina hiljada godina, geološkim istraživanjima na njenom području nedvosmisleno su utvrđeni tragovi mnogo starijih epoha razvoja Zemlje.
Tako se u geologiji Fruške gore očitavaju nastanak, širenje i nestanak Tetiskog okeana, rađanje kopna današnje Evrope i Balkanskog poluostrva, nastanak i nestanak Panonskog mora i konačno period ledenih doba, sa taloženjem lesa iz kog će se i roditi Fruška gora kakvu danas poznajemo. Sve ove epohe predstavljene su i u zbirci "Rađanje Fruške gore", koja je (posle izlaganja u Novom Sadu i Skoplju) trenutno izložena u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu.
Tako se u sklopu ove zbirke mogu videti različite stenovite formacije, među kojima fragmenti nekadašnjeg okeanskog dna i novonastalog kopna; okamenjeni ostaci okeanske i morske faune, poput korala, školjki i puževa; fosilni otisci tropskih biljaka koji izgledaju kao juče utisnuti u meku glinu; kosti davno izumrlih životinja poput mamuta i runastog nosoroga, ili onih kojih odavno više nema na Fruškoj gori, poput vuka, medveda, bizona, divljeg konja...
Neupućenom posmatraču, ova zbirka se može učiniti samo kao hrpa kamenja, ljuštura, nešto kostiju... Oni koji znaju šta (i kako) da gledaju videće burnu istoriju jedne danas tako pitome planine: žestoke vulkanske aktivnosti, talase okeana, guste prašume, ledene vetrove, velike životinje koje su nekada suvereno vladale njenim prostranstvima... Svaki izloženi komad priča neku svoju priču, manje ili više jasnu, ali gotovo podjednako fascinantnu i podjednako značajnu u velikoj slici prošlosti Fruške gore, koje uglavnom ili uopšte nismo svesni dok danas šetamo njenim šumskim stazama.
Posmatrajući svet koji nas okružuje, često imamo utisak da je on oduvek bio takav. Međutim, kao i sve u prirodi što živi i raste, cela planeta oko nas konstantno se menja, samo što mi tokom svog kratkog veka obično ne možemo da vidimo te promene. U tektonskom smislu, priča Fruške gore daleko je od završene. Isto tako i rad dr Dulića još uvek traje, a po svemu sudeći ni posle više od 35 godina na terenu ne posustaje ni njegova fascinacija geologijom ove planine, pa u budućnosti možemo da očekujemo još radova koji će nam dodatno približiti njenu pradavnu prošlost.
Za ljubitelje i poznavaoce prirode Fruške gore izložba "Rađanje Fruške gore" može biti prilika da vide jedno njeno lice koje se ne viđa svaki dan. Čak i ako znaju ponešto o fruškogorskoj geologiji, to je svakako prilika da nauče nešto novo i nešto više - da Frušku goru bolje upoznaju, da bi je više voleli. Ako je to ikako moguće.
DOPADA VAM SE OVAJ TEKST? PRATITE BLOG perpetuuM Mobile I PREKO FACEBOOKA:
Нема коментара:
Постави коментар