26.01.2021.

Bogojavljenski uspon na Beljanicu


Prirodu Srbije ne odlikuju naročito visoke planine niti preterano zahtevni planinarski tereni, ali i sasvim dovoljno zanimljivih uspona kojima možemo da se vraćamo godinama i da ih svaki put doživljavamo na makar malo drugačiji način.

Mada u Srbiji postoji više planina kod kojih se od podnožja do vrha savladava više od hiljadu metara visine, obično se kao kondiciono najteži ističu usponi na Rtanj i Trem, a odmah za njima i Beljanica.

A kao i Rtanj i Trem, i Beljanica od pre nekoliko godina ima svoju tradicionalnu zimsku akciju - Bogojavljenski uspon, koji iz godine u godinu privlači sve više planinara.


Poznavaocima prirode istočne Srbije, Beljanicu ne treba posebno predstavljati.

Krečnjački masiv između Despotovca i Žagubice predstavlja jednu od poslednjih karika u Karpatskom lancu, a sa nepreglednim prostranstvima Homoljskih i Kučajskih planina čini i jedno od najređe naseljenih područja Srbije. Ukratko, surova i gotovo netaknuta priroda.



Južna strana Beljanice oivičena je gotovo vertikalnim zidom koji se izdiže više stotina metara nad dolinom reke Resave, dok se sa severne strane postepeno spuštaju blage padine.

Ipak, baš zbog toga što je severna strana planine toliko blaga i toliko udaljena od glavnih civilizacijskih tokova, uspon sa severne strane je predugačak da bi se tek tako izveo u jednom danu, pa se planinari na Beljanicu po pravilu penju sa južne strane.

Osim toga što je kondiciono teži, uspon na Beljanicu sa južne strane je atraktivniji, jer se skoro sve vreme sagledavaju impresivne stene, a ponekad pogled odluta i dalje ka jugu, ka Južnom Kučaju i prepoznatljivom Rtnju.

Resavo, vodo 'ladna, Resavo,
Kud brodiš, vodo 'ladna, za'odiš?




Bogojavljenski uspon na Beljanicu od 2012. godine organizuje planinarsko-speleološki klub Resava iz Despotovca, a od pre dve godine akcija ima i zvaničan status tradicionalne akcije Planinarskog saveza Srbije.

Za neke organizacije ovo je uglavnom mač sa dve oštrice, jer veći broj učesnika često ume da pretvori i lepo zamišljene manifestacije u najobičniji cirkus.

Srećom, Bogojavljenski uspon očigledno još uvek ne privlači toliki broj planinara da bi prerastao u opštenarodno veselje, pa na stazi nema gužve, guranja i krkljanaca, i u usponu se još uvek može uživati kako treba, bez nepotrebnih pauza, zastoja i probijanja kroz masu i gungulu...

Vidikovac Sklopovi






A kad smo kod uživanja, ove godine vremenski uslovi su se tako poklopili da je teško moglo biti bolje - delimično oblačno, sa malo vetra i sasvim dovoljno snega da akcija poprimi pravi zimski karakter. Skoro pa idealno.

Nekome bi možda mogla da zasmeta jedino utabana i sleđena podloga na najstrmijem delu uspona, ali čini se kao da su većini proklizavanja i klecanja bili samo dodatni motiv na putu do vrha.










Jedna od popularnih planinarskih tvrdnji je da se sa vrha Beljanice vidi pola Srbije.

Prva dva puta kad sam bio na njenom vrhu od magle se jedva videlo nekoliko metara dalje od betonskog obeležja, ali ovog puta vidljivost je bila takva da mogu da kažem da ta tvrdnja i nije baš potpuno preterivanje.


Vrh Beljanice (1339 m.n.v.)

Karakteristična silueta Rtnja
Bespuća Južnog Kučaja


Sam vrh Beljanice nije značajno izražen u odnosu na ostatak planine, ali cela planina sasvim dovoljno dominira okolinom da se sa njega može videti svašta.

Oni koji znaju šta gledaju, osim najbližih brda Kučaja i Homolja sa vrha Beljanice prepoznaće i neke mnogo dalje vrhove, sve do Suve planine, Goča, Golije, Kopaonika...







Posebna poslastica na Bogojavljenskom usponu na Beljanicu je to što nakon izlaska na vrh staza vodi nazad ka "bazi" u izletištu Lisine duž grebena, sa mnogo stenovitih vidikovaca ka dolini Resave

Greben se od vrha spušta vrlo blago ka zapadu, gotovo ne gubeći visinu naredna četiri kilometra, koji su možda i nešto najlepše što Beljanica ima da ponudi namernicima - livadarenje sa pogledom u dolinu čitavih hiljadu metara niže.










A jednom kad staza krene da se spušta, oštra nizbrdica nemilosrdna za kolena dovešće nas za tren oka do vrela Lisine.

Ostaje nam samo da još jednom bacimo pogled na veličanstveni vodopadu Veliki Buk, u toplim zimskim danima skoro u punoj snazi, i jedan savršeni zimski dan biće zaokružen na najlepši mogući način.


Vrelo Lisine

Vodopad Veliki Buk

Sa ili bez povoda i organizovane akcije, Beljanica je planina koju vredi videti u svako doba godine.

Možda nije toliko popularna kao Rtanj, Trem, Stara planina, ali to je ne čini manje lepom i manje atraktivnom. Naprotiv, te manje izvikane destinacije umeju da nas iznenade samo prijatno.

Ali, to da je Beljanica kao stvorena za potpuni planinarski ugođaj odavno nije nikakvo iznenađenje...




2 коментара: