Ripaljka i Gradašnica

Verovatno ne postoji posetilac Sokobanje koji se nije makar provozao kolima do izletišta na Ozrenu, i protegao noge stotinak metara od parkinga do vodopada Ripaljka.

Ripaljka je jedan od najpoznatijih i najposećenijih vodopada Srbije, i to ne samo zbog toga što je pristupačan skoro svima - u pitanju je zaista impresivan spomenik prirode koji ispunjava očekivanja, i više od toga.

Reka Gradašnica izvire na Ozrenu i jedva četiri kilometra nizvodno uliva se u Moravicu u blizini Sokobanje. Meštani je zovu još i Mlinska reka, po mnogim vodenicama koje su se u prošlosti nalazile na njoj, a od kojih su do danas opstale samo dve.

Za razliku od mirnijeg donjeg dela toka, nekoliko prvih stotina metara reke sve je u kaskadama, slapovima i vodopadima, od kojih je Ripaljka najviši, ali ne i jedini.

Sa oko sedamnaest metara visine, Ripaljka je dugo smatrana najvišim vodopadom u Srbiji, što je svojevremeno navodio i Jovan Cvijić.

Od Cvijićevog vremena do danas na nekim skrovitijim mestima otkriveni su mnogo viši vodopadi, pa tako Ripaljka više nije ni u prvih deset na toj listi, što je ipak ne čini ništa manje impozantnom niti manje značajnom...

U istoriju zaštite životne sredine na ovim prostorima, vodopad Ripaljka ostaće upisan velikim slovima kao prvi zaštićeni spomenik prirode Jugoslavije, od 1949. godine. Jedanaesti april, datum na koji je proglašena zaštita Ripaljke, i danas se u Srbiji obeležava kao Dan zaštite prirode.

Zanimljivo je da je proglašenje Ripaljke za zaštićeni spomenik prirode učinjeno pre svega da bi se vodopad, ali i ceo tok Gradašnice, sačuvao od uništenja koje mu je pretilo izgradnjom hidrocentrale za potrebe bolnice na Ozrenu, za koju su već bile izdate sve neophodne dozvole, pa čak i započeta gradnja...

Današnje institucije koje se očuvanjem prirode bave samo na papiru mogle bi mnogo toga da nauče od svojih kolega od pre više od sedam decenija... Zahvaljujući njima, danas još uvek možemo da uživamo u ovom blagu.

Ali, Ripaljka nije jedina vrednost kojom Gradašnica može da se pohvali. Kao u toliko puta viđenom scenariju, iza prirodne lepote koja je ujedno i turistička atrakcija često se nalaze ništa manje živopisne slike, pa tako i uzvodno i nizvodno od najvišeg vodopada ova reka krije mnoštvo manjih koji se prosto takmiče po lepoti.

Mnogi od tih manjih vodopada ni ne vide se sa staza duž reke. Da bi im se prišlo, potrebno je samo malo ripanja s kamena na kamen, i radoznalost koja se podrazumeva.

A to su samo vodopadi i slapovi. Sve skrivene kutke i detalje oko Ripaljke i Gradašnice ostavićemo budućim izletnicima da otkriju sami...

Međutim, ma koliko bila pristupačna, i Ripaljka je na svoj način neuhvatljiva - u punoj snazi vodene zavese koja rasprskava izmaglicu od skoro nevidljivih kapljica može se uživati samo s proleća, ostatkom godine voda se često samo cedi niz glatku stenu, dok tokom leta nije nemoguće zateći i potpuno suvo korito...

Ali, u koje god doba godine došli, vodopad Ripaljka (čak i potpuno suv) uvek će biti upečatljiva scenografija.

Za razliku od nekih mesta koja ipak ostavljaju jači utisak na fotografijama nego u realnosti, Ripaljka i Gradašnica će ostaviti ravnodušnim samo nekoga ko je navikao na mnogo, mnogo impozantnije prizore.

A u nekim našim okvirima, toga i nema baš previše...