"14 vrhova: Ništa nije nemoguće" (2021)

Usponi na visoke planinske vrhove odavno su se pretvorili u samo još jedan vid ekstremnog turizma, i planine koje su nekad smatrane dostižnim samo najsposobnijim alpinistima danas su otvoreni za praktično sve koji su spremni da to zadovoljstvo dovoljno plate.

I pored toga, usponi na četrnaest najviših vrhova sveta još uvek važe za prestižno dostignuće, iako su i mnogi njih komercijalizovani i dostupniji nego ikad. Ali dok se broj uspešnih uspona na neke od ovih vrhova meri i hiljadama, do sada je samo četrdeset četvoro ljudi uspelo da se popne na svih četrnaest, za šta su većini bile potrebne godine, pa i decenije truda.

Zato je pre dve godine u planinarskim krugovima kao bomba odjeknula vest da je jedan čovek uspeo da se popne na svih četrnaest vrhova iznad 8000 metara nadmorske visine za samo šest meseci i šest dana! Nepalsko-britanski visokogorac Nirmal "Nims" Purdža tako je oborio dotadašnji svetski rekord u usponu na ove vrhove - za čitavih sedam godina!

Ovaj nesvakidašnji podvig predmet je dokumentarnog filma "14 Peaks: Nothing Is Impossible", koji je od pre nekoliko dana dostupan na internet servisima.

Nimsov poduhvat za mnoge je bio iznenađenje. Iako je ovaj bivši specijalac (pripadnik elitne jedinice Gurki britanske vojske) već nekoliko puta pre toga bio na vrhovima iznad 8000 metara, od čega dvaput na Everestu, najširoj javnosti je ipak bio sasvim nepoznat, a stiče se utisak i da se mnogi prvi put sreću sa njegovom pričom tek preko ovog filma.

Akciju "Project Possible" (u slobodnom prevodu "Moguća misija") Nims je sam osmislio, a donekle i sam finansirao, a jedna od ideja mu je bila i da skrene pažnju na uspehe večito potcenjenih nepalskih alpinista.

Iako se osam od četrnaest najviših vrhova sveta nalazi u Nepalu ili na njegovim granicama, zapadni svet na nepalske vodiče uglavnom gleda kao na pomoćno osoblje u službi penjača iz razvijenih zemalja.

Osim Tenzinga Norgea kao jednog od dvojice ljudi koji su izvršili prvi uspešan uspon na Everest, nepalski planinari toliko su skrajnuti da mnogi veruju čak i da se lokalcima usponi na vrhove preko 8000 metara zvanično i ne računaju. To naravno nije istina (na primer među prvih trideset na spisku rekordera po broju uspona na Everest samo trojica ili četvorica nisu Nepalci), ali i pored toga rezultati penjača iz zapadnih i bogatih azijskih zemalja pominju se mnogo više.

Nims Purdža uspeo je ono što je prvenstveno zamislio, a to je da uspone na 8000 metara "dovede kući" i pokaže celom svetu da Nepalci nisu samo vodiči i nosači već sami po sebi ostvareni alpinisti.

Ovim dostignućem postao je četvrti Nepalac koji se popeo na četrnaest najviših vrhova na svetu (naspram recimo sedam Italijana, sedam Koreanaca, šest Španaca), a u toku akcije još jedan član tima "Project Possible" Mingma David Šerpa kompletirao je ovih četrnaest uspona (od čega devet tokom akcije), čime se na ovaj spisak upisao kao peti Nepalac ali i najmlađi u istoriji, sa samo 30 godina.

Nažalost, potcenjivački odnos prema nepalskim alpinistima ispoljio se i tokom Purdžinog poduhvata, na koji mnogi i sada gledaju sa nipodaštavanjem, pre svega zbog korišćenja kiseonika i fiksnih užadi prilikom uspona (čime se služila i većina onih koji su postigli ovaj uspeh pre njega), ali i zbog toga što je od planine do planine putovao helikopterom...

Ali, stiče se utisak da većina kritika dolazi iz kolonijalističkih sredina koje ne mogu da podnesu da neko ko bi tradicionalno trebalo da igra ulogu sluge bude najbolji u nečemu što oni smatraju svojom igrom... Ono što je bitno je da su Nimsa podržali neki od najistaknutijih svetskih alpinista, među kojima i Rajnhold Mesner, prvi čovek koji se popeo na svih četrnaest vrhova viših od 8000 metara.

Uostalom, ako je i postojala dilema da li Nims Purdža zaista ispisuje nove stranice istorije alpinizma ili će njegovi uspesi ostati na nivou fusnote (kako su neki tvrdili), početkom ove godine razvejao je sumnje zimskim usponom na K2, drugi najviši vrh sveta i do tada jedini preostali vrh preko 8000 metara koji nije popet i u zimskim uslovima, i to bez kiseonika! Ali ta priča je tema za neki drugi film...

"Project Possible" tim nakon istorijskog zimskog uspona na K2

"14 Peaks: Nothing Is Impossible" verno prenosi atmosferu i teškoće uspona na najviše svetske vrhove, uz obavezan osvrt na komercijalizaciju koja na nekim od ovih vrhova dostiže praktično besmislene razmere. Većina kadrova snimljena je na licu mesta, tokom samih uspona, što filmu daje dodatnu dokumentarnu vrednost.

Nažalost, nedostatak filmskog medijuma je ograničena dužina: za nešto više od sat i po nemoguće je svakom detalju posvetiti dovoljno vremena, pa neki od uspona deluju mnogo lakše na ekranu nego u stvarnosti, čemu doprinosi i Nimsova gotovo nadljudska spremnost i sposobnost podnošenja velikih visina, čak i neposredno posle burnih slavlja...

Ali, ako bi se nekome učinilo da jedan ovakav podvig nije teško ponoviti pod istim uslovima (sa kiseonikom, svim mogućim osiguranjem, pa i helikopterima), u istoj ili sličnoj situaciji bi se vrlo brzo razuverio...

Purdžina fotografija "saobraćajnog špica" na Everestu
obišla je čitav svet

Kad je reč o samom filmu, neizbežno je poređenje sa hvaljenim "Free Solo" od pre par godina (tim pre što je jedan od izvršnih producenata "14 Peaks" reditelj "Free Solo" Džimi Čin), ali iako se dva dokumentarca površno bave sličnom tematikom u suštini su u pitanja dva potpuno različita pristupa, pa i dva potpuno različita sporta.

Dok je "Free Solo" prisniji i nijansiraniji portret jednog čoveka i njegovog izazova, "14 Peaks" slika mnogo širu panoramu u kojoj jedan protagonista nastupa i u svoje ali i u ime celog jednog naroda, dotičući se mnogih kulturoloških, političkih, pa i filozofskih tema, u koje ipak ne zalazi naročito duboko.

To ga ne čini i površnim, naprotiv, osećanja koja izaziva su stvarna i snažna, ali uz podosta neiskorišćenog prostora za još jači utisak... Mada, "14 Peaks" ni ne pokušava da bude remek-delo sedme umetnosti već pre svega dokument jednog nesvakidašnjeg projekta, ali i da prenese poruku, i u tome uspeva u potpunosti.

A poruka je da bez nepalskih planinara usponi preko 8000 metara nadmorske visine prosto ne bi bili ni ostvarljivi, i da im za zasluge u ovoj oblasti planinarskog sporta treba odati više nego zasluženo priznanje.

U svakom slučaju, kako god ga gledali i tumačili, "14 Peaks: Nothing Is Impossible" je zanimljiv i inspirativan film, čak i za one koji se ne razumeju mnogo u planinarstvo i visokogorstvo, i svakako ga vredi pogledati.

Ako ni zbog čega drugog, makar zbog toga što nam se i u ovo vreme kada se dokumentuje i ono što treba i (češće) ono što ne treba jako retko pruža prilika da vidimo jedno ovako autentično svedočanstvo istorije u stvaranju, iz prve ruke.