Popularnost prirodnih lepota umnogome zavisi od konteksta.
U okolini Sokobanje ima toliko zanimljivih lokacija da neka mesta koja bi negde drugde predstavljala vrhunsku atrakciju ovde prosto ne mogu da dođu do izražaja. Takva je sudbina i Sesalačke pećine, koja definitivno zavređuje više pažnje nego što joj se posvećuje.
Smeštena u ataru sela Sesalac udaljenog dvadesetak kilometara od Sokobanje, Sesalačka pećina nije samo (delimično uređen) speleološki lokalitet, već i izletište sa kampom koje uz odmor u prirodi pruža mogućnosti i za adrenalinske aktivnosti, ali je i pored toga većini izletnika koji posećuju ovaj kraj - potpuno nepoznata.
Selo Sesalac daleko je od glavnih saobraćajnica, na kraju relativno lošeg asfaltnog puta koji se odvaja levo od magistrale koja povezuje Sokobanju sa Knjaževcem, kojim se od centra Sokobanje stiže za oko pola sata.
Od poslednjih kuća u selu do izletišta ima još oko kilometar i po makadamom koji je sasvim podnošljiv i za običan putnički auto. Proširenje koje služi kao parking nije preveliko, ali je spram interesovanja koje vlada za Sesalačku pećinu i više nego dovoljno.
Priroda imitira Henrija Mura |
Prvo što će posetilac ugledati je brvnara - improvizovana kafanica, od koje polazi stazica koja vodi do glavnog ulaza u pećinu. Oko stazice je raspoređeno nekoliko stolova sa klupama i celo mesto deluje savršeno za opušteno popodne daleko od omiljenijih izletišta pretrpanih turistima.
Radno vreme kafanice nigde nije istaknuto; radnim danima u prolećnoj predsezoni definitivno ne radi, mada ne deluje zapušteno... Ipak, verovatno niko ovamo ne dolazi samo zbog kafe i pića, ma koliko ambijent delovao prijatno za to.
Na prvi pogled, ulaz u Sesalačku pećinu ne obećava mnogo, ali ispod površine krije se pregršt zanimljivosti.
Legenda kaže da su se za vreme Turaka u pećinu sklanjali hajduci, a još kruže priče i o skrivenom blagu zaboravljenom negde u dubini...
Šta god od ovoga bilo istina, mora se priznati da je ovako zavučena pećina sa nekoliko ulaza idealna kao skrovište iz kog se može lako stići i uteći, ali i da speleolozi nisu našli nikakvo blago u preko dva kilometra podzemnih hodnika. (Ili bar to nisu nikome priznali.)
Jedino blago kojim Sesalačka pećina obiluje je pećinski nakit, koji možda nije monumentalan kao u nekim drugim pećinama ali to nadoknađuje raznovrsnošću oblika.
Ipak, treba se dobro potruditi da bi se to videlo u polumraku, jer je onih par stotina metara koliko je (uslovno rečeno) uređeno za šetnju osvetljeno vrlo štedljivo. Neki kažu da je to zbog slepih miševa, koji po nekim podacima ovde imaju jednu od najvećih kolonija u Srbiji, ali mi za vreme našeg obilaska nismo videli nijednog...
Posebno simpatičan detalj vezan za osvetljenje Sesalačke pećine - posetioci sami pale i gase svetlo prekidačem koji se nalazi na ulazu u pećinu, što celoj turi daje jedan "uradi sam uz pomoć štapa i kanapa" šmek. Možete da pretpostavite da ste unutra sami sebi i vodič i kustos...
Kako god bilo, obavezan modni aksesoar za posetu Sesalačkoj pećini je i baterijska lampa - čeona, džepna, na telefonu - nebitno je, svakako će koristiti.
uklj/isklj |
Kroz pećinu protiče reka Zarvina (na nekim sajtovima pogrešno nazvana Ponornica, što joj jeste odlika ali ne i ime), koja se nadomak sela spaja sa Mađarskom rekom i gradi Sesalačku reku, jednu od prvih pritoka sokobanjske Moravice.
Ubrzo nakon izlaska iz pećine reka nestaje između stena, da bi se opet pojavila nekoliko stotina metara nizvodno. Šteta što je najveći deo korita kroz izletište uglavnom suv, žubor vode bi ovo ionako lepo mesto samo dodatno ulepšao...
U nekom drugom okruženju, Sesalačka pećina bi bila prepuna izletnika, i radnim danima i vikendom. Ovako, pored toliko lako dostupnih prirodnih lepota u okolini, pola sata vožnje ne baš sjajnim putevima mnogima je ipak previše... Što je sve samo dobra stvar za onu manjinu koja više voli neutabane staze od "mejnstrim" lokaliteta za mase.
A Sesalačka pećina je pravi "andergraund", i bukvalno i figurativno. Ako ste ljubitelj prirodnih lepota koje ne zahtevaju previše truda, a gužve i komercijale baš i ne, ovaj izlet se više nego isplati.
Нема коментара:
Постави коментар