Homolje iz prvog plana: Ježevac, Kozjim grbom

Mnoge planine u Srbiji, ma koliko pitome, imaju tu jednu stazu o kojoj se raspredaju prave planinarske bajke. Nazvali ih napornim, zahtevnim ili opasnim, zajedničko im je to što su navodno nedostupne baš svima, pa tako planinari koji i pričaju o njima te preuveličane priče dižu sebi rejting u očima drugih, koji su se na iste vrhove penjali nekim lakšim, "običnijim" stazama.

Ta svojevrsna planinarska mitologija obuhvata uspone na Rtanj preko Sitne stene, na Kablar preko Noževa, na Stolove iz doline Ibra, ali i na Ježevac, jedan od najomiljenijih vrhova Homoljskih planina, preko stenovitog grebena koji lokalci zovu Kozji grb.

Za stazu preko Kozjeg grba planinari često kažu da je izuzetno strma, divlja i u većem delu godine prepuna otrovnih zmija, pa zato nije ništa čudno što za uspon na Ježevac obično biraju neke druge pravce. Ali, u kasnu jesen i suvi deo zime, kad se nabujalo rastinje povuče a gmizavci uđu u stanje brumacije, uspon na Ježevac Kozjim grbom prava je planinarska poslastica - kratka staza za kratke dane, za pravo planinarsko uživanje.

Homolje iz prvog plana: Mali i Veliki Vukan (grebenom)

Sa mnoštvom raznovrsnih staza za svačiji ukus, Homoljske planine su sigurno jedan od najzanimljivijih planinskih terena u Srbiji. Ali, kad bi od desetina homoljskih vrhova planinari birali najomiljenije, na prvom mestu bi se nesumnjivo našli Mali i Veliki Vukan.

Ovi vrhovi nisu ni najviši ni najlepši na Homolju, ali jesu među najpristupačnijim sa glavnih puteva i - što je bitnije - na maloj kilometraži imaju toliko sadržaja da većini namernika druge homoljske staze nisu ni potrebne.

A osim toga, mogućnost izbora težine uspona (od širokog kolskog puta, preko grebenske ture sa nekoliko tehničkih detalja, do via ferate i alpinističkih smerova) čine Mali i Veliki Vukan atraktivnim za sve ljubitelje aktivnog boravka u prirodi. Zato i ne čudi to što su ova dva vrha praktično sinonim za Homoljske planine, i za mnoge nešto najlepše što Homolje ima da ponudi.

U drugom planu Homolja: Sumorovac

Na prostoru punom zanimljivih planinarskih staza poput Homoljskih planina, normalno je da neki vrhovi budu popularniji od drugih.

Mnogo je faktora koji odlučuju o tome, pa su tako pristupačni i atraktivni Mali i Veliki Vukan praktično sinonim za Homoljske planine, lako dostupni Ježevac daleko je posećeniji od dosta uzbudljivijeg ali pomalo zavučenog Vranja, istočniji vrhovi poput Zdravče i Kupinove glave (sa kojih se pružaju možda i najlepši pogledi na cele masive Homolja i Kučaja) predstavljaju pravu egzotiku u izleničkim krugovima, a izmešteni Oman (iliti Čoka Drmoksa) toliko je van svih glavnih ruta da većina planinara ni ne zna da je to zapravo najviši vrh Homoljskih planina...

Iza svakog vrha čije ime je urezano duboko u kolektivnu svest planinara stoji bar još jedan čiji pomen većini ne znači ništa, a koji namerniku može da pruži jednako lep doživljaj.

Jedan od tih vrhova iz drugog plana Homolja je i Sumorovac - zanemaren, potcenjen, ali ništa manje vredan obilaska nego neki drugi vrhovi u njegovoj okolini.

U drugom planu Homolja: Veliki i Mali Vranj

Kao jedan od brdovitijih a najređe naseljenih predela u celoj Srbiji, Homolje je posebno omiljeno među ljubiteljima planina koje nisu večito u prvom planu.

U poređenju sa najpopularnijim vrhovima istočne Srbije, Homoljske planine ne deluju ni zahtevno ni naročito privlačno, ali samo na prvi pogled. Pravim poznavaocima imena homoljskih visova i čuka itekako znače nešto, ali i među njima postoje neki koji uprkos objektivnoj lepoti večito ostaju u senci drugih.

Među tim zvezdama drugog plana Homolja je i Vranj, krševiti greben koji po atraktivnosti ne samo da ni po čemu ne zaostaje za daleko glasovitijim homoljskim vrhovima, nego ih većinu i prevazilazi. Ali, za Vranj se treba malo više pomučiti jer je manje pristupačan od poznatijih vrhova Homoljskih planina, pa ipak na ovoj turi svaka muka se višestruko nagrađuje uživanjem u raznovrsnim stazama i prelepim vizurama.

Homoljska vrela: Krupajsko vrelo i vrelo Mlave

Leto dvehiljadedvadeseto mnogima je obeležila nemogućnost putovanja na omiljene primorske destinacije, zbog čega je veliki broj srpskih turista naprasno otkrio prirodne lepote rodne grude.

Među najpopularnijim prirodnim lokalitetima ove sezone vrte se uglavnom isti prizori, kao po pravilu fotogenični, brzi za obilazak i lako deljivi na društvenim mrežama, ali i lako dostupni sa asfaltnog puta, po mogućstvu u neposrednoj blizini ugostiteljskih objekata.

Sve ovo važi i za neka od mnogobrojnih vrela u Homoljskim planinama, od kojih se za Krupajsko može reći da ove godine predstavlja prirodnu atrakciju broj jedan u Srbiji. Proverili smo zašto.

Bilten "Putnik" - leto 2018.

Najtoplije godišnje doba je stiglo tek pre par dana, a već je tu i novo izdanje elektronskog biltena "Putnik" koji izdaje Planinarski savez Vojvodine.

 

A u novom "Putniku" stari i novi saradnici, doajeni domaće prirodnjačke žurnalistike i mlade nade planinarske pisane reči, između ostalih i dva člana planinarskog kluba Borkovac iz Rume: prenosimo utiske Jelene Leptirice Radosavljević sa "začelja" ovogodišnjeg Fruškogorskog ultra ekstremnog maratona, kao i moj kratki prikaz Homoljskog maratona.

Uživajte u ovim odabranim reportažama u nastavku.

Homoljski maraton 2018.

Neke planinarske staze, ma koliko slabo promovisane, bez ikakve pompe osvajaju srca planinara. Razlozi za to su različiti, ali u krajevima poput Homolja, gde se maltene na svaku čuku vredi popeti, nije teško shvatiti zašto im se mnogi rado vraćaju.

Jedna od takvih staza je i Homoljski maraton, tradicionalna akcija požarevačkog Vukana koja možda još uvek nije dostigla punu afirmaciju, ali svejedno nikoga od učesnika ne može da ostavi ravnodušnim.

Homolje iz prvog plana: Ježevac

Svaka planina ima bar jedan vrh koji se po nečemu posebno ističe u odnosu na druge. Da li zbog visine, težine ili atraktivnosti, tek postoje i neki planinski vrhovi poznati i među onima koji u planine idu tek par puta godišnje, obično nekako s proljeća.

Jedan od takvih je i Ježevac, vrh Homoljskih planina koji u ovom masivu možda ni po čemu nije naj - osim po posećenosti...

Homolje iz prvog plana: Štubej i pećine Ceremošnja i Ravništarka

Homoljske planine, jedan od okrajaka karpatskog venca u istočnoj Srbiji, mogu se pohvaliti mnoštvom zanimljivih vrhova, od kojih je najposećeniji Štubej, nakon Omana drugi po visini homoljski vrh.

Uspon na Štubej predstavlja jedan prilično lagan zalogaj za iole ozbiljnog planinara, ali ono što ovamo privlači zaljubljenike u prirodu su nepregledna prostranstva šuma i dolina na koja puca pogled sa svake čuke, kao i dve vrlo zanimljive pećine u njegovom podnožju - Ceremošnja i Ravništarka.

U drugom planu Homolja: Zdravča, Čoka Kurugu, Čoka Njamci, Čoka Fantina

Sredinom decembra put nas je odveo na Homoljske planine, onaj istočni deo koji se posećuje malo ređe od zapadnog kojem pripadaju vrhovi poput Štubeja, Malog i Velikog Vranja, Malog i Velikog Vukana, Ježevca...

Šomi i ja ugrabili smo verovatno jedan od poslednjih lepih vikenda u godini da se priključimo turi na homoljske vrhove Zdravča, Čoka Fantina (Kupinova glava), Čoka Kurugu, Čoka Njamci...

Iako ovaj kraj većini planinara ne deluje previše atraktivno, akcija nije razočarala. Naprotiv.

Homoljski maraton 2015

Homoljski maraton je mlada, ali vrlo zanimljiva planinarska manifestacija. Prvi put je održan 2010. godine, a od ove godine uvršten je i među tradicionalne akcije Planinarskog saveza Srbije, s razlogom. 

U pitanju je jedna atraktivna akcija, sjajno osmišljena i još bolje realizovana (u režiji PK Vukan" iz Požarevca), prepuna izuzetnih lokacija koje predstavljaju tek mali presek svega onoga što Homolje ima da pruži, ali i pored toga retko koga mogu ostaviti ravnodušnim.