Gledajući ka udaljenim visovima i njihovim obećanjima avanture, često se desi da nam planine u blizini ostanu van fokusa. Takva obližnja brda se svima osim najzagriženijim zaljubljenicima u prirodu u svim pojavnim oblicima čine običnim, dosadnim i nedovoljno vrednim pažnje.
Jedna od takvih destinacija je i Kosmaj, udaljen samo pedesetak kilometara od Beograda, koji žitelji glavnog grada retko smatraju za nešto više od izletišta za par sati predaha, ali onima koji to traže može da pruži sjajan celodnevni planinarski izlet.
Slično Avali i Fruškoj gori, Kosmaj je planina koju izletnici često potcenjuju. Mnogi će se zadržati samo u okolini uređenog platoa na prevoju Ravnine, a toliko će im biti dovoljno: u krugu od petstotinak metara od prevoja nalaze se i najveće kosmajske atrakcije - čuveni spomenik, noviji drveni vidikovac, neizbežni kafići, restorani i sportski tereni, kao i parkovski uređene stazice za šetnju kroz šumu.
A Kosmaj je ipak mnogo više od toga.
O tradiciji naseljavanja ove šumadijske planine govore arheološki nalazi rudnika gvožđa, olova i srebra još iz vremena pre Rimljana, ali i legende o nastanku imena planine.
Jedni izvori daju imenu Kosmaja slovensko poreklo, od prideva kosmat, navodno jer je planina obrasla gustom šumom; drugi ime datiraju u rimsko doba, izvedeno od Casa Maiac - dom boginje Maje (što je drugo ime Faune, boginje plodnosti i šume); treći opet traže korene u keltskoj reči cos (šuma) i ni manje ni više nego praindoevropskoj maj (planina)!
Upitno je koliko su etimološke pretpostavke utemeljene na stvarnim istraživanjima a koliko na pukim nagađanjima, ali se ne može poreći da Kosmaj čak i danas predstavlja jedno plodno prostranstvo pod gustim šumskim pokrivačem...
Osim mitova i legendi, i istorija je ostavila značajne tragove na licu Kosmaja.
Danas su na obroncima planine aktivna dva manastira, uz treći koji je u ruševinama, a o burnoj prošlosti svedoče spomenici iz bitaka i ratova... Sve u svemu, uprkos relativno maloj visini i na prvi pogled nezanimljivim stazama Kosmaj itekako ima šta da pokaže namernicima.
Najbolji način za upoznavanje sa Kosmajem "na blic" je takozvana Staza gorštaka, koja spaja sve najznačajnije lokalitete na planini u kružnu turu od laganih petnaestak kilometara, tako da se može preporučiti svakome u iole dobroj kondiciji. Na terenu je ipak neophodno i malo improvizacije, budući da su neke deonice originalne trase Staze gorštaka zarasle, a neke ograđene...
Staza gorštaka polazi od manastira Tresije, u severnom podnožju planine, nadomak sela Nemenikuće.
Manastir je po predanju osnovan na samom početku XIV veka i više puta je rušen i obnavljan, poslednji put 1936. godine. Manastirska crkva, posvećena Svetim arhangelima, uprkos novijem datumu izgradnje uspešno reprodukuje odlike raške škole kao vodećeg arhitektonskog stila srpskih sakralnih objekata u vreme osnivanja manastira.
Odmah iza manastirske porte staza nalazi se česma (koja tokom leta često presušuje), kod koje staza ulazi u šumu i odmah kreće da se penje.
Sledeća značajna tačka na stazi je spomen-kosturnica boraca Timočke divizije, koji su upravo na Kosmaju uspeli da zaustave napredovanje austrougarskih snaga tokom Kolubarske bitke, što je značajno uticalo na početak kontraofanzive i konačnu pobedu srpske vojske.
Odavde se pruža lep vidik ka severu, ali sama kosturnica ostavlja poražavajući utisak: u zastakljenoj niši u spomeniku izložen je groteskno minijaturan kovčežić, više smešan nego simboličan, dok korov koji prorasta iza stakla najbolje govori o našem kolektivnom odnosu prema sopstvenoj istoriji…
Zvanična staza se od spomen-kosturnice spušta ka ruševinama manastira Kasteljan, ali mi ovde pravimo prvu improvizaciju i penjemo se strmo uzbrdo ka najnižem od tri vrha Kosmaja, nadmorske visine 546 metra, na kom je poslednjih godina izgrađena visoka drvena osmatračnica sa koje se otvaraju lepi pogledi prema Beogradu i ostala dva vrha.
Kao i kod mnogo drugih planina u Srbiji, i na Kosmaju vlada opšta konfuzija oko naziva vrhova: pominju se nazivi Veliki vrh, Mali vrh, Veliki Kosmaj, Mali Kosmaj, Rutavi vrh, Goli vrh, Mali vis, Beli kamen… Negde se neki od ovih vrhova izjednačavaju, u različitim izvorima se isto ime daje različitim vrhovima, a najkontradiktornija po ovom pitanju je Vikipedija, gde se mogu pročitati biseri poput "Mali Kosmaj, poznat i kao Malovan ili Goli Kosmaj, sa vrhom Beli Kamen" ili šampionska definicija "Košutica … visine 463m visoka 461 metar"…
Radi kakve takve koherencije mi ćemo ovde taj najniži vrh sa osmatračnicom nazvati Beli kamen, kao što ga nazivaju vojne ali i savremene digitalne topografske karte. Ostala dva vrha na ovim kartama ni nemaju neka posebna imena, ali to i nije toliko bitno: najviši vrh Kosmaja (visine 626 m.n.v.) ionako je nedostupan planinarima jer ga zauzima vojna baza, a na drugom po visini (visine 576 m.n.v.) nalazi se veliki spomenik po kom je Kosmaj nadaleko poznat, pa mnogi izletnici ni ne znaju da Kosmaj ima i viši vrh od njega…
Što se Košutice tiče, jasno je da ona po visini i ne čini planinski vrh već "samo" brdo. Ali, doći ćemo i do Košutice…
Od vidikovca na vrhu Beli kamen (ili Mali Kosmaj, ili Mali vrh, ili Goli Kosmaj, ili kako god ga nazvali) asfaltnim putem se brzo dolazi do prevoja Ravnine, odakle do spomenika ima samo par minuta šetnje i manje avanturistički nastrojeni izletnici mogu tu i završiti svoje kosmajsko planinarenje.
Naša tura je tek počinjala, i sa prevoja se strmo spuštamo do ruševina manastira Kasteljan i ponovo uključujemo u Stazu gorštaka.
O nastanku manastira Kasteljan malo se zna. Podignut je na temeljima rimskog utvrđenja iz II ili III veka, a dograđivao ga je despot Stefan Lazarević početkom XV veka. U XVII veku je srušen i nakon toga nije više obnavljan. Tokom arheoloških istraživanja sedamdesetih godina prošlog veka pronađena je jedna nadgrobna ploča iz 1332. godine, pa se zato pretpostavlja da je manastir izgrađen u prvoj polovini XIV veka.
Od manastira danas postoje samo ostaci zidova (nešto je naknadno rekonstruisano i neautentično, ali će samo izvežbano oko primetiti razliku) i fragmenti druge konstrukcije, ali za zaljubljenike u arheologiju i istoriju arhitekture ovo je verovatno i najzanimljiviji lokalitet na celom Kosmaju…
Nedaleko od manastira Kasteljan potrebna je još jedna improvizacija na stazi. Iako je cela Staza gorštaka uredno i korektno obeležena, markacija u jednom trenutku izbija na jednu kapiju koja zatvara velik vinograd. Kao i na mnogo sličnih staza, prosto otvaramo kapiju i idemo dalje kuda nas put vodi, ali ubrzo shvatamo da nismo baš dobrodošli na privatan posed, i da imamo sreće što su ogromni kavkaski ovčari u kavezima umesto pušteni slobodno…
Staza gorštaka je na ovom mestu očigledno oduvek prolazila privatnim parcelama, ali novi vlasnik koji još uvek nije zvanično otvorio vinariju i restoran sa apartmanima nije baš zainteresovan da pušta planinare da se tek tako šetaju kroz njegovo imanje… Na sreću, sporna deonica se može zaobići tako što se nakon drvenog stepeništa u šumi umesto desno skrene levo, i kolskim putem napravi (široki) krug oko vinograda…
Ono što sledi je Košutica, "vrh visine 463 metra visok 461 metar"… Kod uspona na Košuticu staza na terenu razlikuje se malo od zvaničnih trekova Staze gorštaka, pa tako umesto da se slepo prati trek treba produžiti još malo pravo i uskoro se otvara jasan ulaz u stazu koji brzo vodi do vrha brda.
Na samom vrhu nalazi se drvena čeka, sa koje će oni koji se ne plaše da se popnu na klimavu konstrukciju imati još jedan lep pogled na vrhove Kosmaja iz malo drugačijeg ugla…
Staza dalje vodi nizbrdo do sela Koraćica, sigurno najmonotonijom deonicom asfaltnim putem do kraja sela i odvajanja za manastir Pavlovac. Usput se može uhvatiti i neka prečica, ali većina puteva ucrtanih u karte završava u privatnim dvorištima i samo od dobre volje vlasnika zavisi da li će vas pustiti da prođete, pa je tako bolje ne eksperimentisati previše. Iz iskustva…
Manastir Pavlovac osnovao je despot Stefan Lazarević početkom XV veka, a gradili su ga učenici poznatog srpskog srednjovekovnog graditelja Rade Borovića, koji je u narodnoj poeziji opevan kao Rade Neimar. I Pavlovac je više puta rušen i obnavljan, a zabeleženo je i da je patrijarh Arsenije III Čarnojević 1690. godine ovde služio jednu od poslednjih liturgija pred prelazak sa narodom u Ugarsku, tokom Velike seobe Srba.
Manastirska crkva je u današnjem obliku obnovljena u periodu od 1967. do 1993. godine (za razliku od manastira Tresije, crkvu manastira Pavlovac karakterišu tipične forme moravske arhitektonske škole), dok su ruševine konaka konzervirane.
Danas u manastiru boravi samo jedan monah.
Od manastira Pavlovac do najviših vrhova Kosmaja nema naročitih uzbuđenja na stazi, niti posebno značajnih lokaliteta.
Staza vodi uglavnom kroz vikend naselja i lepu gustu šumu koju preseca nekoliko potoka i rečica i iz koje se povremeno izađe na neku otvorenu livadu – minijaturni vidikovac, prolazi pored napuštenog odmarališta PTT (jednog od ko zna koliko širom Srbije), i na kraju izbija na mali prevoj između dva najviša vrha Kosmaja.
Od prevoja se ka najvišem vrhu planine može se ići još nekih dvestotinak metara, pre nego što se naiđe na rampu i žičanu ogradu vojnog objekta.
Najviša tačka Kosmaja ima nadmorsku visinu od 626 metara, kod rampe smo otprilike na 600. Dovoljno ili ne, moramo se zadovoljiti i sa toliko…
Na suprotnu stranu do spomenika posvećenog borcima Kosmajskog odreda NOB vodi popločana pešačka staza, ali spomenik se i bez staze odatle ne bi mogao promašiti…
Monumentalna struktura visoka trideset metara koja simbolizuje varnicu narodnooslobodilačke borbe (u stilizovanom obliku koji iz profila i vazduha predstavlja petokraku zvezdu) podignuta je 1971. godine po zamisli vajara Vojina Stojića i arhitekte Gradimira Medakovića i već pola veka predstavlja prepoznatljivo obeležje Kosmaja i Šumadije uopšte.
Izlaskom do spomenika opet se nalazimo u "izletničkoj zoni" Kosmaja, i jedino što nam preostaje je da se utopimo u masu… Iskuliramo na nekoj klupi ili izblejimo u kafiću, pre neizbežnog povratka u podnožje i nazad u svakodnevicu…
Kao i mnoge druge niske planine centralne Srbije, Kosmaj je strašno potcenjen a opet više nego vredan obilaska. Možda nekima za ispunjen dan u prirodi nisu dovoljni samo duboka šuma, žubor planinskih potoka, moćna priroda, lepi pogledi… Možda nekome nije dovoljno zanimljiva staza sa nekoliko istorijskih spomenika i znamenitih mesta… Ali takvi će jako teško naći mesto koje će ih u potpunosti ispuniti, bar ne u ovolikoj blizini glavnog grada.
Za mnoge, Kosmaj je jedno obično i dosadno izletište, ali oni koji znaju šta traže naći će na njemu i više nego dovoljno lepota za čitav dan uživanja. A Staza gorštaka (makar i ovako modifikovana) pravo je mesto za početak.
Za one kojima i nije do improvizacija može poslužiti naš GPS trek: https://www.wikiloc.com/hiking-trails/kosmaj-81127899
Sve kritične deonice su posebno označene i ispeglane tako da trek vodi tačno kuda treba. Srećno!
Predivan tekst! Kosmaj obozavam
ОдговориИзбриши