Fruška gora za početnike: Iriški venac - Paragovo - Orlovo bojište - Kraljeva stolica

Jedina sremska planina ne može se svrstati ni u visoke, ni u tehnički zahtevne, pa je mnogi zato nepravedno potcenjuju. Ali, oni koji su zagrebali fruškogorski greben malo dalje od markirane trase maratona znaju koliko još neobeleženih staza krije u nedrima ova lepotica, a svaka staza vodi do nekog kutka u koji vredi zaviriti.

Tako je mala ali odabrana ekipa iskoristila najkraći dan ove godine da prošetala jednom takvom kratkom i slatkom stazom, idealnom i za apsolutne fruškogorske početnike, koja na jedva petnaestak kilometara spaja toliko zanimljivih lokaliteta koliko neke veće i zvučnije planine uopšte ni nemaju. Pa ti potcenjuj Frušku goru!

Takmičari PK Borkovac Ruma: Najbolji među najmlađima, najmlađi među najboljima

Kao i prošle godine, Planinarski savez Srbije završio je takmičarsku sezonu svečanom dodelom priznanja najboljim pojedincima i klubovima u 2019. godini, koja je ove godine tempirana na Međunarodni dan planina (11. decembra). Među nagrađenima našao se i planinarski klub Borkovac iz Rume, ali i nekoliko članova kluba koji su (i) ove godine postigli izuzetne rezultate u disciplini planinarski treking.

Odlazak Prirodnjaka

David James Bellamy

(1933-2018)

Svako vreme ima svoje heroje. Moja generacija može sebe da smatra srećnom što je odrastala u vreme kad se herojem mogao nazvati i jedan botaničar.

 

Pre njega su došli mnogi, posle će ih doći još više, ali za moje vršnjake Dejvid Belami će uvek ostati sinonim za prirodnjaka sa velikim P.

 

Čovek koji nas je nekad davno naučio koliko i najobičnije sitnice u prirodi mogu biti fascinantne i da nam neće pasti kruna s glave ako malo isprljamo ruke i nogavice.

 

Čovek koji je mnogo kasnije pokušao da nauči ceo svet da su klimatske promene normalan način funkcionisanja naše planete, i koji je pokazao svima da je moguće biti ekolog a ne biti fatalista.

 

Čovek koji nas je sve, pre svega, naučio da se radujemo prirodi oko sebe i da je bezrezervno volimo...

 

Jedno veliko hvala. Takve više ne prave...

Cer: Slavna planina heroja i legendi

Nad mačvanskom ravnicom stešnjenom između Drine i Save, izdiže se Cer kao pravo panonsko ostrvo. Omalena i oniža planina, obrasla gustim šumama lipe, bukve i hrasta (koji joj je i dao ime), izdaleka zrači pitomošću, pa bi se nekome moglo učiniti da je to tek samo jedno obično, dosadno brdašce isto kao i mnoga druga, na kom sem šume i nema šta da se vidi.

Ali, iako ga priroda nije podarila velikim prostranstvima i vrtoglavim visinama, pečat istorije učinio je Cer gromadom među srpskim planinama, spomenikom čiji svaki kamen priča priču o herojima i legendama...

6. Memorijal Mihajlo Kampoš i 2. SU Trek & Trail

Prošlog vikenda na stazama Subotičke peščare održan je 6. Memorijal Mihajlo Kampoš, u kompletu sa drugim izdanjem trkačko-pešačke manifestacije SU Trek & Trail. Voleo bih da kažem da su nas Subotičani još jednom prijatno iznenadili odličnom organizacijom, ali to stanje je ovde već odavno redovno. Za izveštaje o trekingu u Subotičkoj peščari, u bilo koje doba godine, polako ponestaje superlativa...

San Marino: kroz najstariju republiku za jedan dan

Smešten na vrhu planine tridesetak kilometara od obale Jadranskog mora i u potpunosti okružen teritorijom Italije, San Marino je sa svojih šezdesetak kvadratnih kilometara površine jedna od najmanjih država na svetu.

Ali, to što cela ova država može da se obiđe uzduž i popreko za samo jedan dan ne znači i da tamo nema šta da se vidi.

Naprotiv, uprkos minijaturnim dimenzijama San Marino može da se pohvali veoma bogatim nasleđem i mnoštvom spomenika koji svedoče o neprekinutoj istoriji dugoj preko sedamnaest vekova, što ga čini i jednom od najstarijih država na svetu, a definitivno najstarijom svetskom republikom.

Dok dišem - Trka za obolele od cistične fibroze (Kragujevac, 2019)

U subotu 16. novembra 2019. godine u Kragujevcu je održana druga po redu humanitarna trka "Dok dišem", sa ciljem prikupljanja sredstava za obolele od cistične fibroze.

U trci na pet kilometara kroz memorijalni park Šumarice učestvovalo je stotinak trkača i rekreativaca, a još otprilike polovina od tog broja je simbolično uplatila kotizaciju bez učešća na stazi, čime su dali makar mali doprinos borbi protiv ove retke bolesti.

I to je ono što je najmanje bitno u celoj toj priči.

Šta sve možeš u Riminiju van sezone

Sa peščanom plažom dugom preko petnaest kilometara i više od hiljadu hotela, Rimini je ubedljivo najveće primorsko odredište u Italiji, i jedno od najvećih u Evropi. U jeku letnjih odmora, na ovakvim mestima sve je podređeno turistima, ali u hladnije i mirnije doba godine slični gradovi na rivijeri mogu delovati pusto i dosadno, pa tako mnogi misle da ni Rimini van glavne turističke sezone nema šta da ponudi posetiocima. Međutim, ovde ima štošta da se vidi i osim mora, pa zato ovaj grad na južnoj obali Jadranskog mora može biti sjajna city break destinacija u svako doba godine.

Bobija Ultra Trail: Kraj dugoprugaške sezone u velikom stilu

Valjevske planine nisu ni najviše ni najatraktivnije u Srbiji, ali obiluju živopisnim krajolicima koji vrhunac lepote dostižu tek sa jesenjom eksplozijom boja. Upravo u jednom takvom ambijentu održano je i drugo izdanje trke Bobija Ultra Trail, 55 kilometara duge staze koja spaja neka od najlepših mesta prirode valjevskog kraja.

Kratka lekcija iz istorije: Ohi dan

Uloga Grčke u II svetskom ratu nije bila naročito velika, ali ima verovatno veći značaj nego što joj se obično pripisuje.

 

Ipak, za Grke je i ta mala uloga jedna od najbitnijih stvari u savremenom nacionalnom identitetu.

Poslednji krug na Grzi

Za pet godina postojanja Treking lige Srbije, završnica ovog takmičenja uvek se odvijala na stazama Južnog Kučaja, u okolini izletišta Grza kod Paraćina. Tako je i finalno kolo ove godine održano u bajkovitim kučajskim šumama, ali nažalost, moguće je da je poslednji krug ovogodišnjeg ciklusa Treking lige Srbije ujedno i poslednji krug ovakvog takmičenja na Grzi...

Palićki susreti na Ludaškom jezeru

Staze Subotičke peščare još jednom su ugostile planinare i pešake iz cele Srbije, na tradicionalnoj akciji Palićki susreti, koju je ove godine subotički planinarski klub Spartak organizovao po četrdeset peti put!

U sklopu Palićkih susreta priređen je čitav niz najrazličitijih aktivnosti za ljubitelje aktivnosti u prirodi, a između ostalog održano je i pretposlednje kolo ovogodišnjeg ciklusa Vojvođanske treking lige, u kojem je učestvovala i ekipa rumskog Borkovca.

Apartman 144: Ivo Andrić u Sokobanji

 

 

U viševekovnoj istoriji Sokobanje kao odmarališta i banjskog lečilišta, mnoge znamenite ličnosti boravile su ovde iz zdravstvenih razloga ili prosto radi odmora i rekreacije.

Među poznatima koji su posećivali Sokobanju, najviše traga u ovom mestu ostavili su Branislav Nušić (tvorac krilatice "Sokobanja, Sokograd, dođeš mator, odeš mlad"), Stevan Sremac (koji je ovde i preminuo), Isidora Sekulić, Meša Selimović...

Posebno mesto među ovim velikanima zauzima Ivo Andrić, jedini jugoslovenski dobitnik Nobelove nagrade za književnost, koji je ovde pisao neka od svojih najznačajnijih dela. U čast pedesetogodišnjice Andrićeve Nobelove nagrade, apartman 144 u hotelu Moravica pretvoren je u spomen-sobu posvećenu velikom piscu.

Bilten Putnik, jesen 2019.

Godišnje doba sa najživljim bojama konačno je stiglo, a sa novim godišnjim dobom stiže i novi bilten Putnik.

 

U novom izdanju elektronskog glasila za promociju planinarstva i boravka u prirodi nalaze se dva moja teksta, a ovog puta potpisujem i fotografiju koja se našla na naslovnoj strani.

 

U nastavku slede stranice novog Putnika. Uživajte.

Niševačka klisura

Priroda stvara čuda na svakom koraku, ali nisu sve prirodne lepote stvorene jednake. Za neke se treba dobro pomučiti da bi se videle i doživele, a neke su nam praktično na dohvat ruke.

Iako je danas istražen skoro svaki kutak ove naše planete, začuđujuće je koliko u prirodi još uvek postoji skrivenih bisera, mestâ izuzetnih po mnogo čemu, koja zaslužuju ogromnu pažnju, a poznata su samo malom broju znatiželjnika.

Ako u Srbiji postoji jedno takvo mesto, to je definitivno Niševačka klisura, pravi dragulj prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, tako lako dostupan a opet najširoj javnosti - potpuno nepoznat...

Grebenom Svrljiških planina

Neke planine samim svojim imenom namerniku jasno stavljaju do znanja šta ga tamo čeka. Neka imena ulivaju poštovanje, neka teraju na razmišljanje, neka pozivaju na oprez, neka uteruju strah u kosti, a neka obećavaju uživanje za sva čula...

Pa ipak, neke druge planine manje zvučnih imena osuđene su da ostaju večito u nekom trećem planu, daleko od pažnje koju zavređuju, a da zapravo čine prave dragulje prirode koje će tako moći da otkriju samo oni odabrani...

Među ove druge definitivno se svrstavaju i Svrljiške planine, čiji divlji greben - uprkos neupečatljivom imenu i nepostojećoj reputaciji - predstavlja avanturu za prave planinarske sladokusce.

Srbija hoda! Dan pešačenja 2019.

Srbija je mimo sveta po mnogo čemu, pa nije čudno ni da se Dan pešačenja u Srbiji održava mesec dana ranije nego u ostatku sveta gde se praktikuje ova manifestacija. Planinarski savez Srbije realizuje ovu akciju treću godinu zaredom, i umesto da je već posle prve godine neko priznao i ispravio grešku (koju su mnogi odmah primetili), i dalje se kao Dan pešačenja umesto 15. oktobra forsira 15. septembar, samo bez prefiksa "Međunarodni". Svetsko, a naše! No, zavrzlama oko datuma nije uspela i da pokvari ovu lepu ideju, a ovogodišnja brojka od 90 klubova i preko 17.000 pešaka zaista zvuči impresivno.

Bukovački maraton: 46 kilometara najlepšim stazama Fruške gore

Pešačenje i trčanje na duge staze u prirodi sve je popularnije i u našim krajevima, ali retko koja manifestacija ovog tipa uspeva da oživi onaj starinski duh planinarskih maratona koji je većinu iskusnijih učesnika tih akcija uopšte privukao u tu priču. Čak i Fruškogorski maraton, najmasovnija smotra planinskog trčanja i pešačenja kod nas, svakim novim izdanjem ima sve moderniji karakter i sve manje podseća na ono kako je izgledao pre dvadesetak godina, za šta će opet stariji reći da nije bilo ni nalik danas praktično zaboravljenom maratonu "25. maj" kojim je pre više od četrdeset godina cela ova priča i počela na Fruškoj gori.

Ipak, jedna mlađa, manja i nadasve skromnija tradicionalna akcija već godinama održava baš taj pravi osećaj planinarskog maratona, neopterećen ITRA standardima i UTMB bodovima, i zato joj se svake godine rado vraćamo.

Santorini: Ostrvo belih kućica sa grčkih razglednica

Kao jedna od najatraktivnijih mediteranskih destinacija, Grčka je prepuna živopisnih mesta. Svaki turistički lokalitet u Grčkoj ima svoje znamenitosti, ali neki prizori mogu se videti na razglednicama i magnetićima za frižider praktično u svakoj suvenirnici, a to su upravo one slike koje svako od nas formira u glavi kad pomisli na najjužniju državu Balkana. Među njima su prelepe tirkizne plaže Jonskog mora, antičke ruševine Atine i Krita, i bele kućice sa plavim krovovima Kiklada i Santorinija.

Timios Stavros: Visoki vrh majke bogova

Izrazito planinski reljef Grčke nije odlika samo njenog kontinentalnog dela već i njenih ostrva. Grčka ima oko šest hiljada ostrva od čega je naseljeno jedva dvestotinak, ali praktično svako od njenih naseljenih ostrva ima i neku uzvišicu koja bi se mogla nazvati planinom. Na Kritu, najvećem grčkom ostrvu, uz mnoštvo nižih planina nalaze se i tri zasebna masiva sa vrhovima višim od dve hiljade metara: Lefka Ori ("Bele planine"), Psiloritis ("Visoki vrhovi") i Dikti ("Primalac"). Kako i ime sugeriše, Psiloritis je najviša od tri kritske planine, a njen najviši vrh Timios Stavros nije samo najviša tačka Krita već i svih grčkih ostrva.

Samarija: Najduža evropska klisura

Krit, najveće grčko ostrvo, prepun je predela izuzetne lepote, kako duž morskih obala tako i duboko u unutrašnjosti.

Međutim, kada bi među prirodnim biserima Krita trebalo izabrati samo jedno mesto koje bi ljubitelji prirode neizostavno trebalo da posete ukoliko im se ukaže prilika, to bi sigurno bila - klisura Samarija.

Dunavske čarolije, dvadeseti put

Dunavske čarolije, definitivno najveća planinarska manifestacija Vojvodine, održana je jubilarni dvadeseti put, a pešačenje, treking, planinski biciklizam, vodeni sportovi na Dunavu i celodnevne žurke u planinarskom domu Kozarica, koji je i ove godine bio premali da primi sve posetioce, samo su neki od dvadeset i kusur razloga zbog kojih je trebalo posetiti Čortanovce prošlog vikenda.

Knosos: Kod Minojaca u gostima

Krit, najveće grčko ostrvo, prepun je znamenitosti iz duge i bogate istorije. Međutim, uz njegovo ime najpre se vezuju mitovi o Minotauru i lavirintu, kao i o Minojcima, koji se smatraju prvom evropskom civilizacijom. Ostaci minojske prestonice Knosos, prvog grada na tlu današnje Evrope, danas su drugi najposećeniji arheološki lokalitet u Grčkoj, odmah posle atinskog Akropolja, a primeri minojske umetnosti i arhitekture odavno su deo školskih užbenika. Ali, da li su Minojci zaista zaslužni za ono po čemu ih danas uglavnom znamo, ili je sve to (ili bar najveći deo toga) samo plod fikcije jednog britanskog arheologa?

Ostrvo bogova: Šta sve možeš na Kritu za nekoliko dana (prekratki vodič)

Krit, najveće i sigurno najpoznatije ostrvo Grčke, ujedno je i jedna od najposećenijih turističkih destinacija ove mediteranske države. Smešteno u jugoistočnom delu Sredozemnog mora, zbog svog povoljnog položaja i pogodne klime oduvek je privlačilo namernike, ali i osvajače, pa su tako najrazličitiji uticaji sa svih strana napravili od njega mesto vrlo specifične atmosfere koje i danas predstavlja omiljeno odredište turista iz čitavog sveta.

Od arheoloških lokaliteta i istorijskih znamenitosti, preko prirodnih lepota, do gastronomskih i hedonističkih ugođaja, Krit je mesto na kom će svako moći da pronađe nešto za sebe. Koliko toga je moguće videti i doživeti za desetak dana? Vrlo mnogo, i gotovo ništa.

Maglić: U krševitim visinama Bosne

Brdoviti Balkan prepun je prirodnih lepota, ali kad bismo napamet nabrajali najbolje planinarske destinacije Bosna i Hercegovina se verovatno ne bi našla među prvim izborima. 

Potpuno nezasluženo, jer iako bosanski i hercegovački vrhovi možda nisu među najvišim na Balkanu, po atraktivnosti nimalo ne zaostaju za mnogo popularnijim vrhovima u okruženju. 

Štaviše, formacija krševitih planina na samoj granici sa Crnom Gorom možda nije naširoko poznata van planinarskih krugova, ali bi se objektivno mogla svrstati u najlepše predele koje Balkan ima da ponudi pravim ljubiteljima planinarenja...

Prašuma Perućica

Nacionalni park Sutjeska obiluje najraznovrsnijim prirodnim vrednostima, toliko da je jako teško izdvojiti jednu njegovu atrakciju kao najvredniju. Bilo da vas interesuju klasično pešačenje po planinama, lagano livadarenje, zahtevniji usponi ili samo odmor u prirodnom okruženju, Sutjeska ima nešto za svakog. Ipak, ako bi trebalo izdvojiti neke stvari koje bi svaki ljubitelj prirode morao neizostavno da vidi, možda i prva stvar na tom spisku bila bi prašuma Perućica.

Sutjeska, tragom partizana

Na prostoru večitog previranja poput Balkana i posebno bivše Jugoslavije, mnogo je mesta koja su ostala zauvek obeležena vihorima rata, a nekima je sudbina bila da nadrastu istorijski značaj i postanu gotovo mitološka.

Neka od najznačajnijih znamenitih mesta II svetskog rata nalaze se u današnjoj Bosni, a među njima posebno se ističu Kozara, Neretva, Sutjeska...

Ako je Kozara simbol stradanja nedužnog naroda a Neretva prva jasna naznaka sunovrata Ravnogorskog pokreta, Sutjeska označava konačni uspon Narodnooslobodilačkog pokreta kao legitimnog pokreta oslobođenja od nemačke okupacije. Danas, više od sedamdeset godina posle Bitke na Sutjesci, kao da i dalje svaki kamen svedoči o prkosu okupatoru i želji za slobodom...

Čitav život u jednoj planini: Po zelenim gorama Zelengore

Zelengora nije ni najviša ni najprostranija, ali se s pravom smatra jednom od najinteresantnijih planina dinarskog sistema. Smeštena u jugoistočnom delu Bosne, pre bi se mogla nazvati skupinom više razbijenih brda i planinica, a upravo iz te raznolikosti potiče i njena retko viđena lepota. Široke livade, blage padine, guste šume, krševite kose, duboki kanjoni, pitoma jezera, neprohodne gudure, uređena izletišta, na Zelengori će svaki zaljubljenik u prirodu naći nešto po svojoj meri.

Oj Kozaro, ne treba ti kiše...

Iako se ne odlikuje velikom visinom, malo se koja planina na Balkanu po prostranstvu može meriti sa Kozarom. Nepregledno more zelenih bregova, ispresecano uskim potočnim dolinama, večito se nalazilo isprečeno na putevima osvajača, ali i danas u svojim nedrima krije mesta na koja ljudska noga nije kročila. Zato i ne čudi što je baš Kozara bila jedno od najvećih žarišta narodnooslobodilačke borbe, ali i najvećih mesta stradanja u II svetskom ratu...

Slapovi Une

Nacionalni park Una obuhvata gornji tok ove reke, koja jednim delom pravi prirodnu granicu između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Od četiri nacionalna parka u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, Una je jedini na teritoriji Federacije BiH, a iako je po površini najveći najznačajniji spomenici prirode koncentrisani su na dve lokacije - najveći od znamenitih vodopada Une, Štrbački buk, nalazi se nadomak naselja živopisnog imena Kulen Vakuf, dok se najveći kompleks slapova nalazi kod mesta Martin Brod.

Klekovača: Prvi dani leta na najvišoj planini zapadne Bosne

Središnji deo Dinarskih planina koji čini prirodnu granicu između Hrvatske i Bosne, stoji postojano između plavog Jadrana i širina Panonske nizije.

U vencu u čijem sastavu se nalaze neke od najzanimljivijih planina Balkana, ovaj potez u kom nijedan vrh ne prelazi visinu od 2000 metara nad morem možda deluje manje atraktivno, ali opet obiluje itekako zvučnim imenima među kojima se ističu pre svega Dinara koja je dala svoje ime celom vencu, zatim Velebit, Osječenica, Šator, Grmeč...

A nad svima njima, skromno i nenametljivo, izdiže se Klekovača.

Bilten Putnik, leto 2019.

Leto je stiglo i u naše krajeve, a s njim stiže i novi broj elektronskog biltena Putnik koji izdaje Planinarski savez Vojvodine.

 

U novom broju novi i stari doživljaji vojvođanskih i ostalih planinara, a u mnoštvu priloga sa svih meridijana našao se i moj tekst o Venčacu - vrhu koga više nema, koji sledi u nastavku.

Zasavica treking 2019: Sunce, travuljina i magarci

Poslednjeg vikenda u maju 2019. godine održan je i prvi treking na Zasavici. Specijalni rezervat prirode našao se u kalendaru Vojvođanske treking lige, i pored toga što Vojvodini pripada samo administrativno ali ne i geografski. Domaćini iz šabačkog planinarsko-alpinističkog kluba Čivija potrudili su se da ugoste planinare i trkače sa svih strana, ali se stiče utisak da i pored sasvim solidne organizacije nisu baš svi otišli kući srećni i zadovoljni...

Dok dišem, nadam se (Inđija, 2019)

U subotu 25. maja 2019. godine u Inđiji je održana prva trka "Dok dišem, nadam se", u organizaciji Udruženja za pomoć i podršku osobama sa cističnom fibrozom Srbije.

 

Bez takmičarskog, ali itekako velikog humanitarnog značaja, trka je okupila preko dvesta učesnika, sa ciljem nabavke jednog inhalatora neophodnog obolelima od ove retke i neizlečive bolesti.

Dalje zelenim srcem Srbije (Prvih 50 kola je najteže)

Četvrto kolo Treking lige Srbije za 2019. godinu održano je prošlog vikenda na planini Jastrebac kod Kruševca. Standardno dobri domaćini iz kruševačkog kluba koji nosi ime ove planine nisu ni ovog puta omanuli, a retko kišoviti maj razmaknuo je oblake na taman dovoljno vremena da uslovi za trku budu stvarno idealni. Nisu izostali široki pogledi, dobri rezultati i razlozi za slavlje, između ostalog i jedan lični jubilej potpisnika ovog teksta - pedeset trka u trekerskoj karijeri.

175 godina Narodnog muzeja u Beogradu

Narodni muzej u Beogradu, najstarija i najznačajnija ustanova ovog tipa u Srbiji, proslavio je krajem prošle nedelje 175. rođendan. Iako ovaj veliki jubilej nije obeležen i na formalan način, ipak je mnogima bio više nego dovoljan povod da posete ovo zdanje kulture i svojim prisustvom uveličaju taj datum. Nakon dugogodišnje rekonstrukcije, Narodni muzej je od prošle godine ponovo stalno otvoren za posetioce, a koliko ga vredi posetiti mogli smo i sami da se uverimo.

Na kraju se sve muke zaborave (Sremske novine, 15.5.2019.)

Kao što rekoh, znaš da si uspeo u životu kad izađeš u Sremskim novinama. Još jednom čestitke svim drugarima sa staze. Vidimo se i dogodine na maratonu!

Povlen u magli (rimejk)

Priroda Srbije prepuna je lepota, toliko da bi čovek mogao godinama da je obilazi a da se ne vrati dva puta na isto mesto. Ipak, neka mesta vredi doživeti i više puta, u različitim uslovima i na različit način, pa tako eto mene opet na Povlenu. Međutim, ovogodišnji prvomajski uranak malo se razlikovao od poslednjih trzaja zime pre nekoliko godina, pa umesto da doživim najvišu planinu valjevskog kraja na potpuno drugačiji način, doživeo sam je kao neki holivudski rimejk filma koji u odnosu na original donosi malo toga novog...

Kopaonik: Proleće na najvećoj planini Srbije

Uskršnji praznici su tradicionalno vreme koje se provodi u krugu najbližih, ali produženi vikend i stabilno prolećno vreme prosto mame zaljubljenike u prirodu da iskoriste slobodne dane onako kako im najviše prija.

Najlepše je ipak kad smo u mogućnosti da ova dva načina spojimo u jedan, pa je tako naš izbor za ovogodišnje prolećne praznike pao na Kopaonik, najmanji nacionalni park Srbije na našem najvećem planinskom masivu.

U snovima od slame i blata...

Vuk Krstić

(1957-2019)

Poslednjih godina, sve se više graditelja vraća prirodnim materijalima i tradicionalnim sistemima gradnje. Zidovi od zemlje i kamena, drveni skeleti, trščani krovovi, nisu više relikt nekih davno prošlih vremena, već sve više sadašnjost, ali i budućnost arhitekture porodičnih kuća.

Jedan od prvih arhitekata koji je u Srbiji krenuo da pravi ovakve kuće bio je Vuk Krstić.

Vazda vedri Sarajlija selio se sa porodicom širom globusa dok nisu pronašli ono što su tražili - najlepše mesto na svetu, kako on to reče, na brdu Krčevine na Fruškoj gori, između dva Hopova. Tamo je Vuk podigao kuću iz bajke od balirane slame, sa suprugom Marinom zasejao permakulturnu baštu, posadio voće i vinograd... Dodajte na tu sliku još pogled na čitav Srem, brdo knjiga i jedan zeleno-beli spaček kao upravo sišao sa proizvodne trake i imate jedan pravi mali raj...

Imao sam čast da sarađujem s Vukom na nekoliko njegovih projekata. Uvek je sa sobom donosio široki osmeh i kese pune medenjaka...

Nije mi se ispunila želja da u gradnji neke od njegovih kuća učestvujem i na terenu, a ne samo kroz papire. Njemu nisam ispunio želju da se jednom zajedno popnemo na Rtanj...

Neki snovi se nažalost nikad ne ostvare... U nekim drugim, čovek nastavi da živi večno...

Fruškogorski ultramaraton 2019.

42. Planinarski maraton na Fruškoj gori održan je prvog vikenda u maju 2019. godine. I ovog puta planinarski klub Borkovac Ruma učestvovao je u organizaciji maratona, markiranjem i uređivanjem deonica i dežurstvom na kontrolnim tačkama Grgeteg i Jazak, ali i učešćem na maratonskim stazama. Na takmičarskim stazama (dužim od 40 kilometara) učestvovalo je 12 članova kluba, sa uspehom koji se generalno može oceniti kao vrlo dobar.

U nastavku sledi moja priča sa ultramaratonske staze, duge 108 kilometara sa oko 4100 metara ukupnog uspona. Fotografije su prvobitno objavljene tokom samog maratona, u vidu izveštaja uživo na Instagram i Facebook stranicama bloga. Podnaslovi fotografija su originalni, sa eventualnim dodatnim komentarima u zagradi.

Na mlađima treking ostaje

Direktor je rekao da neće biti kiše. Oblaci su imali drugačije planove, ali nije im uspelo da pokvare naše. Blato je uvek teške treking staze Vršačkih planina učinilo još neugodnijim, ali i zanimljivijim. Preko dvesta učesnika kola dovoljan je dokaz da treking u Vojvodini živi punim plućima, ali sve veći broj mlađih takmičara pokazuje i da ova disciplina ima i svetlu budućnost.

Sa Kablara pesma stara... a nova treking staza!

Prošlog vikenda na Kablaru je održano drugo kolo Treking lige Srbije za 2019. godinu.

 

Kao jedini debitantski organizatori ove godine, domaćini iz čačanskog kluba koji nosi ime ove atraktivne planine svojski su se potrudili da i za najveće cepidlake, skeptike i zakerala prirede ugođaj o kom će se dugo pričati, i to samo superlativima!

Venčac - vrh koga više nema

Mermer je metamorfna stena nastala rekristalizacijom karbonatnih stena, najčešće krečnjaka i dolomita. Vrlo je značajan kao ukrasni kamen, pre svega u vajarstvu i završnim radovima u građevinarstvu, a najviše se ceni čist beli mermer, bez primesa drugih minerala.

Najčuveniji svetski mermer potiče iz Karare, u italijanskoj provinciji Toskani, a sa nama bližih prostora svetski glas je stekao onaj sa hrvatskog ostrva Brač.

Najveće nalazište mermera u Srbiji je planina Venčac u okolini Aranđelovca - planina koje, ako se eksploatacija nastavi ovim tempom, u dogledno vreme više neće biti...

Bilten Putnik, proleće 2019.

Uz visibabe, laste i rode, siguran znak da je proleće došlo je i novi broj biltena Putnik.

 

Glodur Vlada Banić potrudio se i ovog puta da sklopi jedno zanimljivo izdanje za sve ljubitelje planinarstva i boravka u prirodi, a na stranicama elektronskog magazina našao se i moj izveštaj sa nedavno održanog vertikalnog kilometra u Trebinju.

U nastavku sledi izvod iz novog Putnika.

Povratak na pesak Deliblata: Početak treking sezone 2019.

Nova treking sezona je počela! Nestrpljivo očekivano zajedničko prvo kolo Vojvođanske treking lige i Treking lige Srbije održano je na stazama Deliblatske peščare, a na trci koja otvara ovu takmičarsku godinu učestvovalo je preko 400 planinara, trkača i pešaka iz cele Srbije. Uvek je nezahvalno davati prognoze ovako rano, ali sudeći po prikazanom - biće ovo još jedna vrlo zanimljiva sezona!

Trebinje vertikal: Kilometar u kamenu

Postojano nad Trebinjem stoji gromada Leotara, krševiti greben čije gole stranice stvaraju iluziju mnogo veće visine od one kojom stvarno može da se pohvali. Iako se ne bi mogao svrstati među visoke planine, kameni div nadvija se čitav kilometar nad gradom na Trebišnjici.

Kao večita inspiracija i motivacija, od pamtiveka privlači ka svom vrhu korake onih željnih širokog pogleda na sve četiri strane sveta, na lakši ili teži način. Lakši, blagim serpentinama dugim čitavih šesnaest kilometara, ili teži, samo pravo uzbrdo, za manje od pet kilometara od centra grada!

Slano Kopovo: Šetnja po dnu Panonskog mora

Pre više od pola miliona godina, nepregledna vojvođanska ravnica nalazila se duboko ispod morske pučine. Panonsko more, stešnjeno između Alpa na zapadu, Karpata na severu i istoku i Dinarida na jugu, prostiralo se površinom koja danas čini najveću i najplodniju evropsku niziju.

Onda su meke naslage zemlje između stena Đerdapa popustile i čitava ta akvatorija lagano je otekla ka Crnom moru i dalje prema Sredozemlju... Među malobrojnim podsetnicima da se ovde nekada nalazilo more ostala su mala područja zemljišta vrlo visokog saliniteta - slatine, koje se kod nas nalaze uglavnom na severu Banata i Bačke, a među njima posebno mesto zauzima jedna bara koju mnogi smatraju poslednjim ostatkom nekad ogromnog Panonskog mora - Slano Kopovo.

Prvi put u Inđiju na trejl

Za treking i trejl trke može se slobodno reći da su se kod nas već odomaćile, kako u planinama tako i u ravnici. Ipak, ogromna većina organizatora ovakvih manifestacija trudi se da ih organizuje isključivo u letnjim uslovima, dok se mali broj odlučuje za koliko-toliko stabilne meteorološke prilike duboke zime. Samo oni najhrabriji, kako među organizatorima tako i među trkačima, u stanju su da se uhvate u koštac sa uvek nepredvidljivom baba-Martom. U ovu potonju grupu od ovog marta ubraja se i Inđija trejl, čije je prvo (nadamo se ne i poslednje) izdanje održano prošle subote.