Dok dišem, nadam se (Inđija, 2019)

U subotu 25. maja 2019. godine u Inđiji je održana prva trka "Dok dišem, nadam se", u organizaciji Udruženja za pomoć i podršku osobama sa cističnom fibrozom Srbije. Bez takmičarskog, ali itekako velikog humanitarnog značaja, trka je okupila preko dvesta učesnika, sa ciljem nabavke jednog inhalatora neophodnog obolelima od ove retke i neizlečive bolesti.

Cistična fibroza je retka, nasledna, hronična i neizlečiva bolest prisutna od rođenja. Izaziva probleme u radu egzokrinih žlezda (pre svega pankreasa), koje luče gustu sluz koja blokira organe za varenje i pluća, koja često i potpuno otkazuju kod najtežih slučajeva.

U Srbiji ima oko 250 obolelih od ove bolesti, od čega i jedno dete iz Inđije, zbog čega je između ostalog ovaj sremski gradić odabran kao mesto gde će početi podizanje svesti o cističnoj fibrozi kroz trčanje u prirodi.

Sa dvadeset godina tradicije organizovanja manifestacija u prirodi, a naročito u poslednjih nekoliko godina, Inđija se polako ali sigurno ustalila kao jedna od najznačajnijih lokacija za trail trkače u Vojvodini, i šire.

A u takvoj sredini, nije bilo ni za očekivati da prvo izdanje trke "Dok dišem, nadam se" bude drugačije: staza duga 5,5 kilometara trasirana je kroz izletište Leje (dobro poznato učesnicima trke "Inđija trejl" koja je održana ranije ove godine), u režiji jednog od pionira trekinga na ovim prostorima Vlade Banića.

Staza taman dovoljno dugačka da se oni spremniji lepo istrče a da se ni oni u slabijoj kondiciji ne umore, taman dovoljno atraktivna da svi mogu da uživaju.

Učesnicima najrazličitijih godišta i profila u prelasku staze pridružili su se i čelnici Udruženja za pomoć i podršku osobama sa cističnom fibrozom Srbije, i sami pogođeni ovim oboljenjem. I svi su na kraju bili pobednici.

Ali jedino što je zapravo bitno je da će od kotizacija i dobrovoljnih priloga učesnika ove akcije moći da se nabavi ne jedan, već možda i cela četiri inhalatora! Mala ali složna zajednica trail trkača još jednom je pokazala veliko srce.

Trkača bi sigurno bilo i više da u isto vreme u Beogradu, na Košutnjaku, nije održana još jedna slična trka, za pomoć obolelima od plućne hipertenzije, ali samim tim što su u jednom danu održane dve uspešne akcije ovog tipa ovako lep ishod još je veći i značajniji!

Svi smo mi pobednici...

Sledeća trka pod parolom "Dok dišem, nadam se" biće održana sledeće godine u isto vreme, i to najverovatnije u Sokobanji, koja je takođe poslednjih godina izgradila imidž važne treking destinacije, uvek je rado posećena od strane trkača koji preferiraju prirodno okruženje i uvek je vredi videti, na bilo koji način.

A ako nas humanitarni povod ne pokrene, ništa neće.

Dišemo, i nadamo se.