Vuk Krstić
(1957-2019)
Poslednjih godina, sve se više graditelja vraća prirodnim materijalima i tradicionalnim sistemima gradnje. Zidovi od zemlje i kamena, drveni skeleti, trščani krovovi, nisu više relikt nekih davno prošlih vremena, već sve više sadašnjost, ali i budućnost arhitekture porodičnih kuća.
Jedan od prvih arhitekata koji je u Srbiji krenuo da pravi ovakve kuće bio je Vuk Krstić.
Vazda vedri Sarajlija selio se sa porodicom širom globusa dok nisu pronašli ono što su tražili - najlepše mesto na svetu, kako on to reče, na brdu Krčevine na Fruškoj gori, između dva Hopova. Tamo je Vuk podigao kuću iz bajke od balirane slame, sa suprugom Marinom zasejao permakulturnu baštu, posadio voće i vinograd... Dodajte na tu sliku još pogled na čitav Srem, brdo knjiga i jedan zeleno-beli spaček kao upravo sišao sa proizvodne trake i imate jedan pravi mali raj...
Imao sam čast da sarađujem s Vukom na nekoliko njegovih projekata. Uvek je sa sobom donosio široki osmeh i kese pune medenjaka...
Nije mi se ispunila želja da u gradnji neke od njegovih kuća učestvujem i na terenu, a ne samo kroz papire. Njemu nisam ispunio želju da se jednom zajedno popnemo na Rtanj...
Neki snovi nikad se ne ostvare. U nekima čovek nastavi da živi večno...
Нема коментара:
Постави коментар