Priroda Srbije prepuna je lepota, toliko da bi čovek mogao godinama da je obilazi a da se ne vrati dva puta na isto mesto. Ipak, neka mesta vredi doživeti i više puta, u različitim uslovima i na različit način, pa tako eto mene opet na Povlenu. Međutim, ovogodišnji prvomajski uranak malo se razlikovao od poslednjih trzaja zime pre nekoliko godina, pa umesto da doživim najvišu planinu valjevskog kraja na potpuno drugačiji način, doživeo sam je kao neki holivudski rimejk filma koji u odnosu na original donosi malo toga novog...
Kao i svaki rimejk, i ovaj film ima istu postavku, jedino se detalji razlikuju. Drugačija je podela uloga, drugačija režija, ali je scenario praktično isti. Počinje na Debelom brdu, pa zatim peške ka planinarskom domu podno Velikog Povlena. Kratko druženje sa domaćinima, regrupisanje, pa polazak na turu povlenskim vrhovima. Ista je atmosfera, jedino umesto snega imamo blato i rominjavu kišicu. Ali tu je Povlen, a tu je i magla.
 |
| Veliki Povlen (1271 m.n.v.) |
Dalje se sve ponavlja kao u filmu koji smo već davno gledali. Uspon na Veliki Povlen, pa grebenom do Srednjeg. Spuštanje u dolinu između vrhova, pa izlazak i na Mali Povlen, najviši povlenski vrh. Novi detalj scenografije su nepregledna polja sremuša, ali pogled sa vrhova je isti. Nema ga. Tek ponekad raziđe se zavesa oblaka i otkrije povlenske livade i doline, ali sve vreme smo opet u magli...
 |
| Srednji Povlen (1301 m.n.v.) |
A onda, da ne ispadne da ovaj rimejk baš spada u one predvidljive i dosadne, priči je promenjen kraj. Umesto Bedena, put nas vuče na potpuno drugu stranu, prvo ka lokalitetu Ploče, stenovitu anomaliju na inače pitomoj zemljanoj planini, pa zatim na vrh Đukića vis, zavučenu glavicu u šumi na koju se očigledno penju samo daždevnjaci... Jer dobar rimejk je upravo onaj koji nam poznatu priču promeni taman toliko da nas makar malo iznenadi.
 |
| Mali Povlen (1347 m.n.v.) |
Međutim, najveći obrt spremila nam je sama priroda. Na samom kraju, na samom povratku do planinarskog doma, sunce je uspelo da probije maglu i konačno nam pokaže planinu na kojoj smo do tada proveli čitav dan. Jedino što nam je preostalo je da se divimo pogledu na Veliki Povlen, i da zamišljamo kao da smo zaista i bili na njegovom vrhu i videli celu plejadu valjevskih planina prostrtu pod nogama...
 |
| Ploče |
I kao i u Holivudu, obično će onaj originalni film ostaviti snažniji utisak, naročito ako rimejk toliko na njega liči. Pa opet, sasvim je moguće da će nam ipak taj drugi, ma koliko po nekim stvarima bio samo bleda kopija, ostati u dražem sećanju. Makar samo po podeli uloga ili nekom sitnom detalju. Tako će biti i sa ovom akcijom, jer ma koliko ličila na prethodnu, ipak će po mnogo čemu ostati bolja, lepša i zanimljivija...
 |
| Đukića vis (1122 m.n.v.) |
A Povlen, neće taj nikuda. Makar mu se vraćali sto puta, jednom ćemo valjda videti i te čuvene poglede sa njegovih vrhova. Nekad, uskoro, nadam se. Videćemo...
DOPADA VAM SE OVAJ TEKST? PRATITE BLOG perpetuuM Mobile I PREKO FACEBOOKA:
Нема коментара:
Постави коментар