Grad sunca na obalama Tise: Šta sve možeš u Segedinu za jedan vikend

Putnici iz Srbije često nepravedno zapostavljaju Segedin kao običnu šoping destinaciju koja nema šta drugo da pruži posetiocima. Međutim, istina je da ovaj grad na jugu Mađarske ima mnogo znamenitosti i zanimljivosti koje vredi videti.

Blizina sprske granice čini ga lako dostupnim za naše turiste, a izuzetno povoljni klimatski uslovi (sa u proseku više od 2000 sunčanih sati godišnje, zbog čega nosi nadimak "Grad sunca" - Napfény város) i jako lepo očuvano staro gradsko jezgro na obalama Tise čine ga atraktivnim, a prilično potcenjenim city break odredištem koje možda nije u istom rangu sa najpopularnijim gradovima regiona ali namernicima može da ponudi više nego što to na prvi pogled deluje.

U zavisnosti od interesovanja i afiniteta, jedan vikend može biti i premalo i previše vremena za posetu Segedinu, ali za osnovno upoznavanje i obilazak grada to je verovatno najbolja mera...

Proleće na planinama Sarajeva: Treskavica

O ukusima ne bi trebalo raspravljati, naročito među ljubiteljima prirode, od kojih svako ima svoje subjektivno viđenje savršenog mesta za bekstvo od svakodnevice. Mesta koja jedne oduševljavaju druge će ostaviti ravnodušnim, i na mesta kojima se neko rado vraća neko drugi ne bi poželeo da ode ni jedanput.

Ali, kada se jedno mesto sa toliko različitih strana naziva "najlepšom planinom Bosne" onda u tome verovatno ima i malo objektivnosti.

Planina Treskavica najmanje je pristupačna od svih planina koje okružuju Sarajevo, i spram toga i mnogo slabije posećena u odnosu na neke opremljenije destinacije bliže glavnom gradu Bosne i Hercegovine, ali su zato planinari koji su je posetili skoro jednoglasni u oceni da je to mesto retke surove lepote, kao stvoreno za pravo planinarsko uživanje...

Proleće na planinama Sarajeva: Trebević

Planine oko Sarajeva pružaju toliko mogućnosti za aktivan boravak u prirodi da je namernicima često jako teško da se odluče koje od njih da posete a koje da izostave iz planova akcija u kojima nema dovoljno vremena da se čitav ovaj kraj obiđe kako dolikuje. U takvim aranžmanima prevagu odnose visoke planine, sa vrhovima iznad ili tu negde oko dve hiljade metara nadmorske visine, poput Bjelašnice, Treskavice, Visočice, ili čak ne tako obližnjeg Prenja, dok one nešto niže od strane ambicioznijih planinara neretko bivaju zapostavljene.

Zanimljivo, najposećenija sarajevska planina ujedno je i najpotcenjenija u krugovima planinara koji sebe smatraju vrednijim nego što zaista jesu - koliko god Trebević koji se izdiže direktno iznad starog jezgra Sarajeva vrveo od turista i neobaveznih šetača, toliko ga organizovane grupe nepravedno zanemaruju, smatrajući ga za obično gradsko izletište. Što, ruku na srce, on po svom položaju, sadržajima i pristupačnosti u suštini i jeste, ali po mnogim drugim pokazateljima jeste i ozbiljna planina vredna respekta.

Najviši vrh Trebevića nalazi se na nimalo naivnih 1600 i nešto metara nadmorske visine, dokle vodi splet planinarskih i pešačkih staza različite težine, a iako će zagovornici teze o Trebeviću kao preraslom gradskom parku kao ključni argument istaći žičaru koja ga spaja sa centrom grada, od gornje stanice te žičare do vrha ostaje još dobrih 600 metara uspona, što je više nego dovoljno za sasvim solidnu turu koja ne bi smela da bude ispod časti nijednom pravom ljubitelju prirode...

Proleće na planinama Sarajeva: Bjelašnica

Malo koja evropska prestonica može da se pohvali tolikim brojem atraktivnih planina u neposrednom okruženju kao Sarajevo.

Glavni grad Bosne i Hercegovine sa skoro svih strana je okružen planinama, na kojima se može uživati u najraznovrsnijim terenima - od livada i šuma do stenovitih goleti - i najrazličitijim planinskim aktivnostima u bilo koje doba godine - od laganog pešačenja do zahtevnih ferata i alpinističkih smerova leti, i od skijanja do pravih visokogorskih uspona zimi.

Dok se centar Sarajeva nalazi na oko 550 metara nadmorske visine, sve okolne planine nadvisuju ga za bar još hiljadu, a za samo pola sata vožnje od centra stiže se i do nekoliko planina čiji vrhovi dostižu i više od dve hiljade metara nadmorske visine. Najbliža od takvih planina je Bjelašnica, koja možda nije previše zanimljiva u planinarskom smislu, ali se po mnogo čemu svrstava među najnepredvidljivije i najsurovije planine Balkana...

Na leđima žirafe: Treking na babušničkom Stolu 2025.

Dok prilazimo kolima startnom mestu trećeg kola Treking i trejl lige Srbije, nebo je potpuno vedro kilometrima okolo. Svuda, osim iznad jednog vrha. Oblak obavija babušnički Stol kao Tolkinovu Planinu Usuda. A staza vodi baš tamo.

Od improvizovanog parkinga na livadi pored puta do centra sela Stol u podnožju istoimene planine, odakle za koji sat treba da krene trka, vodi skoro pola kilometra lošeg makadama između seoskih dvorišta omeđenih naherenim tarabama iza kojih lenčare kokoške i guske. Jutarnju tišinu remeti samo lavež sitnih, nervoznih pasa.

Još uvek je suviše hladno za šorts, ali 31 kilometar i preko 1300 metara ukupnog uspona na velikoj stazi obećavaju dobro zagrevanje. Topla je i dobrodošlica domaćina iz planinarskog kluba "Ruj 1706" iz Babušnice, uz neizbežnu kafu, domaću rakiju i jaki beli ovčiji sir koji prosto priziva gutljaj hladnog piva...

Jedno od najprijatnijih iznenađenja prošlogodišnje treking sezone ove godine se održava tek drugi, ali možda i poslednji put...

Ultra Trail Vipava Valley: Emperor 160K

Ultramaraton, za mnoge definitivni test fizičke i mentalne izdržljivosti, sve je popularniji u krugovima ljubitelja aktivnosti u prirodi širom sveta, pa tako i na našim prostorima. Mada se nijedna ultramaratonska staza ne može nazvati lakom, trke od sto milja (i duže) uživaju poseban ugled među planinskim trkačima, a nekoliko ovakvih trka organizuje se i u bivšim jugoslovenskim republikama.

Jedna od takvih drugoprugaških manifestacija je i Ultra Trail Vipava Valley, koja se održava na stazama oko doline reke Vipave u Sloveniji i između ostalih uključuje i stazu dugu sto milja, iliti sto šezdeset i kusur kilometara.

Ultra Trail Vipava Valley vodi takmičare kroz neke od najlepših pejzaža nižih slovenačkih planina, sa mnogo kulturno-istorijskih i prirodnih spomenika, i uprkos teškom i na trenutke zahtevnom terenu skoro sve vreme predstavlja pravo planinarsko i trkačko uživanje. Iako se organizatorima neke stvari mogu i zameriti, nema sumnje da puna - zaslužena - afirmacija ove trke tek predstoji.

Podsećanje na zaboravljenog velikana: Stazama Koviljskog rita u čast Dušana Spirte Mitrovića

Koliko god planinarstvo bilo popularno i rasprostranjeno kao ljudska aktivnost, zanimljivo je da imena istaknutih planinara nisu deo najopštijeg znanja kao što je to slučaj sa imenima ličnosti iz nekih drugih sportova. Ali, dok istorija još i pamti znamenite istraživače, "osvajače vrhova" i rekordere, imena onih koji iz pozadine rade na ostvarivanju uslova za bavljenje sportskim aktivnostima često ostaju zapostavljena.

Jedno od takvih imena je i Dušan Spirta Mitrović, planinarski delatnik aktivan između dva svetska rata, čiji rad je značajno doprineo razvoju srpskog planinarstva, a za koga ogromna većina planinara u Srbiji verovatno nikad nije ni čula.

U aprilu 2025. godine navršeno je 150 godina od rođenja ovog zaboravljenog velikana, i tim povodom je na inicijativu Planinarskog saveza Vojvodine održana memorijalna pešačka akcija stazama Koviljskog rita, u okolini njegovog rodnog mesta.

Bilten Putnik, dvobroj zima 2024-proleće 2025.

Urednici biltena Putnik obično kažu da godišnje doba ne može da počne bez novog broja ovog elektronskog glasila Planinarskog saveza Vojvodine, pa tako ispada da zime koja je za nama nije ni bilo jer se zimski broj izuzetno nije pojavio u inboksima pretplatnika.

 

Zato je prolećno izdanje Putnika zapravo dvobroj koji pokriva i zimske i prolećne priloge, na više od 100 strana sa oko 40 priloga sa tekstovima i fotografijama preko 30 autora.

Među njima su i dva moja teksta, ali i transkript govora koji sam držao na svečanoj akademiji povodom 100 godina organizovanog planinarstva u Vojvodini koja je održana u galeriji Matice srpske u Novom Sadu, 30. oktobra prošle godine.

U nastavku slede izvodi iz Putnika.

Jelica 2025: Osveženje na početku treking sezone

Prošlogodišnja sezona Treking i trejl lige Srbije završena je u okolini Čačka, a u istom kraju započet je i ciklus takmičenja za 2025. godinu.

Ovog puta čačanska trka je preseljena iz Ovčarsko-kablarske klisure na jednu potpuno novu lokaciju na kojoj do sada nisu održavana slična takmičenja - pomalo zapostavljena planina Jelica ispostavila se kao pravi izbor, i po ko zna koji put pokazala da se odlične trke mogu napraviti i na manje zvučnim lokalitetima.

Štaviše, iako staze na Jelici nisu toliko uhodane kao one na Ovčaru i Kablaru, po lepotama ona nimalo ne zaostaje za nekim mnogo poznatijim planinama, pa je tako i prvo kolo nove treking sezone ispalo pravo osveženje koje je itekako bilo potrebno ovom takmičenju...

Crno-beli svet: Studena planina i Goč, zimi

 

One prave zime sa mnogo belog snega i plavim sunčanim nebom sve više postoje samo u sećanjima.

 

Sve češće su zime suve i sive, pa čak i na planinama koje važe za snežne uhvati se tek toliko belog pokrivača da ne hodamo baš po samom blatu, na poglede sa vrhova navuče se zavesa oblaka, a tamne siluete četinara stvaraju crno-belu sliku bez naročitih naglasaka. Nije ni čudo što planinari sve češće zimske akcije prave na nekim udaljenijim, višim i još uvek snežnijim vrhovima od ovih u najvećem delu Srbije.

Ali, zimski planinski kontrast između crnog i belog često je mnogo više od pukog vizuelnog - samo malo dalje od živih turističkih centara šire se prostranstva koja malo ko obilazi, a rame uz rame stoje planine omiljene među izletnicima sa onim kojima ljudska noga ne kroči i mesecima.

U strogo geografskom smislu, masiv sa južne strane Vrnjačke banje čini jednu planinu, ali ga tradicija deli na tri - od istoka ka zapadu ređaju se Goč, Ravna planina i Studena planina, i tim redosledom opada i njihova popularnost: od Goča sa prepunim hotelima i apartmanima nakrcanim oko minijaturnog skijališta, preko vekovima netaknutih šuma Ravne planine koje okružuju poznati hotel "Piramida", dečije odmaralište i planinarski dom "Dobra voda", do zabiti Studene planine sa skoro neprimetnim tragovima ljudskog delovanja.

 

Dve krajnje planine ove grupacije, čije glavne tačke za polazak na pešačenje deli petnaestak kilometara asfaltnog puta, možda nisu dva potpuno drugačija sveta kako bi ih neko mogao predstaviti, ali jesu "dve strane istog novčića", dva po mnogo čemu drugačija doživljaja na dve po mnogo čemu slične staze...

Evropska prestonica na raskršću: Šta sve možeš u Strazburu za jedan dan

Strazbur, grad na granici Francuske i Nemačke, kao sedište nekoliko evropskih institucija predstavlja jednu od četiri neformalne prestonice Evropske Unije (uz Brisel, Luksemburg i Frankfurt na Majni), i praktično je sinonim evropskog parlamentarizma i pravde.

Međutim, van konteksta politike, Strazbur je i jedan turistički atraktivan grad sa mnogo kulturno-istorijskih znamenitosti, od kojih su najznačajnije koncentrisane u njegovom starom jezgru, poznatom kao Grand Il (Grande Île), koje je celo uvršteno na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Iako se njegovo ime obično ne nalazi na spiskovima najzanimljivijih city-break odredišta Evrope, Strazbur itekako ima šta da ponudi namernicima, posebno zaljubljenicima u srednjoevropsku istoriju i arhitekturu, a ono najbitnije što u njemu vredi videti moguće je obići i za samo jedan dan.

 

Crna šuma za početnike: Šta sve možeš u Švarcvaldu za nekoliko zimskih dana

Švarcvald, oblast na krajnjem jugozapadu Nemačke koja okružuje istoimenu planinu u pokrajini Baden-Virtenberg, jedan je od turistički najpopularnijih i najposećenijih regiona u ovoj evropskoj državi.

Sa očuvanim ili obnovljenim srednjovekovnim gradovima, živopisnim ruralnim sredinama i izuzetnim prirodnim vrednostima, Švarcvald je jedna od onih destinacija u kojima će skoro svaki posetilac naći nešto po svojoj meri. Ipak, stiče se utisak da je u zimsko vreme ponuda Švarcvalda nešto skromnija nego u toplije doba godine, ali nemačka "Crna šuma" i u takvom izdanju ima mnogo toga zanimljivog za namernike.

Šta se to sve može videti za nekoliko brzinskih zimskih dana u Švarcvaldu, i da li je vredno posetiti ovu oblast na tako kratko vreme?

2025