Tko leti vrijedi: Sportski aerodrom Ečka

Sportski aerodrom Ečka nalazi se nadomak istoimenog banatskog naselja, desetak kilometara južno od Zrenjanina.

Važi za jedan od najvećih aerodroma u Srbiji, sa infrastrukturom za prijem manjih putničkih, poljoprivrednih i teretnih aviona i značajnim centrom za obuku pilota, a otvoren je za komercijalne letove avionom ili jedrilicom za sve zainteresovane.

Kosjerićki treking 2016.

U nedelju 21. avgusta u okolini Kosjerića održano je peto kolo Treking lige Srbije za 2016. godinu. Organizatori iz beogradskog planinarskog kluba Balkan provukli su standardne tri staze različite dužine padinama i vrhovima planina Maljen i Subjel, a pozivu se odazvalo skoro 150 planinara i trkača. 

Sudeći po atmosferi za vreme i posle trke nezadovoljnih izgleda nije bilo, a zadovoljna je bila i tročlana delegacija planinarskog kluba Borkovac iz Rume.

Komotno na Komove

Crna Gora, najmanja republika bivše Jugoslavije, zemlja je superlativa i oštrih kontrasta.

Retko gde u Evropi postoji tako mnogo planina sa tolikim visinskim razlikama na tako malom prostoru, pa "đetići" čak vole da kažu da kad bi se sva njihova brda i planine ispeglali Crna Gora bi bila veća od Rusije. Koliko u ovome ima istine teško da će ikad iko uspeti da proveri, ali nema spora da su crnogorske planine među najatraktivnijim na Balkanu, pa i šire.

A kao što uvek ima najboljih i među najboljima, od crnogorskih krševitih lepotica posebno se ističu Prokletije, Durmitor i, na posebnom mestu, Komovi.

Kvo če pra'iš po Pirot k'd odeš na jed'n d'n* (Šta sve možeš u Pirotu za jedan dan)

Pirot, jedan od najznačajnijih centara jugoistočne Srbije, nadaleko je čuven po mnogo čemu, pre svega ćilimima, paprikama i kačkavalju, ali i vicevima u kojima se njegovi stanovnici opisuju kao neviđene cicije. Što se ovog poslednjeg tiče, u realnosti stvari stoje malo drugačije, pa bi se Piroćanci pre mogli nazvati dobrim domaćinima, s jedne strane skromnim i štedljivim a sa druge izuzetno gostoljubivim i predusretljivim.

Mada se sam grad obično ne pominje uz najposećenije turističke destinacije u Srbiji i najčešće je samo usputna stanica ka Staroj planini koja se prostire na istoku, Pirot itekako vredi posetiti i osetiti.

Jed'n d'n, kako se to ovde govori, nije ni izbliza dovoljan za obilazak svih njegovih znamenitosti, ali ono najbitnije može se upoznati i za toliko.

Stećci - srednjovekovne nekropole: novi lokalitet Svetske baštine u Srbiji

U poplavnom talasu ružnih vesti sa svetske političke scene, u domaćim medijima se neopaženo provukla izuzetno lepa i za nas značajna vest iz domena kulture.

Trideset lokaliteta sa srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima, poznatim pod zbirnim imenom Stećci, od kojih tri u Srbiji, od 15. jula nalazi se na listi Svetske baštine UNESCO-a!

Stara planina - Midžor: Na krovu uže Srbije

Iako na Staroj planini postoje i atraktivniji i tehnički zahtevniji vrhovi, samo jedan može da nosi naslov najvišeg.

Čak i u ogromnom prostranstvu kakvo je staroplaninsko, već se izdaleka ističe snažan masiv prekriven samo travnatim tepihom, kao prirodni zid isprečen između Srbije i Bugarske.

Na samom njegovom vrhu stoji betonski stub koji označava najvišu tačku Stare planine - Midžor.

Sokobanja, Ozren i Devica: treking stazama mog detinjstva

Četvrto kolo Treking lige Srbije za 2016. godinu održano je na planinama Ozren i Devica u okolini Sokobanje, na moju ličnu veliku radost.

Povratak stazama koje sam u detinjstvu godinama prelazio naširoko i nadugačko čekao sam punih osamnaest godina.

Koliko stvari se promenilo za to vreme? Mnogo toga, i ništa...

Stara planina - Tri čuke: Šetnja po oblacima

Sistem Balkanskih planina proteže se dužinom od oko 550 kilometara od centra ka istoku istoimenog poluostrva, od Zaječarske kotline na zapadu do Crnog mora na istoku.

Najvećim delom pripadaju Bugarskoj, dok se najzapadniji deo sistema, Stara planina, nalazi u istočnoj Srbiji.

Zeleni pašnjaci, guste šume, nepregledna prostranstva ispresecana rekama i potocima, prošarana atraktivnim vrhovima, vodopadima i drugim biserima netaknute prirode čine ovu gromadu jednim od najživopisnijih krajeva kod nas, a poziv koji upućuje zaljubljenicima u prirodu stalno je otvoren...

Ovog leta pozivu se odazvao i planinarski klub "Borkovac" iz Rume.

Dani planinara Srbije, Jastrebac 2016

Dani planinara Srbije za 2016. godinu održani su prvog vikenda jula na planini Jastrebac kod Kruševca.

Planinarski dom "Žarko Žarić" i njegova okolina ugostili su oko petsto planinara iz čitave Srbije i regiona, a među njima se našla i šestočlana delegacija planinarskog kluba "Borkovac" iz Rume, kao najbrojnija grupa iz Vojvodine.

Planinarenje na Krfu

Ostrva Jonskog mora oduvek su bila popularna destinacija za odmor. Razlog za to je pre svega izuzetno prijatna mediteranska klima, toplo more, uredne plaže, ali i istorijski spomenici i druge zanimljivosti za ljubitelje kulture i umetnosti.

Zahvaljujući uglavnom brdskom terenu sa mnoštvom vidikovaca, jonska ostrva su vrlo atraktivna i za pešačenje i planinarenje. U ovom pogledu prednjače Kefalonija i Lefkada, a odmah za njima sledi Krf.

Sto godina od iskrcavanja srpske vojske na Krfu

Krf, grčko ostrvo na krajnjem severu Jonskog mora, za Srbe ima mnogo veće značenje od pukog letovališta.

Feniksovo gnezdo srpske državnosti u Velikom ratu neraskidivo je utkano u srpsku kolektivnu svest kao jedna od velikih geografskih pozornica istorije naroda koji duže pamti poraze od pobeda.

Pre tačno sto godina, 1916. godine, prvi brodovi sa srpskim vojnicima koji tek što su završili tragično povlačenje preko Albanije iskrcali su se na obalama Krfa, gde će neki od njih ostati do oporavka i nastavka ratovanja na Solunskom frontu, a neki zauvek...

Zeleno ostrvo spasa: Šta sve možeš na Krfu za nekoliko dana (kratki vodič)

Grčko ostrvo Krf zauzima posebno mesto u kolektivnoj svesti Srba, kao mesto velikog oporavka srpske vojske i države nakon albanske golgote u I svetskom ratu.

Toliko toga na ovom ostrvu u Jonskom moru nosi istorijski pečat neraskidive veze dva naroda, pa zato ne čudi što toliko žitelja Srbije bira da upravo ovde provede godišnji odmor.

Ipak, Krf nudi mnogo više od istorije. Štaviše, po raznovrsnosti sadržaja nalazi se u samom vrhu turističke ponude Grčke. Bilo da vas interesuje kultura, umetnost, arhitektura, priroda, adrenalinski sportovi ili jednostavno brčkanje u Jonskom moru, na Krfu će svako naći nešto za sebe.

Treking u Zlotu 2016

Treće kolo Treking lige Srbije za 2016. godinu održano je na planini Malinik, u okolini naselja Zlot u blizini Bora. Simpatična priroda, gostoljubivost meštana i zrnce mistike istočne Srbije obećavali su sjajnu akciju, ali obećanja umalo da pokvari meteorologija.

Ipak, čini se da su na kraju svi bili srećni i zadovoljni, i oni koji su na stazama pokisli do gole kože i oni koji su uspeli da ih pretrče pre provale oblaka, a najviše razloga za zadovoljstvo mogli su da imaju organizatori, jer im je pošlo za rukom da realizuju jednu uspešnu i (uprkos skrajnutosti startnog mesta u odnosu na glavne puteve) lepo posećenu akciju...

Lepotica na Dunavu: Šta sve možeš u Bratislavi za jedno popodne

U prevelikoj konkurenciji srednjoevropskih turističkih atrakcija, Bratislava se ne svrstava u red vrhunskih destinacija. Međutim, to ne znači i da glavni i najveći grad Slovačke nema šta da ponudi posetiocima.

Naprotiv, jedna od četiri evropske prestonice na Dunavu je simpatičan i opušten grad koja na autentičan način kombinuje slovensko nasleđe sa austrougarskim baroknim uticajima i modernim duhom, i koji svakako vredi videti, makar i samo na jedno popodne.

U bespućima Južnih Karpata: nacionalni park Domogled - dolina Černe

Karpatski planinski venac proteže se od srednje do jugoistočne Evrope "potkovicom" dužine oko 1.500 kilometara od Češke, Slovačke i Poljske, preko Ukrajine i Rumunije, i završava u Srbiji. U Karpatsko-balkanske planine kod nas spadaju, između ostalih, Beljanica, Rtanj, Kučaj, Homoljske planine...

Ipak, za većinu je prva asocijacija na Karpate - Rumunija, kojoj pripada više od pola ovog masiva nepreglednih prostranstava i visokih vrhova. U južnom delu Karpata, naspram našeg Đerdapa, nalazi se najveći rumunski nacionalni park, Domogled - dolina Černe, preko šezdeset hiljada hektara gotovo nedirnute prirode.

Carski grad baroka i valcera: Šta sve možeš u Beču za jedan vikend

Glavni i najveći grad Austrije, nekadašnjeg Austrijskog carstva i Austrougarske monarhije koje su svojevremeno bile među najvećim svetskim velesilama, Beč je već vekovima jedna od najznačajnijih tačaka na mapi Evrope.

Metropola koja ne prestaje da fascinira i privlači namernike iz svih krajeva planete, carski grad neverovatnog sjaja koji nije uspeo da potamni ni II svetski rat u kojem je potpuno uništena skoro četvrtina ukupnog arhitektonskog fonda, Beč je danas jedan ogroman muzej na otvorenom gde svaka fasada priča sopstvenu priču, sve jednu interesantniju od druge.

Kao drugi najveći grad nemačkog govornog područja (posle Berlina), Beč je toliko pun sadržaja da je i mesec dana premalo da se obiđe sve što je iole vredno videti, ali ono najosnovnije, u zavisnosti od interesovanja, može se pogledati i za jedan (svakako prekratak) vikend...

Fruškogorski maraton 2016 (propao pokušaj Ultra ekstremnog... doduše, kako za koga)

Poslednji aprilski vikend jedan je od datuma koji zaljubljenici u prirodu željno iščekuju.

Sa prvim subotnjim zracima sunca mnoštvo nasmejanih lica sa rančevima na leđima upućuje se ka Popovici, nekad maloj fruškogorskoj vikend zoni iznad Sremske Kamenice a danas značajnom prigradskom naselju Novog Sada.

Hiljade planinara, trekera, trkača, atletičara i rekreativaca okuplja jedna ista stvar - poslednjeg aprilskog vikenda održava se Fruškogorski maraton!

Treking liga Srbije 2016: Gornja Trepča

U subotu, 16. aprila, na šumadijskoj planini Vujan održano je drugo kolo Treking lige Srbije za 2016. godinu.

Iako je učešće velikog broja potencijalnih takmičara na Beogradskom maratonu koji je održan istog dana pretilo da upropasti ovu lepo zamišljenu manifestaciju, odziv planinara i planinskih trkača bio je sasvim dovoljan da se kolo može nazvati uspešnim, bar po broju učesnika.

Međutim, ono što nije uspelo Beogradskom maratonu umalo da uspe domaćinima iz čačanskog planinarskog kluba "FRA", koji su ležernim odnosom prema organizaciji akcije napravili ugođaj koji će mnogima ostati u sećanju, mada ne nužno lepom...

Po treći put na treking u Vršcu (2016)

U godini u kojoj se obeležava četiri decenije od otvaranja Vršačke transverzale, na Vršačkim planinama se po drugi put održava kolo Treking lige Srbije i po peti put kolo Vojvođanske treking lige.

Staze gotovo neizmenjene u odnosu na prethodne takmičarske sezone, sitniji propusti iz ranijih godina ispravljeni, a učesnika više nego ikad. Standardno odličnom organizacijom planinarsko društvo "Vršačka kula" samo je cementirala zasluženo značajno mesto Vršca na treking mapi Srbije.

Homolje iz prvog plana: Štubej i pećine Ceremošnja i Ravništarka

Homoljske planine, jedan od okrajaka karpatskog venca u istočnoj Srbiji, mogu se pohvaliti mnoštvom zanimljivih vrhova, od kojih je najposećeniji Štubej, nakon Omana drugi po visini homoljski vrh.

Uspon na Štubej predstavlja jedan prilično lagan zalogaj za iole ozbiljnog planinara, ali ono što ovamo privlači zaljubljenike u prirodu su nepregledna prostranstva šuma i dolina na koja puca pogled sa svake čuke, kao i dve vrlo zanimljive pećine u njegovom podnožju - Ceremošnja i Ravništarka.

Dositejevim stazama...

Prve subote u aprilu, planinarsko-smučarsko društvo "Dr Laza Marković" iz Iriga organizuje tradicionalnu planinarsku akciju "Dositejevim stazama" po južnim padinama Fruške gore, u čast jednog od najvećih srpskih prosvetitelja koji je jedno vreme proveo kao monah u fruškogorskom manastiru Novo Hopovo.

Na ovaj način Irižani se odužuju ovoj izuzetnoj ličnosti, koja je svojim višedecenijskim radom na modernizaciji srpske misli za sva vremena zadužila ne samo ovaj deo Srema već ceo srpski narod.

Vaznesenjska crkva u Rumi

Srpska pravoslavna crkva Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, ili kraće Vaznesenjska crkva, jedan je od najstarijih sačuvanih arhitektonskih spomenika u Rumi.

Izgrađena je 1761. godine kao druga rumska pravoslavna crkva, nagovestivši tako prevagu srpskog življa u do tada većinski nemačkom naselju Nova Ruma, današnjoj centralnoj zoni grada.

Pod zaštitom države nalazi se od 1967. godine, a 1997. godine upisana je u centralni registar spomenika kulture u Srbiji, u kategoriji kulturnih dobara od velikog značaja.

Manastir Kovilj

Manastir Kovilj nalazi se u istoimenom selu nedaleko od Novog Sada.

Tradicija ga svrstava među najstarije manastire u Vojvodini, a po predanju ga je osnovao Sveti Sava početkom XIII veka. Uz fruškogorske manastire, predstavljao je jedno od najznačajnijih verskih središta srpskog naroda u Ugarskoj tokom vekova, a uticaj mu nije značajno opao ni do današnjih dana.

Danas je ipak najpoznatiji po kvalitetnim proizvodima poput meda i rakije, ali i rehabilitacionom centru za lečenje bolesti zavisnosti pod okriljem Srpske pravoslavne crkve, dok se o skladnoj arhitekturi manastirske crkve prilično retko govori.

Petrova crkva u Rasu

Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Starom Rasu ili kraće Petrova crkva u Rasu najstariji je sačuvan spomenik sakralne arhitekture na prostoru Srbije i jedan od najstarijih sačuvanih spomenika srpskog graditeljstva uopšte.

Zbog visokih kulturno-istorijskih i arhitektonskih vrednosti, od 1979. godine se nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine, kao prvi spomenik sa teritorije Srbije i jedan od prvih sa prostora bivše Jugoslavije u ovom prestižnom registru.

Mokra Gora (Ibarski Kolašin) - zima 2016

Za jedan narod tako bogat najraznovrsnijim prirodnim lepotama, prosto je neverovatno koliko su Srbi nemaštoviti po pitanju toponima. Pored čitavog niza Crnih Vrhova, nekoliko Ozrena, par Hisara, tri Morave i nekoliko Moravica i još mnogo ponovljenih imena, u Srbiji postoje i bar dve Mokre Gore. 

Ona poznatija je malo ali turistički znamenito naselje u zapadnoj Srbiji, između Tare i Zlatibora, čuveno po atraktivnoj železničkoj trasi "Šarganske osmice" ali i Kusturičinom etno-naselju Drvengrad koji već godinama privlači horde ljubitelja kiča od drveta.

Manje poznata istoimena planina u oblasti Ibarskog Kolašina, pravi je skriveni biser prirode i raj za planinarske sladokusce. Članovi planinarskog kluba "Borkovac" iz Rume imali su tu čast i zadovoljstvo da februarske praznike provedu na ovoj izuzetno atraktivnoj, a čini se ipak neopravdano zapostavljenoj planini.

Svetosavski pohod na Crni vrh, 2016

Mnoga planinarska društva u Srbiji vezuju svoje tradicionalne manifestacije za Savindan, kao jedan od najznačajnijih verskih praznika u Srba.

Među njima je i planinarsko-smučarski klub "Juhor" iz Jagodine, koji već deveti put organizuje akciju pod nazivom Svetosavski pohod planinara, na planini Crni vrh između Jagodine i Kragujevca.

Skrivena mesta Fruške gore: U potrazi za oknima vrdničkog rudnika

Vrdnik je jedno od najznačajnijih naseljenih mesta na Fruškoj gori. Danas drugo naselje po broju stanovnika u opštini Irig, poznat je kao banjsko lečilište sa termalnom vodom, turistički i rekreativni centar sa brojnim izletištima i planinarsko-pešačkim stazama, kulturno-istorijsko središte gornjeg Srema sa fortifikacionim i sakralnim spomenicima koji datiraju od srednjeg veka naovamo...

Međutim, od početka XIX pa do druge polovine XX veka Vrdnik je bio najpoznatiji po rudniku mrkog uglja, jednom od najstarijih rudnika uglja na prostorima Jugoslavije.

Iako je rudnik zatvoren pre skoro pola veka, ulazi u pojedina okna vidljivi su i danas, ako znate šta tražite. Vredi li ih videti, prilično je diskutabilno, ali avantura u potrazi za njima vredi. Itekako.

3. Novogodišnji maraton Šid, 2016.

Ako je početak planinarske sezone tradicionalno vezan za Rtanj, početak sezone trekinga već treću godinu zaredom vezujemo za Novogodišnji maraton u Šidu.

Isto mesto, isto vreme, isti datum (14. januar, prvi dan godine po Julijanskom kalendaru), isti povod (prvo kolo Vojvođanske treking lige) ali svaki put drugačiji doživljaj i drugačiji utisci. Ovog puta još pozitivniji nego prethodne dve godine.

Male tajne fruškogorskog grebena (1)

Prosto je neverovatno koliko jedna relativno mala planina poput Fruške gore može biti prepuna najrazličitijih zanimljivosti, od klasičnih planinarskih atrakcija poput vrhova, vidikovaca i izvora do najraznovrsnijih spomenika, obeležja i uopšte značajnih lokaliteta.

Ovaj komad sremske zemlje, tek nešto veće površine od 250 kvadratnih kilometara, hiljadama godina unazad bio je dom velikom broju naroda, mesto gde su ispod svakakvih zastava vojske ukrštale koplja, večita inspiracija besmrtnih umetnika i omiljeno prirodno utočište običnih smrtnika.

Čak i najkraća šetnja fruškogorskim grebenom otkriće namerniku mnoštvo malih tajni, skrajnutih sa asfaltnog puta tek toliko da svako može da ih pronađe, a opet dovoljno daleko da sve manje ljudi uopšte zna za njihovo postojanje.

Novogodišnji noćni spust sa Rtnja, januar 2016.

Avantura sama pronađe čoveka, pada mi na pamet tek kasnije, kad smo već bili kod kuće.

Za slobodne praznične dane planirali smo uglavnom da odmaramo, družimo se sa prijateljima i eventualno prošetamo negde u neposrednoj okolini Beograda. Prvog januara predveče, dok smo se spremali da izađemo, zazvonio je telefon.

"Marko pita hoćemo li sutra na Rtanj", kaže Marina, a ja razvlačim osmeh do ušiju. Ni na kraj pameti mi ne pada da su mi planinarske cipele u Rumi, da ne pominjem pantalone, ranac, kamašne i još gomilu sitnica.

Takav poziv se jednostavno ne propušta.

Bilten "Putnik" br. 93, zima 2015.

U novom broju biltena "Putnik" objavljen je izveštaj o našem usponu na Beljanicu sredinom novembra ove godine.

U nastavku sledi tekst, onako kako je prenet u "Putniku" (uz male izmene u odnosu na tekst na blogu).

Avala iz pravca Resnika (2015)

Tradicionalna planinarska akcija "Avala iz četiri pravca", održana po osamnaesti put.

Za razliku od prošlogodišnjeg izdanja, ove godine ponovo nema republički karakter, reklo bi se opravdano. Ipak je ovo jedna nezahtevna i ne mnogo atraktivna šetnja, čak i u najtežoj varijanti (iz Jajinaca), a kamoli u najlakšoj, iz Resnika, za koju smo se mi iz nekih potpuno neplaninarskih razloga odlučili ove godine.

Ipak, kad nema većih izazova i resnička šetnja do Avale je dovoljno dobar izbor za zatvaranje sezone.

Kuća porodice Marić u Rumi

Kada govore o svojim znamenitim sugrađanima, mnogi Rumljani će s ponosom nabrojati i ime Mileve Marić. Međutim, čuvena matematičarka i fizičarka, saradnica i prva supruga Alberta Ajnštajna, ipak nije rođena Rumljanka, iako je ovde pohađala četvorogodišnju osnovnu školu.

Kuća u kojoj je za to vreme živela njena porodica postoji i dan danas, ali za nju i među Rumljanima zna sve manje ljudi, a stanje u kom se ona danas nalazi je za sve samo ne za ponos.

U drugom planu Homolja: Zdravča, Čoka Kurugu, Čoka Njamci, Čoka Fantina

Sredinom decembra put nas je odveo na Homoljske planine, onaj istočni deo koji se posećuje malo ređe od zapadnog kojem pripadaju vrhovi poput Štubeja, Malog i Velikog Vranja, Malog i Velikog Vukana, Ježevca...

Šomi i ja ugrabili smo verovatno jedan od poslednjih lepih vikenda u godini da se priključimo turi na homoljske vrhove Zdravča, Čoka Fantina (Kupinova glava), Čoka Kurugu, Čoka Njamci...

Iako ovaj kraj većini planinara ne deluje previše atraktivno, akcija nije razočarala. Naprotiv.

Dan republike koje više nema, u muzeju izbrisane istorije zaboravljene države

"Danas kada postajem pionir, dajem časnu pionirsku reč..."

Kao da je to bio neki drugi život. Na Dan republike stajali smo u gomili. Bele košulje i pantalone peglane na crtu, na glavama plave titovke, oko vrata crvene marame. U bukvarima je mali Joža još uvek kuvao svinjsku glavu i spuštao se niz snežnu padinu u majčinom koritu za veš.

Šta smo mi tad mogli da znamo? Da više nikad neće biti štafete mladosti, da sledeće godine više neće biti ni pionira ni slika velikog Jože u učionicama, a da će one posle toga i bratstvo i jedinstvo otići u materinu u oblaku dima i krvi?

Pojma mi nismo imali. Bili smo srećni i ponosni. Niko nas ništa nije ni pitao.

Neki kažu da to tada ništa nije valjalo, zato je sve i moralo da se raspadne; ja bih voleo da mi neko pokaže šta je (i kome!) danas bolje. Lako je pljuvati po onome u šta su naši ne tako daleki preci verovali, sad kad smo utopiju južnih Slovena počeli da zaboravljamo.

A kako će je i pamtiti pûk ako više ni muzeji ne čuvaju sećanje?

Beljanica u oblacima

Kako se jesen bliži kraju i tmurni i hladni zimski dani neumitno primiču, ljubitelji prirode se trude da maksimalno iskoriste svaki lep vikend. Čini se da su planinari u novembru aktivniji nego ikad, pa se tako u ovo doba godine u kalendarima planinarskih društava mogu naći najraznovrsniji aranžmani, od livadarskih tura do visokogorskih akcija.

U dilemi između nekoliko sličnih ponuda, mi smo se ovog novembra odlučili na uspon na vrh Beljanice u sopstvenoj režiji. I nismo pogrešili.

Ramsko-zatonjska peščara

Oktobar je po mnogima najbolje doba godine za uživanje u prirodi.

Pored prijatnog vremena, ni previše toplog ni još uvek prehladnog, jesen se uvek potrudi da živopisnim bojama ulepša dan svima koji se odluče da provedu dan van kuće, pa su se tako i planinari PK "Borkovac" iz Rume iskoristili poslednji dan oktobra 2015. godine za obilazak Ramsko-zatonjske peščare.

Ovaj kraj u severoistočnoj Srbiji možda nije toliko poznat najširoj javnosti, ali sigurno zaslužuje mnogo više pažnje nego što sada dobija...

Kučajske planine - Grza 2015.

Dok se Vojvođanska treking liga lagano privodi kraju, Treking liga Srbije je proteklog vikenda i zvanično završena, četvrtim kolom održanim u nedelju 4. oktobra na Kučajskim planinama, sa startom u izletištu Grza.

Iako organizacija paraćinskog PK "Javorak" nije bila besprekorna, izgleda da na kraju niko nije bio potpuno nezadovoljan.

Najviše razloga za slavlje imala je domaćinska ekipa, koja je na kraju i osvojila ovo takmičenje u ekipnoj konkurenciji, a PK "Borkovac" iz Rume imao je sasvim dobar plasman, uprkos izostanku sa drugog kola TLS na Tupižnici.

U bojama ruja 2015: Treking na pesku Deliblata

Kako se godina primiče kraju, sve je tanji i kalendar Vojvođanske treking lige. Pretposlednje kolo za 2015. godinu održano je u Deliblatskoj peščari, u sklopu tradicionalne oktobarske akcije "U bojama ruja".

Ovog puta i uz učešće čak troje članova planinarskog kluba "Borkovac" Ruma, što bar za sada predstavlja rekord.

Bilten "Putnik", br. 92 - jesen 2015.

Bilten "Putnik", elektronsko glasilo Planinarskog saveza Vojvodine, i blog perpetuuM Mobile nastavljaju saradnju i u novom broju. U nastavku teksta sledi moj prilog iz jesenjeg izdanja za 2015. godinu, o Svetom Savi kao prvom planinaru, koji je objavljen u "Putniku" zahvaljujući Slobodanu Laliću - Deletu.

Filmovi o planinarenju

Najviše zahvaljujući Holivudu, mnogi gaje pogrešnu predstavu o planinarenju, pa tako kad se kaže "filmovi o planinarenju" najčešće se zapravo misli na avanturističke filmove o alpinizmu i visokogorskim ekspedicijama, ali kad bi ih neko tako nazvao najšira publika jednostavno ne bi imala pojma šta da očekuje.

Dok i postoji nekoliko filmova o klasičnom pešačenju, planinarskim transverzalama i backpackingu, izgleda da sve osim najekstremnijih oblika planinarenja ne deluje dovoljno zanimljivo filmskim stvaraocima.


Ali, čak i oni koji nikad ne napuštaju toplu sobu i udobnu fotelju moraju priznati da postoji nešto vrlo romantično u savladavanju stenovitih litica i vrhova okovanih večitim snegom i ledom.

Bilo da se radi o borbi čoveka protiv prirode (u kojoj pobednik uvek može biti samo jedan, ma šta neki mislili) ili protiv samog sebe (u kojoj je vrlo diskutabilno ko je pobednik, ako ga uopšte i ima), ne može se poreći da su oni koji se odvažuju na ovakve pohode ipak drugačiji od većine; da li malo čvršćeg kova ili samo većih snova, to nije ni bitno.

Ono što jeste bitno je da će takve priče uvek inspirisati i one koji se ne bi usudili ni na mnogo niže planine i fascinirati i one koji su odavno srasli sa kaučem, i zato se mogu preporučiti svakome.

U nastavku sledi jedna (nepotpuna) lista filmova o planinarenju.

Potrudiću se da ih pobrojim što više mogu, jer su neki skoro nepoznati široj publici a vredelo bi ih pogledati, s tim što se ne bih udubljivao u "zlatno doba bergfilma" (od dvadesetih do četrdesetih godina prošlog veka) budući da se broj filmova o planinama i planinarenju u tom periodu meri bukvalno stotinama (mada nisu svi i sačuvani).

Osim toga, u pitanju će biti isključivo igrani filmovi, budući da i dokumentaraca o planinarenju i visokogorstvu ima i previše za jedan ovakav tekst...

Uživajte.

Reč, dve o mestima kojima se vraćamo

Planeta je tako velika, a mi imamo tako malo vremena.

Toliko je mesta koja treba upoznati, toliko staza kojima treba proći i toliko tajni koje treba otkriti, a niko od nas ne može znati koliko nam je još koraka ostalo na raspolaganju.

Gledati lepote ovog sveta iz udobnosti fotelje, putem televizije ili interneta, ne može se meriti sa osećajem koji čovek ima kada živi te lepote, bili to prostrani trgovi, užurbane ulice i ritmične fasade ili prašnjavi putevi, guste šume i izložene stene.

Ipak, ma koliko bilo mesta koja tek čekaju da ih posetimo po prvi put, uvek će postojati i ona koja nas zovu da im se vraćamo iznova i iznova...

Mali Beč na Begeju: Šta sve možeš u Temišvaru za jedan dan

Temišvar je najveći grad Rumunskog Banata i jedan od najvećih gradova Rumunije.

Nalazi se na krajnjem zapadu ove zemlje, na četrdesetak kilometara od granice sa Srbijom, što ga čini izuzetno pristupačnim za city break putovanja iz ovih krajeva.

Sve i da nije toliko blizu, Temišvar svakako treba posetiti, jer grad koji nosi nadimak "mali Beč" itekako ima šta da ponudi turistima. Makar i na jedan dan.

Dunavske Čarolije 2015: Još jedan krug u paklu

Dođoše i prođoše još jedne Dunavske Čarolije, šesnaeste po redu.

Ponovo je to bio poslednji vikend avgusta, ponovo planinarski dom "Kozarica" kod Čortanovaca, ponovo tropski ambijent i ponovo staze za treking i biciklizam, ali ove godine kod organizatora je bio prisutan motiv više da sve bude savršeno.

Posle traljavo izvedene akcije prošle godine, ekipa inđijskog "Železničara" predvođena neumornim Vladom Banićem dala je sve od sebe da ovogodišnje izdanje Čarolija bude zaista na visokom nivou.

Jesu li uspeli u tome? Što se mene tiče, jesu.

Doduše, ne baš sa najboljim ocenama, ali zar je to i bitno?

Šta se krije ispod Kalemegdana?

Beogradska tvrđava već vekovima golica maštu kako stručnjaka, tako i hobista i običnih laika. Mnogi posetioci kalemegdanskog parka ni danas ne naslućuju koliko tajni se krije iza zidina, a naročito pod njihovim nogama.

Sve do ovog leta, Kalemegdan je svojim posetiocima nudio samo ono što se može videti na površini, a i ono malo nekada dostupnih podzemnih prostorija (kao što je Rimski bunar) godinama je bilo zatvoreno za javnost.

Od skoro, Beogradska tvrđava otvorila je vrata nekih davno zaboravljenih prostora, čime je turistička ponuda inače najveće atrakcije glavnog grada Srbije dodatno obogaćena.

Ovih dana imao sam priliku da obiđem neke dostupne delove kalemegdanskog podzemlja.

Vredi li pogledati? Apsolutno!

Zapadna Srbija, putevima kojim se ređe ide

Nakon nekoliko godina rasparčanih produženih vikenda, dođe konačno i moj prvi pravi godišnji odmor posle mnogo vremena. Prve slobodne dane proveo sam penjući se na Musalu i obilazeći Rilska jezera, a odmah po povratku u Srbiju usledilo je prepakivanje ranca i jedna u svakom smislu nesvakidašnja tura sa drugim delom te nezvanične ekipe.

Backpacking akciju inicirao je Zoran Đukić, jedan od vodiča PK "Borkovac" Ruma, koji je zamislio stazu dugu preko 120 kilometara koja bi spajala nekoliko interesantnih lokacija u zapadnoj Srbiji na način na koji se to obično ne čini, uglavnom nekim skrivenim i davno neobiđenim stazama.

Naravno da se nijedne sekunde nisam dvoumio da li da prihvatim poziv na ovu avanturu.

Pored Đuke kao vođe ekipe i mene (u večitoj funkciji čobanina-budale), na put je pošao i drug Nenad Radić, a po planu je na stazi trebalo da nam se pridruži i Jovan Joja Eror (ne propustimo naglasiti, pobednik 89. ciklusa Slagalice).

Iz Rume smo krenuli autobusom do Loznice, gde smo preseli u drugi prevoz koji nas je dovezao do sela Gornja Trešnjica. Putešestvije je moglo da počne.