15.12.2015.

Zdravča i Kupinova glava: Decembarsko proleće na Homolju


Sredinom decembra put nas je odveo na Homoljske planine, onaj istočni deo koji se posećuje malo ređe od zapadnog kojem pripadaju vrhovi poput Štubeja, Velikog Vranja, Malog i Velikog Vukana, Ježevca...

Šomi i ja ugrabili smo verovatno jedan od poslednjih lepih vikenda u godini da se priključimo turi na homoljske vrhove Zdravča, Kupinova glava, Čoka Kurugu, Čoka Njamci...

Iako ovaj kraj većini planinara ne deluje previše atraktivno, akcija nije razočarala. Naprotiv.

Opuštena homoljska tura bila je pravo osveženje, ali ne i rashlađenje jer je nedeljni dan usred decembra bio pravi prolećni, sunčan i topao.

Sunce je već uveliko bilo na nebu kad smo se iskrcali iz kombija negde na magistralnom putu Žagubica-Donji Milanovac i započeli pešačenje kolskim putem u pravcu vrha Zdravča.

Samo su gole krošnje i gusta magla po kotlinama ispod nas mogle da posvedoče da je zima pred vratima, sve ostalo je delovalo mnogo bliže oktobarskom nego decembarskom ambijentu.






Kolski put smo pratili tek petnaestak minuta, a zatim skrenuli na jednu poširoku stazu i započeli lagan uspon.

Nailazimo na jednu trošnu kućicu na padini, pozdravljamo domaćina.

Na pitanje kako je, čiča odgovara kao iz topa: "K'o sedam mrtvih!" Nećemo da kvarimo.

Odmah iza kuće kreće oštar uspon ka grebenu vrha Zdravča i ubrzo se stiže na plato s kojeg se kao na dlanu vide homoljski vrhovi, Beljanica, Kučaj, Borski stol, Veliki krš, Deli Jovan...

Na istočnom hoizontu naziru se čak i snežni krovovi Karpata.





Vidikovac Zdravča

Na stenovitom vidikovcu premijerno se razvija nova zastava planinarskog kluba "Borkovac" Ruma.

Možda nadmorska visina od nepunih 900 metara i nije reprezentativan start, ali svejedno srce je puno. 

Koliko god da sam ponekad glasan u kritikama kluba, lagao bih kad bih rekao da ne osećam ponos što branim boje kluba iz grada u kom živim, koji nosi ime izletišta koje više nego rado posećujem.

Biće uskoro prilike da se ova zastava (ili njene dve sestre bliznakinje) zavijore i na mnogo višim vrhovima.

Od Homolja do Himalaja, nadam se.



Od vidikovca do samog vrha Zdravča (897 m.n.v.) stiže se za desetak minuta, nemarkiranom stazom uz malo probijanja kroz čestar i još manje pentranja po siparu.

Sam vrh nije naročito upečatljiv. Plato je bez obeležja, prekriven sitnim krečnjačkim stenama koje se stidljivo pomaljaju ispod travnatog prekrivača.

Ipak, neatraktivnost vrha nadoknađuju sjajni pogledi na sve strane sveta.

Vrh Zdravča (897 m.n.v.)



Dalje do vrha Čoka Kurugu (907 m.n.v.) uglavnom se prati kolski put, a zatim izbledela markirana staza kojom se na vrh izlazi za nekoliko minuta.

Na lokalnom vlaškom dijalektu, ime vrha znači Bodljikavi vrh. Zašto se tako zove, nije teško zaključiti - u pitanju je jedan mali proplanak obrastao vrežama kupine, s kog se pruža sjajan vidik ka Majdanpeku i njegovoj okolini.

Pogled sa vrha Čoka Kurugu (907 m.n.v.) na Majdanpek i južne Karpate


Malo dalje ka severu nalazi se vrh Čoka Njamci (856 m.n.v.) iliti Nemački vrh, koji je ime dobio po tome što je u I svetskom ratu predstavljao važnu stratešku tačku nemačke vojske, koja je iz Homoljskih planina kontrolisala prilaze rudnicima u Boru i Majdanpeku.

Nije teško ni zamisliti zašto su Njamci odabrali baš ovu tačku: šumarak na vrhu daje dovoljno skrovitosti, a vidik na sve strane je sasvim dobar, mada ne i bolji nego sa ostalih vrhova u okolini.

Pogled sa vrha Čoka Njamci (856 m.n.v.)


Poslednja tačka po planu bio je vrh Kupinova glava, koji sa svojih relativno skromnih 928 metara nadmorske visine ipak predstavlja jedan od najviših vrhova Homolja.

Na lokalnom dijalektu ovaj vrh se zove i Čoka Fantina (što znači Izvorski vrh, jer se u njegovom podnožju nalazi izvor), ali ovo ime planinari retko koriste.

Kao i Čoka Njamci, Kupinova glava je takođe bila značajno uporište Nemaca u I svetskom ratu, o čemu svedoče još uvek vidljivi ostaci bunkera i rovova na samom vrhu.

Iako je uspon relativno blag, vrh ubedljivo dominira bližom okolinom. Na izuzetne poglede već smo se i navikli.


Vrh Kupinova glava (927 m.n.v.)

Ostaci nemačkog rova i bunkera

Na Kupinovoj glavi spojili smo sa grupom planinara iz požarevačkog PK "Vukan", i odlučili da im se pridružimo u potrazi za Homoljskom Potajnicom, zaštićenim spomenikom prirode u okolini naselja Selište.

Potajnica ili intermitentni izvor vrlo je redak oblik kraškog izvora, kod kojeg se u kratkom vremenskom periodu ciklično smenjuju intervali aktivnosti i presušivanja, procesom koji još uvek nije u potpunosti naučno objašnjen. U celom svetu ovakvih izvora ima svega stotinak.

Iako do Homoljske Potajnice postoji lepo obeležena staza (kako ćemo kasnije shvatiti), potraga se na trenutke pretvarala u nasumično lutanje po šumi... Kad smo je konačno pronašli noć je već uveliko počela da pada, pa je praktično nismo ni videli...







Do Selišta smo stigli po mraku, prateći kaljavu dolinu rečice Valja Mori, gladni i umorni, ali i neobično zadovoljni zbog neočekivane avanture... Topla čorbica je prijala kao retko kad...





Do kraja godine ostale su još jedva dve nedelje, pa se i planinarsko-pešačka sezona polako privodi kraju. Da li je bila uspešnija od prethodne, videćemo kad podvučemo crtu posle "Avale iz četiri pravca" koja po tradiciji zatvara kalendar planinarenja po Srbiji.

A sledeća godina već pravi zanimljiva obećanja...




Нема коментара:

Постави коментар